Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete.	97 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Sjajan članak

Južnokorejski vojnici koji pretražuju nagazne mine u Iraku

Američki vojnik tokom obuke čisćenja mina

Razminiranje je proces uklanjanja mina, bombi ili nekog drugog eksploziva sa nekog područja. Proces razminiranja je veoma značajan jer se primenom različitih sredstava obezbeđuje normalan život i rad civilnom stanovništvu u miniranim regionima sveta. Sredstva koja se projektuju, proizvode i primenjuju u operacijama razminiranja su raznolika, i po tehničkim karakteristikama i po efikasnosti razminiranja.

Cilj u vojnim operacijama je brzo raščišćavanje puta kroz minsko polje, a to se često radi sa uređajima kao što su detektori i razminiranje putem eksplozivnog hiperbaričnog talasa. To se misli da u neko minsko polje se baci jedna ili više aerosolnih bombi koji stvaraju u trenutku udara ogroman podpritisak što bi verovatno izazvalo da u krugu od 150-200 metara sve do tada neeksplodirane mine bi se aktivirali i time bi to polje postalo čisto za prolaz. Takvu vrstu ispitivanja su radila Japanska vojska početkom 2000-ih godina, ali se pozdano nezna koji su rezultati na kraju sa time postignuti. Proučavane su i druge metode za otkrivanje mina kao što su elektromagnetske metode, od kojih je jedna (radar koji prodire u zemlju) korišćena zajedno sa metalnim detektorima. Akustičke metode mogu osetiti šupljinu koju stvaraju mine. Senzori su razvijeni za otkrivanje isparavanja iz mina. Životinje poput pacova, pasa, svinja koja su dresirana da mogu da otkrivaju mine, a životinje se takođe mogu koristiti za skrining uzoraka vazduha nad potencijalnim minskim poljima. Takođe se koriste i drugi sistemi za pronalaženja mina pa i uništavanje mina a to su: bageri, raonici, udarači i ostala sredstva.

Otkrivanje i uklanjanje mina opasna je aktivnost, a lična zaštitna oprema ne štiti od svih vrsta mina. Jednom kada su pronađene, mine se obično razoružaju i uklone sa minskog polja ili ako postoji sumnja u postavljanje dodatnih skrivenih upaljača onda je najsigurnije da se uklanjaju sa eksplozivima i uništavati ih tu na licu mesta bez pomeranja mine....

                       Pročitajte ceo tekst

Dobar članak

EXPAL BME-330 je kasetna avio bomba španske proizvodnje, razvijena u firmi Expal Explosivos SA, Vitoria. Postoji više varijanti ovih bombi i to: EXPAL BME 330 A, EXPAL BME 330 AR, EXPAL BME 330 AT i EXPAL BME 330, o tome će više biti reči u ostatku teksta.

Opis

EKSPAL BME 330 je kasetna bomba španske proizvodnje opremljena kočionim padobranom. Projektovane su još 1970-ih, a proizvodnja je počela 1980-ih godina. Avioni koji su opremljeni da nose ovu kasetnu bombu su: VA-1 Matador, EAV-8B Harrier II, F-5 Freedom Fighter i F-18.

EXPAL BME-330 A

EXPAL BME-330 A je kasetna avio-bomba, mase 330 kg i sadrži 180 bombica. Nakon odbacivanja avio-bombe sa aviona, bombice se izbacuju pod dejstvom gasova. Svaka bombica ima inercijalni sigurnosni uređaj sa satnim mehanizmom i padobran.

BME-330 AR

BME-330 AR sastoji se od tri glavna dela:

- prvi čini cilindrično telo za smeštaj 28 kom submunicije (8 kom za uništavanje poletno sletnih staza i 20 bombica naknadnog vremenskog dejstva);
- drugi deo čini četvorokraki repni stabilizator spojen zavrtnjima za zadnji deo tela bombe, a u unutrašnjosti stabilizatora su smeštena dva padobrana (prvi usporavajući sa sigurnosnim uređajem i drugi za kočenje i stabilizaciju bombe);
- treći deo čini prednja aerodinamička kapa spojena zavrtnjima za prednji deo tela bombe, a u unutrašnjosti se nalazi blok elektronike.

Posle odbacivanja bombe izvlače se osigurači, blok elektronike počinje da radi i izvlači se sigurnosni padobran koji povlači glavni kočeći padobran. Nakon raspršivanja submunicije otvaraju se padobrani za stabilizaciju iste i za zauzimanje pravilnog položaja dejstva... Minimalna visina odbacivanja je 30 m.

                       Pročitajte ceo tekst

Vesti

9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
24. фебруар —
- Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину.
- Украјина прогласила ратно стање.
4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.

Na današnji dan

Ратко Младић

1793 — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.
1809 — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута.
1902 — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура.
1910 — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.
1916 — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем.
1924 — Кина је признала СССР.
1939 — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.
1961 — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.
1991 — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.
1992 — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саучешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.
1996 — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.
1997 — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.
2001 — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата.
2003 — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године.
2011 — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.

30. мај | 31. мај | 1. јун