Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 97 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika

Sjajan članak SUU-7 je kasetni dispenzer (lanser) američke proizvodnje i koji je namenjen za nošenje i izbacivanje bombica tipa: "ANANAS" (BLU-3/A), BLU-3/B i BLU-4 A/B i ima oblik cilindra na čijem prednjem delu se nalazi aerodinamička kapa, a na zadnjem konus sa otvorima za izlazak bombi. To je u stvari saćasti lanser za izbacivanje kasetnih bombica. Ovo oružje razvijeno je u SAD za potrebe američkog ratnog vazduhoplovstva i stalnog je (neodbacivog) tipa. Opis U kaseti (lanseru) može biti 8, 12 ili 18 uzdužnih cevi prečnika 70 mm sa opremljenim ležištima za smeštaj bombica. Izbacivanje bombica iz ležišta vrši se delovanjem vazdušnih struja koje ulaze kroz prednju aerodinamičku kapu i kroz uređaje za izbacivanje bombica. U svaku cev kasete može se smestiti od 18-25 bombica BLU-3/A, a vreme njihovog izbacivanja iz jedne cevi je 0,8 sek. Pri upotrebi kaseta SUU-7 za nošenje bombica BLU-3/A, odbacivanje se vrši u penjujućem letu, pri brzini aviona iznad 830 km/h i sa visina iznad 1000 m. Pri ovim uslovima površina udara serije bombica izbačenih iz jedne kasete ima oblik elipse sledećih dimenzija: - prečnik velike ose 300-500 m i - prečnik male ose oko 200 m BLU-3/A ANANAS Rasprskavajuća bombica tipa ANANAS sa zvaničnom oznakom BLU-3/A razvijena je u SAD. Namenjena je za uništavanje žive sile i onesposobljavanje neoklopljene tehnike. Bombica ima cilindrični oblik sa pljosnatim vrhom i zaobljenim dnom, na koji je pričvršćen stabilizator. Stabilizator se sastoji od šest čvrstih simetrično raspoređenih peraja koja se sklapaju, poređanih po obodu cilindričnog prstena.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Najveći broj kasetnih bombi bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119. CBU-87 CEM ( - kasetna bomba tip 87, municija sa kombinovanim efektima) je kasetna bomba koju koristi Ratno vazduhoplovstvo SAD. CBU-87 su razvile kompanije i . Uvedena je u operativnu upotrebu 1986. godine, kao zamena za ranije tipove kasetnih bombi koji su korišćeni tokom Vijetnamskog rata. Kada se koristi CBU-87 zajedno sa sistemom korigovanja vetra za usmeravanje municije, onda to oružje postaje daleko preciznije i njegova unapređena verzija ima oznaku CBU-103. Postoje više varijanti CBU-87, kao na primer CBU-87/B; CBU-87A/B; CBU-87B/B kao i varijanta CBU-87T, ova zadnja varijanta služi za vežbu i testiranje bombe. Ovde u tekstu će se generalno govoriti o kasetnoj bombi CBU-87, bez mnogo objašnjenja šta koja varijanta znači. Samo još da napomenem da je u varijantama jako mala razlika te je bespredmetno ih detaljno objašnjavati. Samo ukratko da objasnim, jedna od tih varijanti ima pojačano fragmentaciono dejstvo bombe namenjeno prevashodno za dejstvo po živoj sili. Druga varijanta ima pojačan kumulativni mlaz i namenjena je prevashodno za uništavanje lako oklopljenih vozila, pa i žive sile ako se nađu u blizini. A treća varijanta je neka kombinacija prve dve varijanta sa dodatkom smeše belog fosfora ili cirkonijuma u eksploziv u korelaciji eksploziva ciklotola 70% i cirkonijuma 30%. Ta bombica je prevashodno namenjena da zapali (zbog belog fosfora, napalma ili cirkonijuma) neka tehnička sredstva, kao što su kamioni, razna vojna vozila, šatore, pa i ako se bace u naseljena mesta može ogromnu štetu da prouzrokuje.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Битка код Таутона 1461 — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461 — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1809 — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831 — Почео је Босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848 — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз. 1848 — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849 — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864 — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867 — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда. 1901 — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945 — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД. 1946 — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947 — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1967 — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972 — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973 — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам. 1974 — Амерички вештачки сателит Маринер 10 је снимио прве фотографије Меркура. 1974 — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1994 — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту. 1997 — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999 — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини. 2002 — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2004 — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2010 — Најмање 37 људи је погинуло, а 62 повређено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници. 28. март | 29. март | 30. март