Шаблон:Догодило се на данашњи дан/3. јануар — разлика између измена

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
[непроверена измена][непроверена измена]
Нема описа измене
Нема описа измене
 
(9 међуизмена истог корисника није приказано)
Ред 1: Ред 1:
<div style="float:right;margin-left:0.5em;">[[Датотека:Washington 1772.jpg|250п|мини|Портрет Џорџа Вашингтона из 1772. године]]</div>
<div style="float:right;margin-left:0.5em;">[[Датотека:Washington 1772.jpg|250п|мини|Портрет Џорџа Вашингтона из 1772. године]]</div>


* [[1777]] — Америчка снаге под командом генерала [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]] су поразиле британску војску у [[битка код Принстона|бици код Принстона]], којом је командовао генерал лорд [[Чарлс Корнволис|Корнволис]].
* [[1777]] — [[Амерички рат за независност]]: Америчка снаге под командом генерала [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]] су поразиле британску војску у [[битка код Принстона|бици код Принстона]], којом је командовао генерал лорд [[Чарлс Корнволис|Корнволис]].
* [[1781]] — Британске снаге су [[заузимање Светог Еустахија|заузеле]] холандско карипско острво [[Свети Еустахије]] након неколико испаљених хитаца.
* [[1781]] — Британске снаге су [[заузимање Светог Еустахија|заузеле]] холандско карипско острво [[Свети Еустахије]] након неколико испаљених хитаца.
* [[1795]] — После пораза устанка [[Тадеуш Кошћушко|Тадеуша Кошћушка]] [[Пруско краљевство|Пруска]], [[Аустрија]] и [[Русија]] склопиле тајни уговор о трећој подели [[Пољска|Пољске]].
* [[1795]] — После пораза устанка [[Тадеуш Кошћушко|Тадеуша Кошћушка]] [[Пруско краљевство|Пруска]], [[Аустрија]] и [[Русија]] склопиле тајни уговор о трећој подели [[Пољска|Пољске]].
* [[1815]] — Аустрија, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]] створиле војни савез против Пруске и Русије.
* [[1815]] — Аустрија, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]] створиле војни савез против Пруске и Русије.
* [[1868]] — У [[Јапан]]у укинута институција [[шогун]]а и почела „[[Меиџи обнова]]“. Цар [[Муцухито]] успоставио централну царску власт, спровео [[реформа|реформе]] по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана.
* [[1868]] — У [[Јапан]]у укинута институција [[шогун]]а на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца – и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције – Цар [[Муцухито]] је спровео [[реформа|реформе]] укинуо је многе привилегије феудалаца, модернизовао је армију, реформисао школство и успоставио институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.
* [[1871]] — У бици код [[Битка код Бапауме (1871)|Бапаумеа]] у [[Француско-пруски рат|француско-пруском рату]], снаге генерала Луиса Фаидхербеа довеле су до пруског повлачења.
* [[1871]] — [[Француско-пруски рат]]: У бици код [[Битка код Бапауме (1871)|Бапаумеа]] снаге генерала Луиса Фаидхербеа довеле су до пруског повлачења.
* [[1883]] —  
* [[1883]] —  
** Донет [[Закон]] о устројству [[војска|војске]] [[Краљ Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]]. У 19. члану Закона се каже: "Никакав српски грађанин не може постати указни чиновник нити државни учитељ, свештеник и калуђер, ако није одслужио y сталном кадру, било потпуни или скраћени рок, а способан је за службу."
** Донет [[Закон]] о устројству [[војска|војске]] [[Краљ Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]]. У 19. члану Закона се каже: "Никакав српски грађанин не може постати указни чиновник нити државни учитељ, свештеник и калуђер, ако није одслужио y сталном кадру, било потпуни или скраћени рок, а способан је за службу."
** Такође у том [[закон]]у уведена је нова [[формација војске]]. Укинути су досадашњи [[корпус]]и и корпусне територије и уместо њих образоване дивизијске области. На основу мобилизацијиских и оперативних потреба територија [[Србија|Србије]] подељена је на пет дивизијских области: Тимочка, Моравска, Дринска, Дунавска, и Шумадијска.  
** Такође у том [[закон]]у уведена је нова [[формација војске]]. Укинути су досадашњи [[корпус]]и и корпусне територије и уместо њих образоване дивизијске области. На основу мобилизацијиских и оперативних потреба територија [[Србија|Србије]] подељена је на пет дивизијских области: Тимочка, Моравска, Дринска, Дунавска, и Шумадијска.  
* [[1885]] [[Француско-кинески рат]]: почетак [[Битка код Ни Бопа|битке код Ни Бопа]].
* [[1885]] — У[[Француско-кинески рат]]: почетак [[Битка код Ни Бопа|битке код Ни Бопа]].
* [[1921]] [[Турска|Турски]] мир с [[Арменија|Арменијом]]
* [[1921]] [[Турска|Турски]] мир с [[Арменија|Арменијом]]
* [[1925]] — [[Бенито Мусолини]] је објавио да преузима [[диктатура|диктаторска]] овлашћења над [[Краљевина Италија|Италијом]].
* [[1925]] — [[Бенито Мусолини]] је објавио да преузима [[диктатура|диктаторска]] овлашћења над [[Краљевина Италија|Италијом]].
* [[1944]] [[Савезничко бомбардовање Сплита|Савезници бомбардовали Сплит]].
* [[1926]] — [[Војни пуч]]: Грчки [[генерал]] [[Предсједник Републике Грчке#Друга грчка република (1924—1935)|Теодорос Пангалос]] прогласио се званично [[диктатор]]ом [[Грчка|Грчке]], пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.
* [[1945]] [[Адмирал]] [[Честер В. Нимиц]] постављен за команданта [[Америчка ратна морнарица|Морнарице САД-а]] у припремама за планиране нападе на [[Битка за Иво Џиму|Иво Џиму]] и [[Битка за Окинаву|Окинаву]]
* [[1942]] —
** [[Други светски рат]]: У [[Норвешка|Норвешкој]] у [[Нацистичка Немачка|нацистичкој Немачкој]] основано је 23 [[Концентрациони логор|концентрациона логора]] кроз које је прошло и више од 4.500 [[Југословен]]а, махом [[Срби|Срба]]. Најозлоглашенији су били [[Бејсфорт]], [[Ботн]], [[Ерландет]], [[Фалстад]], [[Корган]], [[Осен (логор)|Осен]], у које су људе највише упућивали из логора на [[Старо Сајмиште|Старом сајмишту]] у [[Београд]]у. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бекство у неутралну [[Шведска|Шведску]] малобројнима који су успели да побегну из логора. Преживелих 1.300 интернираца основало је после рата дружење с пријатељима из [[Норвешка|Норвешке]].
** [[Други светски рат]]: [[Усташе]] су на планини [[Папук]] у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.
** [[Други светски рат]]: Немачки командант за Србију објавио наредбу којом је под претњом смрћу, забрањено скривање [[Јевреј]]а и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи [[Срби]] су, ипак, ризиковали живот и стотине [[Јевреј]]а спасли сигурне смрти.
* [[1944]] — [[Други светски рат]]: [[Савезничко бомбардовање Сплита|Савезници бомбардовали Сплит]].
* [[1945]]
** [[Други светски рат]]: [[Адмирал]] [[Честер В. Нимиц]] постављен за команданта [[Америчка ратна морнарица|Морнарице САД-а]] у припремама за планиране нападе на [[Битка за Иво Џиму|Иво Џиму]] и [[Битка за Окинаву|Окинаву]].
** [[Други светски рат]]: У Арденима пропао последњи покушај немачког вође [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] да измени исход [[Други светски рат|Другог светског рата]], јер су савезничке армије генерала [[Бернард Монтгомери|Бернарда Монтгомерија]] и [[Омар Бредли|Омара Бредлија]] у контраофанзиви захватиле у клешта немачке дивизије, наневши им тешке губитке.
* [[1959]] — Амерички председник [[Ајзенхауер]] потписао је специјалну прокламацију признајући територију [[Аљаска|Аљаске]] у Унију као 49. државу. [[Аљаска|Аљаску]] је открио још 1741. руски научник [[Витус Беринг]]. Прво насеље основали су [[Рус (народ)|Рус]]и неколико година касније, али су 1867. године целу територију Аљаске продали [[САД]]-у за 7,2 милиона долара. Године 1912. [[Аљаска]] је проглашена америчком територијом, али је тек 1959. године добила статус савезне државе [[САД]].
* [[1961]] —  
* [[1961]] —  
** [[Сједињене Америчке Државе|САД]] прекинуле дипломатске односе с [[Куба|Кубом]].
** [[Сједињене Америчке Државе|САД]] прекинуле дипломатске односе с [[Куба|Кубом]].
** Експериментални војни [[нуклеарни реактор]] СЛ-1 уништен је експлозијом паре у [[САД|Сједињеним Државама]]. Узрок грешке изазван је људским фактором у експериментисању приликом неправилног повлачења централне контролне шипке, одговорне за апсорпцију неутрона у језгру реактора. Том приликом је страдало троје радника.
** [[Нуклеарно оружје]]: Експериментални војни [[нуклеарни реактор]] СЛ-1 уништен је експлозијом паре у [[САД|Сједињеним Државама]]. Узрок грешке изазван је људским фактором у експериментисању приликом неправилног повлачења централне контролне шипке, одговорне за апсорпцију неутрона у језгру реактора. Том приликом је страдало троје радника.
** Протест пољопривредних радника у Баика де Цасање, португалска [[Ангола]], претворио се у побуну великих размера и тиме су започео анголски рат за независност, први од португалских колонијалних ратова.
** [[Анголски рат за независност]]: Протест пољопривредних радника у Баика де Цасање, португалска [[Ангола]], претворио се у побуну великих размера и тиме је започео анголски рат за независност, први од португалских колонијалних ратова.
* [[1962]] — Папа [[Папа Јован XXIII|Јован XXIII]] екскомуницира [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]].
* [[1962]] — Папа [[Папа Јован XXIII|Јован XXIII]] екскомуницира [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]].
* [[1970]] — У [[Бразавил]]у усвојен устав којим је [[Република Конго|Конго]]-Бразавил проглашен [[Народна Република Конго|Народном Републиком Конго]].
* [[1970]] — У [[Бразавил]]у усвојен устав којим је [[Република Конго|Конго]]-Бразавил проглашен [[Народна Република Конго|Народном Републиком Конго]].
* [[1980]] — Председник [[Југославија|Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] примљен у Клинички центар у [[Љубљана|Љубљани]]. Пошто операција на крвним судовима није успела, [[3. фебруар]]а му ампутирана нога.
* [[1980]] — Председник [[Југославија|Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] примљен у Клинички центар у [[Љубљана|Љубљани]]. Пошто операција на крвним судовима није успела, [[3. фебруар]]а му ампутирана нога.
* [[1985]] — Израелска влада је 'ваздушним мостом' пребацила 12,000 јевреја из [[Етиопија|Етиопије]] у [[Израел]].
* [[1990]] — [[Панама|Панамски]] генерал [[Мануел Норијега]] предао се трупама САД после 10 дана проведених у [[Ватикан]]ској амбасади. Норијега потом депортован на [[Флорида|Флориду]], где му је суђено.
* [[1990]] — [[Панама|Панамски]] генерал [[Мануел Норијега]] предао се трупама САД после 10 дана проведених у [[Ватикан]]ској амбасади. Норијега потом депортован на [[Флорида|Флориду]], где му је суђено.
* [[1992]] — У [[Женева|Женеви]] усвојен план мировне операције [[УН]]-а за [[Југославија|Југославију]], такозвани Венсов план. Предвиђено је да мировна операција [[УН]] у [[Југославија|Југославији]] буде привремени аранжман за стварање услова за [[мир]].
* [[1992]] — [[Рат у Хрватској]]: У [[Женева|Женеви]] усвојен план мировне операције [[УН]]-а за [[Југославија|Југославију]], такозвани [[Венсов план]]. Предвиђено је да мировна операција [[УН]] у [[Југославија|Југославији]] буде привремени аранжман за стварање услова за [[мир]].
* [[1993]] — Председници Русије и САД [[Борис Јељцин]] и [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџ Буш]] потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
* [[1993]] — [[Нуклеарно оружје]]: Председници Русије и САД [[Борис Јељцин]] и [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџ Буш]] потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
* [[1996]] — Представници међународних мировних снага у [[Босна и Херцеговина|Босни]] саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.
* [[1996]] — [[Рат у Босни]]: Представници међународних мировних снага у [[Босна и Херцеговина|Босни]] саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година.
* [[1999]] — Ирачки председник [[Садам Хусеин]] одбацио зоне забрањеног лета које су изнад севера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.
* [[2002]] —  
* [[2002]] —  
** Генерални секретар [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] [[Кофи Анан]] одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у [[Сијера Леоне]]у.
** [[Међународни суд за ратне злочине]]: Генерални секретар [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] [[Кофи Анан]] одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у [[Сијера Леоне]]у.
** [[Израелско-палестински сукоб]]: Израелске снаге су пресреле и заузеле палестински теретни брод Карине А у [[Црвено море|Црвеном мору]] где су пронашли 50 тона оружја.
** [[Израелско-палестински сукоб]]: Израелске снаге су пресреле и заузеле палестински теретни брод Карине А у [[Црвено море|Црвеном мору]] где су пронашли 50 тона оружја.
* [[2003]] — У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у [[Каракас]]у, у [[Венецуела|Венецуели]], између групе симпатизера и противника председника [[Уго Чавез|Уга Чавеса]], погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
* [[2003]] — [[Демонстрације]]: У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у [[Каракас]]у, у [[Венецуела|Венецуели]], између групе симпатизера и противника председника [[Уго Чавез|Уга Чавеса]], погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
* [[2015]] — [[Милитанти]] [[Боко Харам]]а уништавају читав град Бага на североистоку [[Нигерија|Нигерије]], где започињу масакр и убијају чак 2.000 људи.
* [[2004]] — [[Вештачки сателит|Вештачки сателити]]: Амерички робот "[[Спирит]]" спустио се на [[Марс]] ради истраживања геолошке историје те планете.
* [[2020]] У [[САД|америчком]] нападу убијен је генерал [[Касем Сулејмани]], командант [[иран]]ских специјалних снага, од стране америчких ваздушних снага у близини међународног аеродрома у [[Багдад]]у. Нападе је одобрио лично председник [[САД|Сједињених Америчких Држава]] [[Доналд Трамп]].
* [[2007]] — Америчка војска саопштила је да није учествовала у погубљењу [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]]. Истога дана италијански премијер [[Романо Проди]] саопштио је да ће [[Италија]] од [[УН|Уједињених нација]] званично затражити забрану [[Смртна казна|смртне казне]] у свим земљама. Продијева изјава уследила је након што су снимци вешања [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] шокирали свет.
* [[2015]] — [[Тероризам]]: [[Милитанти]] [[Боко Харам]]а уништавају читав град Бага на североистоку [[Нигерија|Нигерије]], где започињу масакр и убијају чак 2.000 људи.
* [[2020]] У [[САД|америчком]] нападу убијен је генерал [[Касем Сулејмани]], командант [[иран]]ских специјалних снага, од стране америчких ваздушних снага у близини међународног аеродрома у [[Багдад]]у. Нападе је одобрио и уживо надгледао ток акције председник [[САД|Сједињених Америчких Држава]] [[Доналд Трамп]].




<center>[[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/2. децембар|2. децембар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/3. јануар|3. јануар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/4. јануар|4. јануар]]</center>
<center>[[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/2. јануар|2. јануар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/3. јануар|3. јануар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/4. јануар|4. јануар]]</center>


<noinclude>[[Категорија:Шаблон:Догодило се на данашњи дан]]</noinclude>
<noinclude>[[Категорија:Шаблон:Догодило се на данашњи дан]]</noinclude>

Тренутна верзија на датум 24. мај 2021. у 15:23

Портрет Џорџа Вашингтона из 1772. године


2. јануар | 3. јануар | 4. јануар