Феличе Орсини
Орсо Теобалдо Фелице Орсини (Мелдола, 10. децембра 1819. – Париз, 13. марта 1858.) је био талијански националистички револуционар и вођа Карбонара који је 1858. године покушао извршити атентат на француског цара Наполеона III у догађају знаном као Орсинијева афера.
Велики поборник Ђузепе Мацинија, Орсини је учествовао у Првом италијанском рату за независност, након којега је служио као Мацинијијев агент у Швајцарској, Мађарској и Енглеској. Након храброг бега из аустријског затвора у Мантови 1855. године, Орсини одлази у Лондон где пише две књиге о својим подухватима – Тхе Аустриан Дунгеонс ин Италy (1856.) и Мемоирс анд Адвентурес оф Ф. Орсини Wриттен бy Химселф (1857.). Оба издања била су популарна међу британским читаоцима. Орсини се 1857. одвојио од Мацинија и у стању психичке нестабилности, почео планирати атентат на Наполеона III, надајући се како ће царева смрт у Француској покренути револуцију која ће се даље проширити на Италију. Током вечери 14. јануара 1858., Орсини је с помоћницима бацио три бомбе на кочију Наполеона III и царице Евгеније, но атентат је био неуспешан; осмеро људи је убијено, њих 148 је рањено, али цар и царица су прошли без озледа.
Орсини је убрзо ухапшен и гиљотиниран у Паризу 13. марта 1858. године. За собом је оставио тестамент и два писма адресирана Наполону III.
Иронично, Наполеон III недуго након Орсинијева погубљена одлучио формално подржати уједињење Италије.