Изворни код странице Gelignit

{{CSS image crop
|Image = Gelingnite general view.pdf
|bSize = 400
|cWidth = 300
|cHeight = 300
|oTop = 67
|oLeft = 0
|Location = right
|Description = Gelignit
}}

'''Gelignit''' ({{IPAc-en|'|dʒ|ɛ|l|ɪ|g|n|aɪ|t|}}), takođe poznat kao želatin za peskarenje ili jednostavno „žele“, je eksplozivni materijal koji se sastoji od kolodija – [[pamuk]]a (vrsta [[Bezdimni barut|nitroceluloze]]) rastvorenog u [[нитроглицерин|nitroglicerinu]] pomešan sa drvenom pulpom i šalitrom ([[natrijum nitrat]] ili [[kalijum nitrat]]).

Izumio ga je 1875. švedski hemičar [[Alfred Nobel]], koji je takođe izumeo [[dinamit]]. Stabilniji je od [[dinamit]]a, ali i dalje može da pati od "znojenja" ili ispiranja [[нитроглицерин|nitroglicerina]]. <ref>{{Cite book|last=Pickett|first=Mike|url=https://books.google.com/books?id=3RL5OXc6KQgC&q=dynamite+sweat+nitroglycerine&pg=PA4|title=Explosives Identification Guide|publisher=Cengage Learning|year=2004|isbn=978-1-4018-7821-4|language=en}}</ref><ref>{{cite magazine |last=Braddock |first=Kevin |date=3 February 2011 |title=How to handle gelignite |magazine=[[Wired (magazine)|Wired]] |url=https://www.wired.co.uk/magazine/archive/2011/03/how-to/how-to-handle-gelignite |access-date=30 August 2019 |archive-date=26. 06. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150626190426/http://www.wired.co.uk/magazine/archive/2011/03/how-to/how-to-handle-gelignite |url-status= }}</ref> Njegov sastav čini ga lakim za oblikovanje i bezbednim za rukovanje bez zaštite, sve dok nije u blizini bilo čega što bi moglo da ga detonira.

Jedan od najjeftinijih [[eksploziv]]a, gori sporo i ne može da eksplodira bez [[detonator]]a, tako da se može bezbedno čuvati. <ref>[http://www.iie-online.com/ Irish Industrial Explosives Limited website]; accessed 28 July 2014.</ref>

U [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenom Kraljevstvu]], za posedovanje '''gelignita''' potreban je sertifikat o [[eksploziv]]u, koji izdaje lokalni šef policije. <ref>[[CITB]] Construction Ste safety, A13 Statutory Forms</ref> Zbog njegove široke civilne upotrebe u kamenolomima i rudarstvu, istorijski su ga koristile terorističke grupe kao što su [[Privremena irska revolucionarna armija]] <ref>{{cite book|title=The IRA|url=https://archive.org/details/onblanketinsides00timp|url-access=registration|last=Coogan|first=Tim Pat|date=January 2002|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-29416-8|page=379}}</ref> i [[Volonterske snage Ulstera]] <ref>{{Cite web|title=Orange Bombs, part 2: Loyalists and explosives, 1972-1994|url=https://balaclavastreet.wordpress.com/tag/bombs/|access-date=2020-08-06|website=Balaclava Street|language=en}}</ref> koje su često koristile '''gelignit''' kao pojačivač.

== Proizvodnja ==

'''Gelignit''' je jedan od najjačih komercijalnih eksploziva i spada u eksplozive [[dinamit]]a. Sastoji od [[glicerol trinitrat]]a („nitroglicerina“) i 6-8% kolodijumske vune. <ref name="ABC Chemie">''Brockhaus ABC Chemie'', VEB F. A. Brockhaus Verlag Leipzig 1965, S. 1323–1324.</ref>

Prvi put napravljen od strane [[Алфред Нобел|Alfreda Nobela]] 1876. da bi povećao sigurnost rukovanja glicerol trinitratom, moćniji je od običnog [[dinamit]]a , koji sadrži oko 25% inertne dijatomejske zemlje.

Brzina detonacije eksploziva je oko 8.000 m/s; Međutim, eksploziv brzo stari, što takođe značajno smanjuje brzinu detonacije. Toplota eksplozije je do 6500 kJ/kg.

Eksplozivni želatin formira želatinoznu, elastičnu, providnu, bledožutu masu konzistencije jakog aspika, lako se savija, seče nožem i ne dozvoljava da glicerol trinitrat pobegne čak ni pod najjačim pritiskom.

Dodavanje malo [[kamfor]]a (4%) čini ga veoma otpornim na mehaničke efekte, čak i na metke. Kada se zagreje, eksplozivni želatin se ponaša na sličan način kao i obični [[dinamit]]. Eksplozivni želatin eksplodira sam od sebe kada se brzo zagreje na temperaturi od oko {{convert|240|C|F}}, ali kada se pomeša sa [[kamfor]]om, ne može se izazvati da uopšte eksplodira laganim zagrevanjem. Eksplozivni želatin je toliko neosetljiv na vodu da se može čuvati pod vodom dok ne bude potreban.

Koristi se samo u izuzetnim slučajevima. <ref name=Meyer>{{cite book|title= Explosivstoffe|location= |publisher=VCH Verlagsgesellschaft |isbn=3-527-26297-0|pages=275|edition=6th|last1= Meyer|first1= Rudolf|date= 1985}}</ref>

Posle [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], sirova praškasta masa, koja je još uvek bila u velikoj meri dostupna, ponekad se koristila umesto kolodijumske vune za proizvodnju eksplozivnog želatina. <ref>Dr. Phokion Naoúm: ''Nitroglycerin und Nitroglycerinsprengstoffe (Dynamite)'', [[Springer Science+Business Media|Springer Verlag]], Berlin / Heidelberg 1924.</ref>

== Sastav ==

* [[Нитроглицерин|Nitroglicerin]] 75%
* [[Nitroceluloza]] 3,7%
* [[Šaltitra]] 15,8%
* Drvno brašno 5,5%

== Karakteristike ==

Eksplozivna svojstva:

* Brzina detonacije 7890 m/s
* Temperatura gasa {{convert|4.780|C|F}}
* Nadimanje u olovnom bloku 550 ml
* Pritisak fronta detonacije 19,6 GPa

== Frangek ==

'''Frangek''' ili '''Gelignit''' je jedan isti [[eksploziv]], samo što je Gelignit komercijalni eksploziv koji je sedamdesetih godina prošlog veka ''Irish Industrial Ekplosives Limited'' proizvodila godišnje {{convert|6.000|t|lb}} '''Frangeka''', komercijalnog eksploziva po nazivu '''gelignit''' namenjenog za upotrebu u rudnicima i kamenolomima. Proizveden je u najvećoj irskoj fabrici [[eksploziv]]a u [[Enfild]]u, okrug Mit. Gardai i irska vojska su patrolirali tim područjem, sprečavajući [[IRA]] da dođe u posed ovog eksploziva.

== Korišćenje ==

U [[Ирски рат за независност|irskom ratu za nezavisnost (1919-1921)]], '''gelignit''' je koristila Irska republikanska armija. Privremena irska republikanska armija u svojim prvim kampanjama protiv britanskih snaga, lojalističkih snaga na severu. Kasnije su ga zamenili sa [[semteks]]om, koji im je isporučila libijska vlada.

== Upotreba u terorističkim akcijama ==

=== Severna Irska ===

[[Privremena irska revolucionarna armija|Privremena irska republikanska armija]] (PIRA) indirektno je nabavila količine tog materijala. U vreme hapšenja Patrika Megija, kod njega je pronađeno {{convert|3,5|kg|lb}}. <ref>Stewart Tendler, "Brighton charge: man in court today", ''[[The Times]]'', 1 July 1985.</ref> {{convert|300|kg|lb}} otkriveno je u otetoj cisterni u januaru 1976. <ref>Christopher Walker, "Dublin Government embarrassed by Ulster explosives haul as hunt for source continues", ''[[The Times]]'', 20 January 1976.</ref> '''Gelignit''' koji je [[IRA]] ukrala iz kamenoloma, farmi i gradilišta u Republici stajao je iza {{convert|22|t|lb}} [[eksploziv]]a koji je detonirao u Severnoj Irskoj samo u prvih šest meseci 1973. godine. <ref>{{cite book|author=Gearóid Ó Faoleán|title=A Broad Church: The Provisional IRA in the Republic of Ireland, 1969–1980|date=April 23, 2019|page=59 and 172|publisher=Merrion Press|isbn=978-1-7853-7245-2}}</ref>

Sindikalci su takođe koristili punjenja '''gelignita''' da bi digli u vazduh podstanice za vodu i struju 1969. godine. u aprilu tokom događaja u [[Belfast]]u.

Dobrovoljac PIRA-e, kasniji doušnik, [[Šon O'Kalagan]] je procenio da bi postavljanje {{convert|11|kg|lb}} '''Frangeksa''' ubila sve u krugu od {{convert|18|m|ft}}. <ref name="DM1">[[James Whitaker (journalist)|Whitaker, James]], "John and Norma Aghast at Wedding", ''[[The Daily Mirror]]'', 23 May 1998; accessed 23 June 2015.</ref> Real [[IRA]] (RIRA) je takođe kupila '''Frangek''', a u decembru 2000. godine, osamdeset štapova je otkriveno na farmi u Kilmakou, okrug [[Kilkeni]], u blizini [[Voterford]]a. <ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/northern_ireland/1084015.stm "Man Released After Explosives Questioning"], [[BBC News]]; accessed 30 August 2019.</ref>

Početkom 1982. Irska nacionalna oslobodilačka armija ukrala je {{convert|450|kg|lb}} komercijalnog [[eksploziv]]a '''Frangek''' iz rudnika Tara u okrugu Tiperi, što je toj organizaciji omogućilo da intenzivira svoju kampanju terorističkih akcija. <ref>Jack Holland & Henry McDonald - INLA: Deadly Divisions pp.212-215</ref> INLA je izvela svoj najsmrtonosniji napad u decembru 1982. bombardovanjem diskoteke Droppin' Vell u Balikeli, okrug Londonderi, koja je opsluživala britansko vojno osoblje, u kojem je ubijeno 11 vojnika koji su bili na odsustvu i 6 civila. Bomba, procenjena na {{convert|2,5-4,5|kg|lb}} [[eksploziv]]a '''Frangek''', dovoljno mala da stane u tašnu, ostavljena je pored potpornog stuba i srušila je krov kada je eksplodirala. <ref>[http://www.nuzhound.com/articles/irish_news/arts2002/dec4_dropping_well__Editorial.php "Emotional reminder of Droppin' Well bombing"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210126053951/http://www.nuzhound.com/articles/irish_news/arts2002/dec4_dropping_well__Editorial.php |date=2021-01-26 }}. ''[[Irish News]]''. 5 December 2002. Retrieved 7 April 2011.</ref>

=== Indija ===

12. septembra 2015. dogodile su se dve eksplozije u restoranu u Džabua u Madja Pradešu, [[Indija]]. Poginulo je 89 ljudi, a više od 100 je povređeno. Oštećene su i obližnje zgrade. <ref name="ABC">{{Cite news|url=http://www.abc.net.au/news/2015-09-12/gas-explosion-in-india-kills-at-least-60-police/6771090|title=Gas explosion at restaurant in central India triggers nearby explosives, killing at least 85: police - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)<!-- titolo generato automaticamente -->|newspaper=ABC News |date=12 September 2015 }}</ref>

== Reference ==
{{Reflist|2}}

== Spoljašnje veze ==

* [http://www.fvss.de/assets/media/jahresarbeiten/chemie/dynamit.pdf Alfred Nobel und die Entdeckung des Dynamits unter besonderer Berücksichtigung von ethischen Belangen in der Naturwissenschaft] (abgerufen am 15. Mai 2020)
* [https://www.zobodat.at/pdf/SVVNWK_55_0341-0381.pdf Über Explosionen, Schießmittel und Sprengstoffe] (abgerufen am 15. Mai 2020)
* [https://dol.dl.uni-leipzig.de/servlets/MCRFileNodeServlet/PGSToxi_derivate_00000266/133_Huber_Philipp.pdf Zur Toxikologie milätärspezifischer Explosivstoffe und deren Zersetzungsprodukten] {{Wayback|url=https://dol.dl.uni-leipzig.de/servlets/MCRFileNodeServlet/PGSToxi_derivate_00000266/133_Huber_Philipp.pdf |date=20221103082807 }} (abgerufen am 15. Mai 2020)
* [https://www.troisdorf.de/MediaLibrary/Content/web/de/stadt_rathaus/Stadtportrait/stadtarchiv/jahreshefte/2000/Einstiger-Sprengstoffspezialist-wurde-vielseitiger-Technologiekonzern_.pdf Einstiger Sprengstoffspezialist wurde vielseitiger Technologiekonzern]{{Мртва веза}} (abgerufen am 15. Mai 2020)
* [https://digital.ub.tu-freiberg.de/data/kitodo/jahrfdab_114948747-18870000/jahrfdab_114948747-18870000_tif/jpegs/00000026.tif.pdf Erfindung der Sprenggelatine] (abgerufen am 15. Mai 2020)

== Literatura ==

* ''[[Орлова, Евгения Юлиановна|Орлова Е. Ю.]]'' Химия и технология бризантных взрывчатых веществ. — Л.: Химия, 1981. — 312 c.
* ''Яхонтов А. Д.'' Курс взрывчатых веществ. — М.: Государственное научно-техническое горное издательство, 1933. — 244 с.
* ''Дубнов Л. В., Бахаревич Н. С., Романов А. И.'' Промышленные взрывчатые вещества, 3-е изд. — М.: Недра, 1988. — 358 с. — {{cite book|title= Промышленные взрывчатые вещества|location= |publisher= Nedra|isbn=5-247-00285-7|pages=|last1= Dubnov|first1= Lev Vladimirovič|last2= Bacharevič|first2= Nelli Semenovna|last3= Romanov|first3= Anatolij Ivanovič|date= 1988}}

{{Подножје|lat=da}}

[[Категорија:Експлозиви]]
[[Категорија:Алфред Нобел]]
[[Категорија:Тероризам]]