|
|
Mupsov (Multi Purpose Stand Off Weapon) je vođena krstareća kasetna bomba razvijena od firme Denel Dynamics (prvobitni naziv firme je Kentron) iz Južnoafričke Republike. Razvoj ovog oružja je počeo još 1991. godine, a testiranje letnih karakteristika 1997. godine. Oružje je dizajnirano da neutrališe neprijateljske ciljeve poput aerodroma, bunkera i komandno-kontrolnih centara. Preciznost se postiže korišćenjem napredne tehnologije navigacije, a navođenja se vrši prenosom podataka bilo preko TV, IIR ili MMV senzora to jest glava za navođenje. Domet Mupsova bio je od 150 do 300 km, a lansira se iz aviona Miraž III ili Miraž V. Telo je napravljeno od kompozitnih materijala.
Denel Dinamics je uspešno testirao krstareću kasetnu gde let rakete dosegao udaljenost do 200 km. Prvobitno je navedeno da je MUPSOV ima domet od 300 km + (verovalo se da ima veći domet od 300 km), pre nego što se magično smanjio domet rakete na oko 150 km, iz jasnih razloga zbog uske državne granice i mogućnost da se susedne zemlje pobune, oni su to preduhitrili i smanjili su domet ovog oružja.
Opis sistema MUPSOV
MUPSOV je projektovan kao dispenzer submunicije, namenjen za dejstva protiv žive sile i neoklopljenih ciljeva, aerodinamička konfiguracija sistema je klasična. Ovaj dispenzer karakteriše strelasto izvlačivo krilo u položaju niskokrilca (slična konfiguracija krila je primenjena na američkom kontejneru AGM-154A), repne površine sa graničnim pločama za povećanje efektivne vitkosti i stabilnosti po pravcu. Na samom kraju vretenastog trupa je primetna vetruška, koja služi za pogon generatora....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Kasetna bomba, rasprskavajuća bomba, klaster bomba, kasetna avio-bomba (KAB) je vrsta slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane municije sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaljuje sa zemlje. U principu to je nevođena avio-bomba, sa bojevom glavom - specijalnim, „kontejnerom“ u kome je smeštena podmunicija koja se popularno naziva „submunicija“.
Kasetna bomba je konstruisana tako da u svojoj unutrašnjosti nosi submuniciju najrazličitijeg dejstva:
rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Svrha ovakvih bombi je uništavanje neprijateljske žive sile, uništavanje materijalno-tehničkih sredstava, zaprečavanje puteva i onemogućavanje korišćenje objekata (npr. aerodroma). Postoje i bombe dizajnirane da uništavaju železničke pruge, dalekovode, oslobađaju hemijsko ili biološko oružje, kao i što postoje bombe, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci.
Kasetna bomba je sastavljena od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina kasetnih bombica, gde se prilikom dejstva oslobađa veći broj manjih bombica nad širom okolinom, koje predstavljaju opasnost po civilno stanovništvo još dugo godina posle toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo skupo pronaći i ukloniti. Stoga za kasetne bombe možemo da kažemo da su jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice od koga i nakon završetka rata većinom stradaju civili u preko 95 % slučajeva, kao na primer u Vijetnamu i Laosu gde i posle 30 godina veliki broj njih strada.
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
 - 1781 — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.
- 1830 — Новембарски немири избијају у Пољској.
- 1847 — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови.
- 1864 — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.
- 1872 — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.
- 1890 — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје.
- 1929 — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.
- 1941 — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку.
- 1943 — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу.
- 1944 — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације.
- 1945 — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003.
- 1947 — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.
- 1950 — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.
- 1952 — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.
- 1961 — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).
- 1963 — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.
- 1965 — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 .
- 1967 — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку.
- 1982 — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.
- 1987 — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.
- 1990 — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991.
- 2017 — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца. Смрт је константована неколико часова касније.
28. новембар | 29. новембар | 30. новембар
|
|
