Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao.
Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima
1940-1943:Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata....
Bombkapsel 90 (BK90) je kasetni dispenzer a namenjen je za švedsko ratno vazduhoplovstvo sa 72 komada podmunicije. Proizvodi ga Daimler Chrisler Aerospace u Nemačkoj, a oni ga zovu DWS 24 - Dispenzer Weapon Sistem 24. BK90 je takođe poznat pod nazivom DWS 39 Mjolner jer je namenjen za upotrebu za avion Saab JAS 39 Gripen, jer je bio namenjen za upotrebu na Gripenu. U budućnosti bi se mogao integrisati i na Eurofighter Typhoon. Njegov dizajn je vrlo sličan američkom sistemu AGM-154.
Švedska je posedovala te kasetne ali su naknadno uništene, zbog toga što je vlada Švedske odlučila da potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji kojom se zabranjuje upotreba kasetnih bombi, pa između ostalih i ovih BK90. Ove kasetne su trenutno u upotrebi u Grčkom ratnom vazduhoplovstvu.
Opis
Mjölner BK-90 (Bombkapsel m/90) ili još poznat pod originalnom oznakom DWS 24 (Dispenser Weapon System, 24 dispenser tubes) je slobodnoleteći kasetni kontejner koji je prvobitno razvio koncern DASA (ranije MBB), i u nekim detaljima je sličan kontejneru MV-1 razvijenom za Tornado. Švedska firma Bofors i koncern DASA su za potrebe švedskog ratnog vazduhoplovstva razvile identičan kontejner pod oznakom Mjolner BK-90 (ili DWS 39), namenjen za disperziju submunicije, razvijen originalno za JAS 39 Gripen a isti je vrlo sličan američkom AGM-154...
9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких ДржаваВикторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошкогоружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
1961 — Саопштено да су припадници сепаратистичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.
1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.
1993 — Бивши председник МалијаМуса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.
Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је извештавао за "Wall Street Journal".
2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.
