Изворни код странице MICA (projektil)

{{Infookvir oružje
|projektil             =  MICA
|slika                 =  [[Датотека:MICA P6230072.JPG|мини|MICA raketa postavljena na avionu [[Рафал (авион)|Rafal]]]]
|naziv                 =  MICA
|vrsta                 =  Raketa vazduh-vazduh i zemlja-vazduh kratkog/srednjeg dometa
|poreklo               =  Francuska
|proizvođač            =  MBDA Francuska
|služba                =  1996 do danas
|masa                  =  112 kg
|dužina                =  3,1 m
|promer                =  160 mm
|bojeva glava          =  12 kg
|brzina                =  4 maha
|domet                 =  Lansiranje iz vazduha: <br> do 60 km <br> Vertikalno lansiranje: <br> do 20 km
|max visina leta       =  Vertikalno lansiranje: <br> od 0-9 km
|pogonsko gorivo       =  Raketni motor na čvrsto gorivo
|navođenje             =  srednji kurs: <br>
* Inercijalno navođenje
* Datalink
Terminal :
* MICA-RF/EM: Aktivno radarsko navođenje
* MICA-IR: Infracrveno navođenje
|vrednost podatak1     =  Blizinski upaljač ili direktan pogodak
|lansirna platforma    =  Površinski brodovi <br> Podmornice <br> Baterije na zemlji <br> Dassault Rafale <br> Mirage 2000 <br> Mirage F1 <br> Su-30MKI
|podatak1              =  Detonacioni mehanizam
}}

'''MICA''' (francuski: Missile d'Interception, de Combat et d'Auto-défense, što u prevodu znači „projektil za presretanje, borbu i samoodbranu”) je francuski protivvazdušni višenamenski projektil kratkog do srednjeg dometa, sposoban za dejstvo po više ciljeva, u svim vremenskim uslovima, sa sistemom „ispali i zaboravi“ (fire-and-forget), koji proizvodi kompanija [[MBDA France]]. Namenjen je za upotrebu kako sa vazduhoplova, kao pojedinačni projektil, tako i sa kopnenih jedinica i brodova, koji mogu biti opremljeni brzim lansirnim sistemom '''MICA Vertical Launch System'''. Opremljen je sistemom za upravljanje vektorom potiska (thrust vector control – TVC). Razvoj je započet 1982. godine od strane '''[[Matra (kompanija)|kompanije Matra]]'''. Prva ispitivanja obavljena su 1991. godine, a raketa je ušla u operativnu upotrebu 1996. godine, kao naoružanje aviona [[Рафал (авион)|Rafal]] i [[Мираж 2000|Miraž 2000]]. Zamenila je projektil '''Super 530''' u ulozi presretanja i projektil '''Magic II''' u ulozi borbe prsa u prsa. Varijante '''MICA-EM''' i '''MICA-IR''' mogu ispuniti uloge raketa vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa za dejstvo van vizuelnog dometa (BVR – Beyond Visual Range).

Raketni sistem '''MICA''' predstavlja revolucionarni pristup vazdušnoj borbi, jedinstveno kombinujući sposobnosti za borbu van vizuelnog dometa (BVR) i u vizuelnom dometu (WVR) u jedinstvenoj konstrukciji. Razvijen od strane Matra (sada MBDA France), ovaj dvonamenski raketni sistem je ušao u službu 1996. godine kao prvi pravi višenamenski vazduh-vazduh sistem naoružanja na svetu, sposoban da zameni i interceptore srednjeg dometa i rakete za blisku borbu.

Značaj '''MICA''' prevazilazi njene tehničke sposobnosti. Kao kamen temeljac francuske odbrambene suverenosti i veliki izvozni uspeh sa preko 5.000 proizvedenih raketa za 15 nacija, MICA demonstrira održivost evropskih odbrambenih inovacija u konkurisanju sa uspostavljenim američkim i ruskim sistemima. Njena jedinstvena arhitektura, koja nudi kako elektromagnetsko (EM) tako i infracrveno (IR) navođenje u identičnim konstrukcijama, pruža neviđenu taktičku fleksibilnost koja ostaje nenadmašena od strane savremenih raketnih sistema.

Dana 11. juna 2007. godine, raketa MICA lansirana sa aviona [[Рафал (авион)|Rafal]] uspešno je demonstrirala sposobnost gađanja cilja „iza ramena“ (over-the-shoulder), uništivši metu koja se nalazila iza aviona sa kog je lansirana. Meta je bila označena od strane drugog aviona, a koordinate su prenete putem sistema Link 16.<ref>{{Citiranje weba|title=Tir MICA depuis un Rafale F2: quand le chasseur devient la cible|trans-title=MICA shoot from a Rafale F2: when the hunter becomes the target|url=http://www.armees.com/Tir-MICA-depuis-un-Rafale-F2-quand-le-chasseur-devient-la-cible,22155.html|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20090706062646/http://www.armees.com/Tir-MICA-depuis-un-Rafale-F2-quand-le-chasseur-devient-la-cible,22155.html|archive-date=2009-07-06|access-date=2013-08-31|publisher=Armées|language=fr}}</ref>

== Istorijat ==

Početkom 1980-ih, [[Sjedinjene Američke Države]] predložile su evropskim zemljama zajednički razvoj rakete vazduh–vazduh kratkog dometa, koja bi zamenila njihove [[AIM-9 Sidewinder projektile]], dok su same radile na razvoju rakete srednjeg dometa kao naslednika [[AIM-7 Sparrow]]. Ideja je bila da se razvojni programi podele, a da se zatim međusobno nabavljaju gotovi sistemi.

Francuska je odbila ovu ponudu i odlučila da razvije raketu sposobnu da obavlja obe misije, koristeći dva međusobno zamenljiva tragača: '''MICA EM''' (elektromagnetna verzija) zamenjuje raketu srednjeg dometa [[Super 530D]], dok '''MICA IR''' (infracrvena verzija) zamenjuje [[Magic II]], projektil za blisku vazdušnu borbu. Prvo lansiranje rakete '''MICA''' obavljeno je 1992. godine, a u operativnu upotrebu ušla je 1996. godine.<ref name="ref-1">{{harvsp|Belan|Mercillon|2006|p=124}}.</ref>

Ukupni trošak programa MICA vazduh–vazduh procenjen je, prema finansijskim uslovima iz 2009. godine, na 1,674 milijarde evra. Francuskom ratnom vazduhoplovstvu isporučeno je 570 raketa MICA IR i 540 raketa MICA EM, a poslednje su isporučene 2012. godine, što daje prosečnu cenu od oko 1,5 miliona evra po raketi.<ref>{{Lien web|url=http://www.senat.fr/rap/a10-112-5/a10-112-521.html |titre=Projet de loi de finances pour 2011 : Défense - Equipement des forces |site= [[Sénat (France)|Sénat français]]|auteur1=[[Xavier Pintat]] |auteur2=[[Daniel Reiner]] |date=18.11.2010 |consulté le= 10.01.2012}}.</ref> Njena upotreba u postojećoj konfiguraciji planirana je do perioda 2020–2025.<ref>{{Lien web|url=http://www.assemblee-nationale.fr/13/budget/plf2011/a2862-tVII.asp#P5747_828551 |titre=Avis présenté au nom de la commission de la défense nationale et des forces armées, sur le projet de loi de finances pour 2011 (n° 2824) Tome VII Défens Équipement des forces - Dissuasion c) Le missile air-air MICA |site= [[Assemblée nationale (France)|Assemblée nationale française]]|auteur=[[François Cornut-Gentille]] |date=14.10.2010 |consulté le=10.01.2012}}.</ref>

Godine 1995. odlučeno je da se započne razvoj [[Meteor raketa|Meteor rakete]] kao dopune sistemu '''MICA''', za dejstva na velikim udaljenostima van vidnog dometa (BVR – Beyond Visual Range) i u skladu sa tadašnjim pravilima angažovanja (ROE – Rules of Engagement), na primer za napade na radarske avione ili avione za dopunu goriva na udaljenosti od 100&nbsp;km. Prvi serijski primerci planirani su za 2012. godinu, dok je prva operativna upotreba u francuskoj vojsci zakazana za 2018. godinu. Tokom ispitne kampanje CDG8 na [[Носач авиона Шарл де Гол (R91)|nosaču aviona Charles de Gaulle]], izvedena su testiranja mešovite konfiguracije '''MICA/Meteor''' na avionu [[Рафал (авион)|Rafal M02]], koji je tom prilikom po prvi put nosio radar '''RBE2-AESA'''.

Razvija se i verzija '''MICA-NG''' (Nouvelle Génération – nova generacija), čije je uvođenje u upotrebu planirano oko 2025. godine. Ova verzija neće sadržavati nijednu komponentu američkog porekla, kako bi se izbegla ograničenja američke regulative o međunarodnom prometu naoružanja (ITAR – International Traffic in Arms Regulations).<ref>{{lien web |langue=fr |url=https://www.latribune.fr/entreprises-finance/industrie/aeronautique-defense/reglementation-itar-etats-unis-ces-amis-qui-ne-veulent-pas-que-du-bien-a-la-france-776226.html |titre=Réglementation ITAR : États-Unis, ces amis qui ne veulent pas que du bien à la France |éditeur=La Tribune |date=23.04.2018 |auteur=Michel Cabirol |consulté le=23.04.2018}}.</ref>

== Karakteristike ==

Raketa '''MICA''' koristi standardnu aerodinamičku konfiguraciju optimizovanu za čitav spektar dejstava, od 0,5 do 80 kilometara. Sa dužinom od 3,1 metar i prečnikom od 160&nbsp;mm, njene kompaktne dimenzije omogućavaju nošenje do šest jedinica na lovcima srednje težine, poput [[Рафал (авион)|Rafala]], čime se maksimizira borbena izdržljivost. Lansirna masa od 112 kilograma uključuje bojevu glavu mase 12 kilograma sa usmerenim fragmentacijama, koju proizvodi TDA Armements. Ova bojeva glava koristi usmereni obrazac rasprskavanja radi povećane smrtonosnosti protiv savremenih struktura borbenih letelica.

Pogonski sistem sadrži jednofazni raketni motor na čvrsto gorivo koji proizvodi kompanija Protac, koristeći niskodimni pogonski materijal Butalite radi smanjenja vizuelnog traga. Ključna inovacija nalazi se u sistemu upravljanja vektorom potiska (TVC), koji koristi četiri gasno-dinamičke lopatice za skretanje izduvnih gasova, omogućavajući trenutno manevrisanje velikim opterećenjima odmah nakon lansiranja. Ova sposobnost TVC sistema omogućava manevrisanje pri opterećenju od 50g u dometu od 0 do 7 kilometara, koje opada na 30g pri 12 kilometara usled smanjenja kinetičke energije — što značajno nadmašuje sposobnosti većine savremenih raketa, koje se kreću između 35 i 40g.

Postoje dve vazdušno-lansirane varijante kao osnovna sposobnost rakete '''MICA''':

* '''MICA RF''' poseduje aktivni radarski sistem za samonavođenje, i
* '''MICA IR''' poseduje infracrveni (IR) sistem za samonavođenje zasnovan na formiranju slike cilja.

Standardne varijante '''MICA RF''' i '''MICA IR''' imaju identične spoljašnje dimenzije i pogonske sisteme, a razlikuju se isključivo po glavi za navođenje. U operativnoj upotrebi su od 1999. godine (RF) i 2000. godine (IR). Ove rakete postižu maksimalne brzine do 4 Maha, sa dometima dejstva od 0,5 do 60 kilometara u tipičnim uslovima, koji se mogu produžiti do 80 kilometara u optimalnim okolnostima. Sistem za dvostruki režim upaljača – sa blizinskom i udarnom funkcijom – koristi aktivni Dopler radar u Ku opsegu, čime se obezbeđuje pouzdano aktiviranje bojeve glave čak i protiv malih ili „nevidljivih“ ciljeva.

Obe varijante su projektovane da filtriraju protivmere kao što su mamci (engl. chaff) i infracrvenih mamaca (decoy flares). Jedinica za upravljanje vektorom potiska, ugrađena u raketni motor, povećava upravljivost projektila. Raketa je sposobna za navođenje nakon lansiranja (LOAL – Lock-On After Launch), što znači da može gađati ciljeve koji se u trenutku lansiranja nalaze van dometa njenih senzora. Kada je postavljena na avion [[Рафал (авион)|Rafal]], verzija '''MICA IR''' može slati infracrvene slike centralnom sistemu za obradu podataka, funkcionišući tako i kao dodatni senzor.<ref>{{Citiranje weba|last=de Briganti|first=Giovanni|date=2011-05-31|title=Rafale in Combat: "War for Dummies"|url=http://www.defense-aerospace.com/articles-view/feature/5/125860/rafale-in-combat:-%E2%80%9Cwar-for-dummies%E2%80%9D.html|access-date=2011-06-25|website=Defense aerospace|archive-date=27. novembar 2022.|archive-url=https://web.archive.org/web/20221127120324/http://www.defense-aerospace.com/articles-view/feature/5/125860/rafale-in-combat:-%E2%80%9Cwar-for-dummies%E2%80%9D.html|url-status=dead}}</ref>

[[Datoteka:Missiles at ILA 2024, Schoenefeld (P1190096).jpg|thumb|right|200px|VL MICA NG (levo) i CAMM-ER (desno) na sajmu ILA Berlin Air Show 2024]]

'''MICA''' se takođe može koristiti kao raketa zemlja–vazduh kratkog dometa. Dostupna je u kopnenoj verziji, '''VL MICA''', koja se lansira iz kontejnera postavljenog na kamionu, i u mornaričkoj verziji, '''VL MICA-M''', koja se lansira iz vertikalnog lansirnog sistema montiranog na brod.<ref name="army-tech">{{Citation | url = http://www.army-technology.com/projects/vlmica/ | title = Mica Vertical Launch Short-Range Air-Defence System, France | publisher = Army technology | access-date = 24 November 2014}}.</ref> Dana 23. oktobra 2008. godine u 15:30, na poligonu '''CELM''' u '''Biskarosu (Landes)''', raketa '''VL MICA''' je uspešno izvela poslednje ispitno lansiranje od ukupno 14, čime je potvrđena njena spremnost za serijsku proizvodnju. Ciljna meta bila je bespilotna letelica koja je letela nisko iznad mora, na udaljenosti od 12&nbsp;km; uprkos toj udaljenosti, raketa '''MICA''' opremljena aktivnim radarom uspešno je zaključala metu i oborila je.

Vertikalni lansirni MICA sistem je zahtevao značajno redizajniranje za kopnene i pomorske primene. Pomorska '''VL-MICA-M''' varijanta, operativna od 2008. godine, pruža 360-stepeno hemisferično pokrivanje sa maksimalnim dometom smanjenim na 20 kilometara zbog energetskih penala vertikalnog lansiranja. Sistem postiže intervale lansiranja od dve sekunde, omogućavajući brzo višeciljno angažovanje. Kopnene '''VL-MICA''' konfiguracije koriste nosače sa kutijastim lanserima postavljene na kamionima sa automatskim mogućnostima dopunjavanja, pružajući mobilnu odbranu područja za vredne ciljeve.

Složenost integracije se povećava za pomorske primene, zahtevajući interfejs sa brodskim sistemima upravljanja borbom i prilagođavanje pomorskim uslovima okruženja. Omanska mornarica sa Khareef-klasa korvetama je pionir u VL-MICA-M raspoređivanju 2013. godine, praćen Singapurskim Independence - klasa plovilima i egipatskim Gowind korvetama, svaki noseći između 8 i 32 vertikalne lansirne rampe zavisno od konfiguracije broda.

Korvete koje su premale da bi nosile veliki i skupi sistem raketa '''Aster''' predstavljaju najverovatnije korisnike verzije '''VL MICA-M''', koja nudi slične sposobnosti kao '''Aster 15''', ali bez pojačivača i vektorskog upravljanja '''PIF-PAF'''.<ref>{{Citation|title=A&D dic|year=2008|chapter=news section}}.</ref>

Iako '''VL MICA''' ima deklarisani domet od 20&nbsp;km, aerodinamičke performanse su značajno umanjene pri tim udaljenostima. U rasponu od 0 do 7&nbsp;km, raketa '''MICA''' ima sposobnost manevrisanja od 50g, dok se pri 12&nbsp;km udaljenosti ta sposobnost smanjuje na 30g, usled gubitka energije tokom leta.<ref>{{Citation|url=http://www.mbda-systems.com/mediagallery/files/vl_mica_land_ds.pdf|publisher=MBDA|title=VL MICA|access-date=24 November 2014|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131007194715/http://www.mbda-systems.com/mediagallery/files/vl_mica_land_ds.pdf|archivedate=7 October 2013}}.</ref>

== Tehničke karakteristike (MICA EM/IR) ==

{| class="wikitable" style="width: 60%; text-align: left;"
|+ '''Osnovne tehničke karakteristike rakete MICA'''
|-
! Osobina
! Vrednost
|-
| Dužina
| 3,1 m
|-
| Prečnik
| 160&nbsp;mm
|-
| Masa
| oko 112&nbsp;kg
|-
| Domet
| do 80&nbsp;km (u zavisnosti od lansirne tačke)
|-
| Brzina
| preko 4 Maha
|-
| Navođenje
| Inercijalno + aktivni radar (EM) ili pasivni infracrveni (IR)
|-
| Bojeva glava
| 12&nbsp;kg, fragmentaciona
|-
| Fuzija
| Radarska blizinska i kontaktna
|-
| Pogon
| Raketa na čvrsto gorivo
|}

=== Dvostruki sistemi navođenja omogućavaju nenadmašnu fleksibilnost ===

* '''MICA EM (elektromagnetna varijanta):''' koristi aktivnu impulsno-Doplerovu radarsku glavu za samonavođenje tipa AD4A, koja radi u frekventnom opsegu od X do Ku opsega (10–20 GHz). Monopulsna Doplerova tehnologija obuhvata napredne protivmere protiv elektronskog ometanja (ECCM), uključujući sposobnost navođenja na izvor ometanja (home-on-jam) i frekventnu agilnost. Ova glava podržava i režim zaključavanja pre lansiranja (lock-on-before-launch, LOBL) i režim zaključavanja nakon lansiranja (lock-on-after-launch, LOAL), pri čemu drugi omogućava dejstvo po ciljevima koji se u trenutku lansiranja nalaze van domašaja glave, zahvaljujući ažuriranju putanje putem radio-veze tokom leta.

* '''MICA IR:''' koristi pasivnu infracrvenu glavu za navođenje sa dvopojasnim slikovnim senzorom i žarišnom ravni matricom (Focal Plane Array – FPA). Sistem zatvorenog hlađenja održava optimalnu temperaturu senzora tokom celog leta. Napredni algoritmi za suzbijanje infracrvenih protivmera (IRCCM) omogućavaju razlikovanje stvarnih ciljeva od mamaca pomoću spektralne i kinematičke analize. Jedinstveno za IR varijantu jeste to što ona šalje slike nazad centralnom računarskom sistemu aviona, čime efektivno funkcioniše kao dodatni senzor u toku prilaska cilju.

Obe varijante poseduju inercijalni navigacioni sistem fiksiran na strukturu rakete (strap-down), koji omogućava navođenje tokom srednje faze leta uz programabilne putne tačke za optimizovanu putanju. Dvosmerna radio-veza, kompatibilna sa taktičkom mrežom Link 16, omogućava ažuriranje cilja u realnom vremenu i podržava revolucionarnu sposobnost dejstva “preko ramena” (over-the-shoulder), demonstriranu 2007. godine, kada je raketa '''MICA''' uništila cilj koji se nalazio iza aviona sa kojeg je lansirana.

== Varijante ==

[[Datoteka:Mock-up of a MBDA MICA missile in Taiwan.jpg|thumb|right|250px|Maketa rakete '''MBDA MICA''' na [[Тајван (острво)|Tajvanu]]]]
[[Datoteka:MBDA MICA VL Lanceur terrestre Paris Air Show 2015.JPG|thumb|250px|Lansirna platforma za '''MICA SAM''' na aeromitingu u [[Pariz]]u 2015. godine]]

{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+ '''Varijante rakete MICA'''
! Naziv !! Tip navođenja !! Platforma !! Napomene
|-
| MICA RF / EM  <ref name=mica2008>{{cite web |url=http://www.mbda-systems.com/mbda/site/ref/scripts/siteFO_contenu.php?lang=EN&noeu_id=124&page_id=107 |title=MICA Multi-mission Air-to-Air missile system |archive-url=https://web.archive.org/web/20080519234354/http://www.mbda-systems.com/mbda/site/ref/scripts/siteFO_contenu.php?lang=EN&noeu_id=124&page_id=107 |archive-date=2008-05-19 |url-status=dead}}</ref> || Aktivni radar (elektromagnetni) <ref name=micaFFAA2011>{{cite web |url=http://www.ffaa.net/weapons/mica/mica_fr.htm |title=Missile Air-Air Moyenne Portée |language=fr |archive-url=https://web.archive.org/web/20110712132429/http://www.ffaa.net/weapons/mica/mica_fr.htm |archive-date=2011-07-12 |url-status=live}}</ref> || Avionska || Osnovna verzija sa radarom za samonavođenje
|-
| MICA IR || Infracrveno (slikovno) <ref name=micaFFAA2011/> || Avionska || Osnovna verzija sa infracrvenim tragačem
|-
| VL MICA RF / EM || Aktivni radar || Kopnena || Lansiranje sa kamionske platforme
|-
| VL MICA IR || Infracrveno || Kopnena || Lansiranje sa kamionske platforme
|-
| VL MICA-M RF / EM || Aktivni radar || Mornarička || Lansiranje sa brodskog vertikalnog sistema
|-
| VL MICA-M IR || Infracrveno || Mornarička || Lansiranje sa brodskog vertikalnog sistema
|-
| A3SM || Različiti režimi || Podmornička || Verzija lansirana sa podmornica klase ''Barracuda''
|-
| MICA NG || AESA radar / Infracrveno (matrični senzor) || Višestruke || Druga generacija, namenjena protiv ''stealth'' ciljeva sa AESA radarom  <ref>{{Citiranje weba|title=MBDA to develop the next generation of the MICA missile &#124; Press Release|url=https://www.mbda-systems.com/press-releases/mbda-to-develop-the-next-generation-of-the-mica-missile/}}</ref>
|}

== Poređenje sa drugim raketama ==

'''MICA''' je poznata po svojoj svestranosti, jer kombinuje sposobnosti projektila srednjeg i kratkog dometa. U poređenju sa američkim AIM-120 AMRAAM, MICA je lakša (112&nbsp;kg naspram 162&nbsp;kg za AIM-120A) i ima sličan domet (60–80&nbsp;km za MICA naspram 50–70&nbsp;km za AIM-120A). Njena kontrola vektora potiska daje joj prednost u manevarskoj borbi, slično projektilima za dogfight poput AIM-9 Sidewinder. Prema francuskim izvorima, MICA pruža slične performanse uz manju masu, omogućavajući avionima da nose više raketa

== Regionalni Kontekst ==

U regionu [[Balkan]]a, nekoliko zemalja poseduje napredne borbene avione i raketne sisteme, što značajno utiče na regionalnu vojnu ravnotežu. Hrvatska operiše sa 12 [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] standarda F3-R, koji su sposobni da koriste Meteor rakete dugog dometa (Defense Mirror). Ovi avioni, nabavljeni 2021. godine, zamenili su zastarele [[MiG-21]] avione i značajno su unapredili hrvatske vazduhoplovne sposobnosti. Grčka takođe koristi [[Рафал (авион)|Rafale avione]], koji su opremljeni '''MICA''' raketama, a verovatno imaju i pristup Meteor raketama, s obzirom na njihov status članice [[NATO]]-a i bliske veze sa Francuskom.

[[Srbija]] je 29. avgusta 2024. godine potpisala ugovor sa francuskom kompanijom Dassault Aviation za nabavku 12 Rafale aviona (9 jednoseda i 3 dvoseda) u vrednosti od 2,7 milijardi evra, sa isporukom planiranom između 2028. i 2030. godine (Reuters). Prema izjavama predsednika Srbije [[Александар Вучић|Aleksandra Vučića]], ovi avioni će biti isporučeni sa '''MICA''' vazduh-vazduh raketama srednjeg dometa, umesto sa naprednijim Meteor raketama dugog dometa. Ovo ograničenje je u skladu sa politikom ograničavanja izvoza naprednog oružja zemljama van [[NATO]]-a, slično kao u slučaju [[Egipat|Egipta]], čiji Rafale avioni takođe ne koriste Meteor rakete (Military Watch Magazine).

=== Implikacije za Srbiju ===

Odluka da se srpski Rafale avioni opreme MICA raketama umesto [[Meteor (raketa)|Meteor raketama]] ima značajne operativne implikacije. MICA rakete, sa dometom do 80&nbsp;km, pružaju visoku sposobnost u borbi na kratkim i srednjim dometima, zahvaljujući dvostrukim sistemima navođenja (radarskim i infracrvenim) i kontroli vektora potiska (MBDA MICA). Međutim, Meteor rakete, sa dometom preko 100&nbsp;km, omogućavaju angažovanje ciljeva na znatno većim udaljenostima, što je ključno u modernim vazdušnim borbama izvan vizuelnog dometa (BVR). Stoga, u potencijalnim vazdušnim sukobima, srpski [[Рафал (авион)|Rafale avioni]] mogu biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na avione susednih zemalja koji koriste Meteor rakete, poput hrvatskih Rafale aviona.

Ipak, [[Рафал (авион)|Rafal]] je visoko napredna platforma sa odličnim senzorima, uključujući '''RBE2-AESA''' radar i '''SPECTRA''' sistem za elektronsko ratovanje, što značajno povećava njegovu borbenu efikasnost (Dassault Rafale). '''MICA''' rakete su fleksibilne i efikasne u različitim borbenim situacijama, uključujući borbu izbliza i presretanje na srednjem dometu. [[Srbija]] može dodatno razmatrati nabavku drugih sistema, poput protivavionskih raketa ili bespilotnih letelica, kako bi kompenzovala ograničenja u dometu svojih vazduh-vazduh raketa.

=== Regionalna vojna dinamika ===

Pored [[Хрватска|Hrvatske]] i [[Грчка|Grčke]], druge zemlje u regionu takođe poseduju značajne vazduhoplovne sposobnosti. [[Mađarska]] operiše sa [[JAS 39 Грипен|Gripen C/D avionim]]a, koji su opremljeni AIM-120 AMRAAM raketama, sa dometom sličnim ili nešto manjim od Meteor raketa. Iako nije potvrđeno da [[Mađarska]] koristi [[Meteor (raketa)|Meteor rakete]], njihovi [[JAS 39 Грипен|Gripen avioni]] imaju napredne borbene sposobnosti. Rumunija koristi [[F-16 фајтинг фалкон|F-16]] avione sa '''AIM-120 AMRAAM''' raketama, koje imaju domet do 160&nbsp;km u najnovijim verzijama, što ih čini konkurentnim u daljinskim borbama (Defense News).

{| class="wikitable" style="text-align: center; width: 100%;"
|+ '''Poređenje aviona i raketa zemalja regiona'''
|-
! Zemlja
! Avion
! Glavne rakete
! Domet raketa
|-
| Hrvatska
| Rafale F3-R
| MICA, Meteor
| Do 80&nbsp;km (MICA), >100&nbsp;km (Meteor)
|-
| Grčka
| Rafale, Mirage 2000
| MICA, verovatno Meteor
| Do 80&nbsp;km (MICA), >100&nbsp;km (Meteor)
|-
| Srbija
| Rafale (od 2028)
| MICA
| Do 80&nbsp;km
|-
| Mađarska
| Gripen C/D
| AIM-120 AMRAAM
| Do ~120&nbsp;km
|-
| Rumunija
| F-16
| AIM-120 AMRAAM
| Do ~160&nbsp;km
|}

=== Geopolitički faktori ===

Ograničenje na Meteor rakete za Srbiju verovatno odražava šire geopolitičke faktore. [[Srbija]], kao zemlja kandidat za članstvo u EU koja održava neutralnu poziciju i ima istorijske veze sa [[Русија|Rusijom]], suočava se sa ograničenjima u pristupu najnaprednijim zapadnim oružanim sistemima. Slična ograničenja su primenjena na [[Egipat]], čiji [[Рафал (авион)|Rafale]] i [[F-16 фајтинг фалкон|F-16]] avioni koriste starije ili manje sposobne rakete. Ovo ukazuje na politiku Zapada da ograniči izvoz oružja koje bi moglo promeniti regionalnu ravnotežu ili biti deljeno sa trećim stranama, poput [[Русија|Rusije]].

[[Srbija]] je izrazila nameru da ne deli tehnologiju Rafale aviona sa Rusijom. Ova izjava ima za cilj da ublaži zabrinutost Zapada, ali ograničenja na Meteor rakete i dalje ostaju.

=== Alternativne opcije za Srbiju ===

Postoje izveštaji da [[Srbija]] razmatra integraciju svojih postojećih ruskih raketa, poput R-27ER1 (domet 100&nbsp;km) i [[R-77E]], na [[Рафал (авион)|Rafale avione]], uz saradnju sa izraelskom kompanijom Elbit Systems. Ovo bi moglo omogućiti [[Србија|Srbiji]] da zadrži određeni nivo daljinskih borbenih sposobnosti, iako integracija ruskih raketa na zapadne platforme može biti tehnički izazovna i politički osetljiva.

Pored toga, [[Srbija]] već koristi kineske protivavionske sisteme, poput [[HQ-22|FK-3]] (eksportna verzija HQ-22), što ukazuje na njenu strategiju diverzifikacije vojnih nabavki. Ova raznovrsnost može pomoći Srbiji da izgradi uravnotežene odbrambene sposobnosti, uprkos ograničenjima na određene zapadne tehnologije.

=== Buduće perspektive ===

Nabavka [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] predstavlja značajan korak u modernizaciji srpskih vazduhoplovnih snaga, zamenjujući zastarele [[МиГ-29|MiG-29 avione]] i povećavajući operativne sposobnosti u regionu. Ipak, ograničenje na '''MICA''' rakete može zahtevati dodatne investicije u druge sisteme ili strategije kako bi se osigurala konkurentnost u daljinskim vazdušnim borbama.

U budućnosti, [[Srbija]] može razmotriti nabavku '''MICA NG''' raketa, koje su u razvoju i očekuju se do 2026. godine, sa poboljšanim tragačima i performansama (MBDA MICA NG). Ovo bi moglo dodatno unaprediti sposobnosti srpskih [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] bez potrebe za politički osetljivim Meteor raketama.

U zaključku, dok nabavka [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] sa '''MICA''' raketama značajno jača srpske vazduhoplovne snage, ograničenja u pogledu Meteor raketa naglašavaju složenost regionalne vojne dinamike i geopolitičkih faktora koji oblikuju vojne nabavke u regionu.

== Budući Razvoj ==

Program MICA NG (nove generacije), predstavlja sledeću evoluciju '''MICA''' projektila, pokrenut 2018. godine, pod vođstvom kompanije MBDA i francuske Direkcije za nabavku odbrane (DGA), a sa prvim probnim lansiranjem u junu 2025, a prve isporuke planirane su za 2026. godinu., donosi revolucionarna unapređenja. Ideja ovog projekta je da se odgovori na sve složenije pretnje u modernom vazdušnom prostoru, uključujući stealth avione, bespilotne letelice (UAV), male letelice i ciljeve sa smanjenim infracrvenim i elektromagnetskim potpisima. Dvopulsni raketni motor na čvrsto gorivo, koji je razvio Roxel, omogućava povećanje dometa za 40% zahvaljujući optimizovanim profilima potiska, čime se borbeni domet potencijalno produžava na preko 100 kilometara, uz očuvanu sposobnost manevrisanja u završnoj fazi leta.

Radarska glava za RF varijantu koristi AESA tehnologiju (radar sa aktivno elektronski upravljanim nizom antena), koja pruža poboljšanu otpornost na elektronsko ometanje i bolju efikasnost protiv ciljeva sa smanjenim radarskim odrazom (stealth).

Infracrvena (IR) varijanta dobija novu senzorsku matricu sa znatno povećanom osetljivošću, omogućavajući otkrivanje ciljeva sa umanjenim infracrvenim potpisima. Obe varijante uključuju unutrašnje senzore za praćenje tehničkog stanja, koji omogućavaju dijagnostiku u realnom vremenu tokom celog projektovanog radnog veka od 30 godina. Smanjeni obim elektronskih komponenti oslobađa dodatni prostor za pogonsko gorivo, što dodatno doprinosi produženju dometa, bez povećanja dimenzija rakete.

'''MICA NG''' će biti integrisana na Rafale avione standarda '''F4.1''', a očekuje se i njena upotreba na drugim platformama koje trenutno koriste '''MICA''' projektil, poput [[Мираж 2000|Miraž 2000-5]], zahvaljujući kompatibilnosti sa postojećim lanserima.

=== MICA NG odgovara na nove bezbednosne pretnje ===

Program '''MICA nove generacije (NG)''' direktno odgovara na širenje tehnologije smanjenog radarskog odraza (stealth) i pretnje sa produženim dometom. Povećanje dometa za 40%, do potencijalnih 100+ kilometara, zatvara razliku u odnosu na nove rakete velikog dometa, uz očuvanje tradicionalne agilnosti rakete MICA. AESA tehnologija glave za samonavođenje omogućava poboljšane sposobnosti protiv ciljeva sa malim radarskim odrazom zahvaljujući povećanoj osetljivosti i otpornosti na elektronsko ometanje.

Integracija u mrežno-centrisano ratovanje omogućava '''MICA NG''' da funkcioniše unutar šireg borbenog „oblaka“ (combat cloud). Fuzija podataka u realnom vremenu sa više senzora različitih platformi povećava verovatnoću uspešnog dejstva i smanjuje ranjivost sistema. Sposobnost saradničkog napada putem Link 16 omogućava lansiranje sa jedne platforme, dok druga preuzima terminalno navođenje — čime se efektivni domet značajno proširuje.

=== Okviri međunarodne saradnje garantuju dugoročnu relevantnost ===

Podrška Evropskog odbrambenog fonda u iznosu od 7,3 milijarde evra (2021–2027) obezbeđuje sredstva za razvoj, dok integracija u budući borbeni vazduhoplovni sistem (FCAS) garantuje kompatibilnost sa platformama sledeće generacije. Multinacionalna struktura MBDA olakšava razmenu tehnologije, uz očuvanje nacionalnog suvereniteta i kontrole nad ključnim sposobnostima.

Standardizacija kroz [[NATO]] zahteve za interoperabilnost podstiče razvoj zajedničkih interfejsa koji su korisni za izvozne kupce. Sporazumi o transferu tehnologije, posebno sa [[Индија|Indijom]] kao velikim naručiocem, mogli bi omogućiti delimičnu lokalnu proizvodnju, pri čemu se zadržavaju MBDA-ove strateške prednosti u ključnim tehnologijama.

=== Ključne Tehnološke Inovacije ===

'''MICA NG''' donosi značajna poboljšanja u odnosu na trenutnu generaciju '''MICA''' projektila, fokusirajući se na povećanje dometa, unapređenje tragača i poboljšanje manevarskih sposobnosti. Glavne karakteristike uključuju:

* '''Povećan Domet:''' Novi dvopulzni raketni motor, razvijen od strane kompanije Roxel, u kombinaciji sa smanjenim volumenom elektronskih komponenti omogućava veći kapacitet propelanta. Ovo rezultira povećanjem dometa za vazduh-vazduh verziju, procenjenim na do 40% više od trenutnih 60–80&nbsp;km, potencijalno dostižući preko 100&nbsp;km, iako tačni podaci nisu javno dostupni. Za vertikalno lansiranu verziju (VL MICA NG), domet je potvrđen na 40&nbsp;km, što je dvostruko više od trenutnih 20&nbsp;km (MBDA VL MICA NG).
* '''Napredni Tragači:''' Infracrveni tragač '''MICA NG''' koristi matrični senzor (focal plane array), koji pruža veću osetljivost i rezoluciju za detekciju ciljeva sa niskim toplotnim potpisom, poput [[Беспилотна летелица|bespilotnih letelica]] i stealth aviona (Seapower Magazine). Radarski tragač opremljen je '''AESA''' (Active Electronically Scanned Array) antenom, razvijenom od strane '''Thalesa''', koja omogućava pametne strategije detekcije i praćenje ciljeva u složenim elektronskim okruženjima.
* '''Poboljšana Manevarska Sposobnost:''' Dvopulzni raketni motor omogućava dva odvojena sagorevanja: prvo za ubrzanje projektila do visoke brzine, a drugo za dodatni potisak u terminalnoj fazi, čime se povećava sposobnost presretanja brzih i manevarskih ciljeva, uključujući supersonične protivbrodske rakete u slučaju '''VL MICA NG'''.
* '''Smanjeni Troškovi Održavanja:''' Ugrađeni senzori za praćenje stanja projektila omogućavaju realno-vremensko praćenje performansi i smanjuju potrebu za redovnim održavanjem, čime se smanjuju operativni troškovi i povećava spremnost projektila.
* '''Kompatibilnost i Interoperabilnost:''' '''MICA NG''' zadržava iste aerodinamičke karakteristike, masu (112&nbsp;kg), dužinu (3,1&nbsp;m) i prečnik (160&nbsp;mm) kao trenutna '''MICA''', što omogućava laku integraciju sa postojećim platformama i lanserima bez potrebe za značajnim modifikacijama (MBDA MICA NG). Ovo uključuje i interoperabilnost sa trenutnim '''MICA''' projektilima, omogućavajući kombinovanu upotrebu u prelaznom periodu.
* '''Operativna Fleksibilnost:''' MICA NG nastavlja da nudi "fire-and-forget" funkcionalnost i sposobnost angažovanja više ciljeva istovremeno. Infracrvena verzija (IR MICA NG) pruža presretanje bez emitovanja radarskih signala, što je posebno korisno protiv ciljeva sa naprednim sistemima upozorenja. Kombinacija režima zaključavanja pre lansiranja (Lock-On-Before-Launch) i posle lansiranja (Lock-On-After-Launch) omogućava 360° lansirni omotač, povećavajući taktičku fleksibilnost (MBDA MICA NG).

=== Varijante u Razvoju ===

Pored vazduh-vazduh verzije, razvija se i '''VL MICA NG''', vertikalno lansirana varijanta za kopnene i pomorske snage, koja je predstavljena na izložbi Euronaval-Online 2020. godine. Ova verzija koristi isti '''MICA NG''' projektil, ali je prilagođena za vertikalne lansirne sisteme, sa dometom od 40&nbsp;km i poboljšanim sposobnostima protiv supersoničnih i manevarskih pretnji, poput protivbrodskih raketa. '''VL MICA NG''' je već privukla pažnju međunarodnih kupaca, uključujući Egipatsku mornaricu kao prvog potvrđenog korisnika za fregate klase '''MEKO A20'''0.

Takođe, postoji potencijal za dalji razvoj verzije '''A3SM''' za [[Подморница|podmornice]], slično trenutnoj verziji za podmornice klase Barracuda francuske mornarice, iako specifični planovi za '''A3SM NG''' nisu javno objavljeni.

=== Smernice za Budući Razvoj ===

Da bi '''MICA NG''' ostala konkurentna u narednim decenijama, razvoj treba da se fokusira na sledeće oblasti:

* '''Dalje Povećanje Dometa:''' Iako '''MICA NG''' već nudi značajno povećanje dometa, dalji razvoj može ciljati na približavanje dometu projektila poput '''MBDA Meteor''' (preko 100&nbsp;km), posebno za vazduh-vazduh misije, kako bi se omogućilo angažovanje ciljeva na većim udaljenostima.
* '''Borba Protiv Asimetričnih Pretnji:''' S obzirom na sve veću upotrebu rojeva dronova i drugih asimetričnih pretnji, '''MICA NG''' treba da unapredi sposobnosti za angažovanje više malih ciljeva istovremeno, potencijalno kroz poboljšane algoritme za praćenje i ciljanje.
* '''Integracija sa Novim Platformama:''' Pored [[Рафал (авион)|Rafale aviona]], '''MICA NG''' treba da bude prilagođena za buduće borbene platforme, uključujući bespilotne borbene letelice i potencijalne naslednike [[Рафал (авион)|Rafale aviona]], poput projekta Future Combat Air System (FCAS).
* '''Poboljšana Mrežna Povezanost:''' Integracija sa naprednim sistemima za prenos podataka, poput '''Link 16''' i budućih širokopojasnih veza na [[Рафал (авион)|Rafale F4 standardu]], omogućiće '''MICA NG''' da koristi podatke sa drugih platformi za preciznije navođenje, posebno u režimu zaključavanja posle lansiranja.
* '''Smanjenje Logističkih Zahteva:''' Dalji razvoj treba da teži ka smanjenju logističkog otiska, uključujući manju potrebu za osobljem i duži vek trajanja projektila, kako bi se olakšala upotreba u ekspedicijskim operacijama (MBDA VL MICA NG).
* '''Eksportni Potencijal:''' S obzirom na to da trenutnu '''MICA''' koristi 14 zemalja, a '''VL MICA''' je u upotrebi kod 15 oružanih snaga, '''MBDA''' treba da cilja na širenje tržišta '''MICA NG''', posebno u zemljama poput [[Србија|Srbije]], koja planira nabavku [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] od 2028. godine, čime bi '''MICA NG''' mogla postati deo arsenala.

=== Poređenje sa Konkurencijom ===

{| class="wikitable" style="text-align: center; width: 100%;"
|+ '''Poređenje MICA NG sa konkurentskim raketama'''
|-
! Karakteristika
! MICA NG
! AIM-120 AMRAAM
! R-77
|-
| Masa
| 112&nbsp;kg
| 162&nbsp;kg
| 175&nbsp;kg
|-
| Domet (procenjeni)
| >100&nbsp;km (vazduh–vazduh)
| 120–160&nbsp;km (C7/D)
| 110&nbsp;km
|-
| Tragači
| IR (matricni), RF (AESA)
| RF (aktivni radar)
| RF (aktivni radar)
|-
| Manevarska sposobnost
| Visoka (dvopulzni motor, 50g na 7&nbsp;km)
| Srednja (30g)
| Srednja (30g)
|-
| Stealth presretanje
| Да (IR verzija)
| Не
| Не
|-
| Platforme
| Rafale, Mirage 2000, VLS
| Razni NATO avioni
| Su-30, MiG-29
|}

'''MICA NG''' se ističe po svojoj svestranosti i sposobnosti za tiho presretanje, što je čini posebno pogodnom za složene borbene scenarije gde je potrebno izbegavanje detekcije od strane neprijateljskih sistema (MBDA MICA NG).

=== Zaključak ===

'''MICA NG''' predstavlja značajan korak napred u razvoju '''MICA''' projektila, pružajući unapređene performanse za borbu protiv budućih pretnji. Sa fokusom na povećan domet, napredne tragače, poboljšanu manevarsku sposobnost i smanjene troškove održavanja, '''MICA NG''' će ojačati sposobnosti francuskih i savezničkih oružanih snaga. Njen razvoj takođe otvara vrata za širenje na nova tržišta, uključujući zemlje poput [[Србија|Srbije]], i postavlja temelje za dalje inovacije u oblasti vazduh-vazduh i zemlja-vazduh sistema odbrane.

== Operativna istorija i borbene performanse ==

=== Razvojni put odražava evoluirajuće zahteve ===

Početni razvoj u periodu od 1982. do 1987. godine uspostavio je koncept rakete sa dvostrukom namenom, osmišljene da zameni i raketu [[Super 530D]] i [[Magic II]]. Prva ispitivanja iz 1991. godine i probno lansiranje 1992. godine potvrdili su dizajn, pre nego što je raketa ušla u operativnu upotrebu 1996. godine. Početna operativna raspodela na 37 francuskih aviona [[Мираж 2000|Mirage 2000-5]] predstavljala je osnovu sposobnosti, uz postepeno širenje unutar inventara [[Francusko ratno vazduhoplovstvo|francuskog ratnog vazduhoplovstva]] i mornarice na ukupno 1.110 raketa.

Izvozni uspeh započeo je narudžbinom [[Тајван (Народна Република Кина)|Tajvan]]a iz 1992. godine za 960 raketa, što je potvrdilo prihvatanje na međunarodnom tržištu. Sledeće velike narudžbine uključuju [[Индија|Indiju]] (1.200 raketa), [[Грчка|Grčku]] (100), [[Egipat]] (150) i [[Katar]], čime se '''MICA''' svrstava među najuspešnije izvozne rakete u Evropi. Kopneno-vazdušna varijanta '''VL-MICA''' dodatno je proširila bazu korisnika na [[Maroko]] (200 raketa), [[Oman]] i više mornaričkih operatera.

=== Ograničena borbena upotreba onemogućava konačnu procenu ===

Uprkos širokoj operativnoj upotrebi u [[Либија|Libiji]] (2011), [[Mali]]ju (2013) i stalnim operacijama iznad [[Irak]]a i [[Сирија|Sirije]] (od 2014. do danas), konkretni borbeni angažmani ostaju poverljivi. Odsustvo javno poznatih obaranja u kontrastu je s dokumentovanom borbenom upotrebom [[AMRAAM (raketa)|AMRAAM raketa]], ali to može više govoriti o operativnoj bezbednosti nego o ograničenjima u performansama. Demonstracija dejstva „preko ramena“ iz 2007. godine i dosledni uspesi na vežbama ukazuju na visoku borbenu spremnost.

'''VL-MICA''' je dokazala svoju operativnu sposobnost tokom vežbe ASTER25 2025. godine, dok je prvo lansiranje '''MICA NG rakete''' u junu 2025. potvrdilo unapređenja nove generacije. Ostvareni uspeh u svih 14 kvalifikacionih lansiranja '''VL-MICA''' varijante pokazuje zrelost i pouzdanost tehnologije.

=== Integracija na platforme proširuje operativni spektar ===

Integracija na [[Рафал (авион)|avion Rafale]] maksimizira sposobnosti '''rakete MICA''' zahvaljujući modularnoj avionici i fuziji senzora. Mogućnost nošenja šest raketa uz očuvanu višenamensku sposobnost pruža taktičku fleksibilnost. Nadogradnje [[Мираж 2000|Mirage 2000-5/9]], naročito kroz indijski modernizacioni program vredan 2,2 milijarde dolara, potvrđuju uspešnu integraciju sa starijim platformama.

Modernizacija aviona Mirage F1 kroz ASTRAC program, kojim se stvara sposobnost „džepnog Rafala“, ilustruje transformativni potencijal MICA sistema i za starije letelice. Integracija u mornaričke sisteme kod više od 10 međunarodnih flota potvrđuje adaptabilnost za lansiranje sa brodova, dok primena na podmornicama klasa Barracuda i Kalvari širi domene primene i na podvodne platforme.

== Proizvodna izvrsnost i industrijska osnova ==

=== Proizvodnja MBDA demonstrira evropski industrijski kapacitet ===

Primarna proizvodnja raketa odvija se u MBDA pogonima u Le Plessis-Robinsonu, Selles-Saint-Denisu i Bourgesu, što predstavlja koncentrisanu stručnost evropske industrije vođenih projektila. Tri-nacionalna struktura kompanije [[(Francuska]], [[Nemačka]], [[Italija]]), sa proširenjima na [[Шпанија|Španiju]] i [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], omogućava prenos tehnologije i nabavku komponenti širom evropske odbrambene industrijske baze.

Ključni dobavljači podsistema održavaju specijalizovanu stručnost: Thales obezbeđuje RF glave za navođenje kroz AD4A radarsku tehnologiju, dok Safran isporučuje IR glave – sa preko 30.000 proizvedenih jedinica kroz sve programe. Protac proizvodi raketne motore na čvrsto gorivo, dok Roxel razvija napredne dvopulsne motore za varijantu MICA NG. Ovaj distribuirani model proizvodnje osigurava otpornost lanca snabdevanja, uz očuvanje kontrole nad ključnim tehnologijama.

Proizvodni pokazatelji potvrđuju održivi kapacitet – preko 5.000 raketa proizvedeno je od 1996. godine. Isporuka 1.000-te rakete francuskim oružanim snagama u oktobru 2010. predstavlja važnu prekretnicu, dok kontinuirana proizvodnja za izvozne naručioce održava visoku stručnost. Ugovor iz 2018. godine o pirotehničkoj obnovi 300 raketa produžio je njihov životni vek do 2030. godine, što pokazuje posvećenost punom životnom ciklusu proizvoda.

== Strateška procena ==

=== MICA zauzima jedinstveno mesto u globalnoj hijerarhiji raketnih sistema ===

Sposobnost MICA sistema za dvostruku namenu i dalje je bez presedana, pružajući taktičkim komandantima izuzetnu fleksibilnost u okviru jednog oružanog sistema. Iako domet BVR (izvan vizuelnog dometa) zaostaje za specijalizovanim raketama kao što su [[Meteor (raketa)|Meteor]] ili [[AIM-120|AIM-120D]], a manevrisanje u bliskoj borbi (WVR) nije na nivou najnaprednijih raketa za dogfight, '''MICA''' briljira u srednjem dometu – gde se odvija većina savremenih vazdušnih sukoba.

Za manje vazduhoplovne snage, '''MICA''' nudi posebnu vrednost kroz pojednostavljenu logistiku i obuku, a istovremeno obezbeđuje pouzdane sposobnosti u celokupnom spektru borbe. Mogućnost izbora između RF i IR varijante u skladu sa taktičkom situacijom pruža fleksibilnost koju sistemi sa jednom vrstom glave ne mogu da ponude. Ovo je naročito korisno u složenim uslovima elektronskog ratovanja ili kada se suočava sa kombinovanim ciljevima.

=== Tehnološka evolucija obezbeđuje konkurentski položaj ===

Razvoj '''MICA NG''' jasno pokazuje opredeljenost MBDA da održi tehnološku relevantnost. Kombinacija produženog dometa, unapređenih glava za navođenje i poboljšanih protivmera rešava dosadašnja ograničenja uz očuvanje ključnih prednosti sistema. Projektovani radni vek od 30 godina uz integrisani sistem za nadzor stanja smanjuje ukupne troškove životnog ciklusa, što ublažava višu cenu po jedinici u poređenju sa nekim konkurentima.

Integracija u savremene evropske odbrambene inicijative obezbeđuje kontinuiranu podršku razvoju i kompatibilnost sa novim platformama. Kako programi za lovce šeste generacije sazrevaju, napredna arhitektura podataka i mrežno-centrisane sposobnosti '''MICA NG rakete''' pozicioniraju je za dugoročnu upotrebu do sredine 21. veka.

=== Operativne implikacije favorizuju fleksibilno raspoređivanje ===

Dokazana pouzdanost MICA sistema na vazdušnim, kopnenim i pomorskim platformama omogućava komandantima konzistentnu borbenu sposobnost bez obzira na operativni domet. Vertikalna lanserna adaptacija posebno povećava sposobnosti samoodbrane za manje brodove koji ne mogu da nose veće raketne sisteme za odbranu šire oblasti. Integracija na podmornice proširuje ovu fleksibilnost i na podvodne platforme, pružajući kritičnu odbranu od aviona za pomorski nadzor.

Za vojne planere, '''MICA''' predstavlja zreo i proveren sistem sa postojećom infrastrukturom za logistiku i obuku. Široka baza korisnika olakšava međunarodnu saradnju i razmenu najboljih praksi. Iako ograničenja u integraciji sa određenim platformama umanjuju univerzalnu primenu, postojeći korisnici imaju korist od stalnih unapređenja kroz '''MICA NG''' program.

'''MICA''' raketni sistem predstavlja primer uspešne evropske odbrambene inovacije, nudeći jedinstvene sposobnosti koje dopunjuju – a ne imitiraju – američke i ruske sisteme. Njegova stalna evolucija obezbeđuje relevantnost u savremenim pretnjama, dok operativna fleksibilnost ostaje njegov zaštitni znak.

== Operateri ==

[[Datoteka:MICA operators.png|thumb|300px|Karta MICA operatera u plavoj boji]]

=== Trenutni operateri ===

==== Raketa vazduh-vazduh ====

* {{zas-lat|Hrvatska}}: [[Hrvatska]]

: [[Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo]]: Uz kupovinu borbenih aviona Rafal F3R dolaze rakete MICA u radarski vođenoj i infracrvenoj verziji; razmatrana je mogućnost nabavke istog sistema u VL verziji, tj. sistema zemlja-vazduh.<ref>{{Citiranje weba|last=Petrak|first=Andrej|date=2022-10-13|title=Banožić se pohvalio: Hrvatska nabavlja francuske protuzračne sustave. Evo koje su opcije u igri|url=https://www.novilist.hr/novosti/hrvatska/banozic-se-pohvalio-hrvatska-nabavlja-francuske-protuzracne-sustave-evo-koje-su-opcije-u-igri/|url-status=live|access-date=22.03.2025|website=Novi list|language=}}</ref>

* {{zas-lat|Egipat}}: [[Egipat]]

: [[Egipatske vazduhoplovne snage]]: MICA EM/IR korišćen na [[Рафал (авион)|Rafal]]ima, kupljeno je 150 projektila <ref>{{cite web |title=Les Rafale Égyptiens Ont Effectué Leur Première Mission Opérationnelle |url=http://defens-aero.com/2017/05/rafale-egyptiens-effectue-premiere-mission-operationnelle.html |website=Defens'Aero |access-date=19 February 2022 |date=27 May 2017 |archive-date=23. 11. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231123075725/http://defens-aero.com/2017/05/rafale-egyptiens-effectue-premiere-mission-operationnelle.html |url-status= }}</ref>

* {{zas-lat|Francuska}}: [[Francuska]]

: [[Francuske vazduhoplovne i svemirske snage]]: koriste se na avionima [[Мираж 2000|Miraž 2000-5]], [[Мираж 2000|Miraž 2000D RMV]] i [[Рафал (авион)|Rafal]].<ref>{{cite web |title=Les Mirage 2000-5F des Cigognes de retour en Estonie |url=https://www.avionslegendaires.net/2020/04/actu/les-mirage-2000-5f-des-cigognes-de-retour-en-estonie/ |website=Avionslegendaires |access-date=19 February 2022 |date=29 April 2020}}</ref><ref>{{cite web |last1=D'Urso |first1=Stefano |title=French Air Force Completes Upgraded Mirage 2000D Test Campaign In Djibouti |url=https://theaviationist.com/2021/08/02/faf-mir2000-test-djibouti/ |website=The Aviationist |access-date=19 February 2022 |date=2 August 2021}}</ref><ref name="omnirole">{{cite web |title=Rafale: Armement Air-Air |url=https://omnirole-rafale.com/armement/air-air/ |website=Omnirole-Rafale |access-date=19 February 2022}}</ref>

: [[Francuska mornarica]]: koristi se na avionima [[Рафал (авион)|Rafal M]].<ref name="omnirole" />

* {{zas-lat|Grčka}}: [[Grčka]]

: [[Grčke vazduhoplovne snage]]: MICA EM/IR <ref>{{cite news| url= https://www.haf.gr/en/equipment/mica-missile-interception-combat-autodefence/ | title= MICA EM (Missile Interception Combat Autodefence) | website= www.haf.gr}}</ref><ref>{{cite news| url= https://www.haf.gr/en/equipment/mica-iir-missile-interception-combat-autodefence/ | title= MICA IIR (Missile Interception Combat Autodefence) | website= www.haf.gr}}</ref> na [[Miraž 2000]] i [[Рафал (авион)|Rafal]].

:* 100 projektila naručeno 2000 (isporuka 2003-04) <ref name=":1">{{Cite web |title=Trade Registers |url=https://armstrade.sipri.org/armstrade/page/trade_register.php |access-date=2023-08-05 |website=armstrade.sipri.org}}</ref>

:* 100 naručeno 2003 <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Indija}}: [[Indija]]

: [[Indijsko vazduhoplovstvo]]: 200 MICA-IR i 1000 MICA-RF projektila integrisano je u nadograđene [[Мираж 2000|Miraže-2000]] i [[Рафал (авион)|Rafale]].<ref>{{cite news| url= http://economictimes.indiatimes.com/news/politics/nation/cabinet-committee-on-security-clears-950-million-euro-deal-for-missiles-for-mirage-2000/articleshow/11363887.cms | work= The Economic Times | publisher = The Times of India | title= Cabinet Committee clears 950 million Euro deal to procure 500 air-to-air missiles for Mirage 2000 | date = 2012-01-04}}</ref> Indijsko vazduhoplovstvo uspešno je testiralo raketu MICA iz svog aviona [[Сухој Су-30|Suhoj Su-30MKI]].<ref>{{cite web|url=https://www.indiastrategic.in/2020/08/24/su-30-mki-destroys-aerial-target-using-mica-missile/|title=Su-30 MKI Destroys Aerial Target Using MICA Missile|work=India strategic|access-date=2020-10-25|archive-date=2020-10-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20201028213356/https://www.indiastrategic.in/2020/08/24/su-30-mki-destroys-aerial-target-using-mica-missile/|url-status=dead}}</ref>

* {{zas-lat|Maroko}}: [[Maroko]]

: [[Kraljevsko marokansko vazduhoplovstvo]]:<ref>{{Citation | url = http://www.flightglobal.com/articles/2007/06/20/214936/upgraded-moroccan-mirage-marks-first-signing-for-astrac.html | title = Upgraded Moroccan Mirage marks first signing for Astrac partnership | first = Jamie | last = Hunter | newspaper =  [[FlightGlobal]] | date = 20 June 2007}}.</ref>  150 projektila naručeno 2005 <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Katar}}: [[Katar]]

: [[Vazduhoplovstvo Emira Katara]]:<ref>{{cite web |title=Qatar Emiri Air Force Rafale EQ/DQ |url=https://omnirole-rafale.com/exportation-rafale/rafale-egypte-qatar-inde/qatar-emiri-air-force-rafale-eq-dq/ |website=Omnirole-Rafale |access-date=19 February 2022}}</ref> 100 MICA-EM naručeno 1994, 150 MICA-IR + 150 MICA-EM naručeno 2015 <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Kina}}: [[Kina]]

: [[Vazduhoplovstvo Republike Kine]]: 960 prvobitno kupljenih za opremanje lovaca [[Мираж 2000|Miraž 2000-5 RoCAF-a]]. Nacionalni institut za nauku i tehnologiju Chung-Shan dobio je zadatak da unapredi raketu 2016. godine.<ref name="DW20161206">{{cite web|url=http://www.defenseworld.net/news/17883/Taiwan_To_Locally_Upgrade_MICA_Missiles_in_ITS_Mirage_2000_Jets#.WEb8iVKsBZE|title=Taiwan To Locally Upgrade MICA Missiles in ITS Mirage 2000 Jets|publisher=Defense World|date=6 Dec 2016|access-date=6 Dec 2016|archive-date=7 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161207042126/http://www.defenseworld.net/news/17883/Taiwan_To_Locally_Upgrade_MICA_Missiles_in_ITS_Mirage_2000_Jets#.WEb8iVKsBZE|url-status=dead}}</ref>

* {{zas-lat|Ujedinjeni Arapski Emirati}}: [[Ujedinjeni Arapski Emirati]]

: [[Vazduhoplovstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata]]: na [[Мираж 2000|Miražu 2000]], 500 projektila naručeno 1998.<ref>{{cite web |last1=Amiel |first1=Philippe |title=Le Rafale s'impose enfin aux Emirats |url=https://omnirole-rafale.com/le-rafale-simpose-enfin-aux-emirats/ |website=Omnirole-Rafale |access-date=19 February 2022 |date=3 December 2021}}</ref>

==== Raketa zemlja-vazduh ====

* {{zas-lat|Bocvana}}: [[Bocvana]]

: [[Kopnene snage Bocvane]]: 1 baterija VL MICA na lanseru za podizanje, nabavljena 2016.<ref>{{cite web |date=3 August 2017 |title=Botswana acquired 300 million euros of French weaponry in 2016 |url=http://www.defenceweb.co.za/index.php?option=com_content&view=article&id=48792:botswana-acquired-300-million-euros-of-french-weaponry-in-2016&catid=50:Land&Itemid=105 |url-status=dead |archive-url=https://archive.today/20170803133148/http://www.defenceweb.co.za/index.php?option=com_content&view=article&id=48792:botswana-acquired-300-million-euros-of-french-weaponry-in-2016&catid=50:Land&Itemid=105 |archive-date=3 August 2017 |access-date=3 August 2017 |website=Defence Web}}</ref> Za ovaj sistem je nabavljeno 50 projektila.

* {{zas-lat|Maroko}}: [[Maroko]]

: [[Kraljevska marokanska vojska]]: 4 baterije VL MICA,<ref>{{Cite web|url=https://ledesk.ma/enoff/le-maroc-emprunte-192-pour-acheter-des-missiles-sol-air/|title = Le Maroc emprunte 192 M€ pour acheter des missiles sol-air}}</ref> 200 raketa naručeno za te sisteme u 2020 <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Oman}}: [[Oman]]

: [[Kraljevske vojske Omana]]: (prva baterija za klijenta 1 naručena 2009, isporučena 2012, 50 projektila) Kopneni VL MICA <ref>{{Cite web |title=Royal Guard of Oman carries out first operational firing od MBDA's VL MICA system {{!}} Press Release |url=https://www.mbda-systems.com/press-releases/royal-guard-of-oman-carries-out-first-operational-firing-of-mbdas-vl-mica-system/ |access-date=2023-06-18 |website=MBDA |language=en-US}}</ref><ref name=":0">{{Cite web |title=Trade Registers |url=https://armstrade.sipri.org/armstrade/page/trade_register.php |access-date=2023-06-18 |website=armstrade.sipri.org}}</ref>

* {{zas-lat|Saudijska Arabija}}: [[Saudijska Arabija]]

: [[Protivvazdušna odbrana Nacionalne garde Saudijske Arabije]]: VL-MICA, 5 baterija naručene 2013. sa 250 projektila <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Tajland}}: [[Tajland]]

: [[Kraljevska tajlandska vojska]]: 1 VL MICA baterija, 50 projektila naručeno 2016.<ref name=":1" />

==== Mornarička raketa zemlja-vazduh ====

* {{zas-lat|Egipat}}: [[Egipat]]

: VL MICA-M instaliran na 4 korvete klase Govind (16 VLS), 75 raketa kupljenih po tom ugovoru <ref name=":1"/>

: VL-MICA-M instaliran na 4 MEKO-A200-EN sa svakim 32 × VLS za MBDA MICA-NG, 200 projektila kupljenih po tom ugovoru.<ref name=":1"/>

: Kupljeno 75 projektila.

* {{zas-lat|Indonezija}}: [[Indonezija]]

: [[Indonežanska mornarica]]: 2 VL MICA-M instalirana na Martadinata fregati klase.<ref>{{Cite web|date=2018-01-12|title=Indonesian Navy commissions second SIGMA frigate KRI I Gusti Ngurah Rai|url=https://www.navaltoday.com/2018/01/12/indonesian-navy-commissions-second-sigma-frigate-kri-i-gusti-ngurah-rai/|access-date=2022-01-24|website=Naval Today|language=en-US}}</ref>

:* 40 MICA projektila kupljenih 2018 <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Maroko}}: [[Maroko]]

: [[Kraljevska marokanska mornarica]]: VL MICA-M instaliran na dizajnu klase Sigma.

* {{zas-lat|Oman}}: [[Oman]]

: [[Kraljevska mornarica Omana]]: VL MICA-M se koristi na Khareef korvetama klase (naručene 2008, isporučene 2013-14, 60 projektila) <ref name=":0" />

* {{zas-lat|Katar}}: [[Katar]]

: Emir katarske mornarice naručio 2 Musherib sa po 8 VLS MICA i 30 projektila patrolna broda klase je 2016. godine.<ref name=":1" />

* {{zas-lat|Saudijska Arabija}}: [[Saudijska Arabija]]

: [[Mornarica Saudijske Arabije]]: VL MICA-M. naručeno za 5 fregata Avante-2200 , naručeno 2018. sa 120 raketa <ref name=":1" />

* {{zas-lat|Singapur}}: [[Singapur]]

: [[Mornarica Republike Singapura]]: 8 Independence brodova za priobalne misije klase opremljeno je VL MICA-M, 150 projektila naručeno za njega 2013.<ref>{{Citation | url = http://www.janes.com/article/52731/singapore-selects-vl-mica-for-new-littoral-mission-vessels | newspaper = Jane's | title = Singapore selects VL Mica for new littoral mission vessels}}.</ref>

* {{zas-lat|Ujedinjeni Arapski Emirati}}: [[Ujedinjeni Arapski Emirati]]

: [[Mornarica Ujedinjenih Arapskih Emirata]]: VL MICA-M na patrolnom brodu klase 2 Falaj , naručeno 20 projektila za 2 korvete.<ref name=":1" />

==== Mornarička podvodna-vazduh raketa ====

* {{zas-lat|Francuska}}: [[Francuska]]

: [[Francuska mornarica]]: na podmornici klase Barakuda.

* {{zas-lat|Indija}}: [[Indija]]

: [[Indijska mornarica]]: na klasi podmornice Kalgari.

=== Budući operateri ===

* {{zas-lat|Bugarska}}: [[Bugarska]]

: [[Bugarska mornarica]]: U septembru 2022. bugarska vlada je odlučila da kupi VL MICA za dva buduća patrolna broda bugarske mornarice. Prvi brod je u izgradnji i biće pušten u rad 2025. godine.

* {{zas-lat|Malezija}}: [[Malezija]]

: [[Kraljevska malezijska mornarica]]: VL MICA-M je izabran za buduće klase Maharaja Lela fregate.

* {{zas-lat|Filipini}}: [[Filipini]]

: Filipinska mornarica: VL-MICA odabrana za buduće klase Migel Malvar fregate.

* {{zas-lat|Ukrajina}}: [[Ukrajina]]

: [[Ukrajinska mornarica]]: PVO sistem VL „MICA“ biće instaliran na korvetu klase Ada Hetman Ivan Mazepa. Dana 23. oktobra 2024. godine, [[Sebastjen Lekorni]], francuski ministar oružanih snaga, najavio je da će Francuska poslati prvi od tri [[Мираж 2000|Miraža 2000]] u Ukrajinu do marta 2025. Ovi avioni će moći da nose rakete '''SCALP-EG''' i '''MICA''', imaju ažurirane sisteme za elektronsko ratovanje i da će ukrajinski piloti biti obučeni u tome <ref>{{Cite web |date=2024-10-23 |title=French Mirage 2000s Destined For Ukraine Will Fly With Storm Shadow, MICA Missiles|url=https://www.twz.com/news-features/french-mirage-2000s-destined-for-ukraine-will-fly-with-storm-shadow-mica-missiles|author=HOWARD ALTMAN |access-date=2024-10-24 |website=TWZ |language=en}}</ref>

=== Potencijalni operateri ===

* {{zas-lat|Jermenija}}: [[Jermenija]]
* [[Oružane snage Jermenije]]: Francuski ministar odbrane [[Sebastjen Lekorni]] pomenuo je njegovu moguću prodaju tokom posete Jermeniji u februaru 2024.<ref>{{cite news |title=Communication défensive |url=https://courrier.am/fr/communication-defensive |work=Courrier d’Erevan |date=24 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240225095614/https://courrier.am/fr/communication-defensive |archive-date=25 February 2024 |language=fr |quote=a quand même assuré Sébastien Lecornu parlant de missiles Mica VL (anciens Crotales) et SAMP/T}}</ref>

== Galerija ==

<gallery>
Datoteka:MICA P6230072.JPG|MICA Projektil
Datoteka:MBDA MICA VL Lanceur terrestre Paris Air Show 2015.JPG|VL MICA na Salon du Bourget 2015
Datoteka:Mock-up of a MBDA MICA missile in Taiwan.jpg|Maketa MICA projektila u Tajvanu
</gallery>

== Vidi još ==

{{Div col |colwidth=22em}}
* [[Projektil vazduh–vazduh]]
* [[Spisak projektila]]
* [[A-Darter]] – (Južna Afrika)
* [[AIM-120 AMRAAM]] – (Sjedinjene Američke Države)
* [[AIM-132 ASRAAM]] – (Ujedinjeno Kraljevstvo)
* [[Astra (projektil)]] – (Indija)
* [[CAMM]] – (Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija)
* [[Derby (projektil)]] – (Izrael)
* [[HİSAR]] – (Turska)
* [[IRIS-T]] – (Nemačka, Italija, Švedska, Grčka)
* [[Meteor (projektil)]] – (Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija, Nemačka, Španija, Švedska)
* [[PL-10]] – (Kina)
* [[QRSAM]] – (Indija)
* [[R-27 (vazduh-vazduh raketa)|R-27]] – (Sovjetski Savez)
* [[R-73 (raketa)]] – (Sovjetski Savez)
* [[R-Darter]] – (Južna Afrika)
* [[Umkhonto]] – (Južna Afrika)
{{div col end}}

== Reference ==
{{референце|2}}

== Bibliografija ==

* {{cite book
 | last = Belan
 | first = Guillaume
 | author2 = Patrick Mercillon
 | title = 1945–2005: La saga des missiles européens
 | publisher = TTU
 | location = Paris
 | year = 2006
 | pages = 176
 | url = http://www.ttu.fr/francais/publication.html
 | asin = B00BDMIWYA
 | language = fr
}}

== Spoljašnje veze ==

* {{Citation | url = http://www.navyrecognition.com/index.php/news/naval-exhibitions/lima-2013/963-mbdas-anti-ship-a-air-defence-weapons-at-lima-2013-multiple-solutions-for-multiple-missions-.html | title = MBDA's Anti-Ship & Air Defence Weapons at LIMA 2013: Multiple Solutions For Multiple Missions | newspaper = priznanje mornarice | accessdate = 16. 04. 2025 | archive-date = 15. 05. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130515212339/http://www.navyrecognition.com/index.php/news/naval-exhibitions/lima-2013/963-mbdas-anti-ship-a-air-defence-weapons-at-lima-2013-multiple-solutions-for-multiple-missions-.html | url-status =  }}.

{{Подножје|lat=da}}

[[Категорија:Ракете ваздух-ваздух]]
[[Категорија:Ракете земља-ваздух]]
[[Категорија:Ракете]]
[[Категорија:Ракетнa оружјa]]