|
|
F-104 Starfighter je američki supersonični jednomotorni avion presretač koji se naširoko koristio kao lovac-bombarder tokom Hladnog rata. Razvijen je za borbu u svim vremenskim prilikam i to krajem 1960-ih. Prvobitno ga je razvio Lockheed za vazduhoplovne snage Sjedinjenih Država (USAF), ali kasnije ga je proizvelo još nekoliko drugih država. Ovo je jedan od borbenih aviona sa kojim su upravljale više desetina vazduhoplovnih snaga država i to od 1958. do 2004. godine. Osim SAD-a i saveznika, nekoliko aviona je koristila i NASA do 1994. za testiranja.
F-104 je postavio brojne svetske rekorde, uključujući i brzinu aviona i visinske rekorde. Njegov uspeh je narušen skandalima o podmićivanju Lockheed-a, gde je dat mito velikom broju političkih i vojnih ličnosti u raznim zemljama kako bi uticali na njihovu presudu i osigurali nekoliko kupoprodajnih ugovora; a to je izazvalo znatne političke polemike u Evropi i Japanu.
Konačna proizvodna verzija borbenog modela bio je F-104S , presretač za sve vremenske prilike koji je Aeritalia dizajnirao za italijansko ratno vazduhoplovstvo, a opremljen je vođenim raketama AIM-7 Sparrov. Razmatran je napredni F-104 sa visoko postavljenim krilom, poznat kao CL-1200 Lancer , ali nije zaživeo taj projekat i jedino je maketa urađena i tu je sve stalo.
Razvoj
XF-104
1951. Lockheedov glavni dizajner Clarence "Kelly" Johnson je otputovao u Južnu Koreju kako bi ispitao američke pilote kakav avion bi po njima bio odgovarajući za njihove potrebe. Većina je tražila jednostavan lagan avion nove generacije, koji bi mogao postići velike brzine te imati odličnu okretnost prilikom manevara na velikim visinama. Do kraja oktobra 1952. razvijen je velik broj dizajna koji su se svodili na zajednički model oznake "L-246". Imao je strelasti trup, kratka trapezoidna krila, T rep te novi turbomlazni motor General Electrik (GE) J79. Model L-246 je bio predložen USAF-u upravo kada je bio u potrazi za novim avionima te je uskoro raspisan tender na koji su se prijavili, osim Lockheeda i: Northrop. U završnom krugu tendera u januaru 1953. pobedio je Lockheed sa svojim dizajnom te je dobio ugovor prema kojem je trebao izraditi statičku maketu ta dva letna prototipa. Avion je dobio fabričku oznaku Model 83, te USAF-ovu oznaku XF-104....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
BLG 66 Beluga- francuska kasetna bomba koja je projektovana 1970-ih u kompaniji Matra SA / Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt (koja je sada deo koncerna MBDA), a prva serijska proizvednja je započeta 1979. godine, kada je i ušla u naoružanje francuske avijacije (Armée de l’Air). Bomba nosi 151 bombicu (podmuniciju), i u zavisnosti od verzije, ova kasetna može nositi više vrsta podmunicije i to: AC (protivtenkovske), EG (fragmentirane za pešadiju) ili IZ. Ovu kasetnu bombu mogu da koriste više tipova aviona i to: A-4 Skihavk , Super Etendard , Daso / Dornier Alpha Jet , F-5E, Hok, Jaguar, Miraž II, Miraž 5, Miraž F1 i Miraž 2000. Ovu bombu su koriste sem Francuske još nekoliko zemalja a to su: Argentina, Grčka, Indija, Irak (do 2003.) i Kuvajt. Beluga (BLG) 66 je dobila naziv po kalibru, jer je kalibar ove kasetne 66 mm, te je taj broj 66 dobilo po veličini kalibra.
Opis
Kasetna avio bomba BLG 66 Beluga, je namenjena za dejstvo po tačkastim ciljevima sa srednjih visina, za napade na velike površinske ciljeve kao što su depoi, kolone tenkova na maršu, konvoji i drugo. U naoružanje je uvedena krajem sedamdesetih godina...
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
|
|
|
