Glavna strana

From Vojna Enciklopedija
This is the latest revision of this page; it has no approved revision.
Jump to navigation Jump to search
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

MV-1 je nemački kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado, F-104 Starfighter kao i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MV-1 je bio u naoružanju Nemačke sve do 2009. godine, kada su ratifikovali Konvenciju o kasetnoj municiji.

Razvoj

Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MV-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje poletno sletnih staza i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju).

Nakon više od petnaest godina dizajnerskog i razvojnog rada, Federalno ministarstvo odbrane počelo je 1984. godine nabavku višenamenskog oružja, MV-1 za borbene avione tornado. Luftvaffe je prvo višenamensko oružje dobio krajem 1985. godine. Od 1984. do 1994. godine za Bundesver je proizvedeno 844 (možda i 850) MV-1 pod odgovornošću Raketentechnik GmbH, Unterhaching, i MBB-a. Ovaj opsežni projekat nabavke takođe je značajno smanjen zbog nedostatka sredstava i izmenjene situacije u bezbednosnoj politici nakon završetka hladnog rata: prvobitno je 2.544 MV-1 bilo namenjeno za kupovinu, ali je ipak kupljeno samo 850 po ceni od 2.315 milijardi nemačkih maraka. Od 1984. godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986. godine i u italijanskom RV.

                       Pročitajte ceo tekst 

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Kanadski CF-104

F-104 Starfighter je američki supersonični jednomotorni avion presretač koji se naširoko koristio kao lovac-bombarder tokom Hladnog rata. Razvijen je za borbu u svim vremenskim prilikam i to krajem 1960-ih. Prvobitno ga je razvio Lockheed za vazduhoplovne snage Sjedinjenih Država (USAF), ali kasnije ga je proizvelo još nekoliko drugih država. Ovo je jedan od borbenih aviona sa kojim su upravljale više desetina vazduhoplovnih snaga država i to od 1958. do 2004. godine. Osim SAD-a i saveznika, nekoliko aviona je koristila i NASA do 1994. za testiranja.

F-104 je postavio brojne svetske rekorde, uključujući i brzinu aviona i visinske rekorde. Njegov uspeh je narušen skandalima o podmićivanju Lockheed-a, gde je dat mito velikom broju političkih i vojnih ličnosti u raznim zemljama kako bi uticali na njihovu presudu i osigurali nekoliko kupoprodajnih ugovora; a to je izazvalo znatne političke polemike u Evropi i Japanu.

Konačna proizvodna verzija borbenog modela bio je F-104S , presretač za sve vremenske prilike koji je Aeritalia dizajnirao za italijansko ratno vazduhoplovstvo, a opremljen je vođenim raketama AIM-7 Sparrov. Razmatran je napredni F-104 sa visoko postavljenim krilom, poznat kao CL-1200 Lancer , ali nije zaživeo taj projekat i jedino je maketa urađena i tu je sve stalo.

Razvoj

XF-104

1951. Lockheedov glavni dizajner Clarence "Kelly" Johnson je otputovao u Južnu Koreju kako bi ispitao američke pilote kakav avion bi po njima bio odgovarajući za njihove potrebe. Većina je tražila jednostavan lagan avion nove generacije, koji bi mogao postići velike brzine te imati odličnu okretnost prilikom manevara na velikim visinama. Do kraja oktobra 1952. razvijen je velik broj dizajna koji su se svodili na zajednički model oznake "L-246". Imao je strelasti trup, kratka trapezoidna krila, T rep te novi turbomlazni motor General Electrik (GE) J79. Model L-246 je bio predložen USAF-u upravo kada je bio u potrazi za novim avionima te je uskoro raspisan tender na koji su se prijavili, osim Lockheeda i: Northrop. U završnom krugu tendera u januaru 1953. pobedio je Lockheed sa svojim dizajnom te je dobio ugovor prema kojem je trebao izraditi statičku maketu ta dva letna prototipa. Avion je dobio fabričku oznaku Model 83, te USAF-ovu oznaku XF-104....

                       Pročitajte ceo tekst

HSAktuell.svg

Vesti


HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

Роналд Реган


10. август | 11. август | 12. август