Шаблон:Догодило се на данашњи дан/11. јануар — разлика између измена
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
10. јануар | 11. јануар | 12. јануар
| [непроверена измена] | [непроверена измена] |
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| (3 међуизмене истог корисника нису приказане) | |||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
<div style="float:right;margin-left:0.5em;">[[Слика:Bundesarchiv Bild 102-09896, Französische Alpenjäger in den Strassen Buers.jpg|200п|thumb|Француска војска у Руру]]</div> | <div style="float:right;margin-left:0.5em;">[[Слика:Bundesarchiv Bild 102-09896, Französische Alpenjäger in den Strassen Buers.jpg|200п|thumb|Француска војска у Руру]]</div> | ||
* [[1879]] — Британске снаге под командом [[Фредерик Тезигер, 2. барон Челмсфорд|лорда Челмсфорда]] су напали [[Зулуланд]] без дозволе [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британске]] владе | * [[630]] — [[Мухамед#Освајање_Меке|Освајање Меке]]: [[Пророк Мухамед]] и његови следбеници освајају град, [[Курејш]] се предаје. | ||
* [[1055]] — [[Теодора (11. век)|Теодора]] је крунисана за царицу [[Византијско царство|Византијског царства]]. | |||
* [[1158]] — [[Владислав II, војвода Чешке|Владислав II]], [[Војвода|војвода]] [[Чешка|Чешке]] постао је [[краљ]] [[Чешка|Чешке]]. | |||
* [[1654]] — [[Арауко рат]]: Шпанску војску су поразили локални [[Мапуцхе-Хуиллицхес]] док је покушавала да пређе реку Буено у јужном [[Чиле]]у. | |||
* [[1861]] — [[Амерички грађански рат]]: [[Алабама]] се одвојила од [[САД|Сједињених Америчких Држава]]. | |||
* [[1863]] — [[Амерички грађански рат]]: [[Битка за Арканзас]]: Генерал Џон МцКлернанд и адмирал Давид Дикон Портер заузели су [[Арканзас (ријека)|реку Арканзас]] за Унију. | |||
* [[1775]] — Погубљен је [[Јемељан Пугачов]], руски [[козак]] који је, прогласивши се за цара [[Петар III Фјодорович|Петра III]], подигао устанак против руске царице [[Катарина Велика|Катарине II]] (1773-1775). [[Устанак]] је имао карактер сељачког рата и захватио је [[Уралске планине|Уралски крај]], [[Поволожје]] и део [[Сибир]]а. У њему су, поред [[Руси|руских]], учествовали и сељаци [[Татари|татарских народности]], као и рудари и радници из руских мануфактура. После већих успеха и показане организаторске способности, Пугачов је поражен, заробљен у кавез и одведен у [[Москва|Москву]] где је погубљен. | |||
* [[1779]] — [[Чинг Тханг Кхомба]] је крунисан за [[краљ]]a [[Манипур]]а, садашње једне од савезних држава у [[Индија|Индији]]. | |||
* [[1858]] — [[Светоандрејска скупштина]] извршила је смену династије у Србији збацивши [[кнез]]а [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]]. На престо је враћен [[Милош Обреновић]], а за његовог наследника проглашен је његов син [[Михаило Обреновић|Михаило]]. | |||
* [[1870]] — У [[Бока которска|Боки Которској]] завршен [[Кривошијски устанак]] српског народа, који је избио због одлуке окупационих власти због одлуке аустроугарске о увођењу [[Војна обавеза|војне обавезе]] за становништво тог краја. Примирје је успостављено после тромесечних жестоких борби, када је аустријски намесник Далмације генерал [[Гавро Родић]], по налогу [[Беч]]а, амнестирао устанике, укинуо забрану слободног ношења оружја, донео одлуку о надокнади материјалне штете и укинуо војну обавезу за которски округ. | |||
* [[1878]] — У [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турском рату]] српска војска је ослободила [[Ниш]] и у град је ступио владар Србије [[Милан Обреновић]], тада [[кнез]], а од 1882. краљ. За ослобођење града одлучујућа је била победа Браничевске бригаде на [[Чегар|Чегру]]. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу. Тим чином овај древни град коначно је након вишевековне турске окупације поново постао саставни део [[Србија|Србије]]. Овај датум је у војсци [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Слава|слава]] Петог пешадијског пука „Краљ Милан“. | |||
* [[1879]] — [[Англо-Зулу рат]]: Британске снаге под командом [[Фредерик Тезигер, 2. барон Челмсфорд|лорда Челмсфорда]] су напали [[Зулуланд]] без дозволе [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британске]] владе. | |||
* [[1882]] — Нападом устаника на пандурску станицу у [[Улог (Калиновик)|Улогу]] почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. | * [[1882]] — Нападом устаника на пандурску станицу у [[Улог (Калиновик)|Улогу]] почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. | ||
* [[1916]] — [[Први светски рат]]: Са [[Цетиње|Цетиња]] су због пада "[[Ловћен]]а" у [[Аустроугарска|аустроугарске]] руке евакуисани према [[Подгорица|Подгорици]] црногорски двор, влада, [[врховна команда]], савезничке мисије, а делимично и државне установе. | |||
* [[1917]] — Као резултат саботаже догодила се експлозија у фабрици [[Муниција|муниције]] у [[Кингсланд]]у . | |||
* [[1919]] — [[Румунија]] је анектирала [[Трансилванија|Трансилванију]] која је била у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије до њеног распада [[1918]]. [[Тријанонски споразум|Миром у Тријанону]] [[1920]]. Трансилванија је формално додељена Румунији. | * [[1919]] — [[Румунија]] је анектирала [[Трансилванија|Трансилванију]] која је била у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије до њеног распада [[1918]]. [[Тријанонски споразум|Миром у Тријанону]] [[1920]]. Трансилванија је формално додељена Румунији. | ||
* [[1923]] — Војске [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]] су [[Окупација Рура|окупирале]] [[Рурска област|Рурску област]] како би присилиле [[Вајмарска република|немачку Вајмарску републику]] да плати одштету за [[Први светски рат]]. | * [[1923]] — Војске [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]] су [[Окупација Рура|окупирале]] [[Рурска област|Рурску област]] како би присилиле [[Вајмарска република|немачку Вајмарску републику]] да плати одштету за [[Први светски рат]]. | ||
* [[1942]] — [[Јапан]]ци су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] | * [[1941]] — [[Други светски рат|Другом светском рату]]: [[Немачка]] и [[Италија]] су објавиле рат [[САД]], а [[Конгрес САД]] је истог дана објавио [[рат]] тим двема земљама. [[Пољска]] је објавила рат [[Јапан]]у, а [[Куба]], [[Костарика]], [[Никарагва]], [[Доминиканска Република]] и [[Гватемала]] [[Немачка|Немачкој]] и [[Италија|Италији]]. | ||
* [[1942]] — | |||
** [[Други светски рат|Другом светском рату]]: [[Јапан]]ци су заузели [[Куала Лумпур]]. | |||
** [[Други светски рат]]: Јапанске снаге напале [[Таракан]] у [[Борнео|Борнеу]] ([[Тараканска битка]]). | |||
** [[Други светски рат|Другом светском рату]]: [[Југословенска избегличка влада]] у [[Лондон]]у за министра војске, [[Морнарица|морнарице]] и [[Ваздухопловство|ваздухопловства]] поставила [[Драгољуб Дража Михаиловић|Драгољуба – Дражу Михаиловића]], [[пуковник]]а југословенске војске и вођу [[четник]]а у окупираној земљи. | |||
* [[1970]] — Армија [[Нигерија|Нигерије]] је после 32 месеца борби у [[Нигеријски грађански рат|грађанском рату]] у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији [[Бијафра]]. Вођа побуњеника генерал [[Чуквуемека Одумегву Оџукву]] напустио је земљу дан после пада [[Овери]]ја, главног града Бијафре. | * [[1970]] — Армија [[Нигерија|Нигерије]] је после 32 месеца борби у [[Нигеријски грађански рат|грађанском рату]] у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији [[Бијафра]]. Вођа побуњеника генерал [[Чуквуемека Одумегву Оџукву]] напустио је земљу дан после пада [[Овери]]ја, главног града Бијафре. | ||
* [[1992]] — Референдум за територијалну и политичку аутономију [[Албанци|Албанаца]] у [[Македонија|Македонији]] | * [[1972]] — | ||
* [[1998]] — Наоружани нападач, [[ислам]]ски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 [[шиизам|шиитског]] муслиманског верника током молитве у [[џамија|џамији]] у [[пакистан]]ском граду [[Лахор]]. | ** [[Хрватско пролеће|Ухваћени]] припадници хрватског пролећа, [[Марко Веселица]], [[Фрањо Туђман]], [[Шиме Ђодан]], [[Владо Готовац]], [[Хрвоје Шошић]], [[Јозо Ивичевић-Бакулић]], [[Звонимир Комарица]], [[Анте Глибота]], [[Анте Бачић]] и [[Влатко Павлетић]]. | ||
** [[Вештачки сателит|Вештачки сателити]]: Амерички астронаути из брода “[[Аполо 17]]” [[Еуген Кернон]] и [[Харисон Смит]] спустили су се на [[Месец]], у последњој мисији у оквиру програма “[[Аполо програм|Аполо]]”. | |||
* [[1973]] — Западнонемачки канцелар [[Вили Брант]] и чехословачки премијер [[Лубомир Штроугал]] потписали су уговор којим је формално поништен [[Минхенски пакт]] из 1938. године, којим су [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] и [[Француска]] препустиле нацистичкој Немачкој [[Судетска област|област Судета]] у [[Чехословачка|Чехословачкој]]. | |||
* [[1976]] — [[Војни пуч]]: Председник [[Еквадор]]а [[Родригес Лара]] збачен војним ударом. | |||
* [[1992]] — | |||
** Референдум за територијалну и политичку аутономију [[Албанци|Албанаца]] у [[Македонија|Македонији]] | |||
** Савет безбедности [[УН]] је, на захтев [[Северна Македонија|Македоније]], одобрио упућивање 800 војника [[УН]]-а у ту бившу југословенску републику. | |||
* [[1994]] — [[Партнерство за мир]]: У [[Брисел]]у је завршен самит [[НАТО]]-а на коме је инициран Програм [[Партнерство за мир]]. Наведено је да је циљ Програма постизање спремности за очување мира кроз заједничко планирање, обуку, вежбе и побољшање међуоперативности снага земаља партнера и [[НАТО]]-а. Република [[Србија]] позвана је да приступи Партнерству дванаест година касније, на самиту у [[Рига|Риги]] 29. новембра 2006, заједно са [[БиХ|Босном и Херцеговином]] и [[Црна Гора|Црном Гором]]. Оквирни документ о приступању потписан је 14. децембра 2006. у [[Брисел]]у, чиме је [[Србија]] и формално постала учесница Програма. | |||
* [[1995]] — [[Рат у БиХ]]: Турски дневник „Сабах“ затражио од вође босанских муслимана [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у [[Швајцарска|Швајцарској]], с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати. | |||
* [[1998]] — [[Тероризам]]: Наоружани нападач, [[ислам]]ски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 [[шиизам|шиитског]] муслиманског верника током молитве у [[џамија|џамији]] у [[пакистан]]ском граду [[Лахор]]. | |||
* [[2000]] — Председник [[Алжир]]а [[Абделазиз Бутефлика]] донео је општу амнестију за припаднике [[Исламска армија спаса|Исламске армије спаса]] и за узврат затражио распуштање њихове организације. | * [[2000]] — Председник [[Алжир]]а [[Абделазиз Бутефлика]] донео је општу амнестију за припаднике [[Исламска армија спаса|Исламске армије спаса]] и за узврат затражио распуштање њихове организације. | ||
* [[2001]] — Влада [[Бурунди]]ја и побуњеничка група [[Хуту]], једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из [[Демократска Република Конго|Демократске Републике Конго]]. | * [[2001]] — | ||
** Влада [[Бурунди]]ја и побуњеничка група [[Хуту]], једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из [[Демократска Република Конго|Демократске Републике Конго]]. | |||
** [[Влада]] [[Хрватска|Хрватске]] донела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег председника [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]], према којој ће ове документе преузети [[Државни архив]], што, према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри Влада. | |||
** [[Тероризам]]: Врховни суд САД осудио је [[Француз]]а Закариаса Мусауиа за учешће у терористичким нападима 11. септембра, што је прва казна у [[САД]] која се директно односи на те нападе. | |||
* [[2002]] — [[Вештачки сателит|Вештачки сателити]]: Прва европска свемирска летелица “[[Ариана-5]]” експлодирала је одмах пошто је лансирана из [[Француска Гвајана|Француске Гвајане]], након чега су се два сателита вредна 600 милиона долара, срушила у [[Атлантик]]. | |||
* [[2003]] — [[Индија|Индијска влада]] и покрет [[Нага]], један од најстаријих сепаратистичких покрета у [[Азија|Азији]], постигли су договор да петогодишњи прекид ватре постане сталан. | |||
* [[2007]] — [[ЦИА]] скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу [[Томислав Мерчеп|Томислава Мерчепа]] у [[Хрватска|Хрватској]], када је починио и директно наредио бројне [[злочин]]е над Србима. | |||
* [[2008]] — [[Независност]]: "Интернешенел хералд трибјун" објавио је да су се [[САД]] и [[Немачка]] договориле да признају [[Косово]] и да су позвале остатак [[Европа|Европе]] да учине исто када покрајина прогласи [[независност]]. | |||
* [[2014]] — [[Грађански рат]]: Најмање 200 људи утопило се у [[Бели Нил|Белом Нилу]], приликом бега од сукоба у [[Јужни Судан|Јужном Судану]], пошто је пренатрпано пловило потонуло, код [[Малакал|Малакала]]. Тамошњи сукоб председника [[Салва Кир Мајардит|Салве Кира]] и вође побуњеника, бившег потпредседника [[Ријека Мачар]]а, претворио се у [[етнички рат]] завађених племена [[Динка]] и [[Нуер]]. | |||
Тренутна верзија на датум 8. април 2021. у 20:37
- 630 — Освајање Меке: Пророк Мухамед и његови следбеници освајају град, Курејш се предаје.
- 1055 — Теодора је крунисана за царицу Византијског царства.
- 1158 — Владислав II, војвода Чешке постао је краљ Чешке.
- 1654 — Арауко рат: Шпанску војску су поразили локални Мапуцхе-Хуиллицхес док је покушавала да пређе реку Буено у јужном Чилеу.
- 1861 — Амерички грађански рат: Алабама се одвојила од Сједињених Америчких Држава.
- 1863 — Амерички грађански рат: Битка за Арканзас: Генерал Џон МцКлернанд и адмирал Давид Дикон Портер заузели су реку Арканзас за Унију.
- 1775 — Погубљен је Јемељан Пугачов, руски козак који је, прогласивши се за цара Петра III, подигао устанак против руске царице Катарине II (1773-1775). Устанак је имао карактер сељачког рата и захватио је Уралски крај, Поволожје и део Сибира. У њему су, поред руских, учествовали и сељаци татарских народности, као и рудари и радници из руских мануфактура. После већих успеха и показане организаторске способности, Пугачов је поражен, заробљен у кавез и одведен у Москву где је погубљен.
- 1779 — Чинг Тханг Кхомба је крунисан за краљa Манипура, садашње једне од савезних држава у Индији.
- 1858 — Светоандрејска скупштина извршила је смену династије у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо је враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен је његов син Михаило.
- 1870 — У Боки Которској завршен Кривошијски устанак српског народа, који је избио због одлуке окупационих власти због одлуке аустроугарске о увођењу војне обавезе за становништво тог краја. Примирје је успостављено после тромесечних жестоких борби, када је аустријски намесник Далмације генерал Гавро Родић, по налогу Беча, амнестирао устанике, укинуо забрану слободног ношења оружја, донео одлуку о надокнади материјалне штете и укинуо војну обавезу за которски округ.
- 1878 — У Српско-турском рату српска војска је ослободила Ниш и у град је ступио владар Србије Милан Обреновић, тада кнез, а од 1882. краљ. За ослобођење града одлучујућа је била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу. Тим чином овај древни град коначно је након вишевековне турске окупације поново постао саставни део Србије. Овај датум је у војсци Краљевине Југославије слава Петог пешадијског пука „Краљ Милан“.
- 1879 — Англо-Зулу рат: Британске снаге под командом лорда Челмсфорда су напали Зулуланд без дозволе британске владе.
- 1882 — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.
- 1916 — Први светски рат: Са Цетиња су због пада "Ловћена" у аустроугарске руке евакуисани према Подгорици црногорски двор, влада, врховна команда, савезничке мисије, а делимично и државне установе.
- 1917 — Као резултат саботаже догодила се експлозија у фабрици муниције у Кингсланду .
- 1919 — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.
- 1923 — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.
- 1941 — Другом светском рату: Немачка и Италија су објавиле рат САД, а Конгрес САД је истог дана објавио рат тим двема земљама. Пољска је објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији.
- 1942 —
- Другом светском рату: Јапанци су заузели Куала Лумпур.
- Други светски рат: Јапанске снаге напале Таракан у Борнеу (Тараканска битка).
- Другом светском рату: Југословенска избегличка влада у Лондону за министра војске, морнарице и ваздухопловства поставила Драгољуба – Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи.
- 1970 — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.
- 1972 —
- Ухваћени припадници хрватског пролећа, Марко Веселица, Фрањо Туђман, Шиме Ђодан, Владо Готовац, Хрвоје Шошић, Јозо Ивичевић-Бакулић, Звонимир Комарица, Анте Глибота, Анте Бачић и Влатко Павлетић.
- Вештачки сателити: Амерички астронаути из брода “Аполо 17” Еуген Кернон и Харисон Смит спустили су се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма “Аполо”.
- 1973 — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали су уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938. године, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој.
- 1976 — Војни пуч: Председник Еквадора Родригес Лара збачен војним ударом.
- 1992 —
- Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији
- Савет безбедности УН је, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН-а у ту бившу југословенску републику.
- 1994 — Партнерство за мир: У Бриселу је завршен самит НАТО-а на коме је инициран Програм Партнерство за мир. Наведено је да је циљ Програма постизање спремности за очување мира кроз заједничко планирање, обуку, вежбе и побољшање међуоперативности снага земаља партнера и НАТО-а. Република Србија позвана је да приступи Партнерству дванаест година касније, на самиту у Риги 29. новембра 2006, заједно са Босном и Херцеговином и Црном Гором. Оквирни документ о приступању потписан је 14. децембра 2006. у Бриселу, чиме је Србија и формално постала учесница Програма.
- 1995 — Рат у БиХ: Турски дневник „Сабах“ затражио од вође босанских муслимана Алије Изетбеговића да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у Швајцарској, с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати.
- 1998 — Тероризам: Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.
- 2000 — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.
- 2001 —
- Влада Бурундија и побуњеничка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.
- Влада Хрватске донела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег председника Фрање Туђмана, према којој ће ове документе преузети Државни архив, што, према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри Влада.
- Тероризам: Врховни суд САД осудио је Француза Закариаса Мусауиа за учешће у терористичким нападима 11. септембра, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.
- 2002 — Вештачки сателити: Прва европска свемирска летелица “Ариана-5” експлодирала је одмах пошто је лансирана из Француске Гвајане, након чега су се два сателита вредна 600 милиона долара, срушила у Атлантик.
- 2003 — Индијска влада и покрет Нага, један од најстаријих сепаратистичких покрета у Азији, постигли су договор да петогодишњи прекид ватре постане сталан.
- 2007 — ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима.
- 2008 — Независност: "Интернешенел хералд трибјун" објавио је да су се САД и Немачка договориле да признају Косово и да су позвале остатак Европе да учине исто када покрајина прогласи независност.
- 2014 — Грађански рат: Најмање 200 људи утопило се у Белом Нилу, приликом бега од сукоба у Јужном Судану, пошто је пренатрпано пловило потонуло, код Малакала. Тамошњи сукоб председника Салве Кира и вође побуњеника, бившег потпредседника Ријека Мачара, претворио се у етнички рат завађених племена Динка и Нуер.