Изворни код странице Fluor azid

{{chembox
| Watchedfields = changed
| verifiedrevid = 
| ImageFileL1 = Fluorine azide.svg
| ImageSizeL1 = 120px
| ImageFileR1 = Fluorine-azide-3D-balls.png
| ImageSizeR1 = 100px
| IUPACName = 
| OtherNames = triazadienil fluorid
|Section1={{Chembox Identifiers
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|??}}
| CASNo = 14986-60-8
| UNNumber = 
| PubChem = 23235952
| InChI=1S/FN3/c1-3-4-2
| InChIKey=AJXWEJAGUZJGRI-UHFFFAOYSA-N
| SMILES = [N-]=[N+]=NF}}
|Section2={{Chembox Properties
| Formula = {{chem2|FN3}}
| MolarMass = 61.019 g/mol
| Appearance = Žuto-zeleni gas
| Density = 
| MeltingPtC = -139
| BoilingPtC = -30
| Solubility = 
| SolubleOther = 
}}
|Section3={{Chembox Explosive
| ShockSens = Ekstremno
| FrictionSens = Ekstremno
| DetonationV = 
| REFactor = }}
|Section4={{Chembox Hazards
| MainHazards = Ekstremno osetljiv eksploziv
| NFPA-H = 
| NFPA-F = 0
| NFPA-R = 4
| NFPA_ref = {{citation needed|date= August 2018}}
| FlashPt = 
| AutoignitionPt = }}
|Section8={{Chembox Related
| OtherAnions = 
| OtherCations = [[Hidrazoinska kiselina]]<br>[[Hlor azid]]<br>[[Bromin azid]]<br>[[Jod azid]]
| OtherFunction = 
| OtherFunction_label = 
| OtherCompounds = }}
}}

'''Fluor-azid''' ili '''triazadienil fluorid''' je žutozeleni gas sastavljen od [[azot]]a i fluora sa formulom {{chem2|FN3}}. <ref name="Gipstein1966">{{cite journal|last=Gipstein|first=Edward|author2=John F. Haller |year=1966|title=Absorption Spectrum of Fluorine Azide|journal=Applied Spectroscopy|volume=20|issue=6|pages=417–418|issn=0003-7028|doi=10.1366/000370266774386470|bibcode=1966ApSpe..20..417G|s2cid=96337253 }}</ref> Njegova svojstva podsećaju na svojstva [[Hlor azid|{{chem2|ClN3}}]], [[Bromin azid|{{chem2|BrN3}}]] i [[Jon azid|{{chem2|IN3}}]]. <ref name="Saxena2007">{{cite book|last=Saxena|first=P. B.|title=Chemistry of Interhalogen Compounds|url=https://books.google.com/books?id=nvatWdX1ZWcC&pg=PA96|access-date = 16. 6. 2014|date=2007-01-01|publisher=Discovery Publishing House|isbn=9788183562430|page=96}}</ref> Veza između atoma fluora i azota je veoma slaba, što dovodi do toga da je ova supstanca veoma nestabilna i sklona [[Експлозија|eksploziji]]. <ref name="Rademacher1988">{{cite journal|last=Rademacher|first=Paul|author2=Andreas J. Bittner |author3=Gabriele Schatte |author4=Helge Willner |year=1988|title=Photoelectron Spectrum and Electronic Structure of Triazadienyl Fluoride, N3F|journal=Chemische Berichte|volume=121|issue=3|pages=555–557|issn=0009-2940|doi=10.1002/cber.19881210325}}</ref> Proračuni pokazuju da je ugao F–N–N oko 102° sa pravom linijom od 3 atoma [[azot]]a. <ref name="Peters1988">{{cite journal|last=Peters|first=Nancy J. S.|author-link2=Leleand C. Allen|author2=Leland C. Allen |author3=Raymond A. Firestone |year=1988|title=Fluorine azide and fluorine nitrate: structure and bonding|journal=Inorganic Chemistry|volume=27|issue=4|pages=755–758|issn=0020-1669|doi=10.1021/ic00277a035}}</ref>

Gas ključa na {{convert|-30|C|F K}} i topi se na {{convert|-139|C|F K}}. <ref name="Gholivand1987"/>

Prvi ga je napravio Džon F. Haler 1942. <ref name="Lowe">{{cite web|url=https://www.science.org/content/blog-post/things-i-won-t-work-triazadienyl-fluoride|title=Things I Won't Work With: Triazadienyl Fluoride.|last=Lowe|first=Derek|author-link=Derek Lowe (chemist)|date=21 October 2008|work=In the Pipeline|access-date = 15. 6. 2014}}</ref>

== Istorija ==
Fluorazid zauzima poseban položaj među halogenim azidima jer je njegova N<sub>3</sub> grupa pozitivno polarizovana. Kao poslednje jedinjenje ove klase supstanci, sintetizovao ga je 1942. DŽon F. Haler reakcijom HN<sub>3</sub> sa [[fluor]]om. Pošto se '''fluorazid''' razlaže u gasnoj fazi na sobnoj temperaturi i eksplodira izuzetno lako u kondenzovanom stanju, čista reprezentacija i detaljnija karakterizacija, kao i tačno određivanje spektroskopskih podataka, kao i vrednosti tačke topljenja i ključanja, postignuti su tek 1990-ih. <ref name="DOI10.1515/znb-1991-0410">{{cite journal|doi=10.1515/znb-1991-0410 |title=Die Wechselwirkung von N<sub>3</sub>F mit Lewis-Säuren und HF. N<sub>3</sub>F als möglicher Vorläufer für die Synthese von N<sub>3</sub> <sup>+</sup>-Salzen / The Interaction of N<sub>3</sub>F with Lewis-Acids and HF. N<sub>3</sub>F as Possible Precursor for the Synthesis of N<sub>3</sub> <sup>+</sup> Salts |date=1991 |last1=Schatte |first1=Gabriele |last2=Willner |first2=Helge |journal=Zeitschrift für Naturforschung B |volume=46 |issue=4 |pages=483–489 }}.</ref>

== Reakcije ==

'''Fluor-azid''' se može dobiti reakcijom hidrazojeve kiseline ili natrijum-azida sa gasovitim fluorom. <ref name="Gholivand1987">{{cite journal|last=Gholivand|first=Khodayar|author2=Gabriele Schatte |author3=Helge Willner |year=1987|title=Properties of triazadienyl fluoride, N3F|journal=Inorganic Chemistry|volume=26|issue=13|pages=2137–2140|issn=0020-1669|doi=10.1021/ic00260a025}}</ref><ref name="Benard1989">{{cite journal|last=Benard|first=D. J.|author2=B. K. Winker |author3=T. A. Seder |author4=R. H. Cohn |year=1989|title=Production of nitrogen monofluoride (a1Δ) by dissociation of fluorine azide|journal=The Journal of Physical Chemistry|volume=93|issue=12|pages=4790–4796|issn=0022-3654|doi=10.1021/j100349a022}}</ref>

: {{chem2|HN3 + F2 → N3F + HF}}
: {{chem2|NaN3 + F2 → N3F + NaF}}

'''Fluor azid''' se razlaže bez [[Експлозија|eksplozije]] na normalnim temperaturama da bi napravio dizot difluorid:

: {{chem2|2 FN3 → N2F2 + 2 N2}}. <ref name="Gipstein1966"/>

Na višim temperaturama kao što je {{convert|1.000|C|F K}} fluor azid se raspada u azot monofluorid radikal: <ref name="Benard1989"/>

: {{chem2|FN3 → NF + N2}}

Sam FN se dimerizira pri hlađenju.

: {{chem2|2 NF → N2F2}}

Čvrsti ili tečni {{chem2|FN3}} može eksplodirati, oslobađajući veliku količinu energije. Tanak film gori brzinom od 1,6 km/s. <ref name="Seder1991">{{cite journal|last=Seder|first=T.A.|author2=D.J. Benard |year=1991|title=The decomposition of condensed phase fluorine azide|journal=Combustion and Flame|volume=85|issue=3–4|pages=353–362|issn=0010-2180|doi=10.1016/0010-2180(91)90139-3}}</ref> Zbog opasnosti od [[Експлозија|eksplozije]], istovremeno treba rukovati samo vrlo malim količinama ove supstance. <ref name="Christen1988"/>

{{chem2|FN3}} adukti se mogu formirati sa Luisovim kiselinama bor trifluoridom ({{chem2|BF3}}) i pentafluoridom arsena ({{chem2|AsF5}}) na {{convert|-196|C|F K}}. Ovi molekuli se vezuju za N<sub>α</sub> atom. <ref name="Schatte">{{cite journal|last=Schatte|first=G.|author2=H. Willner |year=1991|title=Die Wechselwirkung von N<sub>3</sub>F mit Lewis-Säuren und HF. N<sub>3</sub>F als möglicher Vorläufer für die Synthese von N<sub>3</sub>+-Salzen = The interaction of N<sub>3</sub>F with Lewis acids and HF•N<sub>3</sub>F as possible precursor for the synthesis of N<sub>3</sub>+ salts|journal=Zeitschrift für Naturforschung B|volume=46|issue=4|pages=483–489|doi=10.1515/znb-1991-0410 |s2cid=97045269 |issn=0932-0776|language=de|doi-access=free}}</ref>

== Svojstva ==

=== Spektroskopija ===

{|class="wikitable"
| Parametar
| Vrednost <ref name="Christen1988"/>
| Jedinica
|-
| A
| 48131.448
| MHz
|-
| B
| 5713.266
| MHz
|-
| C
| 5095.276
| MHz
|-
|μ<sub>a</sub>
| 1.1
|-
|μ<sub>b</sub>
| 0.7
|-
|}

=== Oblik ===

Udaljenosti između atoma su F–N&nbsp;0.1444&nbsp;nm, FN=NN 0.1253&nbsp;nm i FNN=N 0,1132&nbsp;nm. <ref name="Christen1988">{{cite journal|last=Christen|first=Dines.|author2=H. G. Mack |author3=G. Schatte |author4=H. Willner |year=1988|title=Structure of triazadienyl fluoride, FN<sub>3</sub>, by microwave, infrared, and ab initio methods|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=110|issue=3|pages=707–712|issn=0002-7863|doi=10.1021/ja00211a007}}</ref>

=== Fizički ===

{{chem2|FN3}} ima gustinu od 1.3&nbsp;g/cm<sup>3</sup>. <ref name="brener">{{cite book|last1=Brener|first1=Nathan E.|last2=Kestner|first2=Neil R.|last3=Callaway|first3=Joseph|title=Theoretical Studies of Highly Energetic CBES Materials: Final Report for the Period 2 March 1987 to 31 May 1987|url=http://apps.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a231340.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303170221/http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a231340.pdf|url-status=live|archive-date=March 3, 2016|access-date = 25. 6. 2014|date=December 1990|publisher=Louisiana State University, Department of Physics and Astronomy|pages=21–27}}</ref>

{{chem2|FN3}} se adsorbuje na čvrste površine [[kalijum fluorid]]a, ali ne i na [[litijum fluorid]] ili [[natrijum fluorid]]. Ovo svojstvo se istražuje kako bi {{chem2|FN3}} mogao da poveća energiju čvrstog goriva. <ref name="brener"/>

Ultraljubičasti fotoelektrični spektar pokazuje pikove jonizacije na 11,01, 13,72, 15,6, 15,9, 16,67, 18,2 i 19.7&nbsp;eV. Respektivno, ovi se dodeljuju orbitalama: π, n<sub>N</sub> ili n<sub>F</sub>, n<sub>F</sub>, π<sub>F</sub>, n<sub>N</sub> ili σ, π i σ.<ref name="Rademacher1988"/>

== Upotreba ==

'''Fluorazid''' se egzotermno disocira na [[azot]] i elektronski pobuđene NF molekule, tako da se potencijalno može koristiti za napajanje hemijskih lasera visoke energije. <ref name="DOI10.1515/znb-1991-0410" />

== Reference ==
{{Reflist|2}}

== Bibliografija ==

* {{cite journal-lat |autor=D. J. Benard, B. K. Winker, T. A. Seder, R. H. Cohn |godina=1989 |naslov=Production of nitrogen monofluoride (a<sup>1</sup>Δ) by dissociation of fluorine azide |časopis=J. Phys. Chem. |serija=93 |broj=12 |str=4790–4796 |doi=10.1021/j100349a022 |jezik=en}}
* {{cite book-lat |autor=N. G. Connelly, T. Damhus, R. M. Hartshorn, A. T. Hutton (urednici) |naslov=Nomenclature of Inorganic Chemistry - IUPAC Recommendations 2005 |izdavač=RCS Publishing |mesto=Cambridge, UK |godina=2005 |isbn=0-85404-438-8 |url=http://media.iupac.org/publications/books/rbook/Red_Book_2005.pdf |jezik=en}}
* {{cite journal-lat |autor=K. Gholivand, G. Schatte, H. Willner |godina=1987 |naslov=Properties of triazadienyl fluoride, {{chem|N|3|F}} |časopis=Inorg. Chem. |serija=26 |broj=13 |str=2137–2140 |doi=10.1021/ic00260a025 |jezik=en}}
* {{cite book-lat |autor=A. Hammerl, T. M. Klapötke |naslov=Encyclopedia of Inorganic Chemistry |izdanje=2 |godina=2006 |izdavač=John Wiley & Sons |isbn=9780470862100 |doi=10.1002/0470862106.ia157 |poglavlje=Nitrogen: Inorganic Chemistry |jezik=en}}
* {{cite book-lat |autor=A. F. Holleman, N. Wiberg |naslov=Lehrbuch der Anorganischen Chemie |godina=2007 |izdavač=Walter de Gruyter |mesto=Berlin |isbn=978-3-11-017770-1 |jezik=de}}

== Literatura ==

* {{книга
 |заглавие      = Химическая энциклопедия | ответственный = Редкол.: Кнунянц И. Л. и др. | место = М. | издательство  = Советская энциклопедия
 |год           = 1988 | том           = 1 |страниц       = 623
}}
* {{книга
 |заглавие      = Справочник химика |издание = 3-е изд., испр |ответственный = Редкол.: Никольский Б. П. и др. |место = Л.
 |издательство  = Химия |год = 1971 |том = 2 |страниц = 1168
}}
* {{книга
 |автор         = Гринвуд Н., Эрншо А.  |заглавие      = Химия элементов  |издательство  = Бином. Лаборатория знаний
 |год           = 2008  |том           = 1  |страниц       = 608  |isbn          = 978-5-94774-373-9
}}

== Spoljašnje veze ==
*{{Commons category-inline}}

{{Jedinjenja fluora-lat}}
{{Jedinjenja azota}}
{{Azidi}}

{{commonscat}}
{{Подножје|lat=da}}

[[Категорија:Једињења флуора]]
[[Категорија:Азиди]]
[[Категорија:Експлозиви]]
[[Категорија:Експлозивне хемикалије]]
[[Категорија:Хемијска једињења]]