Vojna Enciklopedija:Identifikovanje pouzdanih izvora

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Članci na Vojnoj Enciklopediji treba da budu zasnovani na pouzdanim i objavljenim izvorima, i da su svi većinski i značajni manjinski pogledi na temu koji se pojavljuju u tim izvorima pokriveni (vidi: Neutralna tačka gledišta)

Information icon.svg Definicija pouzdanog izvora

Reč „izvor“ na Vojnoj Enciklopediji ima tri značenja:

  • sam rad (knjiga, naučni, novinski i sl. članak, veb-sajt),
  • autor rada (pisac, novinar),
  • izdavač rada (npr., Prosveta ili BIGZ).

Svaka stavka ponaosob može uticati na nivo pouzdanosti. Pouzdan izvor mogu biti materijali objavljen kroz pouzdan proces publikacije, ili materijali čiji su autori stručnjaci koji uživaju ugled kao autoriteti u svojoj oblasti stručnosti, ili oboje.

Information icon.svg Kontekst JESTE bitan

Pouzdanost izvora zavisi od konteksta. Svaki izvor mora biti pažljivo analiziran kako bi se prosudilo da li je pouzdan za tvrdnju koju treba da referencira, kao i da li je najbolji izvor za dati kontekst. Uopšte, što je više ljudi uključeno u proces provere činjenica, analize pravnih aspekata, provere napisanog teksta, izvor je pouzdaniji. Izvori moraju direktno da referenciraju informaciju koja se daje u članku, i treba da odgovaraju tvrdnjama koje su iznete u članku. Ako se ne mogu naći pouzdani izvori za temu, Vikipedija ne treba da ima članak o njoj.

Smernica na ovoj stranici govori o pouzdanosti različitih vrsta izvora. Pravila o izvorima nalaze se na stranici Proverljivost, koja zahteva inlajn referenciranje za svaki materijal koji je doveden u sumnju ili je moguće da bude doveden u sumnju, kao i za sve citate. Pravilo se striktno primenjuje na sav materijal u glavnom imenskom prostoru — članci, spiskovi i delovi članaka — bez izuzetka, a naročito u člancima koji su biografije živih osoba, gde se kaže:

Kontroverzne tvrdnje o živim osobama koje nemaju referencu ili je referenca koju imaju nepouzdana — bez obzira da li je tvrdnja pozitivna, negativna, neutralna ili samo malo verovatna — mora biti odmah uklonjena bez ikakve diskusije.

U slučaju da je ova stranica kontradiktorna pravilima koja se odnose na izvore, pravila imaju prednost a urednici treba da se potrude da što pre uklone neslaganja između tekstova. Druga pravila koja se odnose na izvore jesu Bez originalnog istraživanja i Biografije živih osoba.

Opšti pregled[уреди извор]

Članci moraju da se zasnivaju na pouzdanim, nezavisnim i objavljenim izvorima koji imaju reputaciju da prolaze kroz proveru činjenica i tačnosti. Ovo znači da mi objavljujemo samo mišljenja priznatih autora, ali ne i mišljenja saradnika koji su pročitali primarne izvore i sami ih protumačili. Primeri koji slede pokrivaju samo neke od mogućih tipova pouzdanih izvora, kao i probleme vezane za pouzdanost izvora, i nije predviđeno da budu detaljno opisani. Pravilno dodavanje izvora uvek zavisi od konteksta; zdrav razum i sud urednika čine obavezan deo ovog procesa.

Termin „objavljen“ najčešće se vezuje za tekstualni materijal, bilo da je tradicionalno štampan na papiru ili da se nalazi onlajn. Međutim, audio, video i drugi multimedijalni materijali koje su snimile, a zatim i emitovale, distribuirale i arhivirale ugledne treće strane, takođe mogu zadovoljavati kriterijume neophodne da bi mogli da se smatraju pouzdanim izvorima. Kao i tekstualne izvore, i medijske izvore mora proizvesti pouzdana treća strana, i moraju biti pravilno navedeni. Takođe, mora postojati arhivirana kopija medija koji se nudi kao izvor. Dobro bi bilo, ali nije obavezno, da je arhivirana kopija dostupna na internetu.

Neki tipovi izvora[уреди извор]

Шаблон:Glavni članak-lat-lat Mnogi članci na Vojnoj Enciklopediji oslanjaju se na akademski materijal. Ako su dostupne, naučne publikacije, akademske monografije i priručnici koje su prošli stručnu recenziju, obično su najpouzdaniji izvori. Međutim, neki naučni materijal može biti zastareo, u sukobu sa alternativnim teorijama, ili kontroverzan u okviru relevantne naučne oblasti. Pokušajte da navedete trenutni konsenzus priznatih stručnjaka u datoj oblasti kad god je to moguće. Pouzdani laički izvori takođe mogu da se koriste u člancima o naučnim temama, naročito materijal iz viskokokvalitetnih priznatih publikacija. Odluka o tome koji izvori najviše odgovaraju zavisi od konteksta. Kada se izvori ne slažu, materijal treba da se pripiše izvorima u samom tekstu.

Teme iz oblasti nauke[уреди извор]

  • Uvek koristite sekundarne izvore. Članci na Vojnoj Enciklopediji treba da se oslanjaju na sekundarne izvore kad god je to moguće. Na primer, članak iz naučnih časopisa, akademska monografija ili priručnik (sekundarni izvori), bolji su od istraživačkog rada (primarni izvor). Kada koristite primarne izvore, savetuje se izuzetna opreznost: Saradnici ne treba nikada da sami interpretiraju sadržaj primarnih izvora. Vidi Bez originalnog istraživanja.
  • Pouzdanim materijalom se smatraju članci, knjige, monogafije ili istraživački radovi koji su priznati u naučnim krugovima. Materijal koji su objavili ugledni izvori ili akademska štampa čija uređivačka politika podrazumeva obaveznu stručnu recenziju, smatraju se barem preliminarno priznatim od strane jednog ili više naučnika.
  • Završene (odbranjene) doktorske disertacije ili teze koje su dostupne u javnosti smatraju se naučnim radovima koji su obilno referencirani u fusnotama. Ti radovi su priznati u naučnim krugovima i većina njih je dostupna u bibliotekama. Disertacije koje su u toku izrade nisu prošle stručnu recenziju i ne smatraju se objavljenima, te se zato ne mogu smatrati po pravilu pouzdanim izvorima. Masterske disertacije i teze smatraju se pouzdanima samo ako se može dokazati da je njihova izrada bila vođena pod snažnim stučnim uticajem.
  • Da biste potvrdili nivo pouzdanosti nekog naučnog izvora, proverite u kojoj je meri naveden u drugim stručnim radovima u nekom od citatnih indeksa (u Srbiji, jedan od najpoznatijih je SCindeks. Dakle, časopisi koji nisu navedeni u citatnom indeksu, a naročito u naučnim oblastima u kojima su citatni indeksi obimni, treba da se koriste veoma oprezno, mada će i od konteksta zavisiti da li se mogu koristiti ili ne.
  • Stavovi u studijama smatraju se privremenima i mogu se promeniti na osnovu budućih naučnih istraživanja. Stepen pouzdanosti jedne studije zavisi od naučne oblasti. Kod studija iz kompleksnih i komplikovanih oblasti kao što je medicina, neodređenost je veća. Kad koristite studije, vodite računa da im ne pridajete veću važnost od one koju zaista imaju. Uvek je bolje koristiti meta-analize, priručnike, članke u naučnim časopisima nego studije. A ako ih koristite, onda treba voditi računa da se koriste u odgovarajućem kontekstu.
  • Časopisi čiji je glavni cilj promocija određenog stava ili tačke gledišta generalno se ne smatraju pouzdanim izvorima i treba biti veoma oprezan pri njihovom korišćenju. Sama tvrdnja uredništva tih časopisa da su njihovi tekstovi podvrgnuti stručnoj recenziji ne znači da ta recenzija zaista i postoji, niti da časopis zaista uživa bilo kakav ugled u naučnim krugovima. Časopisi koji ne koriste stručnu recenziju i ne uživaju ugled u vodećim naučnim krugovima ne treba da se smatraju pouzdanima i ne bi trebalo da se koriste u člancima, osim da pokažu poglede i stavove grupe koju zastpaju tu časopisi.[1]

Medijske kuće[уреди извор]

Informativni mediji često sadrže faktografski (novinarski) i analitički (urednički) sadržaj. Novinarsko izveštavanje poznatih i priznatih novinskih kuća uglavnom se smatra pouzdanim izvorima za faktografske tvrdnje. Novinarsko izveštavanje iz manje poznatih i manje priznatih izvora generalno se smatra manje pouzdanim za referenciranje faktografskih tvrdnji. Komentari urednika, analize i članci u kojima se izražavaju mišljenja i stavovi autora mogu se koristiti za referenciranje stavova njihovog autora, ali ne kao referenca za faktografske tvrdnje.

  • Kad se koriste primarni izvori u vidu novinskih članaka u kojima autor daje svoje mišljenje ili analizu nečega, sam autor može da pomogne u utvrđivanju nivoa pouzdanosti tog teksta. Mišljenja eksperata u određenoj oblasti svakako će imati veću težinu i smatraće se pouzdanijima za prikaz određene tačke gledišta.[2] Ako neka tvrdnja dolazi od autora koji se ne smatra autoritetom u određenoj oblasti, pripišite to mišljenje autoru tog teksta i ne predstavljajte ga kao činjenicu.
  • Za informacije o naučnim temama, naučni izvori i visoko kvalitetni nenaučni izvori generalno su bolji od novinarskog izveštavanja. Novinarsko izveštavanje može biti prihvatljivo u zavisnosti od konteksta. Članci koji temeljno obrađuju specifične studije, kao npr. specijalizovani članci o nauci, pouzdaniji su izvori od članaka opšteg karaktera koji samo površno obrađuju temu. Takođe, obično su autori specijalizovanih članaka u medijima ujedno i priznati stručnjaci u oblasti koju članak obrađuje i mogu se navesti po imenu.
  • Izveštavanje o tračevima i glasinama ne smatra se pouzdanim niti uglednim izveštavanjem, a Vojna Enciklopedija je enciklopedija i treba da uključuje samo tačne informacije koje se mogu proveriti u pouzdanim i uglednim izvorima. Vojna Enciklopedija nije mesto za prenošenje tračeva i glasina.
  • Neke medijske kuće koriste Vojno Enciklopedijske članke kao izvore za svoje članke. Urednici bi stoga trebalo da vode računa da ne dođe do cirkularnog referenciranja.
  • O tome da li je određeni novinski članak pouzdan izvor za određenu tvrdnju ili nije, treba da se odlučuje pojedinačno i od slučaja do slučaja.
  • Često se dešava da jedan te isti tekst prenosi više medijskih kuća. Ovo se naročito odnosi na agencijske vesti. U ovakvim slučajima, svaki članak treba da se računa kao jedan izvor, a ne da se svaka medijska kuća računa kao poseban izvor.

Izvori čiji su autor i izdavač isti i sumnjivi izvori[уреди извор]

Sumnjivi izvori[уреди извор]

Glavni stranica: Vojna Enciklopedija:NEPI

Izvori čiji su autor i izdavač isti (onlajn i na papiru)[уреди извор]

Izvori čiji su autor i izdavač isti, ili sumnjivi izvori kao izvori o njima samima[уреди извор]

Glavni članak: VP:SAMIZVOR

Pouzdanost u specifičnim kontekstima[уреди извор]

Biografije živih osoba[уреди извор]

Urednici moraju naročito voditi računa kad pišu biografski članak o živim osobama. Svaki nereferencirani materijal ili materijal referenciran nepouzdanim izvorima treba ukloniti odmah ako se odnosi na živu osobu, i ne treba ga prenositi na stranicu za razgovor. Ovo se odnosi na materijal koji je u vezi sa živim osobama, na bilo kojoj stranici, u bilo kom imenskom prostoru, ne samo u člancima.

Primarni, sekundarni i tercijarni izvori[уреди извор]

Članci na Vojnoj Enciklopediji treba uglavnom da budu bazirani na pouzdanim sekundarnim izvorima.

Tercijarni izvori kao što su enciklopedije, udžbenici, zbirke, i drugi izvori koji sumiraju znanja iz sekundarnih izvora, mogu se koristiti za sažetke, ali ne bi trebalo da se koriste umesto sekundarnih izvora u detaljnijem izlaganju teksta. Iako je Vojna Enciklopedija tercijarni izvor, ona ne koristi nikakav sistematski mehanizam za proveru tačnosti činjenica. Pošto Vojna Enciklopedija zabranjuje originalno istraživanje, na njoj ništa nije pouzdano ukoliko nije referencirano nekim izvorom. Stoga članci Vojne Enciklopedije nisu pouzdani izvori za bilo šta.

Primarne izvore je vrlo često teško koristiti na ispravan način. Iako oni mogu biti i pouzdani i korisni u određenim situacijama, moraju se koristiti uz veliki oprez kako bi se izbeglo originalno istraživanje. Materijal koji se bazira isključivo na primarnim izvorima treba izbegavati. Sve interpretativne tvrdnje ili analize ili zaključci zasnovani na primarnim izvorima moraju biti referencirani sekundarnim izvorima. Ni u kom slučaju nije dozvoljeno da se u članke unose zaključci i analize primarnih izvora koje su izvršili sami urednici Vojne Enciklopedije.

Medicinske tvrdnje[уреди извор]

Idealni izvori za tvrdnje vezane za medicinu uključuju opšte ili sitematične članke u pouzdanim, nezavisnim objavljenim i stručnim izvorima, kao što su medicinski časopisi, široko priznati i poznati udžbenici medicine čiji su autori stručnjaci u određenoj oblasti, ili medicinske smernice i zvanične objave stručnih tela koja su priznata i poznata kako u domaćoj, tako i u inostranoj naučnoj zajednici.

Citati[уреди извор]

Tačnost citiranog materijala je veoma bitna. Citiranje živih osoba je veoma osetljiv teren. Radi tačnosti citata, najbolje je da se citirani tekst preuzme direktno iz originalnog izvora koji ujedno treba da bude i referenca za taj citat. Ako to nije moguće, onda tekst može biti uzet iz pouzdanog sekundarnog izvora koji u idealnom slučaju sadrži citirani original. Bez obzira odakle preuzimate citat, veoma je bitno da taj citat precizno referencirate izvorom odakle je preuzet.

Pristrasni sekundarni izvori trebalo bi da se izbegavaju za referenciranje citata. Bolje je potražiti neutralan izvor koji bi potvrdio citat.

Svaka analiza ili interpretacija citiranog materijala treba da potiče iz nekog sekundarnog izvora. Saradnici treba da se uzdrže od unošenja sopstvenih analiza i zaključaka (vidi: Bez originalnog istraživanja).

Akademski konsenzus[уреди извор]

Tvrdnja da „svi“ ili „gotovo svi“ ili „većina“ naučnika smatra nešto ili zagovara određeno gledište zahteva pouzdani izvor koji direktno kaže da „svi“ ili „gotovo svi“ ili „većina“ naučnika smatra to ili zagovara to gledište. Pojedinačna mišljenja u vezi s temom ili nekim naučnim stavom treba da se jasno navedu kao mišljenja ili stav određenog pojedinca, i ta tvrdnja treba da bude odgovarajuće referencirana. Urednici ne treba da se upuštaju u originalna istraživanja. Lična mišljenja i procene urednika Vojne Enciklopedije u vezi s ovakvim tvrdnjama treba da se izbegavaju u širokom krugu.

Korišćenje izvora van Vojne Enciklopedije[уреди извор]

Reputacija izvora može se utvrditi i na osnovu toga kako ga koriste drugi, i na osnovu te upotrebe može se zaključiti koliko je određeni izvor pouzdan. Ukoliko je neki izvor široko korišćen za referenciranje u drugim medijima bez dovođenja u pitanje njegove pouzdanosti i tačnosti informacija koje pruža, njegova pouzdanost za korišćenje na Vojnoj Enciklopediji je veća. Ukoliko pak postoji široko raširenja sumnja u pouzdanost i istinitost informacija koje donosi, smatra se manje pouzdanim ili čak potpuno nepouzdanim. Međutim, iako je navođenje određenog izvora van Vojne Enciklopedije jedan od glavnih indikatora za njegovu pouzdanost, takođe je bitno proveriti da je taj izvor takođe u skladu sa ostalim Vojno Enciklopedijskim smernicama i pravilima, tj. da nisu pristrasni i da ne prezentuju manjinske tvrdnje. Cilj je da se koriste izvori koji su široko priznati i prihvaćeni kao pouzdani i provereni, i koji predstavljaju pogled ili stav većine na određenu temu.

Navođenje stavova[уреди извор]

Neki izvori mogu se smatrati pouzdanima za tvrdnje o mišljenju i stavovima autora tih izvora, ali ne i za faktografske tvrdnje bez pripisivanja u samom tekstu npr. „(Ime) kaže/misli/smatra...“. Jedan od dobrih primera ovakvih izvora jesu kolumne tipa Reč urednika u opšte priznatim novinama. Kada ih koristite, treba eksplicitno da ih pripišete autoru izvora kako bi bilo što jasnije da se ne radi o opšte prihvaćenoj činjenici, nego samo o mišljenju pojedinca. U ovo spadaju i elektronski mediji koji često ovakve kolumne objavljuju u vidu blogova.

VAŽNO: NIKADA nemojte koristiti knjige ili blogove čiji su autor i izdavač isti, fanzine, lične vebsajtove, internet forume, i društvene mreže tipa Tvitera i Fejsbuka kao izvora za materijal o živim osobama, ukoliko njihov autor nije sam subjekat BŽO članka. Blog čiji su autor i izdavač isti ovde se odnosi na lične blogove i blogove određenih društvenih grupa. Pogledati za više informacija BŽOIZVORI i BŽOSAMIZDAT.

Vidi još[уреди извор]

Napomene[уреди извор]

  1. Primeri uključuju The Creation Research Society Quarterly i Journal of Frontier Science (poslednji koristi komentare s blogova kao stručnu recenziju).
  2. Ne zaboravite da izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne sekundarne izvore i da je to pravilo koje se mora poštovati.

Spoljašnje veze[уреди извор]