Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak CBU-97 sistem oružja sa senzorskim aktiviranjem (SFW), razvijen je od strane firme Textron Defense Systems, za potrebe američkog RV za vođenim protivtenkovskim kasetnim oružjem, namenjenim za borbu protiv tenkova iz gornje hemisfere. To je prvo oružje iz nove generacije koje može da dejstvuje istovremeno po većem broju tenkova. Još polovinom 80-ih godina američko RV započelo je razvoj sistema SFW (Sensor Fuzed Weapon - oružni sistem sa senzorskim upaljačem), namenjenog za lansiranje sa malih visina (iz brišućeg leta) pri velikim brzinama. Razvoj je završen 1992. godine, a u američkom vazduhoplovstvu je u upotrebi od aprila 1993. godine (serijska proizvodnja je počela 1996.godine). CBU-97 je skoro identična kasetna sa CBU-105 sa nekim jako malim unapređenjima, pretvoreno je u precizno vođeno oružje, jer je pre toga imao samo IC senzor, a ovde je dodat i laserski senzor, faktički je to bilo 2 senzora u jednom. Generalno su to jako male razlike, pa nema potrebe da se odvojeno pišu tekstovi za svaku posebno. Ovde će to sve biti objašnjeno. Samo još da napomenem da novo unapređenje ove bombe ima oznaku CBU-115, ali za sada nema nekih informacija razlikama između tih bombi.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Prikaz donje strane - PMA-3 - mine, izgled detonatora Protivpešadijska mina je vrsta mine za nanošenje gubitaka živoj sili i onesposobljavanju žive sile koja se kreće peške (pešadije), onda transportnim sredstvima i za diverzije, čiji dizajn je usmeren protiv ljudi za razliku od protivtenkovskih mina koje su namenjene uništavanju i onesposobljavanju vozila. Ove mine su dizajnirane da ozlede i ubiju što je više moguće osoba da bi se stekla prednost u ljudskim resursima i iscrpljivanju država zbog visoke cene koštanja u logističkoj podršci koja je potrebna da se žrtve zbrinu (lečenje žrtava, izrada odgovarajućih proteza za ruke i noge, njihova rehabilitacija i drugo). Opis i namena protivpešadijskih mina Protivpešadijske mine su opremljene mehaničkim upaljačem koji inicira osnovno punjenje smešteno u telu mine. Kao osnovno punjenje koristi se TNT, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril). Odlikuju se malim dimenzijama i izuzetno malom količinom metala. Te karakteristike doprinose da se ove mine teško pronalaze i razminiraju. Po pravilu ove mine se ukopavaju i maskiraju. Protivpešadijske mine namenjene su za izradu minskih polja, onda izradu mešovitih minskih polja (u kombinaciji sa protivtenkovskim minama) i postavljanje većih zgusnutijih grupa mina praveći minska polja radi odbrane državnih granica, onda nekih strateških pozicija i mogućih zamišljenih strateških pravaca odakle bi mogao neprijatelj da napadne, onda zaštita nekih važnih baza i drugo.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske. 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države. 4. mart — U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi. U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200. 24. februar — Ruska Federacija je pokrenula vojnu specijalnu operaciju na Ukrajinu. Ukrajina proglasila ratno stanje. 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Na današnji dan 536 — U Gotskom ratu istočnorimski vojskovođa Velizar osvojio Rim od Ostrogota. 1824 — U Peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara Simona Bolivara porazile špansku armiju u bici kod Ajakuča što je bilo presudno za sticanje nezavisnosti Perua. 1917 — Turske trupe u Prvom svetskom ratu Britancima predale Jerusalim. 1941 — Kina u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji. 1948 — Generalna skupština Ujedinjenih nacija je usvojila konvenciju o genocidu, koja pravno definiše genocid i savetuje svojim potpisnicima da spreče i kazne takva dela. 1961 — Tanganjika je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom. 1967 — Nikolaje Čaušesku postao je predsednik Rumunije. 1985 — Bivši predsednik Argentine, general Horhe Rafael Videla, i njegov sledbenik, član vojne hunte, admiral Emilio Masera, osuđeni na doživotnu robiju zbog učešća u ratu protiv gradske gerile i političkih protivnika, tokom kojeg je nestalo 9.000 ljudi. 1985 — Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom se svi akti terorizma osuđuju kao kriminal. 1994 — Partija Šin Fejn, političko krilo Irske republikanske armije, prvi put posle više od 70 godina počela mirovne razgovore s Vladom Velike Britanije. 1996 — UN odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma sa Irakom o prodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990. 2000 — Jugoslavija i bivša jugoslovenska republika Slovenija uspostavile diplomatske odnose. 8. decembar | 9. decembar | 10. decembar