|
|
CASCAD Mk1 i Mk2 (Close Air Support Cargo Dispenser), razvijena je od modularne avio-bombe BM-400 u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska.
Opis CASCAD Mk1
CASCAD Mk1 ima cilindrično telo, šiljat vrh, blok elektronike i repni sklapajući stabilizator. Telo avio-bombe sadrži tri posebna bojeva modula, svaki sa svojim padobranom. Moduli se izvlače iz zadnjeg dela bombe u prethodno podešenim vremenskim intervalima, posle napuštanja aviona.
Kada avion koristi jednostavni odbacivački sistem, moduli se izbacuju u intervalima određenim pre leta. Vreme odvajanja modula može se podesiti i tokom leta. Prednji deo turbo-alternatora daje napon za rad elektronskog tajmera koji kontroliše vreme izvlačenja modula. CASCAD Mk1 odbacuje se iz horizontalnog leta, poniranja ili propinjanja. U horizontalnom letu odbacuje se sa visine od 60 m. U zavisnosti od načina dejstva oružje može da dostigne ,,stand-off” domet do 5 km. U letu dostiže brzinu do 600 km/h.
Posle odbacivanja modula iz tela bombe, svaki modul se stabiliše padobranom, čime je omogućeno vertikalno dejstvo na cilj.
Moduli imaju bojevu glavu sa fragmentisanim telom, kao i teleskopsku sondu sa impulsnim senzorom, koji daje optimalnu visinu za aktiviranje modula iznad cilja.
Tri modula u jednom CASCAD Mk1 mogu da pokriju oblast od 30.000 m². Svaki čelični fragment probija oklop debljine 17 mm čelika na 50 m od tačke detonacije. Moduli su imuni na elektronsko ometanje, mogu da se koriste noću i u svim vremenskim uslovima. Bojeve glave modula SMAB i SMAP mogu da se koriste i za BM-400....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
JP-233 je dispenzer za nošenje submunicije namenjen za razaranje i zaprečavanje pista. Razvoj je počeo 1977. godine u firmi Hunting Engineering Ltd, (danas poznatog kao INSIS) iz Velike Britanije i Vazduhoplovstva SAD-a, za avion Tornado. USAF je nameravao da koristi ovo oružje na svojim udarnim avionoma F-111; međutim, 1980. godine, rastući troškovi doveli su do toga da se Amerikanci povuku iz programa, a Britanci su dovršili razvoj samostalno, radi potencijalne upotrebe za avione Tornado, Jaguar i Harrier. U operativnoj upotrebi je od 1980. godine. Svu potkalibarnu municiju avion može da izbaci u jednom naletu, nakon čega odbacuje i dispenzere. To je Britanski sistem prvobitno poznat kao LAAAS (Low-Altitude Airfield Attack System), ali je ovaj naziv napušten još u projektnoj fazi i konačno je usvojen sistem JP-233, koji se sastoji od nekoliko stotina podmunicije.
Opis
Dispenzeri submunicije JP-233 su jedno od najefikasnijih sredstava za dejstvo po aerodromima. U svakom dispenzeru je postavljeno po 30 bombica za uništavanje pista SG–357 i po 215 mina sa programiranim dejstvom radi onemogućavanja opravke oštećenih mesta koje se nazivaju HB-876. Od aviona koji su bili opremljeni da nose ove bombe je Američki F-111 koji je mogao da ponese po par od svake vrste, dok su Britanski avioni Jaguar i Harier mogli da nose samo jedan par bilo kog tipa, a Tornado je mogao biti opremljen sa parom mnogo većih gabarita na stubovima krila, gde svaki može da sadrži obadve vrste municije. Svaki JP-233 koji je postavljen na Tornadu bio bi podeljen na zadnji deo sa 30 bombica SG-357, dok je prednji deo imao 215 mina HB-876 zbog oštećenja pista. Obe ove vrste municije bile su opremljene malim padobranima....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
- 1540 — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militantis eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола.
- 1922 — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо.
- 1939 — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град.
- 1940 — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.
- 1962 — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.
- 1964 — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.
- 1970 — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
- 1996 — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан.
- 2001 — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.
26. септембар | 27. септембар | 28. септембар
|
|
