Главна страна

Iz Vojne Enciklopedije
Иди на навигацију Иди на претрагу
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

CASCAD Mk1 i Mk2 (Close Air Support Cargo Dispenser), razvijena je od modularne avio-bombe BM-400 u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska.

Opis CASCAD Mk1

CASCAD Mk1 ima cilindrično telo, šiljat vrh, blok elektronike i repni sklapajući stabilizator. Telo avio-bombe sadrži tri posebna bojeva modula, svaki sa svojim padobranom. Moduli se izvlače iz zadnjeg dela bombe u prethodno podešenim vremenskim intervalima, posle napuštanja aviona.

Kada avion koristi jednostavni odbacivački sistem, moduli se izbacuju u intervalima određenim pre leta. Vreme odvajanja modula može se podesiti i tokom leta. Prednji deo turbo-alternatora daje napon za rad elektronskog tajmera koji kontroliše vreme izvlačenja modula. CASCAD Mk1 odbacuje se iz horizontalnog leta, poniranja ili propinjanja. U horizontalnom letu odbacuje se sa visine od 60 m. U zavisnosti od načina dejstva oružje može da dostigne ,,stand-off” domet do 5 km. U letu dostiže brzinu do 600 km/h.

Posle odbacivanja modula iz tela bombe, svaki modul se stabiliše padobranom, čime je omogućeno vertikalno dejstvo na cilj. Moduli imaju bojevu glavu sa fragmentisanim telom, kao i teleskopsku sondu sa impulsnim senzorom, koji daje optimalnu visinu za aktiviranje modula iznad cilja.

Tri modula u jednom CASCAD Mk1 mogu da pokriju oblast od 30.000 m². Svaki čelični fragment probija oklop debljine 17 mm čelika na 50 m od tačke detonacije. Moduli su imuni na elektronsko ometanje, mogu da se koriste noću i u svim vremenskim uslovima. Bojeve glave modula SMAB i SMAP mogu da se koriste i za BM-400....

                       Pročitajte ceo tekst  

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Južnokorejski vojnici koji pretražuju nagazne mine u Iraku
Američki vojnik tokom obuke čisćenja mina

Razminiranje je proces uklanjanja mina, bombi ili nekog drugog eksploziva sa nekog područja. Proces razminiranja je veoma značajan jer se primenom različitih sredstava obezbeđuje normalan život i rad civilnom stanovništvu u miniranim regionima sveta. Sredstva koja se projektuju, proizvode i primenjuju u operacijama razminiranja su raznolika, i po tehničkim karakteristikama i po efikasnosti razminiranja.

Cilj u vojnim operacijama je brzo raščišćavanje puta kroz minsko polje, a to se često radi sa uređajima kao što su detektori i razminiranje putem eksplozivnog hiperbaričnog talasa. To se misli da u neko minsko polje se baci jedna ili više aerosolnih bombi koji stvaraju u trenutku udara ogroman podpritisak što bi verovatno izazvalo da u krugu od 150-200 metara sve do tada neeksplodirane mine bi se aktivirali i time bi to polje postalo čisto za prolaz. Takvu vrstu ispitivanja su radila Japanska vojska početkom 2000-ih godina, ali se pozdano nezna koji su rezultati na kraju sa time postignuti. Proučavane su i druge metode za otkrivanje mina kao što su elektromagnetske metode, od kojih je jedna (radar koji prodire u zemlju) korišćena zajedno sa metalnim detektorima. Akustičke metode mogu osetiti šupljinu koju stvaraju mine. Senzori su razvijeni za otkrivanje isparavanja iz mina. Životinje poput pacova, pasa, svinja koja su dresirana da mogu da otkrivaju mine, a životinje se takođe mogu koristiti za skrining uzoraka vazduha nad potencijalnim minskim poljima. Takođe se koriste i drugi sistemi za pronalaženja mina pa i uništavanje mina a to su: bageri, raonici, udarači i ostala sredstva.

Otkrivanje i uklanjanje mina opasna je aktivnost, a lična zaštitna oprema ne štiti od svih vrsta mina. Jednom kada su pronađene, mine se obično razoružaju i uklone sa minskog polja ili ako postoji sumnja u postavljanje dodatnih skrivenih upaljača onda je najsigurnije da se uklanjaju sa eksplozivima i uništavati ih tu na licu mesta bez pomeranja mine....

                       Pročitajte ceo tekst

HSAktuell.svg

Vesti


HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

Енглески краљ Хенри VII Тјудор


4. март | 5. март | 6. март