Главна страна

Iz Vojne Enciklopedije
Dobro došli na Vojnu Enciklopediju,
slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete.
14 članaka na srpskom jeziku
2 aktivna korisnika
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

Američki avion B-1 Lanser baca svoj tovar kasetnih bombi.
Demonstranti iz Etiopije i Avganistana kojima su amputirane obe noge protestuju protiv upotrebi kasetnih bombi u Dablinu maja 2008.
Za više informacija pogledajte: Sporazum o zabrani kasetnih bombi

Kasetna bomba, rasprskavajuća bomba, klaster bomba, kasetna avio-bomba (KAB) je vrsta slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane municije sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaljuje sa zemlje. U principu to je nevođena avio-bomba, sa bojevom glavom - specijalnim, „kontejnerom“ u kome je smeštena podmunicija koja se popularno naziva „submunicija“.

Kasetna bomba je konstruisana tako da u svojoj unutrašnjosti nosi submuniciju najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Svrha ovakvih bombi je uništavanje neprijateljske žive sile, uništavanje materijalno-tehničkih sredstava, zaprečavanje puteva i onemogućavanje korišćenje objekata (npr. aerodroma). Postoje i bombe dizajnirane da uništavaju železničke pruge, dalekovode, oslobađaju hemijsko ili biološko oružje, kao i što postoje bombe, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci.

Kasetna bomba je sastavljena od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina kasetnih bombica, gde se prilikom dejstva oslobađa veći broj manjih bombica nad širom okolinom, koje predstavljaju opasnost po civilno stanovništvo još dugo godina posle toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo skupo pronaći i ukloniti. Stoga za kasetne bombe možemo da kažemo da su jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice od koga i nakon završetka rata većinom stradaju civili u preko 95 % slučajeva, kao na primer u Vijetnamu i Laosu gde i posle 30 godina veliki broj njih strada.


...dalje...

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Pečurka atomske bombe
Mapa Japana sa lokacijama eksplozija 1945.

Nuklearno oružje je oružje velike razorne snage značajno jače i od najjačeg konvencionalnog eksploziva. Takvo oružje je sposobno da uništi ili ozbiljno oštetiti celi grad, a takođe bi pobilo ili ranilo većinu stanovništva, dok bi radijacija bila tu prisutna decenijama. Preživelo stanovništvo koje je ostalo u tim gradovima bilo bi ozračeno i osuđeno na polako izumiranje u strašnim mukama. Tako da nuklearno oružje u mnogome prevazilazi po svojim karakteristikama sva poznata oružja koja su se proizvela do danas.

U istoriji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su samo dva puta, oba puta tokom zadnjih dana Drugog svetskog rata. Prvi događaj desio se ujutro 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, čije je šifrovano ime bilo Mališa. Ova bomba je bila napravljena na bazi reakcije nuklearne fisije od uranijuma 235. Fisija znači cepanje nuklearnog jezgra. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije kada je bačena na japanski grad Nagasaki, koji je imao šifrovano ime Debeljko. Ova bomba je bila napravljena od plutonijuma 239. Fuzija znači spajanje nuklearnog jezgra. Budući da je bila drugačije konstruisana od uranijumske bombe bačene na Hirošimu, snaga njene eksplozije bila je veća 1,5 puta. Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u tim napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih posledica: radijacije, gladi, opekotina itd. Sedamdeset godina posle napada, ljudi i dalje umiru od posledica atomskih bombi, jer je kod preživelih ustanovljen nadprosečan broj obolelih od raka i visokog krvnog pritiska.


...dalje...


HSAktuell.svg

Vesti

Zastava pokreta za nezavisnost Katalonije od Španije
HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

Британске крстарице Ахил и Ајакс током битке
Остали догађаји: 12. децембар13. децембар14. децембар
HSBild.svg

Izabrana slika

Ilustracija planete Fomalhaut b koja kruži oko zvezde Fomalhaut (puna veličina: 3.000 × 2.000 *)

Ilustracija planete Fomalhaut b koja kruži oko zvezde Fomalhaut
(puna veličina: 3.000 × 2.000)

P military.png

Portali

W-circle.svg

Vojna Enciklopedija

Vojna Enciklopedija je sajt namenjen vojnim temama. Ovde možete da nađete teme vezane za vojsku, naoružanje, vojnu opremu, ratovima, bitkama, avijaciji, mornarici, pvo, raketnim sistemima, bombama, minama, specijalnim jedinicama i sve što je blisko vezano za bilo koju vojnu temu. Takođe ste dobrodošli da učestvujete u pisanju ili uređivanju članaka.

Prema pravilima, svaki unos koji je vredan Vojne Enciklopedije mora biti o vojnoj temi koji je enciklopedijski, a ne rečnički ili poput rečnika. Ta vojna tema takođe treba da zadovolji standarde o značaju, što obično znači da je vojna tema značajno pokrivena u pouzdanim sekundarnim izvorima kao što su knjige, akademski časopisi i masovni mediji koji su nezavisni od teme članka. Dalje, Vojna Enciklopedija mora da predstavi samo znanje koje je već dokazano i priznato.

Korisnici Vojne Enciklopedije se drže nekoliko jednostavnih principa:

  • Korisnici Vojne Enciklopedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da članke treba pisati samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno „stanje nepristrasnosti“, nego znači da treba sva različita mišljenja o nekoj temi predstaviti na objektivan način.
  • Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobičajenije u srpskom jeziku.
  • Na Vojnoj Enciklopediji se upotrebljavaju stranice za razgovor o nekoj temi da bi odlučili kako izmeniti članak.
  • Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni, jer u stvari nisu vojno enciklopedijski članci. Na primer, članci na Vojnoj Enciklopediji nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i sl.
  • Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do takvog slučaja, zajednica korisnika odlučuje o svakom slučaju zasebno.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Doprinosi

Vojna Enciklopedija je enciklopedijski projekat otvorenog sadržaja na internetu koju razvijaju dobrovoljci.

Pre nego što počnete sa uređivanjem stranica upoznajte se sa načinom kako se uređuju tekstovi i šta je sve potrebno da bi jedan članak bio kvalitetan u smislu vojno enciklopedijskog teksta. Sve te informacije oko uređivanja teksta možete pronaći na našim stranicama za - pomoć -. Takođe možete pogledati i na stranici sve važne strane gde se nalazi poduži spisak odvojen po grupama radi lakšeg snalaženja korisnika. Tu možete da pronađete sve što Vas interesuje o autorskim pravima i o mnogim drugim stvarima koji se tiču rada na Vojnoj Enciklopediji kao i stranica kako se tekstovi uređuju. Spisak tih stranica možete pogledati - ovde -.
HSSamarbetecolor.svg

Zajednica

Do sada je na Vojnoj Enciklopediji 14 korisnika otvorilo nalog, a od toga je aktivno 2 korisnika.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.

Vojna Enciklopedija - Glavni i odgovorni urednik Branislav Kapetanović