Vojna Enciklopedija:Српскохрватски језик
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
Српскохрватски језик (хрватскосрпски, хрватски или српски, српски или хрватски) је стандарднојезичка форма настала из српског и хрватског језика, која је постојала у СФРЈ између 1945. и почетка деведесетих година 20. века, када су се језичке норме поново одвојиле. Условно се може рећи да је ова стандарднојезичка форма постојала од половине 19. века. Српскохрватски је био један од три службена језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а његов простор дефинисао се као простор новоштокавског наречја, од торлачког најјужнијег дела јужне Србије на југоистоку до кајкавског Загорја у Хрватској на северозападу, изузевши чакавске делове Далмације и Истре.
Назив језика у социјалистичким републикама
Српскохрватски језик је имао различите називе у тадашњим социјалистичким републикама у оквиру СФРЈ:
- СР Србија: српскохрватски
- СР Хрватска: хрватскосрпски (1945—1974), хрватски или српски (1974-)
- СР Босна и Херцеговина: српски или хрватски; хрватски или српски
- СР Црна Гора: српскохрватски
Данашње стандарднојезичке форме
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
Данашње стандарднојезичке форме које су током друге половине двадесетог века биле у саставу српскохрватске стандарднојезичке форме су:
- Бошњачки језик (службен у Босни и Херцеговини)
- Хрватски језик (службен у Хрватској и Босни и Херцеговини)
- Српски језик (службен у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини)
Као нестандардни постоји и Српски језик, који још увек није званично нормиран, мислећи притом да се око 36% грађана Црне Горе изјаснило да говори овим језиком.
I данас има људи који се на попису становништва изјашњавају да говоре српскохрватским језиком, иако користе једну од насталих варијанти.
Многи светски лингвисти не признају данашњу социо-лингвистичку поделу јединственог српскохрватског језика на српски, хрватски, бошњачки, црногорски, итд, већ сматрају да се и даље ради о јединственом језику.
Пример истоветности хрватског, бошњачког и српског:
| Хрватски језик | Бошњачки језик | Српски језик |
|---|---|---|
| Сарајево је главни град Босне и Херцеговине. Српскохрватски језик био је један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. | Сарајево је главни град Босне и Херцеговине. Српскохрватски језик је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. | Сарајево је главни град Босне и Херцеговине. Српскохрватски језик је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. |
Пример разликовања хрватског, бошњачког и српског:
| Хрватски језик | Бошњачки језик | Српски језик |
|---|---|---|
| Гледе испушних плинова и онечишћавања зрака у Јерузалему, било би потребно подузети мјере сигурности! | У погледу испушних[1] гасова и загађивања ваздуха у Јерусалему, било би потребно предузети мјере безбједности! | У погледу издувних гасова и загађивања ваздуха у Јерусалиму, било би потребно предузети м(ј)ере безб(ј)едности! |
Види још
Медији везани за чланак Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед на Викимедијиној остави
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
- Граматика српскохрватског језика
- Словенски језици
- Јужнословенски језици
- Западнојужнословенски језици
- Старословенски језик
- Србохрвати
Референце
- ↑ Халиловић, С; Правопис босанскога језика, Сарајево, 1996. (в. стр. 269. и стр. 273.)
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед
Луа еррор: Цаннот цреате процесс: проц_опен(/дев/нулл): фаилед то опен стреам: Оператион нот пермиттед