|
|
 Najveći broj kasetnih bombi bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119. CBU-87 CEM (енгл. Cluster Bomb Unit-87 Combined Effects Munition - kasetna bomba tip 87, municija sa kombinovanim efektima) je kasetna bomba koju koristi Ratno vazduhoplovstvo SAD.
CBU-87 su razvile kompanije енгл. Aerojet General i енгл. Honeywell. Uvedena je u operativnu upotrebu 1986. godine, kao zamena za ranije tipove kasetnih bombi koji su korišćeni tokom Vijetnamskog rata. Kada se koristi CBU-87 zajedno sa sistemom korigovanja vetra za usmeravanje municije, onda to oružje postaje daleko preciznije i njegova unapređena verzija ima oznaku CBU-103.
Postoje više varijanti CBU-87, kao na primer CBU-87/B; CBU-87A/B; CBU-87B/B kao i varijanta CBU-87T, ova zadnja varijanta služi za vežbu i testiranje bombe. Ovde u tekstu će se generalno govoriti o kasetnoj bombi CBU-87, bez mnogo objašnjenja šta koja varijanta znači. Samo još da napomenem da je u varijantama jako mala razlika te je bespredmetno ih detaljno objašnjavati. Samo ukratko da objasnim, jedna od tih varijanti ima pojačano fragmentaciono dejstvo bombe namenjeno prevashodno za dejstvo po živoj sili. Druga varijanta ima pojačan kumulativni mlaz i namenjena je prevashodno za uništavanje lako oklopljenih vozila, pa i žive sile ako se nađu u blizini. A treća varijanta je neka kombinacija prve dve varijanta sa dodatkom smeše belog fosfora ili cirkonijuma u eksploziv u korelaciji eksploziva ciklotola 70% i cirkonijuma 30%. Ta bombica je prevashodno namenjena da zapali (zbog belog fosfora, napalma ili cirkonijuma) neka tehnička sredstva, kao što su kamioni, razna vojna vozila, šatore, pa i ako se bace u naseljena mesta može ogromnu štetu da prouzrokuje....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Nuklearno oružje je oružje velike razorne snage značajno jače i od najjačeg konvencionalnog eksploziva. Takvo oružje je sposobno da uništi ili ozbiljno oštetiti celi grad, a takođe bi pobilo ili ranilo većinu stanovništva, dok bi radijacija bila tu prisutna decenijama. Preživelo stanovništvo koje je ostalo u tim gradovima bilo bi ozračeno i osuđeno na polako izumiranje u strašnim mukama. Tako da nuklearno oružje u mnogome prevazilazi po svojim karakteristikama sva poznata oružja koja su se proizvela do danas.
U istoriji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su samo dva puta, oba puta tokom zadnjih dana Drugog svetskog rata. Prvi događaj desio se ujutro 6. avgusta 1945. godine, kada su SAD bacile atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, čije je šifrovano ime bilo Mališa. Ova bomba je bila napravljena na bazi reakcije nuklearne fisije od uranijuma 235. Fisija znači cepanje nuklearnog jezgra. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije kada je bačena na japanski grad Nagasaki, koji je imao šifrovano ime Debeljko. Ova bomba je bila napravljena od plutonijuma 239. Fuzija znači spajanje nuklearnog jezgra. Budući da je bila drugačije konstruisana od uranijumske bombe bačene na Hirošimu, snaga njene eksplozije bila je veća 1,5 puta. Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u tim napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih posledica: radijacije, gladi, opekotina itd. Sedamdeset godina posle napada, ljudi i dalje umiru od posledica atomskih bombi, jer je kod preživelih ustanovljen nadprosečan broj obolelih od raka i visokog krvnog pritiska.
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
 - 1917 — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918.
- 1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао.
- 1962 — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе.
- 1977 — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.
- 1978 — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину.
- 1993 — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији.
- 1995 —
- Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“.
- Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника.
- 2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај.
4. децембар | 5. децембар | 6. децембар
|
|
