Шаблон:Догодило се на данашњи дан/13. јул — разлика између измена
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
12. јул | 13. јул | 14. јул
| [непроверена измена] | [непроверена измена] |
(Нова страница: <div style="float:right;padding-left: 0.5em;">200п|thumb|Викторија Хановерска</div> * 1573…) |
Нема описа измене |
||
| Ред 16: | Ред 16: | ||
** Генерал [[Первез Мушараф]], [[пакистан]]ски председник, стигао у [[Индија|Индију]] на самит посвећен смиривању односа [[Пакистан]]а и [[Индија|Индије]]. | ** Генерал [[Первез Мушараф]], [[пакистан]]ски председник, стигао у [[Индија|Индију]] на самит посвећен смиривању односа [[Пакистан]]а и [[Индија|Индије]]. | ||
** [[Ли Шаомин]], [[Кина|кинеско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] научник, осуђен у [[Кина|Кини]] због шпијунирања у корист [[Тајван]]а. [[Кина|Кинеске]] власти наредиле његову депортацију. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су затражиле од [[Кина|Кине]] да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. | ** [[Ли Шаомин]], [[Кина|кинеско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] научник, осуђен у [[Кина|Кини]] због шпијунирања у корист [[Тајван]]а. [[Кина|Кинеске]] власти наредиле његову депортацију. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су затражиле од [[Кина|Кине]] да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. | ||
* [[2006]] — Почео је рат нападом [[Либански рат 2006.|Израела на Либан]], где је Израел у задња 3 дана рата бацио преко 4 милиона [[Касетна бомба|касетних бомби]], од чега је остало неексплодирано око 1 милион. Због велике количине бачених касетних у веома кратком року, дошло је до великог страдања цивила. После овог догађаја је почела кампања за забрану касетних која је резултирала доношењем конвенције о забрани касетних 1. августа 2010. у [[УН|Уједињеним Нацијама]]. | |||
Тренутна верзија на датум 14. март 2021. у 21:52
- 1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата.
- 1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке.
- 1837 — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.
- 1878 — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства.
- 1919 — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.
- 1941 — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
- 1943 — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.
- 1944 — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији.
- 1975 — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.
- 1992 — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку.
- 1995 — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.
- 2000 — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.
- 2001 —
- Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије.
- Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана.
- 2006 — Почео је рат нападом Израела на Либан, где је Израел у задња 3 дана рата бацио преко 4 милиона касетних бомби, од чега је остало неексплодирано око 1 милион. Због велике количине бачених касетних у веома кратком року, дошло је до великог страдања цивила. После овог догађаја је почела кампања за забрану касетних која је резултирала доношењем конвенције о забрани касетних 1. августа 2010. у Уједињеним Нацијама.