|
JP-233 je dispenzer za nošenje submunicije namenjen za razaranje i zaprečavanje pista. Razvoj je počeo 1977. godine u firmi Hunting Engineering Ltd, (danas poznatog kao INSIS) iz Velike Britanije i Vazduhoplovstva SAD-a, za avion Tornado. USAF je nameravao da koristi ovo oružje na svojim udarnim avionoma F-111; međutim, 1980. godine, rastući troškovi doveli su do toga da se Amerikanci povuku iz programa, a Britanci su dovršili razvoj samostalno, radi potencijalne upotrebe za avione Tornado, Jaguar i Harrier. U operativnoj upotrebi je od 1980. godine. Svu potkalibarnu municiju avion može da izbaci u jednom naletu, nakon čega odbacuje i dispenzere. To je Britanski sistem prvobitno poznat kao LAAAS (Low-Altitude Airfield Attack System), ali je ovaj naziv napušten još u projektnoj fazi i konačno je usvojen sistem JP-233, koji se sastoji od nekoliko stotina podmunicije.
Opis
Dispenzeri submunicije JP-233 su jedno od najefikasnijih sredstava za dejstvo po aerodromima. U svakom dispenzeru je postavljeno po 30 bombica za uništavanje pista SG–357 i po 215 mina sa programiranim dejstvom radi onemogućavanja opravke oštećenih mesta koje se nazivaju HB-876. Od aviona koji su bili opremljeni da nose ove bombe je Američki F-111 koji je mogao da ponese po par od svake vrste, dok su Britanski avioni Jaguar i Harier mogli da nose samo jedan par bilo kog tipa, a Tornado je mogao biti opremljen sa parom mnogo većih gabarita na stubovima krila, gde svaki može da sadrži obadve vrste municije. Svaki JP-233 koji je postavljen na Tornadu bio bi podeljen na zadnji deo sa 30 bombica SG-357, dok je prednji deo imao 215 mina HB-876 zbog oštećenja pista. Obe ove vrste municije bile su opremljene malim padobranima....
Pročitajte ceo tekst
|
|
JP-233 je dispenzer za nošenje submunicije namenjen za razaranje i zaprečavanje pista. Razvoj je počeo 1977. godine u firmi Hunting Engineering Ltd, (danas poznatog kao INSIS) iz Velike Britanije i Vazduhoplovstva SAD-a, za avion Tornado. USAF je nameravao da koristi ovo oružje na svojim udarnim avionoma F-111; međutim, 1980. godine, rastući troškovi doveli su do toga da se Amerikanci povuku iz programa, a Britanci su dovršili razvoj samostalno, radi potencijalne upotrebe za avione Tornado, Jaguar i Harrier. U operativnoj upotrebi je od 1980. godine. Svu potkalibarnu municiju avion može da izbaci u jednom naletu, nakon čega odbacuje i dispenzere. To je Britanski sistem prvobitno poznat kao LAAAS (Low-Altitude Airfield Attack System), ali je ovaj naziv napušten još u projektnoj fazi i konačno je usvojen sistem JP-233, koji se sastoji od nekoliko stotina podmunicije.
Opis
Dispenzeri submunicije JP-233 su jedno od najefikasnijih sredstava za dejstvo po aerodromima. U svakom dispenzeru je postavljeno po 30 bombica za uništavanje pista SG–357 i po 215 mina sa programiranim dejstvom radi onemogućavanja opravke oštećenih mesta koje se nazivaju HB-876. Od aviona koji su bili opremljeni da nose ove bombe je Američki F-111 koji je mogao da ponese po par od svake vrste, dok su Britanski avioni Jaguar i Harier mogli da nose samo jedan par bilo kog tipa, a Tornado je mogao biti opremljen sa parom mnogo većih gabarita na stubovima krila, gde svaki može da sadrži obadve vrste municije. Svaki JP-233 koji je postavljen na Tornadu bio bi podeljen na zadnji deo sa 30 bombica SG-357, dok je prednji deo imao 215 mina HB-876 zbog oštećenja pista. Obe ove vrste municije bile su opremljene malim padobranima....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
- 1683 — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески.
- 1691 — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699.
- 1798 — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта.
- 1848 — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.
- 1849 — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију.
- 1898 — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина.
- 1900 — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету.
- 1917 — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра.
- 1964 — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.
- 1976 — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура.
- 1987 — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине.
- 1988 — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија.
- 1993 — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадишу у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида.
- 1999 — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
- 2001 —
- Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контингента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији.
- Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији.
- 2003 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.
11. јун | 12. јун | 13. јун
|
|