View source for Шаблон:CBU-94 i CBU-102

{{Infookvir oružje
|naziv                 = CBU-94 i CBU-102
|slika                 =
|slika opis            = CBU-94 i CBU-102
|vrsta                 = [[Kasetna bomba]]
|poreklo               = [[SAD]]
|služba                = 
|korišćen od           = [[SAD]]
|ratovi                =
|projektant            = 
|projektovano datuma   = 
|proizvođač            = 
|proizvodnja razdoblje = 1994.
|proizvedeno komada    = 
|cena komada           = 
|verzije               = CBU-94 i CBU-102
|vatreno oružje        = DA
|dužina                = 2,34 m
|masa                  = 304 kg (670 Ib)
|širina                = 
|visina                = 
|promer                = 400 mm
|brzina                =
|kalibar               =
|municija              =
|dužina cevi           =
|cev                   =
|broj žlebova          =
|brzina gađanja        =
|domet                 =
|max domet             =
|kapacitet redenika    = 202
|nišan                 =
|podatak1              = Punjenje
|vrednost podatak1     = BLU-114 - staje 202 bombice u kontejner
|podatak2              = Podmunicija teži:
|vrednost podatak2     = 1 kg
|podatak3              = Dimenzije podmunicije
|vrednost podatak3     = 200 x 70 mm
|podatak4              =
|vrednost podatak4     =
|podatak5              =
|vrednost podatak5     =
|napomena              =
}}

{{Poseban članak|Kasetna bomba}}
{{Poseban članak|Grafitna bomba}}

'''Avionska  kasetna bomba CBU-94'''<ref name="opis kasetne"> {{en}} [https://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/blu-114.htm Opis kasetne CBU 94/B na poznatom sajtu Global Security] </ref> „Blackout Bomb“ opremljena je sa 202 '''BLU-114/B''' podmunicijom - specijalno dizajniranom za napad na elektroenergetsku infrastrukturu - a nazivaju se i „grafitnim bombama“ (Soft-bomb) ili meka bomba. Ovaj naziv dobila je zbog male verovatnoće da prouzrokuje usputne štete. Treba pomenuti da je '''CBU-94''' i '''CBU-102''' praktično identična bomba, jedina razlika je u prisustvu sistema za korekciju leta za ispravljanje municije sa ispravljanjem vetra (VCMD) prilikom padanja kasetne bombice. Sve druge karakteristke su potpuno iste te je bespotrebno obrađivati obadve ove bombe u dva različita teksta.

Sistem '''CBU-94'''<ref name="opis kasetne" /> i sistem '''CBU-102''' nose istu podmuniciju '''BLU-114/B''' koja je cilindričnog oblika čije su dimenzije 200 x 70 mm, opremljena je kalemovima provodljivih filamenata izrađenih od kompozitnog materijala zasnovanog na ugljeniku, malim eksplozivnim nabojem i padobranom. Koriste ih kasetni uređaji '''SUU-65/B''' ili '''SUU-66/B'''<ref name="SUU-65/B i SUU-66/B"> {{en}} [http://www.designation-systems.net/usmilav/asetds/u-b.html#_BLU114 Tabela sa oznakama gde se vidi koji kontejneri nose kasetnu BLU-114/B ] [https://www.militaryperiscope.com/weapons/missilesrocketsbombs/land-attacktheater/cbu-94b-blackout-cluster-bomb Ovde takođe može da se vidi nazive dispenzera koji nose ovu bombicu] </ref>
, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih '''BLU-114/B''' iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte.

== Opis ==

Oznaka kasetne bombe-nosača submunicije je '''CBU-94/B'''<ref name="opis kasetne" /> ili '''CBU-102/B''' (Blackout bomb) - to je kontejner u koji se pakuje submunicija '''BLU-114/B''' (Soft-bomb) ili meka bomba.

Sastavni delovi kasetne avio-bombe '''CBU-94/B''' ili '''CBU-102/B''' mase 670 Ib (oko 304 kg) su:
* - univerzalni taktički kontejner mogu biti '''SUU-65/B''' ili '''SUU-66/B'''<ref name="SUU-65/B i SUU-66/B" /> (Tactlcal Munitions Dispenser),
* - 202 komada malih avio-bombi (kasetica sa kalemovima grafilnih niti) '''BLU-114/B''' smeštenih u njega pojedinačne mase oko 1 kg.

Projektovana je za dejstva sa visina od 60 m do 6000 m pri brzinama od 460 km/h do 1200 km/h. Koristi se za napad odozgo, odbacivanjem sa aviona, i pokriva površinu u obliku elipse dimenzija približno 150 x 360 m. Male kasete '''BLU-114/B''' predviđene su i za izbacivanje i iz planirajućeg kontejnera pod nazivom '''[[AGM-154]]''' iz sistema oružjfl '''[[JSAW]]''' (Joint Standoff Attack Weapon) jeftinog i pouzdanog oružja za dejstva sa distance od 28 do 70 km. Ispitivanje ove bombe i taktičkih postupaka na poligonima završeno je potkraj 90-ih a prvi put primenjena u stvarnim borbenim dejstvima je bilo kod nas 02. maja 1999.godine.

=== Osnovni TT podatci kasetne bombe CBU-94 ili CBU-102 (BLU-114) ===

# Kalibar (masa) bombe...................................(70 Ib (oko 304 kg).
# Godina proizvodnje,,.,....................................1994,
# Vek upotrebe ................................................ do 10.god.
# Broj malih bombi BLU-114/B u kaseti............202 komada
# Oznaka male bombe.......................................BLU-114/B
# Masa male bombe..........................................do 1 kg.
# Dimenzije BLU-114/B................,.....................60x160mm
# Broj kalema u BLU-114/B................................21 x 7 ° 147 komada
# Masa kalema...................................................2 grama
# Dužina vlakana u kalemu................................150 m
# Broj monofilamenata u vlaknu........................oko 30
# Materijal monofilamenata ............................. grafitno-karbonska nit
# Prečnik monofilamenta ..................................6.7 nm
# Materijal provodnog sloja.............................. aluminijum
# Debljina provodnog sloja............................... 6 - 7 nm
# Radioaktivnost vlakana...................................na nivou prirodnog fona

== Način delovanja ==
[[Slika:BLU-114.jpg|thumb|300p|Kaseta grafitne bombe BLU-114/B.]]

Kasetna bomba '''CBU-94''' ili '''CBU-102''' je laborisana bomba sa tempirnim upaljačem i sa visinomerom koji na zadatoj visini od tla (visokonaponskih postrojenja) aktivira detonaciono sečivo. Detonacionim sečivom se odbacuju prednji i zadnji deo bombe sa stabilizatorima, dok se telo bombe (kontejner) raseca u tri meridijalne ravni pod uglom od 120°, čime se otvara kontejner i oslobađaju se male bombe-kasete '''BLU-114/B'''. Tako oslobođene kasete razleću se u okolni prostor. Svaka mala bomba-kaseta snabdevena je sopstvenim tempirnim upaljačem sa satnim mehanizmom koji nakon izabranog vremena aktiviranja odbravljuje "poklopac" na čelu kasete. Snažna spiralna konusna opruga potiskuje iz kasete kaleme (kojih ima u svakoj kaseti '''BLU-114/B''' ima po 147 komada) sa namotanim elektroprovodnim vlaknima.

Usled sila potisne opruge kombinovane sa odgovarajućom masom kalema počinje razmotavanje elektroprovodnih vlakana i formiranje fine mreže iznad visokonaponskih postrojenja ili vodova. U momentu pada vlakana na elemente i vodove pod naponom, nastaju kratki spojevi između elemenata različitih faza ili uzemljenja, što dovodi do žarenja-pregorevanja i isparenja metaliziranog sloja (grafitnog vlakna i aluminijumskog sloja) niti filamenata. Od isparenja se stvara jonizovani kanal (a od velikog broja vlakana, jonizovani oblak) koji je sposoban da provodi struju. U tom trenutku se kroz taj oblak stvara snažan električni udar i varničenje, odnosno vrši se električno pražnjenje praćeno intenzivnim svetlosnim bljeskom. Trajanje električnog pražnjenja uslovljeno je reakcijom trostepenih sigunosnih sistema, koji razdvajaju izvore napajanja (elektranu) od prenosne mreže. U ovom momentu nastaju veliki problemi u samoj elektrani čiji agregati ostaju bez radnog opterećenja a postrojenje (turbine) još uvek raspolažu sa ogromnom energijom koju treba brzo osloboditi.

Pri dejstvu sa ovim kasetnim avio-bombama, uočeno je i sledeće:
manji deo provodnih vlakana, pada na elemente postrojenja pod naponom izazivajući kratke spojeve i automatsko isključenje elektroenergetskog sistema. Veći deo vlakana pada po elementima sistema koji nisu pod naponom, a najveći deo u vidu delimično ili potpuno nerazvijenih ili ne otvorenih kaseta- završava na tlu ispod ili oko postrojenja. Za ponovno uključenje postrojenja u rad, neophodno je potpuno uklanjanje svih vlakana sa "napadnutog" postrojenja. Tu su stručnjaci stekli dragocena iskustva za vrlo brzo i efikasno
uklanjanje vlakana.

Kada nije postignut zahtevani učinak paralisanja elektroenergetskog sistema pomoću "grafitnih" avio-bombi, primenjena je druga faza - fizičko razaranje i uništavanje sistema trafo stanica i prenosnih dalekovoda, upotrebom vođenih avio-bombi razornog i zapaljivog dejstva.

== Taktički municijski dispenzer SUU-65/B ==

Već je gore iznad pominjano da kasetnu bombicu '''BLU-114/B''' nosi jedan od 2 dispenzera '''SUU-65/B''' ili '''SUU-66/B'''. Ovde će biti objašnjen i način rada dispenzera '''SUU-65/B'''.

'''SUU-65/B''' je taktički municijski dispenzer koji sadrži ugrađen vremensko-mehanički upaljač sa elektronskom jedinicom, a može da bude i sa senzorom daljinskog dejstva. Razvijen je u [[SAD]]. Na zadnjem delu dispenzera postavljena su peraja-stabilizatori pod odrđenim uglom u odnosu na uzdužnu osu tela dispenzera, tako da posle odbacivanja sa aviona dispenzer rotira i tako se razbacuje submunicija. Dispenzer je maslinaste boje sa žutom trakom širine 76 mm na prednjem kraju dispenzera. Na dispenzeru su ispisani identifikacioni broj, upozorenja, serijski broj, proizvođač, kao i sadržaj na određenim mestima i uputstvo za armiranje.

Dispenzer se sastoji iz tri osnovna dela:
* -prednje aerodinamičke kape,
* -tela
* -repnog stabilizatora.

Prednja aerodinamička kapa se sastoji iz tri dela:
* -dvodelne obloge, upaljača i senzora udara ili FZU-39/B blizinskog senzora.
* -Ugrađen je vremensko-mehanički upaljač sa elektronskom jedinicom.
* -Upaljač može biti opremljen sa senzorom blizine, FZU-39/B (koji se zakači na vrh pomoću tri zavrtnja), da omogući blizinsko dejstvo. Izbor se vrši pomoću prekidača za izbor daljine u rasponu od 100-1000 m iznad nivoa tla.

Telo dispenzera čini cilindar sa prednjom i zadnjom pločom. Dvodelna zadnja ploča ima ispuste na koje se spaja stabilizator. Na cilindru postoji i aluminijumsko pojačanje sa dva čelična umetka gde se postavljaju uške za podvešavanje.
Ono je za telo zakačeno zavrtnjevima sa unutrašnje strane. Na telo su prčvršćene žice za armiranje upaljača i izvlačenje stabilizatora.

Stabilizator se sastoji od tela napravljenog od aluminijuma i četiri stabilizatora. Oni se drže u zatvorenom položaju trakom za otpuštanje, a otvaraju se pomoću četiri opruge prilikom izvlačenja žice za osiguranje (posle odbacivanja bombe sa aviona).

== Korišćenje CBU-94 ili CBU-102 u konfliktima ==

'''1990-1991:'''<ref name="istorija korišćenja"> {{ru}} [http://www.airwar.ru/weapon/ab/cbu94.html Istorija korišćenja ove kasetne bombe] </ref> У '''[[Ирак]]у и [[Кувајт]]у''' су [[САД]] и њени савезници бацили 61.000 контејнера авио касетних бомби, који садрже око 20 милиона бомбица. U ovom ratu nije upotrebljena baš ova bomba, ali je prvi put u istoriji nekog konflikta upotrebljena kasetna avio-bombi sa grafitno-karbonskim vlaknima u operaciji "Pustinjska oluja" ( Desert strom) u napadu na iračka elektroenergetska postrojenja, Napad je izvršen januara 1991,godine po el. centrali "Al Rašid" (Al Rashid) i energetskim postrojenjima u Beji, što je uzrokovalo paralizu gotovo kompletnog elektroenergetskog sistema. Tada su se takozvane meke bombe rasule pomoću krstarećih raketa Tomahawk '''[[BGM-109 TLAM D]]''' u čiji se bojevi kompleks smešta 4 kontejnera sa 166 komada malih bombi. Tada su Iračani koristili privremeno isključivanje izvora električne struje iz sistema snabdevanja energijom kao mere zaštite u periodu tokom koga je ostala pretnja od upotrebe takvih projektila.

'''1999:'''<ref name="istorija korišćenja" /> '''[[Савезна Република Југославија|Југославију]]''' (коју су тада чиниле [[Србија]] са аутономном покрајином [[Косово и Метохија|Косово]] и [[Црна Гора]] ) су [[НАТО]] снаге [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] и [[Холандија|Холандије]] бациле 1.765 контејнера са 295.000 бомбица, од којих се процењује да 33 хиљаде није експлодирало и да заузимају површину од око 31&nbsp;km². U ovom ratu je prvi put upotrebljena kasetna bombica tipa '''BLU-114/B''' koju je koristio borbeni avion [[F-117A najthok]], u noći 2. maja 1999. u operaciji „ALLIED FORCE“ protiv Srbije. Kao rezultat napada više od 70% zemlje je ostalo bez osvetljenja, a kasnije je to opet korišćeno i u noći 7. maja 1999. godine.

'''2003:'''<ref name="istorija korišćenja" /> U '''[[Avganistan]]u''' su ponovo korišćeni gde su bačene nekoliko '''CBU-94''' gde su tanka vlakna na dalekovodima oštetila transformatore i oštetile elektranu u [[Kabul]]u, izazivajući kratke spojeve prilikom pokušaja napajanja naponskim mrežama.

== Vidi još ==

{{Div col|colwidth=12em}}
* [[Kasetna bomba]]
* [[Spisak kasetnih bombi]]
* [[BL-755]]
* [[JP-233]]
* [[BLG 66 Beluga]]
* [[MV-1]]
* [[CBU-87 CEM]]
* [[Grafitna bomba]]

* [[Leptir bomba]]
* [[Termos bomba]]
* [[Protivpešadijska mina]]
{{Div col end}}

== Spoljne veze ==

* {{en}} {{YouTube|QY904Uj859g|BLU-114/B Graphite Filament Submunition}}

== Reference ==

{{reflist|30em}}

{{Naoružanje Vojske Srbije}}
{{Naoružanje Vojske Srbije ViPVO}}


[[Kategorija:Vojska]]
[[Kategorija:Bombe]]
[[Kategorija:Grafitna Bomba]]
[[Kategorija:Kasetna bomba]]
[[Kategorija:Mina]]
[[Kategorija:Podmunicija]]
[[Kategorija:Minoistraživač]]
[[Kategorija:Razminiranje]]
[[Kategorija:Zalivski rat]]