Изворни код странице Balistit

[[File:Ballistite charge.png|thumb|right|200px|Šematski prikaz punjenja balistita.]]

'''Balistit''' je bezdimno pogonsko gorivo napravljeno od dva visoka [[eksploziv]]a, [[Bezdimni barut|nitroceluloze]] i [[nitroglicerin]]a. Razvio ga je i patentirao [[Alfred Nobel]] krajem 19. veka. To je bio prvi visokoenergetski niskodimni [[barut]] za oružje koji je mogao da zameni [[crni barut]] koji se ranije koristio u ovom oružju. Međutim, pištolji su ostali u domenu čistog nitroceluloznog praha koji je nedavno izumeo Francuz [[Paul Vieille]], koji je razvijao manje energije i stoga je bio nežniji prema cevima.

'''Balistit''' ima samo sporo sagorevanje potrebno za pokretanje projektila bez prevelikog pritiska u cevi pištolja.

Nobel ga je izmislio sarađujući sa engleskim profesorima [[Frederik Augustus Abel|Frederikom Augustusom Abelom]] i DŽejmsom Djuarom. Ovaj drugi je zloupotrebio Nobelovo poverenje i takođe registrovao niskodimni prah pod nazivom [[Kordit]], koji ima sličan sastav. To je dovelo do spora oko patenta između Nobela i Engleza, koji je Šveđanin izgubio u svim slučajevima jer je previše neprecizno definisao [[Bezdimni barut|nitrocelulozu]] u svojim tvrdnjama.

== Razvoj bezdimnih baruta ==

[[Crni barut]] je bio jedino pogonsko gorivo za vatreno oružje oko hiljadu godina. Međutim, sa stanovišta [[Војна тактика|vojne taktike]], upotreba baruta je imala dva nedostatka i to:

* Prvo, streljački vod vojnika više nije mogao da vidi metu nakon nekoliko hitaca. 
* Drugo, jasno se otkrivao se položaj vojnika zbog oblaka belog dima koji je kružio iznad glave posle pucanja.

Godine 1884. francuski hemičar, [[Pol Vieille]], izumeo je prvi [[bezdimni barut]], nazvan "prah B" (od Poudre Blanche = beli prah). <ref name=ss>Schück H. and Sohlman, R. (1929). ''The Life of Alfred Nobel''. London: William Heinemann Ltd.</ref> Ovo je bilo veliko poboljšanje u odnosu na barut.

[[Prašak B]] se pravi od dva oblika [[Bezdimni barut|nitroceluloze]] ([[kolodijum]]a i [[Bezdimni barut|nitroceluloze]]), pomešane sa [[etanol]]om i [[Етар (хемија)|etrom]]. Tri puta je moćniji od [[barut]]a i ne proizvodi velike količine dima.

Razlog zašto ovi prahovi sagorevaju bez stvaranja dima leži u činjenici da su proizvodi sagorevanja uglavnom gasoviti, za razliku od [[barut]]a koji proizvodi oko 60% čvrstih proizvoda ([[kalijum-karbonat]], [[kalijum-sulfat]] itd.).

[[Prah B]] je stoga odmah usvojila francuska vojska, čak i ako ima tendenciju da postane nestabilan tokom vremena, zbog isparavanja isparljivih rastvarača, što je izazvalo mnoge nesreće. Na primer, dva bojna broda, Iena i Liberte, eksplodirala su u luci [[Tulon]] 1907. i 1911. godine.

== Sastav ==

* 49 % glicerintrinitrat
* 49 % Cellulosentrat
* 2% difenilamin (stabilizator)

== Vojna primena ==

[[Alfred Nobel]] je patentirao <ref>{{cite web | url=https://www.nobelprize.org/alfred-nobel/list-of-alfred-nobels-patents/ | title=Alfred Nobel's patents }}</ref> '''balistit''' 1887. dok je živeo u [[Pariz]]u. Njegova formulacija je bila sastavljena od 10% [[kamfor]]a i jednakih delova [[nitroglicerin]]a i kolodija. <ref name=ss-136>{{Harvnb|Schűck|Sohlman|1929|page=136}}</ref> [[Kamfor]] je reagovao sa svim kiselim produktima hemijskog raspada dva [[eksploziv]]a. Ovo je istovremeno stabilizovalo [[eksploziv]] od daljeg raspadanja i sprečilo spontane eksplozije. Međutim, [[kamfor]] ima tendenciju da ispari tokom vremena, ostavljajući potencijalno nestabilnu smešu. <ref name=ss-140-141>{{Harvnb|Schűck|Sohlman|1929|pp=140–141}}</ref>

Nobelov patent je precizirao da [[nitroceluloza]] treba da bude „dobro poznate rastvorljive vrste“. Ponudio je da francuskoj vladi proda prava na novi [[eksploziv]], ali su oni odbili. Savremena istraživanja pokazuju da ga je Vieille već otkrio 1884-1885, otprilike u isto vreme kada i njegov [[Poudre B]], i primetio njegove visoke temperature plamena koje su dovele do erozije otvora, što je navelo francusku vojsku da zaključi da je neprikladan za vojnu upotrebu (zaista, bio je problem za sve vojske koje su kasnije pokušale da koriste pogonsko gorivo sa dvostrukom bazom). <ref> https://www.academia.edu/66012948/Paul_Vieille_Cordite_and_Ballistite</ref> Nobel je naknadno licencirao prava italijanskoj vladi, koja je 1. avgusta 1889. sklopila ugovor o nabavci {{convert|300.000|kg|lb}} '''balistita'''; a Nobel je otvorio fabriku u [[Авијано|Aviljanu]], [[Торино|Torino]]. <ref name=ss-138-139>{{Harvnb|Schűck|Sohlman|1929|pp=138–9}}</ref>

Italijanska vojska je brzo zamenila svoje puške M1870 i M1870/87, koje su koristile patrone [[Барут|crnog baruta]], novim M1890 Vetterli, koje su koristile balistitne patrone.

Kako je [[Italija]] bila konkurentska velika sila [[Француска|Francuskoj]], to nije naišlo na dobar prijem u francuskoj štampi i javnosti. Novine su optužile Nobela za industrijsku špijunažu, špijuniranjem Pola Vijea (pronalazač [[Poudre B]]) i "veleizdaju Francuske". Nakon policijske istrage, odbijena mu je dozvola za dalje istraživanje ili proizvodnju [[eksploziv]]a u [[Француска|Francuskoj]]. Zbog toga se 1891. preselio u [[San Remo]] u [[Италија|Italiji]], gde je proveo poslednjih pet godina svog života. <ref name=ss-139-140>{{Harvnb|Schűck|Sohlman|1929|pp=139–140}}</ref>

'''Balistit''' se još uvek proizvodi kao raketno čvrsto gorivo, iako se umesto [[kamfor]]a koristi manje isparljiv, ali hemijski sličan [[difenilamin]].

== Razvoj kordita i neuspešne tvrdnje Nobela o kršenju patenta ==

U međuvremenu, vladin komitet u [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]], nazvan „Komitet za eksplozive“, kojim je predsedavao Sir [[Frederik Abel]], pratio je razvoj [[eksploziv]]a u inostranstvu. Abel i ser DŽejms Djuar, koji je takođe bio u komitetu, zajedno su patentirali modifikovani oblik '''balistita''' 1889. On se sastojao od 58% [[nitroglicerin]]a po težini, 37% [[pamuk]]a i 5% [[vazelin]]a. Koristeći [[aceton]] kao rastvarač, ekstrudiran je kao štapići nalik špagetima koji su prvobitno nazvani „prašak od korda“ ili „modifikacija '''balistita''' od strane komiteta“, ali je ovo ubrzo skraćeno u [[kordit]].

Posle neuspešnih pregovora, 1893. Nobel je tužio Abela i Djuara zbog kršenja patenta i izgubio slučaj. <ref name=Schuck&Sohlman-142>Schück & Sohlman, page 142</ref> Potom je 1895. godine otišao [[Апелациони суд Енглеске и Велса|Apelacionom sudu]] i [[Дом лордова|Domu lordova]], gde je takođe izgubio dve žalbe i Nobelova kompanija za [[eksploziv]]e je morala da plati troškove. <ref name=Schuck&Sohlman-142/> Tužba je izgubljena jer su reči „dobro poznate rastvorljive vrste“ u njegovom patentu uzete da znače rastvorljivi kolodijum i da posebno isključuju [[pamuk]] nerastvorljiv u etar-alkoholu. <ref name=Schuck&Sohlman-142/>

== Vidi još ==

* [[Nitroceluloza]]
* [[Nitroglicerin]]

== Reference ==
{{Reflist|2}}

== Literatura ==

{{Литература}}
* {{cite book |last=Davis |first=Tenney L |title=The Chemistry of Powder and Explosives |volume=II |location=New York |publisher=John Wiley & Sons, Inc |year=1943}}
* {{cite book |last1=Schűck |first1=H |last2=Sohlman |first2=R |year=1929 |title=The Life of Alfred Nobel |location=London |publisher=William Heinemann Ltd }}
{{Литература крај}}

== Dodatna literatura ==

* John Baptiste Bernadou: ''Smokeless powder, nitro-cellulose and theory of the cellulose molecule.'' {{ISBN|978-1-103-12711-5}}
* BG Chemie (Herausgeber): ''M 037 - Nitrocellulose.'' {{ISBN|978-3-86825-039-8}}
* R. Biedermann: ''Die Sprengstoffe ihre Chemie und Technologie.'' Zweite Auflage, B. G. Teubner Verlag, Leipzig / Berlin 1917.

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Ballistite}}

* [http://www.fvss.de/assets/media/jahresarbeiten/chemie/dynamit.pdf Alfred Nobel und die Entdeckung des Dynamits unter besonderer Berücksichtigung von ethischen Belangen in der Naturwissenschaft] (abgerufen am 11. Mai 2020)
* [http://pyrobin.com/files/Geschichte%20der%20Sprengstoffe.pdf Geschichte der Sprengstoffe]{{Мртва веза}} (abgerufen am 11. Mai 2020)
* [http://www.pyrobin.com/files/Schiess-%20und%20Sprengstoffe.pdf Schieß- und Sprengstoffe]{{Мртва веза}} (abgerufen am 11. Mai 2020)
* [https://www.zobodat.at/pdf/SVVNWK_43_0191-0212.pdf Einiges aus der Chemie und Technik der Explosionen und Sprengstoffe.] (abgerufen am 11. Mai 2020)

{{Подножје|lat=da}}

[[Категорија:Експлозиви]]
[[Категорија:Експлозивне хемикалије]]
[[Категорија:Ракетна горива]]
[[Категорија:Барут]]
[[Категорија:Бездимни барут]]