Vojna Enciklopedija

Iz Vojne Enciklopedije
Vojna Enciklopedija
Logo.png
Веб-адреса vojnaenciklopedija.com
Слоган Slobodna enciklopedija koju svako može uređivati

Vojna Enciklopedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci. Članke na Vojnoj Enciklopediji može menjati svako sa pristupom internetu, što je i slogan ovog veb-sajta.

Saradnici se ohrabruju da se pridržavaju politike „neutralne tačke gledišta”, pod kojom se podrazumeva pisanje bez pristrasnosti, predstavljajući gledišta većine i svih značajnih manjina podjednako.

Vojna Enciklopedija trenutno ima 14 napisanih članaka.

Uređivanje

Poređenje izmena. Starija verzija članka je levo, dok je nova desno. Izmene u članku su jasno označene

Za razliku od tradicionalnih enciklopedija, Vojna Enciklopedija koristi otvoreni viki model. Osim nekoliko članaka koji su često meta vandala, svako može da uređuje anonimno ili kao registrovani korisnik.

Kada se naprave izmene na članku, one ne prolaze kroz provere od strane drugih urednika i one odmah postaju vidljive, bez obzira da li sadrže neku grešku ili su čiste besmislice. Iako se ove greške pre ili kasnije pronađu. Članci koji su često bili meta vandala su bili delimično ili potpuno zaključani tako da su ih samo urednici sa administratorskim pravima mogli uređivati.

Samo registrovani urednici mogu da koriste mogućnosti koje im pruža softver. „Istorija“ stranice koja je vezana za svaki članak beleži svaku prethodnu izmenu i urednika koji ju je napravio, mada se izmene sa klevetničkim sadržajem, pravnim pretnjama i kršenjem autorskih prava mogu naknadno ukloniti. Ova mogućnost olakšava poređenje starih i nove verzije članaka, poništavanje promena koje neki urednik smatra nepoželjnim ili da se vrati izgubljeni sadržaj. „Stranice za razgovor“ koje su takođe pridodate svakom članku se koriste za koordinaciju rada više korisnika. Redovni korisnici često održavaju svoje spiskove nadgledanja stranice koje su im interesantne, tako da mogu da prate sve skorašnje izmene na tim člancima. Računarski programi koji se nazivaju internet botovi se naširoko koriste za uklanjanje vandalizama čim se načine, da se isprave česte pravopisne i gramatičke greške ili da se naprave masovni unosi članaka koristeći dostupne statističke podatke.

Pravila i zakoni koji utiču na sadržaj

Iz pravnih razloga, sadržaj Vojne Enciklopedije podleže zakonima (naročito zakonu o autorskim pravima). Pored toga, urednički principi su sjedinjeni u pet stubova, a brojna pravila i smernice su smišljene da valjano oblikuju sadržaj. Čak su i ova pravila napisana u obliku vikija, a urednici pišu i ispravljaju ta pravila i smernice i primenjuju ih brisanjem članaka, njihovim obeležavanjem šablonima ili menjajući delove članka koji ne ispunjavaju uslove.

Prema pravilima, svaki unos koji je vredan Vojne Enciklopedije mora biti o vojnoj temi koji je enciklopedijski, a ne rečnički ili poput rečnika. Ta vojna tema takođe treba da zadovolji standarde o značaju, što obično znači da je tema značajno pokrivena u pouzdanim sekundarnim izvorima kao što su knjige, akademski časopisi i masovni mediji koji su nezavisni od teme članka. Dalje, Vojna Enciklopedija mora da predstavi samo znanje koje je već dokazano i priznato. Drugim rečima, ona ne sme da predstavi, na primer, nove informacije i ili originalna istraživanja. Neka tvrdnja koja će verovatno biti osporena zahteva neki pouzdan izvor. Među urednicima se često formuliše kao „proverljivost, a ne istina“ da se izrazi da su čitaoci, a ne enciklopedija, jedini odgovorni za proveravanje istinitosti članaka i formiranje sopstvenog stava. Konačno Vojna Enciklopedija mora biti nepristrasna. Sva mišljenja i gledišta, ako se mogu propisati spoljašnjim izvorima, moraju uživati prikladni udeo u članku. Ovo pravilo je poznato kao „neutralna tačka gledišta“.

Dalje, postoje specijalne stranice za centralizovanu raspravu o nekim raspravama, poput da li bi trebalo da se neki članak obriše ili ne. Potpune zabrane rada su uglavnom ograničene na slučajeve lažnog predstavljanja (u koje spada zlonamerno korišćenje više naloga) i antidruštvenog ponašanja. Upozorenja se češće daju za prekršaje prilikom uređivanja i nepoštovanja konsenzusa, a ređe za antidruštveno ponašanje.[1]

Licenciranje sadržaja

Sav tekst na Vojnoj Enciklopediji je bio pokriven GNU licencom za slobodnu dokumentaciju (GLSD), kopileft licencom koja je dozvoljavala distribuciju, kreiranje izvedenih radova i komercijalnu upotrebu sadržaja dok njegovi autori zadržavaju autorsko pravo na svojim radom.

Korišćenje sadržaja Vojne Enciklopedije

Pošto se sadržaj Vojne Enciklopedije deli pod slobodnom licencom, svako može da je dalje distribuira bez plaćanja finansijske naknade, u skladu sa CC-BY-SA licencom.

Vandalizam

Veliki problem je vandalizam, koji donose razni vandali. Oni često prave besmislene i uvredljive izmene na slobodnim člancima Vojne Enciklopedije. Otvorena priroda modela uređivanja je glavna tema većina kritika. Zbog toga, čitalac nikad ne može biti siguran da neki članak nije kompromitovan unošenjem netačnih podataka ili uklanjanjem najvažnijih informacija.

Najmanje nekolicina korisnika (ako ne stotine ili više u nekim slučajevima) generalno dnevno prati izmene na određenim člancima. Vandalizam na člancima obično ne traje duže od nekoliko minuta u zavisnosti od broja korisnika. Očigledne vandalizme je lako ukloniti, jer se prethodne verzije članaka čuvaju. U praksi, potrebno da se pronađe i ispravi vandalizam je vrlo kratko, obično par minuta.[2][3]

Vojna Enciklopedija se od napada brani na više načina i tehnika. U ovo spadaju korisnici koji patroliraju izmene, botovi koji su pažljivo programirani da otkrivaju napade i da ih rešavaju automatski ili poluautomatski, filtere koji upozoravaju urednike da prave nepoželjne izmene, blokiranje pravljenje veza ka određenim veb-sajtovima, blokiranje izmena sa određenog naloga, IP adrese ili opsega adresa. Na stranice koje su pod čestim napadima, može se primeniti polu-zaštita da je samo afirmisani korisnici mogu uređivati ili u krajnjem najosetljivijem slučaju, potpuna zaštita da samo administratori mogu da menjaju stranice. Takve zaštite se koriste retko, obično za kratak vremenski period u kom se veruje da će napadač nastaviti sa napadima.

Politike i principi

Korisnici Vojne Enciklopedije se drže nekoliko jednostavnih principa:

  • Korisnici Vojne Enciklopedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da članke treba pisati samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno „stanje nepristrasnosti“, nego znači da treba sva različita mišljenja o nekoj temi predstaviti na objektivan način.
  • Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobičajenije u srpskom jeziku.
  • Na Vojnoj Enciklopediji se upotrebljavaju stranice za razgovor o nekoj temi (a ne stranicu samog članka) da bi odlučili kako izmeniti članak.
  • Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni, jer u stvari nisu vojno enciklopedijski članci. Na primer, članci na Vojnoj Enciklopediji nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i sl. Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti (detaljnije pod sekcijom „Srodni projekti“, ispod).
  • Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do takvog slučaja, zajednica korisnika odlučuje o svakom slučaju zasebno.

Korisnici

Vojnu Enciklopediju uređuju mnogi korisnici. A glavni i odgovorni urednik svega što je napisano na Vojnoj Enciklopediji je Branislav Kapetanović.

Reference

  1. Hoffman, David A.; Mehra, Salil K. (2009). „Wikitruth through Wikiorder” (PDF). 59 (1). Emory Law Journal: 151—210. 
  2. Fernanda B. Viégas, Martin Wattenberg, and Kushal Dave (2004). „Studying Cooperation and Conflict between Authors with History Flow Visualizations” (PDF). Proceedings of the ACM Conference on Human Factors in Computing Systems (CHI). Vienna, Austria: ACM SIGCHI: 575—582. ISBN 978-1-58113-702-6. doi:10.1145/985921.985953. Приступљено 24. 1. 2007. 
  3. Reid Priedhorsky, Jilin Chen, Shyong (Tony) K. Lam, Katherine Panciera, Loren Terveen, and John Riedl (GroupLens Research, Department of Computer Science and Engineering, University of Minnesota) (4. 11. 2007). „Creating, Destroying, and Restoring Value in Wikipedia” (PDF). Association for Computing Machinery GROUP '07 conference proceedings. Sanibel Island, Florida. Приступљено 13. 10. 2007. 

Literatura

  • Thomas L. Friedman (2007). The World is Flat. Farrar, Straus & Giroux. стр. 124. ISBN 978-0-374-29278-2. 
Vojna Enciklopedija - Glavni i odgovorni urednik Branislav Kapetanović