Изворни код странице Meteor (raketa)

{{Infookvir oružje
|naziv                 = Meteor
|slika                 = [[File:ILA 2008 PD 446.JPG|300px]]
|slika opis            = Raketa Meteor na sajmu ILA 2008
|vrsta                 = Vođena raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa (BVRAAM, Beyond Visual Range Air-to-Air Missile – Vođena raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa)
|poreklo               = [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], <br> [[Nemačka]], <br> [[Francuska]], <br> [[Italija]], <br> [[Španija]], <br> [[Švedska]]
<!----   Istorija upotrebe   ---->
|služba                = Od 2016. (zvanično od marta 2023.)
|korišćen od           = [[Vazduhoplovstvo Švedske]], <br> [[Francusko ratno vazduhoplovstvo]], <br> [[Francuska mornarica]], <br> [[Kraljevsko vazduhoplovstvo]], <br> [[Ratno vazduhoplovstvo Nemačke]], <br>  [[Italija]], <br> [[Španija]], <br> [[Katar]], <br> [[Grčka]], <br> [[Egipat]]
|ratovi                = 
<!---- Istorija proizvodnje ---->
|projektant            = 
|projektovano datuma   = 
|proizvođač            = [[MBDA]]
|proizvodnja razdoblje = Od 2003.
|proizvedeno komada    = Poznate narudžbine: [[Italija]] (400), [[Španija]] (100), [[Katar]] (160), [[Nemačka]] (600)
|cena komada           = 2.000.000 € (2019) <ref>{{cite web |author=<!--nije navedeno--> |title=MBDA Bags €200M Meteor Missile Deal for Brazilian Gripen NG Jets |publisher=DefenseMirror.com |date=10 June 2019 |url=https://www.defensemirror.com/news/24912/MBDA_Bags____200M_Meteor_Missile_Deal_for_Brazilian_Gripen_NG_Jets}}</ref>
|verzije               = 
<!----  Vrsta oružja    ---->
|vatreno oružje        = 
|projektil             = da
|artiljerija           = 
|vojno vozilo          = 
<!----  Opšte karakteristike    ---->
|dužina                = 3,65 m <ref name="SAAB Meteor"/>
|masa                  = 190 kg <ref name="mbda-systems.com">{{Cite web|url=http://www.mbda-systems.com/product/meteor/|title=METEOR | Air Dominance}}</ref>
|širina                = 
|visina                = 
|operativni sistem/mehanizam = 
|promer                = 17,8 cm
|brzina                = Preko 4 maha (oko 4.900 km/h na visini) (Mach number – Mahov broj)
|posada                = 
<!---- STRELJAČKO ORUŽJE ---->
|kalibar               = 
|municija              = 
|dužina cevi           = 
|cev                   = 
|broj žlebova          = 
|brzina gađanja        = 
|max domet             = 
|kapacitet redenika    = 
|nišan                 = 
<!---- PROJEKTIL ------>
|bojeva glava          = Visokoeksplozivna fragmentaciona
|domet                 = {{ubl
 | Maksimalni domet:  {{convert|200|km|mi|abbr=on}}+ <ref>{{cite web |url=https://www.flightglobal.com/defence/gripen-e-performs-first-meteor-missile-test-shot/150015.article|title=Gripen-E performs 1st Meteor Missile test shot|website=Flightglobal}}</ref>
 | Zona bez dejstva: {{convert|60|km|mi|abbr=on}}+ <ref>{{cite news|title=The Meteor Missile - A Guide |first=Tom |last=Dunlop |url=https://ukdefencejournal.org.uk/the-meteor-missile-a-guide/|access-date=3 January 2020 |website=ukdefencejournal}}</ref>
}}
|raspon krila          = 
|pogonsko gorivo       = Podesivi ramdžet motor (Throttleable ducted rocket – Podesivi raketni motor sa vazdušnim protokom)
|max visina leta       = 
|preciznost            = 
|navođenje             = Inercijalno navođenje, ažuriranje u srednjoj fazi preko data linka, terminalno aktivno radarsko navođenje
|upravljanje           = Približni i udarni upaljač
|lansirna platforma    = {{ubl
 | [[Dassault Rafale]]
 | [[Eurofighter Typhoon]]
 | [[JAS 39 Gripen]]<ref name=gripen/>
 | [[Lockheed Martin F-35 Lightning II]] (u planu)
 | [[KAI KF-21 Boramae]] (u planu)
}}
|napomena              = Ključne ugovorne prekretnice uključuju demonstraciju prelaza sa pojačavajućeg na održavajući pogon, kontrolu asimetričnog tela, prenos poravnanja inercijalnog sistema i sposobnost elektronskih protiv-protivmera.
}}

'''Meteor''' je evropska raketa vazduh-vazduh sa aktivnim radarskim vođenjem, namenjena za dejstvo van vizuelnog dometa (BVRAAM – Beyond Visual Range Air-to-Air Missile), koju razvija i proizvodi kompanija [[MBDA]]. Raketa omogućava istovremeno dejstvo protiv više ciljeva (višestruka lansiranja na više ciljeva) i sposobna je za uništenje izuzetno manevarskih meta, poput mlaznih borbenih aviona, kao i manjih ciljeva kao što su bespilotne letelice ([[Беспилотна летелица|UAV]]) i [[Крстарећа ракета|krstareće rakete]], čak i u uslovima jakog [[Elektronska zaštita|elektronskog ometanja]] (ECM). Maksimalni domet rakete značajno prevazilazi {{convert|200|km|nmi|abbr=}}. <ref>{{Cite web |title=METEOR |url=https://www.haf.gr/arsenal/meteor/ |access-date=2023-04-18 |website=Πολεμική Αεροπορία |language=el}}</ref>

Čvrsto-gorivni [[Набојномлазни мотор|ramdžet motor]] omogućava raketi krstarenje brzinama preko 4 Maha i obezbeđuje potisak i ubrzanje tokom srednje faze leta. <ref name=":0">{{cite web |title=Meteor |url=https://www.mbda-systems.com/product/meteor/ |website=mbda-systems.com |access-date=4 March 2019}}</ref> <ref>{{cite web |title=The Most Advanced Air-to-Air Missile In The World |url=https://saab.com/gripen/news/blog/gripen-blog/2019/quick-launch-gripen-the-most-advanced-air-to-air-missile-in-the-world/ |website=saab.com |access-date=4 March 2019}}</ref> Dvosmerna data-veza omogućava avionu-nosaču da šalje raketi ažurirane informacije o meti ili da preusmeri raketu tokom leta ukoliko je potrebno, uključujući informacije dobijene i od drugih izvora. Data-veza može prenositi informacije o statusu rakete, njenim kinematičkim parametrima, informacije o više ciljeva, kao i potvrdu da je samonavođena glava rakete izvršila zahvat cilja. <ref name="SAAB Meteor">{{cite web |title=Meteor - Beyond visual range air-to-air missile |url=https://saab.com/air/weapon-systems/air-to-air-missile-systems/meteor/ |website=saab.com |access-date=4 March 2019}}</ref> Prema podacima proizvođača MBDA, Meteor ima tri do šest puta veće kinematičke performanse od trenutnih raketa sličnog tipa. Raketa je opremljena i blizinskim i udarnim upaljačem kako bi se maksimizirali destruktivni efekti i povećala pouzdanost. <ref>{{Cite web |title=METEOR {{!}} Air Dominance |url=https://www.mbda-systems.com/product/meteor/ |access-date=2022-05-07 |website=MBDA |language=en-US}}</ref>

Plod zajedničkog evropskog projekta, '''raketa Meteor''' prvi put je uvedena u operativnu upotrebu u sastavu švedskog ratnog vazduhoplovstva na avionima [[JAS 39 Gripen]] u aprilu 2016. godine, dok je inicijalnu operativnu sposobnost (IOC) zvanično dostigla u julu iste godine. <ref name=gripen>{{cite web | last=Tomkins | first=Richard | title=Meteor missiles now on Swedish Gripens | website=UPI | date=11 July 2016 | url=https://www.upi.com/Defense-News/2016/07/11/Swedish-AF-Gripens-now-carry-Meteor-missiles/5341468254872/}}</ref> <ref>{{Citation |title=Aviation week |date=October 7, 2012 |url=http://www.aviationweek.com/Article.aspx?id=/article-xml/awx_07_10_2012_p0-475096.xml&p=2 |access-date=May 14, 2022 |archive-date=January 18, 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140118003048/http://www.aviationweek.com/Article.aspx?id=%2Farticle-xml%2Fawx_07_10_2012_p0-475096.xml&p=2 |url-status=dead }}</ref> <ref>{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/paris-mbda-on-target-for-meteor-introduction-413687/|title=PARIS: MBDA on target for Meteor introduction|work=Flightglobal.com|access-date=30 January 2016}}</ref> Osim [[Шведска|Švedske]], '''rakete Meteor''' koriste i [[francuske vazdušno-kosmičke snage]] i [[Francuska mornarica|mornarica]] na avionima [[Dassault Rafale]], kao i [[Краљевско ратно ваздухопловство|vazduhoplovstva Ujedinjenog Kraljevstva]], [[Ратно ваздухопловство Немачке|Nemačke]], [[Italijanskee vazduhoplovne snage|Italije]] i [[Španske vazduhoplovne i svemirske snage|Španije]] na avionima [[Eurofighter Typhoon]]. Takođe je predviđeno da raketom Meteor budu opremljeni britanski i italijanski avioni [[F-35 лајтнинг II|F-35 Lightning II]], a raketa je izvezena i različitim kupcima aviona [[Рафал (авион)|Rafale]], [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]] i [[JAS 39 Грипен|Gripen]].

== Istorija ==

=== Pozadina i motivacija ===

Meteor je razvijen kao odgovor na potrebu evropskih zemalja za naprednom BVRAAM raketom koja može da parira američkim AIM-120 AMRAAM i ruskim R-77 raketama. Program je pokrenut 1990-ih, kada su zemlje poput [[Уједињено Краљевство|Velike Britanije]], [[Француска|Francuske]], [[Nemačka|Nemačke]], [[Italija|Italije]], [[Шпанија|Španije]], i [[Шведска|Švedske]] želele da smanje zavisnost od američkog oružja i razviju domaću tehnologiju za superiornost u vazduhu. Glavni cilj bio je stvaranje rakete sa većim dometom i „no-escape zone“ (ZIA) od konkurenata, uz ramdžet pogon kao ključnu inovaciju.

'''Raketa Meteor''' predstavlja vrhunac evropske odbrambene tehnologije i međunarodne saradnje, razvijena s ciljem da osigura superiornost u vazdušnim borbama van vizuelnog dometa (BVRAAM). Ovaj projekat, započet tokom 1990-ih, nije bio samo odgovor na tehničke izazove tog vremena, već i na šire geopolitičke i ekonomske potrebe evropskih zemalja. Smatra se jednim od najambicioznijih poduhvata u evropskoj vojnoj industriji, ističući inovacije poput ramdžet pogona i sofisticiranih sistema navođenja.

==== Geopolitička pozadina ==== 

Nakon završetka Hladnog rata, Evropa se suočila sa promenjenim bezbednosnim okruženjem. Tokom tog perioda, zemlje [[NATO]]-a su se u velikoj meri oslanjale na američke raketne sisteme, poput [[AIM-7 Sparrow]] i [[AIM-9 Sidewinder]], za odbranu svog vazdušnog prostora. Međutim, devedesete godine donose nova geopolitička previranja, uključujući raspad [[Југославија|Jugoslavije]] i jačanje ruskih vojnih kapaciteta, što je naglasilo potrebu za većom samostalnošću u odbrambenoj politici. Evropske zemlje su želele da smanje zavisnost od [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenih Američkih Država]] i razviju sopstvene napredne sisteme oružja, čime bi osigurale tehnološku prednost i stratešku autonomiju.

Ovaj kontekst doveo je do stvaranja šireg okvira za evropsku odbrambenu saradnju. Godine 1991, osnovana je Evropska grupa za nabavku oružja (WEAG), koja je postavila temelje za zajedničke projekte. Pet godina kasnije, 1996, [[Уједињено Краљевство|Velika Britanija]], [[Francuska]], [[Nemačka]], [[Italija]], [[Španija]] i [[Švedska]] potpisale su sporazum o razvoju nove BVRAAM rakete, što je kulminiralo zvaničnim pokretanjem programa Meteor 2001. godine pod vođstvom kompanije MBDA. Ovaj program nije bio samo tehnološki poduhvat, već i politički statement o jedinstvu i sposobnosti Evrope da odgovori na globalne izazove. <ref>{{Cite web | title = The Meteor Missile Programme: A European Success Story | url = https://www.eda.europa.eu/news-and-events/news/2016/06/22/meteor-missile-programme | access-date = 2025-04-26 | website = European Defence Agency | language = en }}</ref>

U kontekstu [[Balkan]]a, razvoj '''Meteora''' dobio je dodatni značaj tokom 2020-ih, kada je [[Hrvatska]], kao članica [[NATO]]-a od 2009. godine, započela modernizaciju svojih vazduhoplovnih snaga nabavkom aviona [[Рафал (авион)|Dassault Rafale]] opremljenih raketama '''Meteor'''. Ova nabavka, završena 2025. godine, značajno je ojačala hrvatsku odbrambenu sposobnost, posebno u odnosu na [[Србија|Srbiju]], koja nije članica [[NATO]]-a i oslanja se na ruske sisteme poput [[raketa R-77]] na avionima [[MiG-29]]. [[Hrvatska]] je time postala jedna od najmodernijih vazduhoplovnih snaga na jugoistoku Evrope, doprinoseći stabilnosti [[NATO]]-ovog jugoistočnog krila. S druge strane, [[Srbija]] je 2024. godine naručila [[Рафал (авион)|Rafale avione]], ali sa ograničenim vazduh-vazduh sposobnostima, bez raketa '''Meteor''', što stvara značajnu razliku u regionalnoj ravnoteži snaga. Ova dinamika naglašava stratešku važnost '''Meteora''' u kontekstu regionalnih tenzija i evropske odbrane. <ref>{{Cite web | title = Croatia Completes Reception of Rafale Fighter Jets to Strengthen NATO Airpower | url = https://armyrecognition.com/news/aerospace-news/2025/croatia-completes-reception-of-rafale-fighter-jets-to-strengthen-nato-airpower | access-date = 2025-05-05 | website = Army Recognition | language = en }}{{Cite web | title = France prohibits arming Serbian Rafale jets with Meteor AAMs | url = https://bulgarianmilitary.com/2024/09/11/france-prohibits-arming-serbian-rafale-jets-with-meteor-aams/ | access-date = 2025-05-05 | website = Bulgarian Military | language = en }}</ref>

==== Tehnički izazovi i motivacija ==== 

Tehnička motivacija za razvoj '''Meteora''' proizašla je iz ograničenja postojećih sistema. Američki [[AIM-120 AMRAAM]], iako široko korišćen u [[NATO]] snagama, imao je domet od oko 100 km, ali je njegova „no-escape zone“ (ZIA) – područje u kojem meta ne može da izbegne uništenje – bila znatno manja, oko 20 km. Ovo je predstavljalo problem u savremenim vazdušnim borbama, gde su brzina, domet i preciznost ključni za uspeh. Evropski inženjeri su želeli raketu koja bi nadmašila ove performanse, omogućavajući pilotima da neutrališu pretnje na većim udaljenostima i u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja.

Kao odgovor na ove izazove, '''Meteor''' je dizajniran sa revolucionarnim ramdžet pogonom, koji omogućava održavanje visoke brzine tokom celog leta, za razliku od konvencionalnih raketnih motora koji gube snagu nakon početnog ubrzanja. Ovo povećava i domet i ZIA, čineći '''Meteor''' daleko smrtonosnijim. Pored toga, raketa je opremljena naprednim sistemom navođenja sa dvosmernim podatkovnim linkom, koji omogućava korekciju putanje u realnom vremenu, kao i sofisticiranim radarom otpornim na elektronske smetnje (ECM). Ovi elementi su učinili '''Meteor''' tehnički superiornim u odnosu na konkurenciju. <ref>{{Lien web | titre = Pourquoi le missile Meteor est révolutionnaire | url = https://www.air-cosmos.com/article/pourquoi-le-missile-meteor-est-rvolutionnaire-2020 | access-date = 2025-04-26 | éditeur = Air & Cosmos | langue = fr }}</ref>

=== Međunarodna saradnja ===

Program '''Meteor''' vodi MBDA, evropski konzorcijum formiran od kompanija iz [[Уједињено Краљевство|Velike Britanije]] (BAE Systems), [[Француска|Francuske]] (Airbus), i [[Италија|Italije]] (Leonardo). Finansiranje je podeljeno između šest evropskih zemalja, sa Velikom Britanijom kao vodećim partnerom. Razvoj je uključivao testiranje u [[Шведска|Švedskoj]] ([[JAS 39 Грипен|Gripen]]), [[Француска|Francuskoj]] ([[Рафал (авион)|Rafale]]), i [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]] ([[Јурофајтер тајфун|Typhoon]]), čime je osigurana interoperabilnost.

==== Međunarodna saradnja i uloga MBDA ==== 

Razvoj '''Meteora''' bio je moguć zahvaljujući jedinstvenom modelu međunarodne saradnje. MBDA, evropski konzorcijum koji čine BAE Systems ([[Уједињено Краљевство|Velika Britanija]]), Airbus ([[Francuska]]) i Leonardo [[(Italija]]), preuzeo je ulogu glavnog izvođača, koordinirajući doprinose šest zemalja partnera. Svaka zemlja je donela specifičnu ekspertizu:

* '''[[Уједињено Краљевство|Velika Britanija]]:''' Preuzela je vođstvo u dizajnu i integraciji rakete na platforme poput [[Јурофајтер тајфун|Eurofighter Typhoon-a]].
* '''[[Francuska]]:''' Fokusirala se na razvoj ramdžet motora, koristeći iskustvo iz avio-industrije.
* '''[[Nemačka]]:''' Doprinela je sofisticiranim sistemima navođenja i elektronike.
* '''[[Italija]]:''' Radila je na integraciji sa [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]]-om i drugim platformama.
* '''[[Španija]]:''' Učestvovala je finansijski i u fazama testiranja.
* '''[[Švedska]]:''' Omogućila je integraciju na lovac [[JAS 39 Грипен|Gripen]] i testiranje u ekstremnim uslovima [[Arktik]]a.

Ova saradnja nije bila samo tehnička, već i ekonomska, jer je podela troškova omogućila zemljama da zajednički finansiraju projekat vredan više milijardi evra. MBDA je uspešno uskladila ove napore, čime je '''Meteor''' postao simbol evropske sposobnosti za zajednički rad na složenim odbrambenim sistemima. <ref>{{Cite web | title = Meteor Missile: A Collaborative European Effort | url = https://www.defenseindustrydaily.com/meteor-missile-programme-2025 | access-date = 2025-04-26 | website = Defense Industry Daily | language = en }}{{Мртва веза}}</ref>

=== Zahtevi ===

'''Meteor (raketa)''' je izabran u konkurenciji za ispunjenje zahteva [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]] pod oznakom SR(A)1239 (Staff Requirement (Air) 1239, za buduću raketu vazduh-vazduh srednjeg dometa (FMRAAM - Future Medium Range Air-to-Air Missile – Buduća raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa) koja bi zamenila rakete Skyflash kompanije [[BAe Dynamics]] u naoružanju RAF-a. Kao primarno oružje vazduh-vazduh za avion [[Eurofighter]], raketa je namenjena za dejstvo protiv širokog spektra meta sa fiksnim i rotacionim krilima, uključujući [[Беспилотна летелица|bespilotne letelice]] (UAV, Unmanned Aerial Vehicles – [[Беспилотна летелица|Bespilotne letelice]]) i [[Крстарећа ракета|krstareće rakete]].

Iako detaljni zahtevi za performanse nisu javno objavljeni, pretpostavljalo se da uključuju zone uspešnog lansiranja i zone bez mogućnosti bekstva (no-escape zones) koje su približno dvostruko veće od onih kod tadašnje najsavremenije rakete srednjeg dometa, [[AMRAAM]] (Advanced Medium-Range Air-to-Air Missile – Napredna raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa). Spoljašnja geometrija rakete morala je biti prilagođena kompatibilnosti sa poluusadnim lanserima ispod trupa aviona [[Eurofighter]], koji su projektovani za [[AMRAAM]]. <ref>{{cite journal|author= |title=No-Escape Zone |journal=Flight International |date=|volume=16|issue=22|pages=}} March 1994.</ref> Ključne karakteristike zahteva uključivale su „neprimetno lansiranje, poboljšane kinematičke performanse koje omogućavaju raketi dovoljnu energiju za gonjenje i uništavanje visoko pokretnih meta, robusne performanse u uslovima elektronskih protivmera i sposobnost aviona koji lansira raketu da ispali oružje i povuče se što je pre moguće, čime se povećava preživljavanje aviona“. <ref>{{cite web | url = http://www.mod.uk/DefenceInternet/FactSheets/ProjectFactsheets/BeyondVisualRangeAirToAirMissilebvraam.htm | title = Beyond Visual Range Air to Air Missile (BVRAAM) | access-date = 2006-11-07 | publisher = Ministry of Defence | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20061108094314/http://www.mod.uk/DefenceInternet/FactSheets/ProjectFactsheets/BeyondVisualRangeAirToAirMissilebvraam.htm | archive-date = 2006-11-08 }}</ref> Ovi zahtevi su u velikoj meri bili oblikovani percipiranom pretnjom koju su predstavljale napredne verzije ruskog aviona [[Sukhoi Su-27]] „Flanker“ opremljene verzijama rakete [[R-77]] sa [[Набојномлазни мотор|ramdžet pogonom]] i produženim dometom.

U februaru 1994. godine, Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva (UK MoD) izdalo je zahtev za informacijama (RFI, Request for Information – Zahtev za informacijama) o mogućnosti razvoja napredne rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa. U odgovoru su predstavljena četiri koncepta, svi zasnovani na integrisanom raketno-ramdžet pogonu:

* BAe, Alenia Difesa, GEC-Marconi i [[Saab Bofors Dynamics|Saab Dynamics]] predložili su raketu [[S225XR]].
* [[Matra]] je predložila derivat rakete [[MICA (projektil)|MICA]], iako se očekivalo da će planirano spajanje njenog odeljenja za rakete sa BAe Dynamics dovesti do povlačenja ovog predloga.
* [[Dasa|Daimler-Benz Aerospace]] i [[MBDA Deutschland GmbH|Bayern-Chemie]] predložili su Naprednu raketu vazduh-vazduh (A3M, Advanced Air-to-Air Missile – Napredna raketa vazduh-vazduh).
* Hughes, uz podršku [[Кабинет Сједињених Америчких Држава|vlade SAD]], predložio je derivat AMRAAM-a zasnovan na radu na unapređenju ove rakete..<ref>{{cite journal|author= |title=Seeing double |journal=Flight International |date=|volume=15|issue=|pages=}}  March 1995</ref>

Konkurs je zvanično započeo u junu 1995. godine, uz pozadinu vladinih i industrijskih kontakata između [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]], [[Француска|Francuske]] i [[Nemačka|Nemačke]], usmerenih na uspostavljanje zajedničkih zahteva i industrijskog konzorcijuma. <ref>{{cite journal|author= |title=British court Germany and France on FMRAAM project |journal=Flight International |date=|volume=14|issue=20|pages=}} June 1995</ref> Već u ovoj ranoj fazi, konkurencija se razvijala u direktan sukob između evropske i američke ponude.

Vlada SAD pristala je da prenese razvoj naprednog pogonskog sistema Ujedinjenom Kraljevstvu u podršci ponudi kompanije Hughes, iako nije bilo jasno koliko će posla biti obavljeno u Evropi. <ref>{{cite journal|author= |title=USA offers ramjet sweetener |journal=Flight International |date=|volume=4|issue=10|pages=}} October 1995</ref> Početna ponuda kompanije Hughes koristila je raketni motor sa promenljivim protokom (VFDR, Variable-Flow Ducted Rocket – Raketni motor sa promenljivim protokom) koji je razvijao tim Atlantic Research Corporation (ARC)/Alliant Techsystems tokom deset godina, ali američko ratno vazduhoplovstvo ([[Америчко ратно ваздухопловство|USAF]]) u to vreme nije planiralo razvoj AMRAAM-a sa produženim dometom jer bi to moglo ugroziti podršku za stealth avion [[F-22 Raptor]]. Ovaj tim je takođe pružio informacije kompaniji BAe, koja je razmatrala VFDR kao pogonski sistem za S225XR, zajedno sa sistemima kompanija Bayern Chemie i Volvo. ARC je vodio razgovore sa [[Royal Ordnance]], jedinom britanskom kompanijom sa potrebnim kapacitetima nakon što je Rolls-Royce obustavio rad na ramdžet motorima.

[[Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva]] izdalo je poziv za podnošenje ponuda (ITT, Invitation to Tender – Poziv za podnošenje ponuda) u decembru 1995. godine. Ponude su trebale biti podnete do juna 1996. godine za ugovor vredan 800 miliona funti. Do februara 1996. godine, američki tim je bio formiran, dok je evropski napor ostao fragmentiran. Kompanije Matra i DASA-ino odeljenje za rakete (LFK) bile su na pragu zajedničke ponude, koju su takođe razmatrale BAe i Alenia. <ref>{{cite journal|author= |title=Matra/DASA poised to make joint RAF missile bid |journal=Flight International |date=|volume=21|issue=27|pages=}} February 1996</ref> Predlog Matra/LFK bio je zasnovan na projektu Matra MICA-Rustique, koji je koristio ramdžet motor sa samoregulacijom čvrstog goriva, dizajniran od strane Matra/[[ONERA]]. Spajanje između Matra i raketnog odeljenja BAe bilo je zaustavljeno zbog oklevanja francuske vlade da odobri posao bez britanskih uveravanja da će Ujedinjeno Kraljevstvo usvojiti proevropskiji pristup nabavkama. <ref>{{cite news |last=Gray |first=Bernard |date=13 June 1995 |title=Britain may join Eurofighter missile venture |work=Financial Times |location=London |quote=France has objected that the UK's open procurement policies allow US missiles into the UK while it is extremely difficult to sell European missiles into the US.}}</ref> Spajanje je završeno 1996. godine formiranjem kompanije Matra BAe Dynamics (MBD). <ref>{{cite news |last=Buckley |first=Christine |date=August 17, 1996 |title=BAe and Matra form joint venture missile business |work=The Times }}</ref> Ovo nije bilo jedino spajanje u perspektivi, jer su Aérospatiale i DASA vršile dubinsku analizu, iako je Matra takođe pokazala interesovanje za raketni biznis Aérospatiale-a. Nemačka vlada je pokušavala da iskoristi zahteve [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]] i [[Nemačka|Nemačke]] kako bi podstakla konsolidaciju evropske industrije u kritičnu masu sposobnu da se ravnopravnije takmiči sa [[SAD]]. <ref>{{Citation | title = Germany presses for joint European missile approach | newspaper = Flight International | date = 27 March – 2 April 1996}}.</ref>

Hughes je okupio tim koji je uključivao Aérospatiale (pogon), Shorts (integracija i finalna montaža), Thomson-Thorn Missile Electronics (TTME), Fokker Special Projects (aktuacija peraja) i Diehl BGT Defence (bojeva glava). Usvajanje naziva FMRAAM za Hughes-ov predlog primoralo je [[Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva]] da promeni naziv SR(A)1239 u BVRAAM (Beyond Visual Range Air-to-Air Missile – Vođena raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa). <ref>{{Citation | publisher = House of Commons Defence Select Committee | number = 10th | title = Report | contribution = Minutes of Evidence: Examination of Witnesses | date = 23 May 2000}}.</ref> Hughes bi obezbedio tragač, sa elektronikom iz svoje škotske filijale, Hughes Micro Electronics Europa. Unapređena elektronika za navođenje bila bi komprimovana u poređenju sa postojećim AMRAAM-om. Ostale promene uključivale su: novi elektronski, umesto uobičajenog mehaničkog, uređaja za bezbednost i aktiviranje, zasnovan na sistemu [[IRIS-T]] kompanije Diehl BGT Defence; digitalni uređaj za detekciju mete kompanije TTME (dvosmerna konformalna mikrotalasna približna upaljača); i skraćeni sistem za kontrolu i aktuaciju. Tragač i bojna glava bili su u osnovi nepromenjeni u odnosu na AMRAAM.

Evropski deo ponude kompanije Hughes ojačan je zamjenom VFDR-a (Variable-Flow Ducted Rocket – Raketni motor sa promenljivim protokom) kompanija ARC/ATK sa ramdžet motorom na tečno gorivo kompanije Aérospatiale-Celerg, sa integrisanim pojačivačem bez mlaznice kompanije ARC. Ovaj dizajn zasnovan je na studijama sprovedenim tokom programa Simple Regulation Ramjet, koji je započeo 1994. godine. <ref>{{Citation | title = Terminal velocity | newspaper = Flight International | date = 13 November 1996}}.</ref> Dizajn sa direktnim ubrizgavanjem koristio je inflatable elastomernu kesu unutar rezervoara za gorivo kako bi se kontrolisao protok goriva, za koji se smatralo da nudi jeftiniji pristup u poređenju sa regulisanim ramdžet motorom na tečno gorivo koji zahteva turbopumpu i povezanu opremu za dovod goriva. <ref>{{Citation | title = Hughes homes in on missile pact | newspaper = Flight International | date = 11–17 September 1996}}.</ref> Osamdeset procenata proizvodnje i razvoja FMRAAM-a (Future Medium Range Air-to-Air Missile – Buduća raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa) obavljeno bi u Evropi, od čega 72% u Ujedinjenom Kraljevstvu. <ref>{{Citation | title = Missile makers vie for key UK order | newspaper = Flight International | date = 8 September 1998}}.</ref>

Evropski tim, koji su činili BAe Dynamics, Matra Defense, Alenia Difesa, GEC-Marconi, Saab Dynamics, LFK i Bayern-Chemie, konačno je formiran samo šest nedelja pre roka za podnošenje ponuda, 11. juna 1996. godine. <ref>{{Citation | title = Ramjet, the Air-breathing Engine with no Serviceable Parts Inside | newspaper = Armada International | number = 4 | year = 1996}}.</ref> Kompanija BAe posredovala je u postizanju dogovora prema kojem je ona preuzela vođstvo tima. <ref>{{Citation | title = BAe-brokered missile deal heads off European divide | newspaper = Flight International | date = 15 May 1996}}.</ref> Ovo udruživanje sprečilo je podelu evropskih napora da se ponudi kredibilna alternativa američkoj ponudi. Matra i LFK već su formirali tim i bili bi podneli nezavisnu ponudu da „shuttle diplomatija“ kompanije BAe nije uspela.

Originalni predlog kompanije BAe Dynamics, S225XR, bio je dizajn bez krila. Međutim, tokom međunarodnih razgovora ustanovljeno je da su britanski i nemački predlozi gotovo identični po konceptu, osim što je nemački predlog uključivao krila. Razmatranje između konfiguracija sa krilima i bez njih bilo je veoma izbalansirano, ali su krila nudila povećano prigušenje valjanja, za koje se smatralo da je korisno s obzirom na asimetričnu konfiguraciju usisnika, te je nemačka konfiguracija A3M usvojena za evropski predlog, nazvan '''Meteor'''.

Kada su ponude podnete, očekivalo se da će ugovor biti dodeljen krajem 1997. godine, sa prvim isporukama do 2005. godine.

=== Ključne faze razvoja ===

Razvoj '''rakete Meteor''' obuhvatio je niz ključnih testiranja koja su potvrdila njenu pouzdanost i performanse. Ovi testovi, sprovedeni u saradnji između zemalja partnera, uključivali su probne letove, testove na nosačima aviona i vođena ispaljivanja, često uz značajne tehničke izazove. Slede najvažnije faze testiranja:

* '''2001:''' Potpisivanje ugovora između MBDA i evropskih vlada za zvanični početak programa.
* '''2003:''' Prvi uspešni testovi ramdžet motora u vazduhoplovnim tunelima, potvrđujući njegovu efikasnost.
* '''Septembar 2005:''' Prvi probni let u zarobljenom režimu („vol captif“) izveden je na francuskom [[Рафал (авион)|avionu Rafale Marine F2]] u Istresu, [[Francuska]], u pripremi za testove na [[Носач авиона Шарл де Гол (R91)|nosaču aviona]]. <ref>.{{Lien web | titre = Raketa Meteor poleće ka nebu sa evropskim borbenim avionima sledeće generacije | url = https://www.mbda-systems.com/press-releases/meteor-missile-takes-to-the-sky-with-europes-next-generation-fighters/ | consulté le = 2006-11-07 | éditeur = MBDA | langue = en | date = 2005-12-13 }}</ref>
* '''Decembar 2005:''' Testovi katapultiranja i sletanja izvedeni su na [[Носач авиона Шарл де Гол (R91)|nosaču aviona Charles de Gaulle]], uključujući lansiranja, zaustavljanja na palubi i dodire i odlaske, koristeći projektila za obuku rukovanja na zemlji (GHTM) i projektila za prikupljanje ekoloških podataka (EDG). <ref>{{Lien web | titre = Rafale ispaljuje svoje prve rakete Meteor | url = https://www.meretmarine.com/fr/content/le-rafale-lache-ses-premiers-meteor | consulté le = 2012-10-27 | site = Mer et Marine | année = 2012 | langue = fr }}</ref>
* '''Decembar 2005:''' U [[Шведска|Švedskoj]] je obavljen prvi probni let sa dvosmernom komunikacijom između rakete i aviona, koristeći projektil sa avionikom (GMA5) na avionu [[JAS 39 Грипен|Gripen]], čime su potvrđeni mehanički, električni i funkcionalni interfejsi. <ref name="Именован-20251117130723">{{Cite web | title = Meteor Missile Testing Phases and Challenges | url = https://www.airforce-technology.com/projects/meteor-beyond-visual-range-air-air-missile/ | access-date = 2025-05-05 | website = Airforce Technology | language = en }}</ref>
* '''Januar 2006:''' Priprema poligona na Vidsel testnom poligonu u [[Шведска|Švedskoj]] sa GMA5 na avionu [[JAS 39 Грипен|Gripen]] potvrdila je komunikaciju sistema. <ref name="Именован-20251117130723"/>
* '''Maj 2006:''' Prvo ispitivanje Demonstratora lansiranog iz vazduha (ALD) izvedeno je sa [[JAS 39 Грипен|Gripena]] na visini od 7.000 metara, ali raketa nije uspela da pređe na fazu održavajućeg pogona zbog softverske greške u jedinici za kontrolu ventila generatora gasa. Telemetrijski podaci su prikupljeni, a problem je rešen u roku od 11 dana. <ref name="Именован_2-20251117130723">{{Cite web | title = Italian Air Force Completes Meteor Missile Testing | url = https://internationaldefenceanalysis.com/italian-air-force-completes-meteor-missile-testing/ | access-date = 2025-05-05 | website = International Defence Analysis | language = en }}</ref>
* '''Maj 2006:''' Drugo ALD ispitivanje uspešno je izvedeno, demonstrirajući unapred programirane manevre pod kontrolom autopilota. <ref name="Именован_2-20251117130723"/>
* '''Jun 2006:''' Prvi test funkcionalnog tragača standardnog leta izveden je sa projektilom za prikupljanje podataka tragača (SDG) na [[JAS 39 Грипен|Gripenu]], tokom 1,5-satnog leta, prikupljajući podatke za razvoj tragača. <ref name="Именован_2-20251117130723"/>
* '''Septembar 2006:''' Treće i poslednje ALD ispitivanje završeno je sa različitim profilom leta, ali pod sličnim uslovima lansiranja. <ref name="Именован_2-20251117130723"/>
* '''2012''': Završetak osnovnih testova navođenja i integracija na tri glavne platforme: [[Рафал (авион)|Rafale]], [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]] i [[JAS 39 Грипен|Gripen]].
* '''April 2015:''' Prvo vođeno ispaljivanje '''Meteora''' sa [[Рафал (авион)|Rafalea]] na vazdušnu metu uspešno je izvedeno, označavajući ključni trenutak u razvoju rakete. <ref>{{Lien web | titre = Uspeh prvog vođenog ispaljivanja rakete Meteor sa aviona Rafale | url = https://www.defense.gouv.fr/actualites/international/reussite-du-premier-tir-guide-d-un-missile-meteor-a-partir-du-rafale | consulté le = 2015-05-01 | éditeur = Ministarstvo odbrane | date = 2015-04-30 | langue = fr | title = Архивирана копија | access-date = 26. 04. 2025 | archive-date = 07. 10. 2022 | archive-url = https://web.archive.org/web/20221007124020/http://www.defense.gouv.fr/actualites/international/reussite-du-premier-tir-guide-d-un-missile-meteor-a-partir-du-rafale | url-status =  }}</ref>
* '''2016:''' Uvođenje '''Meteora''' u operativnu upotrebu na švedskom [[JAS 39 Грипен|Gripen]]-u, čime je [[Švedska]] postala prva zemlja koja ga koristi.
* '''2018:''' Potpuna integracija na francuski [[Рафал (авион)|Rafale]] i britanski [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]], čime je program dostigao punu zrelost.
* '''Decembar 2018:''' [[Јурофајтер тајфун|Avioni Typhoon]] [[Краљевско ратно ваздухопловство|Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva]] izveli su prvu aktivnu misiju opremljeni '''raketama Meteor''', označavajući operativnu upotrebu. <ref>{{Cite web | title = RAF Typhoons Fly First Active Mission with Meteor Missiles | url = https://ukdefencejournal.org.uk/raf-typhoons-fly-first-active-mission-with-meteor-missiles/ | access-date = 2025-05-05 | website = UK Defence Journal | language = en }}{{Мртва веза}}</ref>
* '''Kraj maja/pocetak juna 2022''': Prvo ispaljivanje '''Meteora''' sa [[JAS 39 Грипен|Gripen E]] aviona obavljeno je na poligonu Vidsel na visini od 5.000 metara. <ref name="">.{{Cite web | title = Gripen E fires Meteor missile for first time | url = https://www.janes.com/defence-news/news-detail/gripen-e-fires-meteor-missile-for-first-time | access-date = 2025-05-05 | website = Janes | language = en }}</ref>
* '''Februar 2025:''' Prvi probni let '''Meteora''' na avionu [[F-35 лајтнинг II|F-35B]] izveden je iz Vazduhoplovne stanice mornarice Patuksent River, koristeći inertnu raketu za prikupljanje ekoloških podataka. <ref name=""/>

Ove faze su bile praćene brojnim izazovima, uključujući usklađivanje različitih tehničkih standarda između zemalja i rešavanje problema sa ramdžet pogonom u ranim fazama. Ipak, uspeh ovih testova učvrstio je '''Meteor''' kao jednu od najnaprednijih raketa svoje klase. <ref>{{Cite web | title = Meteor Missile Development Timeline | url = https://www.thinkdefence.co.uk/meteor-missile-timeline/ | access-date = 2025-04-26 | website = Think Defence | language = en }}{{Мртва веза}}</ref>

=== Smanjenje rizika ===

Nakon nekoliko krugova razjašnjenja ponuda, početkom 1997. godine zaključeno je da su rizici preveliki za direktan prelazak na razvoj. Stoga su Agencija za nabavku odbrane Ujedinjenog Kraljevstva (DPA, Defence Procurement Agency – Agencija za nabavku odbrane) i Švedska uprava za odbrambeni materijal (FMV, Försvarets Materielverk – Uprava za odbrambeni materijal) pokrenule program Definisanje projekta i smanjenje rizika (PDRR, Project Definition and Risk Reduction – Definisanje projekta i smanjenje rizika). Ovaj program dao je dva tima dvanaest meseci da usavrše svoje dizajne, identifikuju rizike i razumeju kako će ih ublažiti. Ugovori za PDRR potpisani su u avgustu 1997. godine, sa drugim pozivom za podnošenje ponuda (ITT, Invitation to Tender – Poziv za podnošenje ponuda) u oktobru. Očekivalo se da će rezultati PDRR programa biti dostupni u martu 1998. godine, ali je nabavka bila otežana u periodu pred i nakon opštih izbora u [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenom Kraljevstvu]] u maju 1997. godine, jer je nova laburistička vlada sprovela Strateški pregled odbrane. Do 1998. godine, datum ulaska u službu (ISD, In-Service Date – Datum ulaska u službu), definisan kao prva jedinica opremljena sa 72 rakete, pomeren je na 2007. godinu. <ref>{{Citation | title = Rocket's red glare | newspaper = Flight International | date = 11–17 March 1998}}.</ref>

[[Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva]] organizovalo je brifing na nivou vlada 14. i 15. jula 1997. godine sa [[Italija|Italijom]], [[Nemačka|Nemačkom]] i [[Švedska|Švedskom]] kako bi razmotrili program BVRAAM (Beyond Visual Range Air-to-Air Missile – Vođena raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa) i kako bi on mogao zadovoljiti njihove zahteve, sa ciljem zajedničke nabavke. <ref name=funding>{{Citation | title = Funding struggle hits Eurofighter missile | newspaper = Flight International | date = 23 July 1997}}.</ref> U to vreme postojali su problemi oko finansiranja ugovora za smanjenje rizika, a neke zemlje su razmatrale moguće finansijske doprinose studijama u zamenu za pristup podacima.

Evropski tim se nadao da će, ukoliko ga [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] izabere, '''Meteor''' biti usvojen i od strane [[Nemačka|Nemačke]], [[Italija|Italije]], [[Švedska|Švedske]] i [[Francuska|Francuske]]. Međutim, Nemačka je sada formulisala još zahtevnije uslove. <ref>{{Citation | title = Air Combat Missiles – The Gloves Are Off | newspaper = Armada International | number = 4 | year = 1998}}.</ref> Kao odgovor, DASA/LFK je predložila modifikovanu verziju A3M, nazvanu Euraam, sa aktivnim tragačem K-opsega kompanije DASA Ulm, pasivnim prijemnikom za neprimetna dejstva, i redizajniranim pogonskim sistemom kompanije Bayern Chemie. Visoka energija radara visoke frekvencije (u poređenju sa I-opsegom koji koristi AMRAAM) navodno je omogućavala „probijanje“ većine elektronskih protivmera (ECM, Electronic Countermeasures – Elektronske protivmere), a kraća talasna dužina omogućavala je preciznije određivanje položaja mete, što je dozvoljavalo upotrebu usmerenih bojnih glava. U jednom trenutku, DASA je vršila pritisak na svoju vladu za dvogodišnji demonstracioni program koji bi kulminirao sa četiri nevojena probna leta. <ref>{{Citation | title = Dasa asks Germany for approval of EURAAM demonstrator | newspaper = Flight International | date = 27 May – 2 June 1998}}</ref> Ovo je predstavljeno kao rezervna opcija u slučaju da [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] izabere predlog kompanije Raytheon. Ciničniji posmatrači smatrali su ovo taktikom za vršenje pritiska na Ujedinjeno Kraljevstvo da izabere '''Meteor'''.

Revidirane ponude za BVRAAM podnete su 28. maja 1998. godine, sa završnim izveštajima u avgustu. Američki sekretar odbrane, [[Vilijam Koen]], pisao je svom britanskom kolegi, [[Џорџ Робертсон|Džordžu Robertsonu]], sa uveravanjima da nabavka rakete kompanije Raytheon neće izložiti Ujedinjeno Kraljevstvo ograničenjima američkog izvoza, što bi potencijalno moglo otežati izvoz [[Јурофајтер тајфун|aviona Eurofighter]], što je bila velika briga pobornika '''Meteora'''. <ref name="CohenLetter">{{Citation | title = USA smoothes path for UK EF2000 missile selection | newspaper = Flight International | date = 3–9 June 1998}}.</ref> Pismo je uveravalo u „otvoren i potpun prenos tehnologije“, dodajući da će FMRAAM (Future Medium Range Air-to-Air Missile – Buduća raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa) biti odobren za zemlje koje su već odobrene za AMRAAM, te da bi mogla biti uspostavljena zajednička komisija za razmatranje odobravanja za druge „osetljive zemlje“.<ref name="CohenLetter"/>

U julu 1998. godine potpisan je zvanični izraz namere između vlada [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]], [[Nemačka|Nemačke]], [[Italija|Italije]], [[Švedska|Švedske]] i [[Španija|Španije]], kojim su se, pod uslovom da Ujedinjeno Kraljevstvo izabere '''Meteor''', obavezale da rade na zajedničkoj nabavci iste rakete.

U septembru 1998. godine, Raytheon je dostavio Ujedinjenom Kraljevstvu procenjene troškove za [[AIM-120B AMRAAM raketa|AIM-120B AMRAAM rakete]], koje bi se koristile na [[Панавија торнадо|avionima Tornado]] i kao privremeno oružje na [[Јурофајтер тајфун|avionima Eurofighter]] prilikom početnog ulaska u službu, dok je [[BVRAAM]] još u razvoju. <ref>{{Citation | title = Raytheon supplies UK with AMRAAM costs | newspaper = Flight International | date = 3–9 June 1998}}.</ref> [[SAD]] su odbile da prodaju poboljšanu verziju [[AIM-120C]]. Ovo je bio prvi korak u postepenom pristupu kompanije Raytheon za postizanje pune sposobnosti FMRAAM-a. Ministarstvo odbrane ponudilo je obema timovima mogućnost da predlože alternativne strategije nabavke, koje bi uključivale postizanje pune sposobnosti na postepeni način, prvo obezbeđivanjem privremene sposobnosti koja bi kasnije mogla biti unapređena. <ref name="10th Report">{{Citation | place = UK | publisher = Parliament Select Committee on Defence | number = 10th | title = Report}}.</ref>

Postepeni pristup kompanije Raytheon za ispunjenje zahteva SR(A)1239 (Staff Requirement (Air) 1239 – Zahtev osoblja (vazduhoplovstvo) 1239) nudio je privremeno oružje sa sposobnošću između AIM-120B AMRAAM-a i FMRAAM-a. Raketa produženog dometa vazduh-vazduh (ERAAM, Extended Range Air-to-Air Missile – Raketa vazduh-vazduh produženog dometa) imala je tragač i deo za navođenje FMRAAM-a, spojen sa dvopulsnim raketnim motorom na čvrsto gorivo. Raytheon je procenio da bi ERAAM mogao biti spreman do tadašnjeg datuma ulaska [[Eurofighter]]-a u službu 2004. godine, pružajući 80% sposobnosti FMRAAM-a, ali po samo polovini cene. Ovaj pristup igrao je na percipirana budžetska ograničenja Ministarstva odbrane i saznanje da glavna pretnja na kojoj je zasnovan zahtev SR(A)1239, napredni derivati rakete R-77, neće uskoro ući u razvoj. Postepeni pristup omogućio bi uključivanje tehnoloških napretka u buduće nadogradnje. Ove nadogradnje mogle su uključivati višepulsne raketne motore, vektorsko upravljanje potiskom, [[Raketa sa hibridnim pogonom |hibridne rakete]], gel pogonska goriva i ramdžet motore bez kanala sa spoljašnjim sagorevanjem.

Tim za '''Meteor''' razmatrao je privremeni dizajn, takođe pokretan dvopulsnim raketnim motorom na čvrsto gorivo, <ref name=funding/> ali je odlučio da ponudi potpuno usklađeno rešenje, smatrajući da postepeni pristup nije isplativ zbog zabrinutosti da bi nadogradnja sa jedne verzije na drugu bila komplikovanija nego što Raytheon tvrdi.

U februaru 1999. godine, Raytheon je dodao još jedan privremeni nivo svom postepenom pristupu. AIM-120B+ bi imao tragač i deo za navođenje ERAAM/FMRAAM-a, ali spojen sa raketnim motorom AIM-120B na čvrsto gorivo. <ref>{{Citation | title = Interim AMRAAM Upgrade offered | newspaper = Aviation Week & Space Technology | date = 8 February 1999}}.</ref> Ovo bi bilo spremno za datum ulaska Eurofighter-a u službu 2004. godine i moglo bi se nadograditi na konfiguracije ERAAM ili FMRAAM 2005. i 2007. godine zamjenom pogonskog sistema i ažuriranjem softvera.

Na Paris Air Show-u 1999. godine, francuski ministar odbrane izrazio je interesovanje svoje zemlje za pridruživanje projektu '''Meteor''', dodatno vršeći pritisak na [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] da koristi BVRAAM kao fokus za konsolidaciju evropske industrije vođenih oružja. <ref>{{Citation | title = Rival Teams Battle for UK BVRAAM order | publisher = Jane's | newspaper = Missiles & Rockets | date = 1 July 1999}}.</ref> Francuska je ponudila da finansira do 20% razvoja ako Meteor pobedi u britanskom konkursu. Međuvladini pisma namere razmenjena su između britanskog i francuskog ministra odbrane pre potpisivanja zvaničnog Memoranduma o razumevanju koji su pripremile [[Nemačka]], [[Italija]], [[Španija]], [[Švedska]] i [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]. <ref>{{Citation | title = France offers funding for European Meteor | newspaper = Flight International | date = 16 June 1999}}.</ref> Francuska se zvanično pridružila programu u septembru 1999. godine.

U julu 1999. godine, švedsko ratno vazduhoplovstvo objavilo je da neće finansirati razvoj '''Meteora''' zbog nedostatka sredstava u odbrambenom budžetu. <ref>{{Citation | title = Sweden's armed forces close purse strings on Meteor | newspaper = Flight International | date = 7 July 1999}}.</ref> Međutim, očekivalo se da ova odluka neće uticati na učešće Švedske u programu, jer su sredstva pronađena iz drugih izvora.

Politički ulozi bili su visoki. Dana 4. avgusta 1999. godine, američki predsednik [[Bil Klinton]] pisao je premijeru Ujedinjenog Kraljevstva, [[Тони Блер|Toniju Bleru]]. <ref>{{Citation | title = Clinton offers transatlantic link with BVRAAM | newspaper = Flight International | date = 18 August 1999}}.</ref> Klinton je izjavio da „verujem da je transatlantska saradnja u odbrambenoj industriji ključna za osiguravanje kontinuirane interoperabilnosti savezničkih oružanih snaga“. <ref>{{Citation | last = Truscott | first = Peter | title = European Defence Meeting the Strategic Challenge | publisher = Institute for Public Policy Research | year = 2000}}.</ref> Bler se takođe suočavao sa lobiranjem francuskog predsednika i premijera, nemačkog kancelara i španskog premijera. Kao odgovor, Klinton je kasnije ponovo pisao Bleru, 7. februara 2000. godine, uoči sastanka 21. februara na kojem je trebalo doneti odluku. On je izneo argumente za ponudu kompanije Raytheon, naglašavajući frazu „snažno osećam“ u vezi sa odlukom. Direktna intervencija američkog predsednika naglasila je politički i diplomatski značaj koji je nabavka BVRAAM-a dobila.

Jesen 1999. godine, Raytheon je ponudio još jedan dodatak svom postepenom pristupu sa ERAAM+. <ref>"ERAAM+ proposed as joint UK/US AMRAAM replacement", Jane's Missiles & Rockets, 1 July 1999</ref> Ako bi bio izabran, američka vlada je, u potezu bez presedana, ponudila spajanje američkog programa AMRAAM i britanskog programa BVRAAM, pod zajedničkom kontrolom. ERAAM+ bi bio usvojen od strane obe zemlje, opremajući avione [[Eurofighter]], JSF (Joint Strike Fighter – Zajednički udarni lovac) i [[F-22 раптор|F-22]], omogućavajući uštede zahvaljujući velikim američkim nabavkama. ERAAM+ bi zadržao dvopulsni motor ERAAM-a, ali sa prednjim delom koji uključuje sve karakteristike treće faze programa unapređenja AMRAAM-a (P3I, Pre-Planned Product Improvement – Unapred planirano unapređenje proizvoda) [[Министарство одбране Сједињених Америчких Држава|američkog Ministarstva odbrane]], planiranog do 2015. godine. Ovo je uključivalo unapređeni hardver i softver tragača za poboljšane performanse protiv naprednih pretnji i zamenu longitudinalno postavljenih elektronskih ploča kružnim dizajnom, koji je smanjivao zauzeti prostor, omogućavajući prostor za duži raketni motor. Kao ravnopravni partneri, [[SAD]] i [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] bi zajednički specificirali i razvijali novu raketu. Procenjeno je da bi ERAAM+ mogao biti isporučen za manje od polovine budžeta dodeljenog za BVRAAM, sa datumom ulaska u službu 2007. godine. Prema Raytheonu, program bi inicijalno obezbedio Ujedinjenom Kraljevstvu 62% razvoja, proizvodnje i radnih mesta za nabavku BVRAAM-a od strane Ministarstva odbrane i dao bi Ujedinjenom Kraljevstvu 50% znatno većeg američkog tržišta vazduh-vazduh oružja. Ujedinjeno Kraljevstvo bi učestvovalo u proizvodnji svakog derivata AMRAAM-a prodanog širom sveta, što je u to vreme projektovano na oko 15.000 jedinica u narednih 15 godina. <ref>"Missile market milestones", Jane's International Defense Review, Volume Number 33 July 2000</ref>

Dvopulsni motor kompanije ARC ne bi omogućio potpunu usklađenost sa zahtevima SR(A)1239, ali se smatralo da je dovoljan za suprotstavljanje pretnjama očekivanim do 2012–2015. godine, kada bi poboljšanja bojeve glave, data linka i pogona postala dostupna. Spor napredak ruske verzije rakete [[R-77 (raketa)|R-77]] sa ramdžet pogonom, čiji je maketa prikazana na Paris Air Show-u, ali koja nije prošla dalje od testiranja komponenata na zemlji i za koju rusko ratno vazduhoplovstvo nije imalo zahteva zbog nedostatka finansiranja, <ref>"BVRAAM fight sparks ramjet threat debate", Flight International, 4 August 1999</ref> navođen je kao dokaz da puna sposobnost zahtevana SR(A)1239 neće biti potrebna još neko vreme. Na konferenciji za štampu povodom lansiranja ERAAM+, Raytheon je izjavio da ramdžet pogonski sistem „danas nije potreban“.

Suprotstavljajući se predloženom transatlantskom timu kompanije Raytheon, kompanija [[Boeing]] pridružena je evropskom timu kako bi pružila stručnost u integraciji na avione, upravljanju rizicima, tehnologiji lean proizvodnje i marketinškim aktivnostima na odabranim tržištima. <ref>{{Citation | title = Boeing joins Meteor missile group | newspaper = Flight International | date = 27 October 1999}}</ref> Boeing je takođe doneo ogromno iskustvo u poslovanju sa američkim Ministarstvom odbrane, što je ključno za buduće pokušaje uvođenja Meteora na američke avione. Iako je u početku bio zainteresovan za razvoj varijante Meteora za [[Suzbijanje protivvazdušne odbrane neprijatelja|suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane]] kao naslednika [[AGM-88 HARM|rakete HARM]], <ref>{{Citation | title = Boeing looks at Meteor for SEAD | newspaper = Flight International | date = 10 October 2000}}.</ref> Boeing je postajao sve manje aktivan partner kako je razvoj napredovao.

Krajem 1999. godine, [[Švedska]] se ponovo pridružila programu. <ref>{{Citation | title = Matra BAe makes final Meteor push | newspaper = Flight International | date = 1 December 1999}}.</ref> Početkom 2000. godine, oba tima su podnela konačne i najbolje ponude. Očekivalo se da će vlada objaviti odluku u martu, nakon sastanka Komiteta za odobravanje opreme Ministarstva odbrane (EAC, Equipment Approvals Committee – Komitet za odobravanje opreme) 21. februara. <ref>{{Citation | title = Final BVRAAM bids submitted to UK MoD | publisher = Jane's | newspaper = Missiles & Rockets | date = 1 February 2000}}.</ref> Odluka je bila toliko politički osetljiva da su neki verovali da će EAC prepustiti odluku premijeru kada bude predsedavao komitetom za odbranu i spoljnu politiku. <ref>{{Citation | title = Hard-fought battle for £1bn Eurofighter missile contract reaches key point today | newspaper = The Independent | date = 21 February 2000}}.</ref> Intervencija britanskog [[Trezor]]a u poslednjem trenutku odložila je odluku, nakon zabrinutosti oko troškova Meteora, za koji se verovalo da je preferirano rešenje, u poređenju sa jeftinijim postepenim pristupom koji je ponudio Raytheon. <ref>{{Citation | title = Treasury delays RAF winners | newspaper = Flight International | date = 28 March 2000}}.</ref>

=== Odluka ===

U maju 2000. godine, državni sekretar za odbranu [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]], [[Džef Hun]], objavio je da je '''Meteor''' izabran za ispunjenje zahteva SR(A)1239 (Staff Requirement (Air) 1239 – Zahtev osoblja (vazduhoplovstvo) 1239). [[Fabris Brežije]], tadašnji izvršni direktor kompanije Matra BAe Dynamics (MBD), izjavio je: „Ova odluka predstavlja istorijski korak u uspostavljanju evropskih odbrambenih sposobnosti. Po prvi put, Evropa će opremiti svoje borbene avione evropskom raketom vazduh-vazduh, stvarajući interoperabilnost i nezavisnost u izvozu.“ <ref>"UK selects Meteor for Eurofighter", ''Jane's Missiles & Rockets'', 24 May 2000</ref> U ovoj fazi, datum ulaska u službu (ISD, In-Service Date – Datum ulaska u službu) bio je 2008. godina.

Odbor za odbranu [[Доњи дом Британског парламента|Donjeg doma britanskog parlamenta]] sažeo je razloge za ovu odluku u svom Desetom izveštaju: „Raketa Meteor ima jasne prednosti u odnosu na svog konkurenta, kompaniju Raytheon – čini se da nudi vojno efikasnije rešenje; doprineće racionalizaciji i konsolidaciji evropske industrije raketa i pružiti budućim konkurencijama protivtežu američkoj dominaciji u ovoj oblasti; i podrazumeva manji rizik od ograničenja na izvoz [[Јурофајтер тајфун|aviona Eurofighter]]. Iako je program u ranoj fazi, on takođe nudi izglede za izbegavanje nekih problema koji su mučili druge evropske kolaboracije u nabavci, bez proizvoljnih podela poslova i sa jasnom ulogom vođstva projekta koju će obezbediti [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]. Ministarstvo odbrane mora iskoristiti tu lidersku ulogu kako bi održalo zamah projekta, uključujući rani ugovor koji će obavezati ne samo izvođača radova, već i obaveze naših međunarodnih partnera. Oprezna definicija ciljanog datuma ulaska rakete u službu može biti realna, posebno s obzirom na tehnološke izazove koji moraju biti prevaziđeni, ali u slučaju BVRAAM-a (Beyond Visual Range Air-to-Air Missile – Vođena raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa), to je datum koji mora biti ispunjen ako [[Eurofighter]] želi ostvariti svoj potencijal.“ <ref name="10th Report"/>

Izbor '''Meteora''' nije bio potpuni gubitak za Raytheon, jer je [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] naručilo određeni broj raketa AIM-120 za opremanje aviona Eurofighter prilikom ulaska u službu, što se očekivalo pre završetka razvoja Meteora.

=== Pre ugovora ===

Kompanija [[MBDA]] osnovana je 2001. godine spajanjem Matra BAe Dynamics, odeljenja za rakete kompanije EADS Aerospatiale Matra i raketnog poslovanja [[Alenia Marconi Systems]], čime je postala druga najveća kompanija za proizvodnju raketa, odmah iza Raytheona. <ref>{{cite news |last=Penney |first=Stewart |date=1 May 2001 |title=MBDA goes ahead as BAE Systems, EADS and Finmeccanica sign up|work=Flight International }}</ref>

Pregovori za zaključenje ugovora o pametnoj nabavci nastavljeni su. Na Paris Air Show-u 2001. godine, ministri odbrane Francuske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva potpisali su [[Memorandum o razumevanju]] kojim su svoje zemlje obavezali na učešće u programu '''Meteor'''. <ref>"Three nations sign Meteor go-ahead", ''Jane's Missiles & Rockets'', 18 July 2001</ref> Zemlje ostalih industrijskih partnera, [[Nemačka]], [[Italija]] i [[Španija]], samo su signalizirale nameru da potpišu memorandum u narednih nekoliko nedelja, pozivajući se na proceduralna odlaganja u njihovim nacionalnim sistemima nabavke. Nakon parlamentarnog odobrenja u avgustu, [[Italija]] je potpisala Memorandum 26. septembra 2001. godine, za planiranu nabavku oko 400 raketa. <ref>{{cite journal|author= |title=Italian air force signs up to join Meteor development |journal=Flight International |date=|volume=11|issue=|pages=}}  September 2001</ref> [[Španija]] je to učinila 11. decembra 2001. godine.

Finansijski doprinos Nemačke smatran je ključnim za program, ali je razvoj više od dve godine bio otežan ponavljanim neuspesima nemačkog odbora za budžet odbrane da odobri finansiranje. <ref>{{cite journal|author= |title=Why we are angry with the Germans |journal=The Daily Telegraph |date=|volume=22|issue=|pages=}}  July 2002</ref> Bez nemačkog pogonskog sistema, MBDA je smatrala da '''Meteor''' ne može realno napredovati. Tokom ovog zastoja u programu, MBDA je finansirala '''Meteor''' iz sopstvenih resursa i, do juna 2002. godine, potrošila je oko 70 miliona funti – od čega je većina, ironično, otišla kompaniji Bayern-Chemie za smanjenje tehničkog rizika u pogonskom sistemu, čije performanse su bile ključne za ispunjenje zahteva.

[[Nemačka]] je postavila dva uslova za učešće u projektu: da [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] potpiše ugovor za oružje i da MBDA garantuje određeni nivo performansi, što je oba ispunjeno do 30. aprila 2002. godine. <ref>"Meteor awaits German go-ahead", Jane's Missiles & Rockets, 21 June 2002</ref> Očekivalo se da će dogovor biti potpisan na [[Farnborough Air Show]]-u tog leta.

Međutim, [[Nemačka]] nije odobrila finansiranje projekta sve do decembra 2002. godine, istovremeno smanjivši planiranu nabavku sa 1.488 na 600 raketa. <ref>{{cite journal|author= |title=Berlin Deals Blow To Military Plans |journal=Aviation Week & Space Technology |date=|volume=|issue=|pages=}}, December 9, 2002</ref>

== Opis ==

=== Tehničke karakteristike ===

==== Tabela: Tehničke karakteristike Meteora ====

Raketa Meteor je vođena raketa vazduh-vazduh van vizuelnog dometa (BVRAAM) dizajnirana za borbu na velikim daljinama. Njene glavne tehničke karakteristike uključuju:

{| class="wikitable"
|+ Tehničke karakteristike Meteora
|-
! Karakteristika !! Vrednost
|-
| Dužina || 3,65 m
|-
| Prečnik || 178 mm
|-
| Masa || 190 kg
|-
| Brzina ||  Preko 4 maha (oko 4.900 km/h na visini)
|-
| Pogonski sistem || Statični ramdžet motor („ramjet“) sa promenljivim protokom i kontrolom potiska, koji omogućava održavanje visoke brzine tokom celog leta
|-
| Domet || Više od 100 km, uz efektivni domet do 200 km u optimalnim uslovima, zahvaljujući „no-escape zone“ (zona bez mogućnosti bekstva) većoj od 60 km
|-
| Tip navođenja || Aktivno radarsko navođenje sa dvosmernim data linkom, omogućava korekciju putanje u realnom vremenu i otpornost na elektronske protivmere
|-
| Bojeva glava || Visokoeksplozivna fragmentaciona, optimizovana za uništavanje borbenih aviona i bespilotnih letelica
|-
| Zona „no-escape“ || Veća od bilo koje druge rakete vazduh-vazduh BVR klase
|-
| Platforme || Kompatibilna sa avionima [[Eurofighter Typhoon]], [[Dassault Rafale]], [[JAS 39 Gripen]], i planirana integracija na [[Lockheed Martin F-35 Lightning II|F-35 Lightning II]].
|}

Raketa je opremljena naprednim senzorima i softverom koji omogućavaju precizno gađanje pokretnih ciljeva, uključujući i one sa niskim radarskim odrazom. Njen ramdžet motor pruža superiornu manevarsku sposobnost u završnoj fazi leta, čime se povećava verovatnoća pogodka. <ref>{{Cite web |title=Raketa Meteor: Tehničke karakteristike i performanse |url=https://www.mbda-systems.com/product/meteor/ |access-date=2025-04-26 |website=MBDA |language=en }}{{Cite web |title=Opis rakete Meteor i njenih sposobnosti |url=https://www.defense.gouv.fr/air/equipements/missile-meteor |access-date=2025-04-26 |website=Ministère des Armées |language=fr }}{{Мртва веза}}</ref>

==== Tabela: Operativne platforme rakete Meteor ====

{| class="wikitable"
|+ Operativne platforme rakete Meteor
|-
! Platforma !! Zemlja !! Status integracije
|-
| Rafale || [[Francuska]], [[Grčka]], [[Indija]], [[Egipat]], [[Hrvatska]], [[UAE]] || Operativan
|-
| [[Eurofighter Typhoon]] || [[UK]], [[Nemačka]], [[Italija]], [[Španija]], [[Katar]] || Operativan
|-
| [[JAS 39 Грипен|Saab JAS 39 Gripen C/D/E]] || [[Švedska]], [[Brazil]], [[Južna Koreja]] (u toku) || Operativan / U toku
|-
| [[F-35 Lightning II]] || [[UK]], [[Italija]] (planirano do 2027.) || U integraciji
|}

==== Tabela:  Uporedna tabela raketa vazduh-vazduh ====

{| class="wikitable"
|+ Uporedna tabela raketa vazduh-vazduh
! Karakteristika !! Meteor (Evropa) !! AIM-120D AMRAAM (SAD) !! R-77 (Rusija) !! MICA-EM (Francuska) !! PL-15 (Kina)
|-
| Tip navođenja || Aktivni radar || Aktivni radar || Aktivni radar || Aktivni radar || Aktivni radar
|-
| Maksimalni domet || >200 km || ~160 km || ~110 km || ~80 km || ~200–250 km
|-
| Brzina || >4 Maha || ~4 Maha || ~4 Maha || ~4 Maha || ~4+ Maha
|-
| Masa || 190 kg || 152 kg || 175 kg || 112 kg || ~210 kg
|-
| Pogon || Ramjet || Raketa na čvrsto gorivo || Raketa na čvrsto gorivo || Raketa na čvrsto gorivo || Dvopulsna raketa
|-
| Data-link || Dvosmerni || Dvosmerni || Jednosmerni || Jednosmerni || Dvosmerni
|-
| Proizvođač || MBDA || Raytheon || Vympel || MBDA || AVIC/CASIC
|-
| Uvođenje u upotrebu || 2016 || 2015 || 1994 || 1996 || ~2018
|-
| Platforme || [[JAS 39 Грипен|Gripen]], [[Рафал (авион)|Rafale]], [[Eurofighter]], [[F-35 лајтнинг II|F-35]] (planirano) || [[F-15E страјк игл|F-15]], [[F-16 фајтинг фалкон|F-16]], [[F-22 раптор|F-22]], [[F-35 лајтнинг II|F-35]] || [[Сухој Су-27|Su-27]], [[Сухој Су-30|Su-30]], [[МиГ-29|MiG-29]] || [[Рафал (авион)|Rafale]], Mirage 2000 || [[J-20]], [[J-10]], [[J-16]]
|}

==== Uporedna tabela: Meteor vs AMRAAM vs MICA-EM vs R-77 ====

{| class="wikitable"
|+ Uporedna tabela: Meteor vs AMRAAM vs MICA-EM vs R-77
|-
! Osobina !! Meteor !! AIM-120D AMRAAM !! MICA-EM !! R-77 (RVV-AE)
|-
| Zemlja porekla || [[UK|VB]] / [[EU]] || [[SAD]] || [[Francuska]] || [[Rusija]]
|-
| Tip navođenja || Aktivni radar + data-link || Aktivni radar + data-link || Aktivni radar + data-link || Aktivni radar + data-link
|-
| Domet || 100–200+ km || ~160 km || ~80 km || ~110 km
|-
| Brzina || >Mah 4 || Mah 4 || Mah 3 || Mah 4,5
|-
| Pogon || Statoraketni motor || Raketa na čvrsto gorivo || Raketa na čvrsto gorivo || Raketa na čvrsto gorivo
|-
| Specifičnost || Kontrolisani ramdžet, velika zona no-escape || Pouzdan, široko korišćen || Višenamenski (vazduh-vazduh, samoodbrana) || Manje otporan na ometanje
|}

==== Tabela: ECM otpornost ====

Elektronske protivmere (ECM) igraju ključnu ulogu u modernom vazdušnom ratovanju, a otpornost raketa na ove smetnje je kritičan faktor njihove efikasnosti. U tabeli ispod prikazana je ECM otpornost nekoliko savremenih raketa vazduh-vazduh:

{| class="wikitable"
|-
! Raketa !! ECM otpornost !! Sistem navođenja !! Izvor
|-
| Meteor || Visoka otpornost na ECM zahvaljujući naprednom aktivnom radaru i dvosmernom podatkovnom linku || Aktivni radar sa dvosmernim podatkovnim linkom || <ref name="Именован_3-20251117130723">{{cite web |url=https://www.mbda-systems.com/product/meteor/ |title=Meteor - Beyond visual range air-to-air missile |website=MBDA |access-date=2025-05-05}}</ref>
|-
| AIM-120D || Srednja do visoka otpornost, koristi napredne algoritme za filtriranje smetnji || Aktivni radar sa dvosmernim podatkovnim linkom || <ref>{{cite web |url=https://www.raytheonmissilesanddefense.com/capabilities/products/aim-120-amraam |title=AIM-120 AMRAAM |website=Raytheon Missiles & Defense |access-date=2025-05-05}}</ref>
|-
| R-77 || Srednja otpornost, osetljiv na sofisticirane ECM tehnike || Aktivni radar || <ref name="Именован_4-20251117130723">{{cite web |url=https://www.globalsecurity.org/military/world/russia/r-77.htm |title=R-77 (AA-12 Adder) |website=GlobalSecurity.org |access-date=2025-05-05 }}{{Мртва веза}}</ref>
|-
| PL-15 || Visoka otpornost, koristi AESA radar za bolju detekciju u uslovima ometanja || Aktivni radar (AESA) || <ref>{{cite web |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/china-develops-longer-range-pl-15-missile |title=China develops longer-range PL-15 missile |website=Janes |access-date=2025-05-05}}</ref>
|}

==== Zona bez mogućnosti izbegavanja (ZIA) ====

Zona bez mogućnosti izbegavanja (ZIA) predstavlja rastojanje unutar kojeg meta ne može izbeći raketu čak ni maksimalnim manevrima. Meteorova ZIA je značajno veća od konkurenata zbog ramdžet motora i optimizovane potrošnje goriva. Sledeći podaci pokazuju aproksimativne ZIA vrednosti za različite rakete:

{| class="wikitable"
|-
! Raketa !! ZIA (km) !! Domet (km) !! Izvor
|-
| Meteor || 60–100 || >200 || <ref name="Именован_5-20251117130723">{{cite web |url=https://www.thinkdefence.co.uk/meteor-missile/ |title=Meteor Beyond Visual Range Air-to-Air Missile (BVRAAM) |website=Think Defence |access-date=2025-05-05 }}{{Мртва веза}}</ref>
|-
| AIM-120D AMRAAM || 30–70 || ~160 ||  <ref>{{cite web |url=https://www.f-16.net/f-16_armament_article1.html |title=AIM-120 AMRAAM |website=F-16.net |access-date=2025-05-05}}</ref>
|-
| R-77 || 20–40 || ~80–110 ||  <ref name="Именован_4-20251117130723"/>
|-
| PL-15 || 30–70 || ~200–300 || <ref>{{cite web |url=[invalid url, do not cite] |title=China develops longer-range PL-15 missile |website=Janes |access-date=2025-05-05}}</ref>
|-
| R-37M || ~50–60 || ~200–400 || 
|}

'''Napomena:''' ZIA vrednosti mogu varirati u zavisnosti od uslova lansiranja, brzine platforme i karakteristika cilja.

==== Ramdžet motor ====

'''Raketa Meteor''' koristi hibridni ramdžet motor (solid-fuel ramjet), koji kombinuje tvrdo gorivo za inicijalno ubrzanje i usisnike vazduha za održavanje brzine tokom leta. Gorivo sadrži oko 35% [[Бор (хемијски елемент)|bora]], što povećava energetsku efikasnost i omogućava visoke temperature sagorevanja. Gasni generator pretvara gorivo u gas, koji se propušta kroz ventil u komoru za sagorevanje, gde se meša sa komprimovanim vazduhom iz usisnika, stvarajući potisak. Ova tehnologija omogućava raketi da kontroliše potrošnju goriva, ubrzava u završnoj fazi i postiže domet veći od 200&nbsp;km, sa zonom bez mogućnosti izbegavanja (ZIA) od 80–100&nbsp;km za lovačke avione. <ref>{{cite web |url= https://www.mbda-systems.com/ |title=Meteor - Beyond Visual Range Air-to-Air Missile |website=MBDA |access-date=2025-05-05}}</ref>

'''Raketa Meteor''' koristi statični ramdžet motor (solid-fuel ramjet), što je čini jedinstvenom u poređenju sa raketama koje koriste konvencionalne raketne motore. Ovaj tip motora omogućava raketi da održava visoku brzinu tokom celog leta, za razliku od standardnih motora koji gube snagu nakon početnog ubrzanja. Prednosti ramdžet motora uključuju:

* '''Veći domet:''' Održavanje brzine povećava efektivni domet rakete.
* '''Poboljšana ZIA:''' Visoka brzina tokom celog leta čini raketu efikasnijom protiv manevarskih ciljeva na velikim daljinama.
* '''Fleksibilnost''': Motor omogućava prilagođavanje brzine i putanje, što je ključno za precizno gađanje. <ref name="Именован_3-20251117130723"/>

=== Sistem samonavođenja ===

Terminalno navođenje omogućava tragač sa aktivnim radarskim navođenjem (ARH, Active Radar Homing – Aktivno radarsko navođenje), koji je zajednički razvijen od strane Odeljenja za tragače kompanije MBDA i Thales Airborne Systems. Ovaj tragač temelji se na njihovoj saradnji na porodici tragača AD4A (Active Anti-Air Seeker – Aktivni protivvazdušni tragač), koji opremaju rakete [[MICA (projektil)|MICA]] i [[Aster]]. <ref name="Fox Three">{{citation |work=Fox Three | number = 6 |publisher=Rafale International |url= http://www.defense-aerospace.com/dae/sponsors/sponsor_rafale/img/fox3_6.pdf |title=Rafale pushes BVR at extreme }}</ref>

=== Prednji deo tela (Forebody) ===

Podsistem radarskog [[Blizinski upaljač|blizinskog upaljača]] (PFS, Proximity Fuze Subsystem – Podsistem blizinskog upaljača) obezbeđuje kompanija [[Saab Bofors Dynamics]] (SBD). PFS detektuje metu i izračunava optimalno vreme za [[Detonacija|aktiviranje bojeve glave]] kako bi se postigao maksimalni smrtonosni efekat. <ref name="Saab">{{Citation | title = Meteor | type = press brief | publisher = Saab | place = Farnborough | date = 17 July 2006}}.</ref> PFS ima četiri antene, simetrično raspoređene oko prednjeg dela rakete. Senzor udara ugrađen je unutar PFS-a. Iza PFS-a nalazi se deo koji sadrži termalne baterije, koje obezbeđuje kompanija ASB, jedinicu za napajanje naizmeničnom strujom i jedinicu za distribuciju snage i signala. U avgustu 2003. godine, SBD je dobio ugovor vredan 450 miliona švedskih kruna za razvoj PFS-a. <ref name="Saab" />

=== Bojeva glava ===

Visokoeksplozivna fragmentaciona bojna glava proizvodi se u kompaniji [[TDW]]. <ref>{{cite web|url=http://www.tdw-warhead-systems.com/|title=TDW //|work=tdw-warhead-systems.com|access-date=30 January 2016}}</ref> Bojeva glava je strukturni deo rakete. Telemetrijski i sistem za razbijanje (TBUS, Telemetry and Break-Up System – Telemetrijski i sistem za razbijanje) zamenjuje bojnu glavu na raketama za testiranje.

=== Pogon ===

Podsistem pogona (PSS, Propulsion Sub-System – Podsistem pogona) je podesivi ramdžet motor (TDR, Throttleable Ducted Rocket – Podesivi raketni motor sa vazdušnim protokom) sa integrisanim [[Pojačivač motora raketa|pojačivačem]] bez mlaznice, dizajniran i proizveden od strane kompanije Bayern-Chemie. Pogon tipa TDR obezbeđuje veliki domet, visoku prosečnu brzinu, širok operativni okvir od nivoa mora do velike visine, fleksibilan okvir misije putem aktivne kontrole promenljivog potiska, relativno jednostavan dizajn i logistiku sličnu onoj kod konvencionalnih [[Rакетe на чврсто гориво|raketnih motora na čvrsto gorivo]]. <ref>{{cite web | url = http://www.bayern-chemie.com/ramjet.htm | title = Ramjet Missile Propulsion System | url-status = dead | archive-url = https://archive.today/20150719114139/http://www.bayern-chemie.com/ramjet.htm | archive-date = 2015-07-19 }}</ref>

PSS se sastoji od četiri glavne komponente: ramkompresora sa integrisanim pojačivačem bez mlaznice; [[Usisnik vazduha|usisnika vazduha]]; međustepenog dela; i generatora gasa za održavanje. PSS čini strukturni deo rakete, pri čemu generator gasa i ramkompresor imaju čelične omotače. Elektronika jedinice za kontrolu pogona smeštena je u kućištu levog usisnika, ispred podsistema za aktivaciju peraja.

Čvrsti pogonski pojačivač bez mlaznice integrisan je unutar ramkompresora i ubrzava raketu do brzine pri kojoj TDR može preuzeti pogon. Pogonsko gorivo sa smanjenim dimom usklađeno je sa standardom [[Ugovor o standardizaciji|STANAG]] 6016.

Usisnici vazduha i poklopci koji zaptivaju difuzore usisnika od ramkompresora ostaju zatvoreni tokom faze pojačavanja. Usisnici su izrađeni od [[titanijum]]a. Međustepeni deo nalazi se između generatora [[gas]]a i ramkompresora i sadrži jedinicu za bezbedno paljenje motora (MSIU, Motor Safety Ignition Unit – Jedinica za bezbedno paljenje motora), upaljač pojačivača i kontrolni ventil generatora gasa. Generator gasa pali se toplim gasovima iz sagorevanja pojačivača koji prolaze kroz otvoreni kontrolni ventil. Generator gasa sadrži kompozitno čvrsto gorivo sa nedostatkom kiseonika, koje proizvodi vruć gas bogat gorivom koji se [[Pirofornost|samozapaljuje u vazduhu]] koji je usporen i komprimovan usisnicima. Pogonsko gorivo visoke energije sa dodatkom [[Бор (хемијски елемент)|bora]] obezbeđuje približno trostruko povećanje [[Специфични импулс|specifičnog impulsa]] u poređenju sa konvencionalnim raketnim motorima na čvrsto gorivo. Rezultat je zona bez bekstva (No-Escape Zone) više od tri puta veća od one kod trenutne rakete AIM-120 AMRAAM koju koriste vazduhoplovne snage opremljene avionima [[Eurofighter Typhoon]]. <ref name="ReferenceA">AirForces Monthly: 20 Year Anniversary Special - Eurofighter Typhoon, Issue Date: May/June 2014</ref>

[[Potisak]] se kontroliše ventilom koji menja površinu grla mlaznice generatora gasa. Smanjenje površine grla povećava pritisak u generatoru gasa, što povećava brzinu sagorevanja goriva, povećavajući protok mase goriva u ramkompresor. Protok mase može se kontinuirano menjati u odnosu većem od 10:1.

=== Upravljanje ===

[[File:ILA 2010 Samstag 125.JPG|thumb|Raketa Meteor prikazana sa svojim perajama na vazduhoplovnom sajmu ILA u Berlinu.]]

Putanja rakete kontroliše se aerodinamički pomoću četiri peraja montirana na zadnjem delu. Principi upravljanja raketom Meteor dizajnirani su da omoguće visoke stope okretanja uz očuvanje performansi usisnika i pogona. Podsistem za aktivaciju peraja (FAS, Fin Actuation Subsystem – Podsistem za aktivaciju peraja) montiran je na zadnjem delu kućišta usisnika. Dizajn FAS-a komplikovan je zbog potrebnih veza između aktuatora u kućištu i peraja montiranih na telo rakete.

Podsistem za aktivaciju peraja (FAS) prvobitno je dizajnirala i proizvodila [[Fairey Hydraulics|Claverham Group]], britanska divizija američke kompanije [[Hamilton Sundstrand]]. Ubrzo nakon toga, dizajn je preuzeo MBDA UK u Stivenidžu, ali je u ranoj fazi razvoja prebačen španskoj kompaniji SENER. SENER je završio razvoj i sertifikaciju FAS-a, uključujući proizvodnju i kvalifikaciju prototipova.

=== Data link ===

Meteor je „omogućen za mrežno povezivanje“. [[Data link]] omogućava avionu koji lansira raketu da pruži ažuriranja o meti tokom srednje faze leta ili preusmeravanje na novu metu ako je potrebno, uključujući podatke od trećih strana izvan [[avion]]a.

Elektronika [[data link]]a montirana je u kućištu desnog usisnika, ispred FAS-a. Antena je postavljena na zadnjem delu kućišta.

Dana 19. novembra 1996. godine, Bayern-Chemie je završio najnoviji u nizu testova dizajniranih da procene slabljenje signala izazvano izduvnim oblakom bogatim [[Бор (хемијски елемент)|borom]] ramdžet motora (TDR, Throttleable Ducted Rocket – Podesivi raketni motor sa vazdušnim protokom), što je bila zabrinutost koju su isticali protivnici ovog oblika ramdžet pogona. Testovi su sprovedeni sa signalima emitovanim kroz izduvni oblak pod različitim uglovima. Početni rezultati sugerisali su da je slabljenje signala znatno manje nego što se očekivalo.<ref>{{Citation | title = Germans to test Meteor ramjet | newspaper = Flight International | date = 27 November 1996}}.</ref>

Avioni [[Eurofighter]] i [[JAS 39 Грипен|Gripen]], sa dvosmernim data linkovima, omogućavaju lansirnoj platformi da pruži ažuriranja o metama ili preusmeravanje dok je raketa u letu. <ref>{{Cite journal|last=Grolleau|first=Henri-Pierre|date=Jun 2019|title=RAFALE : STANDARD F4 en 2022|journal=Air Fan|volume=462|pages=40|via=Direction Générale de l'Armement}}</ref> Data link je sposoban da prenosi informacije kao što su kinematički status. Takođe obaveštava o detekciji mete od strane tragača. <ref>{{Citation | title = MBDA explores Meteor integration and derivatives | publisher = Jane's | newspaper = Missiles and Rockets | date = 2005-06-15}}.</ref>

=== Tehnološke inovacije ===

==== Ramdžet pogon ====

Meteorov statični ramdžet motor (solid-fuel) omogućava održavanje visoke brzine tokom celog leta, za razliku od konvencionalnih raketnih motora koji gube snagu nakon početnog ubrzanja. Ovo povećava domet i „no-escape zone“ (ZIA), čineći '''Meteor''' efikasnijim protiv manevarskih ciljeva. Ramdžet omogućava prilagođavanje brzine i putanje, što je ključno za gađanje na velikim daljinama.

==== Dvosmerni podatkovni link ====

'''Meteor''' koristi dvosmerni podatkovni link koji omogućava komunikaciju sa avionom ili drugim platformama tokom leta. Ovo omogućava korekciju putanje u realnom vremenu, čak i ako cilj menja poziciju ili koristi elektronske protivmere. Ova sposobnost ga izdvaja od starijih raketa poput [[R-77 (raketa)|R-77]], koje imaju ograničenu fleksibilnost nakon lansiranja.

==== Otpornost na elektronske protivmere (ECM) ====

Meteorov aktivni radar (baziran na tehnologiji MBDA) dizajniran je da bude otporan na moderne ECM sisteme, uključujući ometanje i lažne ciljeve. Napredni softver i algoritmi omogućavaju raketi da razlikuje prave ciljeve od smetnji, što je posebno važno u složenim borbenim okruženjima

=== Ekonomski i strateški značaj ===

==== Troškovi programa ====

Razvoj '''rakete Meteor''' započeo je 2001. godine uz saradnju šest evropskih zemalja: [[Уједињено Краљевство|Velike Britanije]], [[Француска|Francuske]], [[Nemačka|Nemačke]], [[Италија|Italije]], [[Шпанија|Španije]] i [[Шведска|Švedske]]. Procenjeni troškovi razvoja programa kretali su se u milijardama evra, podeljeni između zemalja učesnica kako bi se smanjio finansijski teret. Na primer, [[Velika Britanija]] je 2003. godine potpisala ugovor vredan 1,2 milijarde funti za razvoj i početnu proizvodnju, dok su ostale zemlje doprinele proporcionalno svojim budžetima i industrijskim kapacitetima. <ref name="Именован_6-20251117130723">{{cite web |url=https://www.defenseindustrydaily.com/meteor-missile-a-collaborative-european-effort-01234 |title=Meteor Missile: A Collaborative European Effort |website=Defense Industry Daily |access-date=2025-05-05}}</ref>

Pored troškova razvoja, značajni su i troškovi nabavke i integracije. [[Katar]], na primer, naručio je 160 '''raketa Meteor''' 2015. godine za svoje [[Рафал (авион)|avione Rafale]], a dodatnih 170 raketa 2017. godine za [[Eurofighter Typhoon]], što ukazuje na značajne investicije u modernizaciju vazduhoplovstva. <ref name="Именован_7-20251117130723">{{cite web |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/qatar-receives-meteor-missiles-nh90-helos |title=Qatar receives Meteor missiles, NH90 helos |website=Janes |access-date=2025-05-05}}</ref> [[Hrvatska]], kao članica [[NATO]]-a, integrisala je '''Meteor rakete''' u svoje [[Рафал (авион)|Rafale avione]], čija je nabavka koštala oko 1,1 milijarde evra za 12 aviona, uključujući naoružanje i podršku. <ref name="Именован_8-20251117130723">{{cite web |url=https://www.armyrecognition.com/defense_news_january_2025_global_security_army_industry/croatia_completes_reception_of_rafale_fighter_jets_to_strengthen_nato_airpower.html |title=Croatia Completes Reception of Rafale Fighter Jets to Strengthen NATO Airpower |website=Army Recognition |access-date=2025-05-05 }}{{Мртва веза}}</ref>

Tabela ispod prikazuje proceњene troškove povezane sa programom '''Meteor''' za različite zemlje:

{| class="wikitable"
|-
! Zemlja !! Faza !! Procenjeni troškovi !! Napomena !! Izvor
|-
| [[Velika Britanija]] || Razvoj i početna proizvodnja || 1,2 milijarde GBP || Ugovor iz 2003. godine || <ref name="Именован_6-20251117130723"/>
|-
| [[Katar]] || Nabavka (Rafale, 2015) || Nepoznato (160 raketa) || Deo ugovora za 24 Rafale aviona || <ref name="Именован_7-20251117130723"/>
|-
| [[Hrvatska]] || Nabavka i integracija || ~1,1 milijarda EUR || Uključuje 12 Rafale aviona i naoružanje || <ref name="Именован_8-20251117130723"/>
|-
| [[UAE]] || Nabavka (Rafale, 2025) || Nepoznato (300 raketa) || Deo paketa za Rafale F4 || <ref>{{cite web |url=https://bulgarianmilitary.com/2025/03/09/300-meteor-missiles-arm-uaes-rafales-in-bold-french-team-up/ |title=300 Meteor missiles arm UAE’s Rafales in bold French team-up |website=Bulgarian Military |access-date=2025-05-05}}</ref>
|}

==== Troškovi i proizvodnja ====

'''Meteor''' je skuplji od [[AIM-120 AMRAAM]] zbog ramdžet tehnologije i naprednog navođenja, sa procenjenom cenom od oko 2 miliona evra po raketi. Visoki troškovi ograničavaju njegovu upotrebu na elitne vazduhoplovne snage, ali pružaju stratešku prednost u sukobima visokog intenziteta. Proizvodnja je koncentrisana u Evropi, sa fabrikama u [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]], [[Француска|Francuskoj]], i [[Nemačka|Nemačkoj]], što jača evropsku odbrambenu industriju.

==== Uticaj na nacionalne budžete ====

Investicije u '''Meteor''' program imaju značajan uticaj na nacionalne odbrambene budžete, posebno za manje zemlje poput [[Хрватска|Hrvatske]]. Nabavka [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] i '''Meteor raketa''' predstavljala je jednu od najvećih odbrambenih investicija u istoriji [[Хрватска|Hrvatske]], finansiranu delimično kroz kredite i nacionalni budžet. Ovo je izazvalo debate o balansiranju između odbrambenih i socijalnih prioriteta, s obzirom na to da [[Hrvatska]] ima ograničene finansijske resurse u poređenju sa većim [[NATO]] članicama. <ref>{{cite web |url=https://www.coface.com/News-Publications/Country-Risk-Assessment/Croatia |title=Croatia: Country File, Economic Risk Analysis |website=Coface |access-date=2025-05-05}}</ref>

Za [[Katar]], zemlju sa značajnim prihodima od prirodnog gasa, nabavka '''Meteor raketa''' i [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] deo je šire strategije diversifikacije odbrambenih kapaciteta i smanjenja zavisnosti od američkih sistema. Ekonomski troškovi su ublaženi visokim prihodima od izvoza energenata, ali su i doprineli jačanju lokalne odbrambene industrije kroz obuku i transfer tehnologije. <ref>{{cite web |url=https://www.brookings.edu/blog/order-from-chaos/2021/01/19/the-blockade-on-qatar-helped-strengthen-its-economy-paving-the-way-to-stronger-regional-integration/ |title=The blockade on Qatar helped strengthen its economy, paving the way to stronger regional integration |website=Brookings |access-date=2025-05-05}}</ref>

==== Regionalni kontekst ====

U kontekstu [[Balkan]]a, [[Hrvatska]] je 2025. godine završila nabavku [[Рафал (авион)|Rafale aviona]] opremljenih raketama '''Meteor''', što je značajno ojačalo njenu poziciju u [[NATO]] integrisanoj protivvazdušnoj odbrani. Ova investicija, vredna oko 1,1 milijarde evra, omogućava [[Хрватска|Hrvatskoj]] superiornost u vazdušnom prostoru u odnosu na [[Србија|Srbiju]], koja koristi starije [[R-77 (raketa)|R-77 rakete]] na avionima [[MiG-29]]. [[Srbija]] je 2024. godine naručila [[Рафал (авион)|Rafale avione]], ali bez '''Meteor raketa''' zbog francuskih ograničenja, što ograničava njene vazduh-vazduh sposobnosti, i stvara asimetriju u regionalnoj ravnoteži snaga. Ova dinamika može uticati na stabilnost regiona, posebno u svetlu istorijskih tenzija. <ref>{{cite web |url=https://bulgarianmilitary.com/2024/08/14/france-prohibits-arming-serbian-rafale-jets-with-meteor-aams/ |title=France Prohibits Arming Serbian Rafale Jets with Meteor AAMs |website=Bulgarian Military |access-date=2025-05-05 }}{{Мртва веза}}</ref> Kao alternativa, Srbija razmatra [[MICA (projektil)|MICA rakete]] ili indijske [[Astra Mark 2/3 rakete]], koje nude domet do 160&nbsp;km, ali su manje efikasne od '''Meteora'''.

U regionu [[Персијски залив|Persijskog zaliva]], [[Katar]] je postao prva zemlja na [[Блиски исток|Bliskom istoku]] koja je 2021. godine integrisala '''Meteor rakete''' na svoje [[Рафал (авион)|Rafale]] i [[Eurofighter|Eurofighter avione]]. Ova investicija deo je šire strategije jačanja vojnih kapaciteta usred regionalnih rivaliteta, uključujući tenzije sa [[Iran]]om i susednim zemljama GCC-a. Nabavka '''Meteor raketa''' omogućava [[Katar]]u superiornost u vazdušnim borbama, dok istovremeno podstiče ekonomske koristi kroz obuku lokalnog osoblja i potencijalni transfer tehnologije. <ref>{{cite web |url=https://bulgarianmilitary.com/2021/12/20/mbda-meteor-air-to-air-missiles-and-helos-for-qatar-emiri-air-force/ |title=MBDA Meteor air-to-air missiles and helos for Qatar Emiri Air Force |website=Bulgarian Military |access-date=2025-05-05}}</ref>

==== Strateška prednost ====

'''Meteor''' omogućava zemljama korisnicima (npr. [[Хрватска|Hrvatskoj]], [[Француска|Francuskoj]], [[UK]]) superiornost u vazduhu, posebno u regionima sa tenzijama (npr. [[Balkan]], [[Bliski istok]]). Na primer, [[Hrvatska]] je 2025. potvrdila posedovanje '''Meteora''' sa [[Рафал (авион)|Rafaleima]], što značajno povećava njenu odbrambenu sposobnost u odnosu na [[Србија|Srbiju]], koja koristi [[R-77 (raketa)|R-77]] na [[MiG-29]] avionima.

==== Strateške implikacije ====

Strateški, Meteor rakete pružaju korisnicima sposobnost za brzo reagovanje na vazdušne pretnje, što je posebno važno u regionima sa visokim bezbednosnim rizicima poput Balkana i [[Персијски залив|Persijskog zaliva]]. Za [[Хрватска|Hrvatsku]], one jačaju ulogu u [[NATO]] integrisanoj protivvazdušnoj odbrani, dok za [[Katar]] predstavljaju ključni element odvraćanja u složenom geopolitičkom okruženju. Međutim, visoki troškovi nabavke i integracije mogu izazvati ekonomske izazove za manje zemlje, dok političke odluke o izvozu (npr. ograničenja za [[Србија|Srbiju]]) dodatno oblikuju regionalnu dinamiku.

=== Podrška ===

Koncept integrisane logističke podrške predložen za '''Meteor''' uklanja potrebu za linijskim održavanjem. Rakete će se čuvati u namenskim kontejnerima kada nisu u upotrebi. Ako ugrađena oprema za testiranje (Built-In Test) detektuje kvar, raketa će biti vraćena kompaniji MBDA na popravku. Meteor je dizajniran da ima životni vek u vazdušnom prenosu od 1.000 sati pre nego što bude potrebno bilo kakvo održavanje. <ref name="JALW">{{Citation |publisher=Jane's |title=Air Launched Weapons |date=30 July 2006}}.</ref>

== Narudžbine ==

[[File:2019 Royal International Air Tattoo 20190719160000 1P4A8363 1 (48321282437).jpg|thumb|Raketa Meteor ispred aviona SAAB JAS 39 Gripen.]]

Puni razvoj i proizvodnja rakete '''Meteor''' započeli su 2003. godine potpisivanjem ugovora vrednog 1,2 milijarde funti od strane [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]] u ime [[Француска|Francuske]], [[Nemačka|Nemačke]], [[Италија|Italije]], [[Шпанија|Španije]], [[Шведска|Švedske]] i [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]]. <ref>{{cite web |url=http://www.defense-aerospace.com/articles-view/release/3/13409/mbda-wins-european-meteor-contract-(jan.-3).html |title=MBDA Signs Meteor Missile Contract |date=January 2, 2003 |publisher=MBDA |access-date=2020-05-10 }}</ref>

Procenat učešća u programu dodeljen svakoj partnerskoj zemlji menjao se nekoliko puta tokom godina. Odluka [[Nemačka|Nemačke]] da smanji planiranu nabavku rezultirala je time da je [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] preuzelo 5% programa od Nemačke, čime je Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo 39,6%, a Nemačka 16%. [[Francuska]] finansira 12,4%, [[Italija]] 12%, dok [[Švedsk]]a i [[Španija]] učestvuju sa po 10%.

Integrisani projekat tim (IPT, Integrated Project Team – Integrisani projekat tim) osnovan je u MoD Abbey Wood sa predstavnicima svih partnerskih zemalja pridodatima timu. Programom upravlja Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva (MoD, Ministry of Defence – Ministarstvo odbrane) putem IPT-a u ime partnerskih zemalja. Međunarodna kancelarija za upravljanje projektom (IJPO, International Joint Programme Office – Međunarodna kancelarija za zajednički program) podnosi izveštaje glavnom rukovodiocu nabavke odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, izvršnom odboru Agencije za nabavku odbrane (DPA, Defence Procurement Agency – Agencija za nabavku odbrane) i Međunarodnom upravnom odboru koji čine predstavnici vazduhoplovnih snaga svake partnerske zemlje sa jednom ili dve zvezdice.

Glavni izvođač, [[MBDA]], upravljaće i izvršavati program preko svojih operativnih kompanija u Francuskoj, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, u saradnji sa [[Bayern-Chemie/Protac]] u Nemačkoj, [[Inmize Sistemas]] SL u Španiji i [[Saab Bofors Dynamics]] u Švedskoj. Procenjuje se da će u programu učestvovati preko 250 kompanija širom Evrope. Posao će MBDA dodeljivati svojim partnerima koji dele rizik na osnovu „zaslužene vrednosti“, prema kojoj se posao dodeljuje na osnovu najbolje komercijalne vrednosti, uzimajući u obzir tehničku izvrsnost, ali s ciljem da se „uopšteno“ uskladi sa udelom finansiranja razvoja koji obezbeđuje svaka zemlja.

Program razvoja u velikoj meri koristi računarske simulacije, pa bi trebalo da zahteva relativno mali broj ispaljivanja, od kojih će neka pokrivati aktivnosti tradicionalno povezane sa ispitivanjima integracije na avione. Prvo ispaljivanje, sa aviona [[JAS 39 Грипен|Gripen]], očekivalo se 2005. godine, sa datumom ulaska u službu u avgustu 2012. godine.

U decembru 2009. godine, španska vlada odobrila je nabavku 100 raketa '''Meteor''' i pripadajuće opreme za podršku. <ref name=":2">{{cite press release | title = Cabinet meeting | publisher = Spanish Government | date = 2003-06-17 | url = http://www.la-moncloa.es/ConsejodeMinistros/Referencias/_2009/refc20091223.htm | access-date = 2009-12-23 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20091229212957/http://www.la-moncloa.es/ConsejodeMinistros/Referencias/_2009/refc20091223.htm | archive-date = 2009-12-29 }}</ref>

U septembru 2010. godine, Švedska uprava za odbrambeni materijal (FMV, Försvarets Materielverk – Uprava za odbrambeni materijal) potpisala je ugovor o narudžbini za proizvodnju rakete '''Meteor''' sa Ministarstvom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva; očekivalo se da će sistem biti operativan u švedskom ratnom vazduhoplovstvu 2015. godine. <ref>{{Citation | url = http://www.fmv.se/WmTemplates/page.aspx?id=5295 | archive-url = https://web.archive.org/web/20101022154614/http://www.fmv.se/WmTemplates/page.aspx?id=5295 | url-status = dead | archive-date = 2010-10-22 | title = FMV | place = [[Sweden|SE]] }}.</ref>

U maju 2015. godine, [[Katar]] je naručio 160 raketa Meteor za opremanje aviona [[Dassault Rafale]] katarskog emirovog ratnog vazduhoplovstva. <ref>{{cite web|url=http://airrecognition.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1745%20|title=Air recognition|work=airrecognition.com|access-date=30 January 2016|archive-date=30 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170630181312/http://airrecognition.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1745|url-status=dead}}</ref>

Očekuje se da će [[grčko ratno vazduhoplovstvo]] opremiti svoje lovce Rafale raketama '''Meteor'''. <ref>{{cite web|url=https://greekcitytimes.com/2020/12/23/rafale-give-greece-major-advantage/0|title=French-made Rafale fighter jets will give Greece a major advantage|work=greekcitytimes.com|date=23 December 2020|access-date=18 January 2021}}</ref> Raketa je zvanično ušla u službu u martu 2023. godine. <ref>{{cite web | last=Ιωαννίδης | first=Σταύρος | title=Και "επίσημα" ο Meteor στην Πολεμική Αεροπορία | website=CNN.gr | date=2023-03-06 | url=https://www.cnn.gr/ellada/story/352862/kai-episima-o-meteor-stin-polemiki-aeroporia-apokleistikes-fotografies | language=el | access-date=2023-12-18}}</ref>

Narudžba [[Egipat|Egipta]] za Rafale iz 2021. godine isključila je raketu '''Meteor''' dugog dometa, <ref>{{Cite web|last=Laird|first=Robbin|date=2021-03-03|title=France and the Sale of Rafale to Egypt: Sans Meteor|url=https://sldinfo.com/2021/03/france-and-the-sale-of-rafale-to-egypt-sans-meteor/|access-date=2021-07-29|website=Second Line of Defense|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web|last=Laird|first=Robbin|date=2021-05-05|title=Egypt to Buy More Rafale Fighter Jets|url=https://sldinfo.com/2021/05/egypt-to-buy-more-rafale-fighter-jets/|access-date=2021-07-29|website=Second Line of Defense|language=en-US}}</ref> iako su [[Sjedinjene Američke Države]] 2019. godine ukinule svoje prigovore na takvu kupovinu. <ref>{{Cite web |title=Egyptian Air Force displays SCALP cruise missile |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/egyptian-air-force-displays-scalp-cruise-missile |access-date=2023-01-27 |website=Janes.com |date=3 February 2021 |language=en}}</ref> Izveštaji su kontradiktorni u pogledu toga da li je [[Egipat]] kasnije kupio rakete '''Meteor'''. <ref>{{Cite web |title=Gripen E fires Meteor missile for first time |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/gripen-e-fires-meteor-missile-for-first-time |access-date=2023-01-27 |website=Janes.com |date=31 August 2022 |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |title=Why the Egyptian Air Force has such a varied fighter fleet |url=https://www.key.aero/article/why-egyptian-air-force-has-such-varied-fighter-fleet |access-date=2023-01-27 |website=www.key.aero |date=27 July 2022 |language=en}}</ref>

=== Ključne prekretnice ===

[[Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva]] (MoD, Ministry of Defence – Ministarstvo odbrane) definisalo je četiri „strogo definisane“ ugovorne prekretnice koje su morale biti ispunjene, inače bi program bio otkazan, a od kompanije MBDA bi se očekivalo da vrati sredstva uložena u razvoj: <ref>{{Citation | title = Beyond visual range shoot-out hots up | newspaper = Flight International | date = 27 June – 3 July 2000}}.</ref>

* Demonstracija uspešnog prelaza sa pojačavajućeg na održavajući pogon.
* Demonstracija kontrole asimetričnog tela rakete. Postojala je zabrinutost da bi protok vazduha kroz usisnike mogao biti poremećen tokom manevara, što bi rezultiralo gubitkom performansi pogona ili čak kontrole. Asimetrična konfiguracija takođe postavlja jedinstvene probleme upravljanja. Postizanje ove prekretnice trebalo je demonstrirati korišćenjem računarskih modela validiranih na osnovu rezultata ispitivanja Demonstratora lansiranog iz vazduha (ALD, Air Launched Demonstrator – Demonstrator lansiran iz vazduha).
* Demonstracija prenosa poravnanja inercijalnog mernog sistema rakete. Ovaj proces osigurava da raketa zna gde se nalazi u trenutku lansiranja. Precizno poznavanje početne pozicije ključno je za tačnu navigaciju, posebno za angažmane na velikim daljinama.
* Ova prekretnica odnosi se na sposobnost rakete '''Meteor''' za elektronske protiv-protivmere (ECCM, Electronic Counter-Countermeasures – Elektronske protiv-protivmere). Ovo je visoko poverljiv posao koji će se obavljati u MBDA-ovoj laboratoriji za testiranje hardvera u petlji (hardware-in-the-loop) u [[Rim]]u. <ref name =mbdaprep>{{Citation | title = MBDA starts preparations for first Meteor test firings | publisher = Jane's | newspaper = Missiles & Rockets | date = 12 July 2000}}.</ref>

Ispunjenje ovih prekretnica ocenjivaće kompanija [[QinetiQ]], koja deluje kao nezavisni revizor.

=== Razvoj ===

==== Ugovori i početni razvoj ====

Na sajmu avijacije u Parizu 2003. godine, kompanija MBDA potpisala je ugovor sa Bayern-Chemie/Protac vredan preko 250 miliona evra za razvoj, proizvodnju prve serije i integrisanu logistiku podsistema pogona (PSS, Propulsion Sub-System – Podsistem pogona) rakete '''Meteor'''. <ref name = MBDA>{{cite press release | title = MBDA awards Meteor contract to Bayern-Chemie/Protac | publisher = MBDA | date = 2003-06-17 | url = http://www.mbda.net/mbda/site/FO/scripts/newsFO_complet.php?lang=EN&news_id=83 | access-date = 2006-11-07 }}{{dead link|date=July 2017 |bot=MBlaze Lightning |fix-attempted=yes }}</ref> Takođe na sajmu, MBDA i Thales formalizovali su svoj sporazum iz juna 2002. godine potpisivanjem ugovora vrednog 46 miliona evra koji pokriva razvoj i početnu proizvodnju tragača za rakete namenjene Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF, Royal Air Force – [[Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo]]). <ref>{{Citation | title = Thales MBDA Meteor seeker contract | publisher = MBDA | type = press release | date = June 17, 2003}}.</ref>

Tokom osam meseci nakon potpisivanja ugovora, MBDA je utvrdila konačni spoljašnji oblik rakete '''Meteor'''. Do leta 2003. godine započela je proizvodnja modela u punoj veličini za provere ugradnje na avion, kao i modela smanjene veličine za testove u [[aerotunel]]u zakazane za jesen. <ref name="Meteor loses its wings">{{Citation | title = Meteor loses its wings | publisher = Jane's | newspaper = Missiles & Rockets | date = 23 July 2003}}.</ref> Srednje postavljena krila, koja su bila deo prvobitno predložene konfiguracije, uklonjena su. Nakon opsežnih predugovornih testova u aerotunelu i sve većeg iskustva MBDA-e sa tehnologijama navođenja i upravljanja za konfiguracije bez krila, poput rakete [[ASRAAM]], dizajn bez krila smatran je najboljim rešenjem za ispunjenje zahteva performansi. Kontrolna peraja su takođe redizajnirana tako da su sva četiri peraja identična.

U decembru 2003. godine, MBDA i Saab Bofors Dynamics potpisali su omogućavajući ugovor vredan 485 miliona kruna koji pokriva upravljanje programom, učešće na sistemskom nivou, učešće u razvoju algoritama za tragač, navođenje i autopilot, razvoj softvera za raketu, razvoj opreme za testiranje, aktivnosti dokazivanja sistema i sistem za telemetriju i razbijanje (TBUS, Telemetry and Break-Up System – Sistem za telemetriju i razbijanje). <ref name="Saab"/>

==== Integracija na avione ====

U oktobru 2003. godine izvršena je prva probna ugradnja geometrijski reprezentativnog modela na avion [[Eurofighter]]. <ref name="Meteor fit-tested">{{Citation | title = Meteor fit-tested on Typhoon | publisher = Jane's | newspaper = Missiles & Rockets | date = 23 July 2003}}.</ref>  Provere su uspešno obavljene na polu-uvučenim lanserima raketa sa dugim hodom ispod trupa i na lanserima montiranim na šine ispod krila. U novembru 2003. godine, Saab Aerosystems dobio je narudžbu vrednu 435 miliona švedskih kruna od Švedske uprave za odbrambeni materijal (FMV, Försvarets Materielverk – Uprava za odbrambeni materijal) za integraciju rakete '''Meteor''' na avion [[JAS 39 Грипен|Gripen]]. <ref name="Saab"/> Kao glavni izvođač za zadatak integracije, Saab Aerosystems podržavali su Ericsson Microwave Systems, Saab Bofors Dynamics i MBDA ([[Ujedinjeno Kraljevstvo]]).

U aprilu 2004. godine, MBDA je izvršila provere ugradnje na avion [[JAS 39 Грипен|Gripen]] u pogonu kompanije [[Saab]] u Linkopingu. <ref name = Testiranja>{{Citation | title = Gripen trials success marks next milestone for Meteor | publisher = MBDA | type = press release | date = 22 April 2003}}.</ref> Ovim su demonstrirani mehanički interfejsi između rakete, višeraketnog lansera (MML, Multi-Missile Launcher – Višeraketni lanser) i aviona.

===== Integracija na avionima Rafal =====

Prvi let sa '''raketom Meteor''' u podvešenom stanju (bez lansiranja) izveden je na avionu [[Dassault Rafale#Standard F2|Rafale Marine F2]] u Istru ([[Francuska]]) u septembru 2005. godine, dok su prvi testovi katapultiranja i sletanja izvedeni u decembru iste godine na nosaču aviona '[[Носач авиона Шарл де Гол (R91)|'Charles de Gaulle]]'' <ref>{{Lien web | titre = Meteor Missile Takes to the Sky with Europe's Next Generation Fighters | éditeur = MBDA | langue = en | date = 2005-12-13 | url = http://www.mbda.net/mbda/site/FO/scripts/newsFO_complet.php?lang=EN&news_id=157 | consulté le = 2006-11-07 }}{{Мртва веза}}.</ref>.

Dana 31. decembra 2010, francuska Agencija za nabavke u oblasti odbrane ([[Direction générale de l'Armement|DGA]]) je obavestila kompanije Dassault, MBDA i Thales o početku procesa integracije rakete '''Meteor''' na avion [[Рафал (авион)|Rafale.]] Aeromehanička ispitivanja počela su u septembru 2011. godine, sa ciljem provere različitih konfiguracija aviona [[Рафал (авион)|Rafale]] opremljenih raketama Meteor, u kombinovanim varijantama vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. U maju 2012. godine, iste konfiguracije su proverene i na verziji Rafale Marine sa nosača aviona ''[[Носач авиона Шарл де Гол (R91)|'Charles de Gaulle]]''. Testiranja odvajanja rakete od aviona započela su 4. oktobra 2012. godine, dok su ostala ispitivanja integracije trebala biti nastavljena do 2016. <ref>{{cite web |url=http://www.meretmarine.com/fr/content/le-rafale-lache-ses-premiers-meteor |title=Le Rafale lâche ses premiers Meteor |website=Mer et Marine |date=18 October 2012 |access-date=27 October 2012 |language=fr}}</ref>

Dana 28. aprila 2015. godine, timovi [[Ministarstva odbrane Francuske]], kompanija Dassault Aviation i MBDA izveli su prvo vođeno lansiranje rakete '''Meteor''' sa aviona [[Рафал (авион)|Rafale]] protiv vazdušnog cilja. Test je izveden sa aviona [[Рафал (авион)|Rafale]] iz vazduhoplovne baze [[DGA Essais en vol|BA 120 Kazó]], a cilj je uspešno pogođen na poligonu DGA za ispitivanje raketa u Biskarosu. <ref>{{lien web | titre = Réussite du premier tir guidé d’un missile Meteor à partir du Rafale | éditeur = Ministère de la Défense | date = 2015-04-30 | url = https://www.defense.gouv.fr/actualites/international/reussite-du-premier-tir-guide-d-un-missile-meteor-a-partir-du-rafale | consulté le = 2015-05-01 | title = Архивирана копија | access-date = 26. 04. 2025 | archive-date = 07. 10. 2022 | archive-url = https://web.archive.org/web/20221007124020/http://www.defense.gouv.fr/actualites/international/reussite-du-premier-tir-guide-d-un-missile-meteor-a-partir-du-rafale | url-status =  }}.</ref> Godine 2021. izveden je prvi operativni let aviona [[Рафал (авион)|Rafale]] opremljenog '''raketama Meteor''' u verziji sa bojevom glavom. <ref name="Premier vol d'un Rafale F3R avec des missiles air-air longue portée METEOR bons de guerre">{{Lien web |langue=fr-FR |prénom=Laurent |nom=Lagneau |titre=Premier vol d'un Rafale F3R avec des missiles air-air longue portée METEOR "bons de guerre" |url=https://www.opex360.com/2021/03/05/premier-vol-dun-rafale-f3r-avec-des-missiles-air-air-longue-portee-meteor-bons-de-guerre/ |site=Zone Militaire |date=2021-03-05 |consulté le=2024-12-02}}</ref>

Kao primer, konfiguracija aviona [[Dassault Rafale|Rafale]] u misiji za ostvarivanje [[vazdušna nadmoć|vazdušne nadmoći]], u kojoj avion može da nosi do četiri '''rakete Meteor''', najčešće uključuje:

* Dve '''rakete Meteor''';
* Četiri rakete [[MICA|MICA-EM]] (radarsko samonavođenje);
* Dve rakete [[MICA|MICA-IR]] (infracrveno samonavođenje);
* Jedan supersonični [[rezervoar za gorivo|rezervoar]] kapaciteta 1250 litara. <ref>{{Article | titre =Le Rafale change de braquet avec Meteor | série = Hors-série Rafale 2010 |sous-titre=Le Rafale au combat |revue=[[Air & Cosmos]] |ISSN=1240-3113 |date= 2010 |pages=99}}.</ref>

==== Testiranje ====

Do kraja 2004. godine sprovedena su tri ispitivanja Demonstratora lansiranog iz vazduha (ALD, Air Launched Demonstrator – Demonstrator lansiran iz vazduha), uz planirana dalja ispitivanja za početak 2005. godine. <ref name = MBDA/> Kampanja ispitivanja pogona sa lansiranjem sa zemlje započela je u [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenim Američkim Državama]], sa prvim ispitivanjem obavljenim u julu 2004. godine. <ref name = MBDA/> Istovremeno, testovi u aerotunelu završeni su u pogonu kompanije BAE Systems u Vartonu, [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], i u ONERA-i u Modanu, [[Francuska]], potvrđujući rad usisnika vazduha i modelirane aerodinamičke karakteristike za prve letne probe. <ref name = Testiranja/> U avgustu 2004. godine, Bayern-Chemie isporučila je prvi inertni podsistem pogona (PSS), koji je korišćen za strukturna ispitivanja, između ostalog. <ref name="Bayern-Chemie Prota">{{Citation | title = Bayern-Chemie Protac delivers Meteor propulsion system | publisher = Jane's | newspaper = International Defense Review | date = 20 September 2004}}.</ref>

U maju 2005. godine izvršeno je prvo lansiranje rakete '''Meteor''' sa aviona [[JAS 39 Gripen]] na poligonu Vidsel u [[Шведска|Švedskoj]]. Raketa je bila potpuno funkcionalna, ali bez bojeve glave ili tragača, sa fokusom na lansiranje i pogon. U avgustu 2005. godine, drugo lansiranje sa [[JAS 39 Грипен|Gripena]] na Vidselu proveravalo je algoritme za kontrolu asimetričnog tela rakete i navigaciju u širem operativnom okviru. Raketa je lansirana na maloj visini, letela na 100 metara duž poligona, popela se na 8.000&nbsp;metara, izvodeći manevre sa visokim g opterećenjem. Podaci sa dvosmernog data linka prikupljeni su, a informacije tragača simulirane. <ref name="Meteor loses its wings"/>

Do leta 2005. godine, dva inerna projektila isporučena su u Modan radi pripreme za slobodnostrujna ispitivanja nakon modifikacija pogona. Ova ispitivanja započela su „delimičnim ispaljivanjem“ pre letnjih praznika u Francuskoj, a dva ispaljivanja u punom obimu usledila su kasnije tokom godine. Testovi su demonstrirali rad usisnika vazduha, prelaz sa pojačavajućeg na održavajući pogon, kontrolu potiska održavajućeg motora i aerodinamičke karakteristike u nadzvučnim uslovima, smanjujući rizik za ALD ispitivanja zakazana za poslednji kvartal 2005. godine. <ref name="MBDA131205">{{cite press release | title =Meteor missile takes to the sky with Europe's next generation fighters | publisher =MBDA | date =2005-12-13 | url =http://www.mbda.net/mbda/site/FO/scripts/newsFO_complet.php?lang=EN&news_id=157 | access-date =2006-11-07 }}{{dead link|date=July 2017 |bot=MBlaze Lightning |fix-attempted=yes }}</ref>

Dana 9. septembra 2005. godine, prvi let rakete '''Meteor''' na avionu [[Рафал (авион)|Rafale M standarda F2]] [[Francuska mornarica|Francuske mornarice]] uspešno je izvršen iz Istra, [[Francuska]], u pripremi za ispitivanja sa [[Носач авиона Шарл де Гол (R91)|nosača aviona na nuklearni pogon Charles de Gaulle]], započeta 11. decembra 2005. godine.  <ref name="MBDA131205"/> Testovi su koristili dva projektila za obuku rukovanja na zemlji (GHTM, Ground Handling Training Missile – Projektil za obuku rukovanja na zemlji) i projektil za prikupljanje ekoloških podataka (EDG, Environmental Data Gathering – Prikupljanje ekoloških podataka), montirane naizmenično na lansere ispod krila ili trupa. EDG projektil, koji predstavlja dinamičke osobine operativne rakete, merio je nivoe šoka i vibracija u teškom okruženju nosača. Izvedeno je oko dvadeset katapultnih lansiranja, zaustavljanja na palubi i dodira i odlazaka, a ispitivanja su završena dan ranije nego što je planirano. .<ref name="JMR05">Rafale flies Meteor trials from Charles de Gaulle", Jane's Missiles & Rockets 2005</ref>

Dana 13. decembra 2005. godine započela je kampanja u [[Шведска|Švedskoj]] sa letovima projektila sa avionikom '''Meteor''' (GMA5, Guided Missile Avionics – Projektil sa avionikom za navođenje) na avionu Gripen 39.101, modifikovanom sa softverom specifičnim za '''Meteor'''. <ref name="Saab"/> GMA5, električno povezan sa avionom, verifikovao je mehaničke, električne i funkcionalne interfejse, uključujući prvu dvosmernu komunikaciju u letu, pripremajući ALD ispitivanja pomerena za proleće 2006. zbog nedostatka zimskih dnevnih sati na poligonu Vidsel. <ref name="MBDA131205"/>

U posebnom ispitivanju, avion [[Eurofighter]] eskadrile br. 17 (R) RAF-a leteo je sa dva GHTM projektila na prednjim stanicama ispod trupa radi provere rukovanja tokom manevara. <ref name="Saab"/>

Dana 21. januara 2006. godine, priprema poligona na Vidselu sa GMA5 na avionu 39.101 verifikovala je komunikacije sistema uoči prvog ispaljivanja.  <ref name="Saab"/> Prvo ALD ispitivanje izvršeno je 9. maja 2006. godine sa Gripena na visini od 7.000 metara. Raketa, lansirana sa višeraketnog lansera (MML), ubrzala je na preko 2,0 maha za dve sekunde, ali nije prešla na održavajući pogon zbog greške u softveru ventila generatora gasa, razvijenog od strane podizvođača Bayern-Chemie. Raketa je razbijena na komandu, ali su telemetrijski podaci prikupljeni, a usisnici vazduha ostali zatvoreni. <ref name="AWST260606">"Meteor fizzles, then burns", Aviation Week & Space Technology, 26 June 06</ref> Nakon ispravke, ponovljeno ispitivanje 20. maja 2006. godine bilo je uspešno, sa raketom koja je izvela unapred programirane manevre pod autopilotom, završavajući let razbijanjem unutar poligona. <ref name="AWST260606"/>

Dana 30. juna 2006. godine, projektil za prikupljanje podataka tragača (SDG, Seeker Data Gathering – Prikupljanje podataka tragača) testiran je na [[JAS 39 Грипен|Gripenu]] tokom 1,5-satnog leta, prikupljajući podatke za treću ključnu prekretnicu. Program razvoja tragača, započet ovim testom, planiran je da se završi prvim vođenim ispaljivanjem 2008. godine, uključujući prikupljanje podataka o smetnjama, prenos poravnanja i praćenje meta u prisustvu elektronskih protivmera (ECM, Electronic Countermeasures – Elektronske protivmere). <ref>{{Citation | title = Meteor missile demonstrates seeker functionality | publisher = Jane's | newspaper = Missiles and Rockets | date = 28 July 2006}}.</ref> <ref>{{Citation | title = Meteor reaches milestone | newspaper = Flight International | date = 25 July 2006}}.</ref>

Dana 5. septembra 2006. godine, treće ALD ispitivanje na Vidselu bilo je uspešno, sa različitim profilom leta. .<ref>{{cite press release | title = Third Firing Success for Meteor Air Dominance Missile | publisher = MBDA | date = 2006-09-14 | url = http://www.mbda.net/mbda/site/FO/scripts/newsFO_complet.php?lang=EN&news_id=169 | access-date = 2006-11-07 }}{{dead link|date=July 2017 |bot=MBlaze Lightning |fix-attempted=yes }}</ref> Do aprila 2006. godine, devet pogonskih ispitivanja obavljeno je u pogonu Bayern-Chemie u [[Nemačka|Nemačkoj]], uz dobar napredak u računarskim simulacijama i zemaljskim testovima, pripremajući prvo vođeno lansiranje za 2007. godinu.  <ref name="Meteor fit-tested"/>

U martu 2007. godine, Elektronsko testno vozilo lansirano je i uspešno povraćeno, validirajući telo rakete, pogonski sistem i sekvencu lansiranja. <ref name = Testiranja/>

Do decembra 2010. godine, završeno je pet lansiranja: četiri sa [[JAS 39 Грипен|Gripena]] u [[Шведска|Švedskoj]] i jedno sa zemlje u [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenim Američkim Državama]]. Ova lansiranja demonstrirala su funkcije tokom lansiranja, aktivan dvosmerni data link, prepoznavanje meta, proporcionalnu navigaciju, prelaz na održavajući pogon, visoke g manevre i letove na velikim daljinama. <ref name="Bayern-Chemie Prota"/>

==== Kašnjenja i izazovi ====

Izveštaj Nacionalne kancelarije za reviziju [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]] (NAO, National Audit Office – Nacionalna kancelarija za reviziju) o velikim projektima iz 2006. godine prijavio je kašnjenje od 12 meseci u programu '''Meteor''', pomerajući očekivani datum ulaska u službu na avgust 2013. godine. <ref>{{cite web |url = http://www.nao.org.uk/publications/nao_reports/06-07/060723i.pdf |title = Ministry of Defence Major Projects Report |year = 2006 |access-date = 2006-12-13 |author = Comptroller and Auditor General |publisher = National Audit Office |archive-date = 23. 10. 2008 |archive-url = https://web.archive.org/web/20081023150054/http://www.nao.org.uk/publications/nao_reports/06-07/060723i.pdf |url-status =  }}</ref> Glavni rukovodilac nabavke odbrane izjavio je da ovo nema veze sa samom raketom, „Meteor zapravo ide veoma dobro.“ <ref>{{Citation | title = UK MinDP and Eurofighter Typhoon | journal = Defence Analysis | volume = 9 | number = 12 |date=December 2006}}.</ref> Glavni razlog za pomeranje bio je nedostatak aviona [[Eurofighter]] za radove na integraciji. Ministar nabavke odbrane, lord Drejson, izjavio je: „Smatram da je ovo problem kompanije Eurofighter GmbH.“ Prijavljeno je da ovo kašnjenje može dovesti do toga da RAF koristi raketu AMRAAM do tačke kada zalihe vazduhoplovnih raketa postanu niske. <ref>{{cite web | url = http://jmr.janes.com/public/jmr/ | title = Royal Air Force could face BVRAAM shortage | access-date = 2006-12-09 | first = Doug | last = Richardson | publisher = Jane's Information Group }}{{dead link|date=July 2017 |bot=MBlaze Lightning |fix-attempted=yes }}</ref>

==== Kasnija integracija i operativna upotreba ====

Dana 28. aprila 2015. godine, Francusko ministarstvo odbrane, Dassault Aviation i MBDA izvršili su prvo vođeno lansiranje '''rakete Meteor''' sa aviona [[Dassault Rafale]] na vazdušnu metu. Test, izveden sa Rafalea koji je leteo sa lokacije DGA Essais en Vol u Kazo-u, uspešno je završen u zoni lokacije DGA Essais de Missiles u Biskarosu. <ref>{{cite press release | title = Réussite du premier tir guidé d'un missile Meteor à partir du Rafale | publisher = Ministère de la Défense | date = 2015-04-30 | url = http://www.defense.gouv.fr/actualites/international/reussite-du-premier-tir-guide-d-un-missile-meteor-a-partir-du-rafale | access-date = 2015-05-01 | archive-date = 04. 03. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304042559/http://www.defense.gouv.fr/actualites/international/reussite-du-premier-tir-guide-d-un-missile-meteor-a-partir-du-rafale | url-status =  }}</ref>

Dana 21. aprila 2017. godine, vlada [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]] potpisala je ugovor vredan 41 milion funti sa MBDA-om za integraciju '''rakete Meteor''' na avione [[Eurofighter Typhoon]] i [[F-35 лајтнинг II|F-35B Lightning II]] [[Краљевско ратно ваздухопловство|Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva]]. <ref>{{cite press release | title = Defence Secretary announces £539 million investment in new missiles systems | date = 2017-04-21 | url = https://www.gov.uk/government/news/defence-secretary-announces-539-million-investment-in-new-missiles-systems | access-date = 2017-04-27}}</ref> Dana 10. decembra 2018. godine, avioni [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]] RAF-a izvršili su svoju prvu aktivnu misiju sa raketama '''Meteor'''. <ref>{{cite web|title=RAF flies Meteor BVRAAM on Typhoon for first time|url=https://www.janes.com/article/85102/raf-flies-meteor-bvraam-on-typhoon-for-first-time|website=Janes.com|publisher=Janes 360|archive-url=https://web.archive.org/web/20181210182349/https://www.janes.com/article/85102/raf-flies-meteor-bvraam-on-typhoon-for-first-time | archive-date=2018-12-10}}</ref>

Dana 2. jula 2018. godine, MBDA je otvorila novi pogon u [[Болтон|Bolton]]u, [[Engleska]], za završnu montažu za svih šest evropskih partnerskih zemalja. <ref name="finalassembly">{{cite news |title=MBDA's new Bolton facility opened by UK Defence Secretary Gavin Williamson |url=https://www.mbda-systems.com/press-releases/mbdas-new-bolton-facility-opened-by-uk-defence-secretary-gavin-williamson/ |access-date=18 November 2020 |work=MBDA |date=2 July 2018}}</ref>

Dana 30. avgusta 2022. godine, [[Saab]] je objavio prvo ispaljivanje '''rakete MBDA Meteor''' sa aviona [[JAS 39 Грипен|Gripen E]], na visini od 5.000 metara iznad poligona za testiranje Vidsel u severnoj Švedskoj, „krajem maja/pocetkom juna“. <ref>{{cite news |title=Gripen E fires Meteor missile for first time |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/gripen-e-fires-meteor-missile-for-first-time |access-date=22 October 2022 |work=Janes.com |date=31 August 2022}}</ref>

U februaru 2025. godine objavljeno je da je '''raketa Meteor''' uspešno završila svoj prvi probni let na avionu [[F-35 лајтнинг II|F-35B]]. Test je izveden iz Vazduhoplovne stanice mornarice Patuksent River. Test je koristio inertnu verziju rakete za prikupljanje ekoloških podataka kao deo programa testiranja. <ref>{{Cite web |last=Allison |first=George |date=2025-02-28 |title=Meteor missile completes first test flight on F-35B |url=https://ukdefencejournal.org.uk/meteor-missile-completes-first-test-flight-on-f-35b/ |access-date=2025-03-01 |language=en-GB}}</ref>

=== Budućnost ===

Razvoj '''rakete Meteor''' i dalje je u fokusu evropske odbrambene industrije, sa planovima za unapređenu verziju poznatu kao Meteor NG (Next Generation). Ova verzija ima za cilj da odgovori na nove tehnološke izazove i konkurenciju, uključujući američki AIM-260 Joint Advanced Tactical Missile (JATM). Pored toga, postoje spekulacije o potencijalnoj integraciji '''Meteora''' na neevropske platforme, poput kineskog [[J-20 (avion)|J-20]] i indijskog [[Tejas (avion)|Tejas]], što bi moglo proširiti njegovu globalnu upotrebu. Ovaj odeljak istražuje ove aspekte i upoređuje Meteor NG sa [[AIM-260]].

==== Meteor NG ====

'''Meteor NG''' je planirana evolucija postojeće '''rakete Meteor''', usmerena na poboljšanje performansi u pogledu dometa, otpornosti na elektronske protivmere (ECM) i kompatibilnosti sa novim platformama. Ključne inovacije uključuju:

* '''Unapređeni ramdžet motor:''' Očekuje se da će Meteor NG imati efikasniji motor sa većom potisnom snagom, omogućavajući domet veći od trenutnih 200&nbsp;km.  <ref name="Именован_9-20251117130723">{{cite web |url=https://www.mbda-systems.com/product/meteor/ |title=Meteor - Beyond Visual Range Air-to-Air Missile |website=MBDA |access-date=2025-05-05}}</ref>
* '''Napredni senzori:''' Planira se uvođenje aktivnog elektronski skeniranog niza (AESA) za bolju detekciju u uslovima intenzivnog ometanja.
* '''Poboljšani podatkovni link:''' Dvosmerni link bi mogao omogućiti bolju integraciju sa bespilotnim platformama i mrežnocentričnim ratovanjem.

MBDA je 2014. godine započela saradnju sa [[Japan]]om na razvoju Joint New Air-to-Air Missile (JNAAM), koji kombinuje Meteorovu platformu sa japanskim AESA seeker-om baziranim na AAM-4B. Ovaj projekat ima za cilj integraciju na japanske [[F-35 лајтнинг II|F-35 avione]], a prvi probni letovi planirani su za 2023. godinu, iako su javno dostupni podaci o napretku ograničeni.

==== Potencijalne platforme ====

Iako je '''Meteor''' trenutno integrisan na evropske platforme poput [[Рафал (авион)|Rafale]], [[Eurofighter Typhoon]] i [[JAS 39 Грипен|Gripen]], postoje spekulacije o njegovoj upotrebi na neevropskim avionima:

* '''Chengdu J-20 (Kina):''' Kineski stealth lovac J-20 trenutno koristi rakete PL-15 i PL-21, ali integracija Meteora bi mogla biti razmatrana u kontekstu potencijalnog izvoza ili tehnološke saradnje. Međutim, politički i strateški faktori, uključujući ograničenja izvoza od strane MBDA i evropskih zemalja, čine ovu mogućnost malo verovatnom u kratkom roku. 
* '''HAL Tejas (Indija):''' [[Indija]] je iskazala interesovanje za integraciju '''Meteora''' na svoje Tejas Mk1A i [[Сухој Су-30|Su-30MKI avione]], ali je MBDA odbio ovaj zahtev zbog strateških ograničenja i fokusa na evropske partnere. Tejas trenutno koristi domaće Astra rakete, ali '''Meteor''' bi značajno povećao njegove BVR sposobnosti.

Ove potencijalne platforme ukazuju na globalni interes za '''Meteor''', ali i na izazove povezane sa izvoznim ograničenjima i konkurencijom sa domaćim sistemima poput kineskog PL-15 i indijskog Astra.

==== Poređenje sa AIM-260 JATM ====

AIM-260 JATM, koji razvija Lockheed Martin, predstavlja direktnog konkurenta '''Meteoru''' i '''Meteoru NG'''. Dizajniran da zameni [[AIM-120 AMRAAM]], [[AIM-260]] ima za cilj da odgovori na napredne pretnje, uključujući kineski PL-15. Ključne razlike i sličnosti između Meteor NG i [[AIM-260]] prikazane su u tabeli ispod:

{| class="wikitable"
|-
! Karakteristika !! Meteor NG !! AIM-260 JATM !! Izvor
|-
| '''Pogon''' || Unapređeni ramdžet motor || Napredni čvrsti raketni motor (verovatno dvopulsni) || <ref name="Именован_9-20251117130723"/>
|-
| '''Domet''' || >200 km (procenjeno) || ~200 km (procenjeno, dvostruko veći od AIM-120) || <ref name="Именован_5-20251117130723"/> <ref name="Именован_10-20251117130723">{{cite web |url=https://www.twz.com/new-aim-260-missiles-are-so-secretive-they-will-require-a-custom-storage-bunker-at-hill-afb |title=New AIM-260 Missiles Are So Secretive They Will Require A Custom Storage Bunker |website=The War Zone |access-date=2025-05-05 }}{{Мртва веза}}</ref>
|-
| '''Zona bez izbegavanja (ZIA)''' || ~60-70 km (procenjeno) || ~30-50 km (procenjeno) || <ref name="Именован_5-20251117130723"/> <ref name="Именован_11-20251117130723">{{cite web |url=https://www.defenseone.com/technology/2019/10/will-americas-next-long-range-air-air-missile-match-chinas/160693/ |title=Will America's Next Long-Range Air-to-Air Missile Match Up to China's? |website=Defense One |access-date=2025-05-05}}</ref>
|-
| '''Sistem navođenja''' || AESA radar, dvosmerni podatkovni link || Aktivni radar, potencijalno sa home-on-jam sposobnošću || <ref name="Именован_12-20251117130723">{{cite web |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/japan-uk-to-jointly-develop-meteor-derived-missile |title=Japan, UK to jointly develop Meteor-derived missile |website=Janes |access-date=2025-05-05}}</ref> <ref>{{cite web |url=https://www.iiss.org/online-analysis/military-balance/2019/10/aim-260-missile |title=AIM-260 missile |website=IISS |access-date=2025-05-05 }}{{Мртва веза}}</ref>
|-
| '''Platforme''' || [[Рафал (авион)|Rafale]], [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]], [[JAS 39 Грипен|Gripen]], potencijalno [[F-35 лајтнинг II|F-35]] (JNAAM) || [[F-22 раптор|F-22]], [[F/A-18E/F супер хорнет|F/A-18E/F]], [[F-35 лајтнинг II|F-35]], [[F-15E страјк игл|F-15EX]], CCA ||
|-
| '''Status''' || U fazi koncepta/saradnje sa Japanom || U fazi testiranja, IOC planiran za 2024-2026 || <ref name="Именован_12-20251117130723"/> <ref name="Именован_10-20251117130723"/>
|}

==== Strateške implikacije ====

'''Meteor NG''' ima potencijal da održi evropsku prednost u BVR vazdušnom ratovanju, posebno kroz saradnju sa [[Japan]]om i moguću integraciju na [[F-35 лајтнинг II|F-35]]. Međutim, [[AIM-260]], sa svojim fokusom na kompatibilnost sa američkim stealth platformama i bespilotnim sistemima (Collaborative Combat Aircraft), može pružiti širu operativnu fleksibilnost. Ograničenja za integraciju Meteora na [[J-20 (avion)|J-20]] i [[Tejas (avion)|Tejas]] ukazuju na to da će njegova budućnost verovatno ostati usmerena na evropske i savezničke platforme.

Konkurencija između '''Meteor NG''' i [[AIM-260]] odražava širi trend ka razvoju naprednih BVR sistema koji kombinuju veći domet, bolju ZIA i otpornost na ECM. Dok '''Meteor NG''' koristi ramdžet tehnologiju za superiornu kinematičku efikasnost, [[AIM-260]] se oslanja na stealth integraciju i potencijalno niže troškove po jedinici, što može uticati na izvozne tržište. <ref name="Именован_11-20251117130723"/>

==== Integracija na F-35 za Ujedinjeno Kraljevstvo i Italiju ====

Kompanija MBDA planira integraciju rakete Meteor na avion [[F-35 Lightning II]] do 2027. godine za potrebe Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva ([[Краљевско ратно ваздухопловство|RAF]], Royal Air Force) Ujedinjenog Kraljevstva i Italijanskih vazduhoplovnih snaga. <ref>{{cite web|url=https://aviationweek.com/awindefense/italian-meteor-integration-f-35-opens-australian-option|title=Italian Meteor Integration On F-35 Opens Australian Option|date=2019-02-28|publisher=Aviation Week|access-date=2019-07-23}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.janes.com/article/69834/uk-mod-green-lights-meteor-integration-on-f-35b |title=UK MoD green lights Meteor integration on F-35B |publisher=IHS Janes|date=2017-04-26 |access-date=2017-04-27}}</ref><ref name="ukdefencejournal.org.uk">{{cite web | url=https://ukdefencejournal.org.uk/integration-of-meteor-missile-on-f-35b-slips-to-2027/ | title=Integration of Meteor missile on F-35B slips to 2027 | date=21 February 2022 }}</ref> Raketa je već proverena za uklapanje u unutrašnje odeljke za naoružanje aviona [[F-35 лајтнинг II|F-35]] (JSF, Joint Strike Fighter). '''Meteor''' je kompatibilan sa unutrašnjim stanicama za vazduh-zemlja, ali zahteva modifikaciju oblika peraja kako bi bio kompatibilan sa stanicama za vazduh-vazduh, koje će biti uklopljene putem kompleta za promenu uloge („role change kit“). <ref>{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/meteor-integration-gets-boost-for-uk-f-35s-436530/|title=Meteor integration gets boost for UK F-35s|date=2017-04-26|publisher=Flightglobal|access-date=2019-07-23}}</ref>

[[Indija]] je uputila upit o mogućnosti integracije rakete Meteor na svoje avione Suhoj [[Сухој Су-30|Su-30MKI]] i [[Теџас|HAL Tejas]], ali je ovaj zahtev odbijen. <ref>{{cite news | url = http://www.hindustantimes.com/world-news/Europe/IAF-gets-lowdown-on-the-Royal-Air-Force-s-Libya-op/Article1-758069.aspx | title = IAF gets lowdown on the Royal Air Force's Libya op | first = Rahul | last = Singh | newspaper = Hindustan Times | date = 16 October 2011 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20120120180506/http://www.hindustantimes.com/world-news/Europe/IAF-gets-lowdown-on-the-Royal-Air-Force-s-Libya-op/Article1-758069.aspx | archive-date = 20 January 2012 }}</ref><ref>{{Cite web|last=defenceupdate|date=2019-02-05|title=MBDA doesn't budge to allow integration of Meteor Air-to-Air missile on Tejas Mk1A|url=https://defenceupdate.in/mbda-doesnt-budge-to-allow-integration-of-meteor-air-to-air-missile-on-tejas-mk1a/|access-date=2021-04-10|website=Indian Defence News|language=en-US}}</ref>

=== Zajednička nova raketa vazduh-vazduh (JNAAM) ===

Dana 17. jula 2014. godine, MBDA UK se dogovorila sa [[Japan]]om o zajedničkom istraživanju rakete zasnovane na '''Meteoru'''. <ref>{{cite web|url=http://aviationweek.com/awin-only/japan-britain-collaborate-meteor-guidance |title=Japan, Britain To Collaborate On Meteor Guidance |publisher=Aviation Week & Space Technology|date=2014-07-17 |access-date=2014-09-09}}</ref> Portparol japanskog Ministarstva odbrane potvrdio je 14. januara 2016. godine da će [[Japan]] i [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] razviti Zajedničku novu raketu vazduh-vazduh (JNAAM, Joint New Air-to-Air Missile) kombinovanjem britanskih tehnologija za rakete i japanskih tehnologija za tragače. <ref>{{cite web|url=http://www.janes.com/article/57196/japan-reveals-details-of-joint-missile-project-with-uk|title=Japan reveals details of joint missile project with UK|work=janes.com|access-date=30 January 2016}}</ref> Aktivni elektronski skenirani niz (AESA, Active Electronically Scanned Array) tragač sa rakete Mitsubishi Electric AAM-4B biće ugrađen na '''Meteor''', jer je AAM-4B prevelika za nošenje u odeljku za naoružanje japanskog [[F-35 лајтнинг II|F-35]]. <ref>{{cite web|url=http://www.defensenews.com/story/defense/2016/01/08/japan-uk-announce-increased-defense-and-security-cooperation/78506810/|title=Japan, UK Announce Increased Defense And Security Cooperation|date=8 January 2016|work=Defense News|access-date=30 January 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.popularmechanics.com/military/weapons/news/a19172/revealed-japans-new-fighter-prototype-x2-stealth/|title=Revealed: Japan's New Fighter Prototype|author=Kyle Mizokami|date=28 January 2016|work=Popular Mechanics|access-date=30 January 2016}}</ref>

Prema japanskom Ministarstvu odbrane, tragač će biti izrađen od modula galijum nitrida radi postizanja minijaturizacije uz poboljšanje performansi, a planirano je da se prvo probno lansiranje sa britanskim borbenim avionom obavi do 2023. godine. <ref>[https://www.mod.go.jp/j/approach/hyouka/seisaku/results/29/pdf/jizen_03_honbun.pdf 2018 Policy evaluation overview for the Research on Future Medium-Range Air-to-Air Guided Missile(Japanese)] Japanese Ministry of Defense. July 2017</ref> <ref>[https://www.mod.go.jp/j/approach/agenda/meeting/seisaku/sonota/25kai_shiryou2.pdf Full 2018 policy evaluation document(Japanese) page. 17] Japanese Ministry of Defense. August 2017</ref> <ref>[http://aviationweek.com/defense/tests-japan-s-aesa-meteor-planned-2023 Tests For Japan's AESA Meteor Planned For 2023] Aviation Weeks, July 17, 2018</ref> Prema izveštaju Janes-a, japansko Ministarstvo odbrane zatražilo je od svog Ministarstva finansija u [[Токио|Tokiju]] 1,2 milijarde japanskih jena (11,4 miliona američkih dolara) za nastavak zajedničkog razvoja JNAAM-a sa [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenim Kraljevstvom]]. <ref>{{cite news |last=Takahashi |first=Kosuke |date=30 September 2020 |title=Japan pushes forward with JNAAM co-development |url=https://www.janes.com/defence-news/news-detail/japan-pushes-forward-with-jnaam-co-development |work=IHS Janes |access-date=3 October 2020}}</ref>

== Korisnici ==

[[File:Operators of Meteor missile.svg|thumb|right|408x408px|Korisnici rakete Meteor, stanje na 19. oktobar 2022.]]

=== Trenutni korisnici ===

; {{flag|Brazil}} (100)
: [[Brazil]] je 2019. godine potpisao ugovor sa MBDA-om vredan 200 miliona evra za nabavku 100 '''raketa Meteor''' za upotrebu na avionima [[JAS 39 Gripen|Gripen E/F]]. <ref>{{Cite web |title=MBDA potpisao ugovor vredan 200 miliona evra za isporuku raketa Meteor za brazilske avione Gripen NG |url=https://www.defensemirror.com/news/24912/MBDA_Bags____200M_Meteor_Missile_Deal_for_Brazilian_Gripen_NG_Jets |access-date=2023-11-06 |website=www.defensemirror.com}}</ref>

; {{flag|Hrvatska}}
: Koristi se na avionima [[Dassault Rafale|Rafale]], [[Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo|Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva]]. <ref>{{Cite web |date=2024-04-06 |title=Stižu moćni Rafali! Zanimljiv detalj sugerira da s njima dolaze i Meteor rakete dometa 200 km |url=https://www.vecernji.hr/vijesti/stizu-li-s-njima-i-mocne-meteor-rakete-dometa-200-km-proizvodac-pod-curent-klijente-navodi-i-hrvatsku-pa-neka-to-posluzi-za-zakljucak-1759718 |access-date=2024-04-09 |website=Večernji list |language=hr-hr}}</ref> <ref>{{Cite web |date=2024-04-24 |title=Sutra u Hrvatsku stiže prvih šest Rafalea: Ovo su ključni detalji o avionima, bit će opremljeni i moćnim raketama Meteor |url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/sutra-u-hrvatsku-stize-prvih-sest-rafalea-ovo-su-kljucni-detalji-o-avionima-bit-ce-opremljeni-i-mocnim-projektilima-meteor-15453846 |access-date=2024-04-25 |website=Jutarnji list |language=hr-hr}}</ref> <ref>{{Cite web |date=2024-04-26 |title=Prvih 6 Rafala za Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo sletelo u Zagreb |url=https://www.defensemirror.com/news/36659/First_6_Rafales_for_the_Croatian_Air_Force_just_Landed_in_Zagreb |access-date=2024-05-09 |website=www.defensemirror.com}}</ref>

; {{flag|Egipat}}
: Koristi se na avionima [[Dassault Rafale|Rafale]], [[Egipatsko ratno vazduhoplovstvo|Egipatskog ratnog vazduhoplovstva]]. <ref>{{cite web |url=https://www.presidency.eg/fr/%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%B4%D8%A7%D8%B1%D9%8A%D8%B9-%D8%A7%D9%84%D9%82%D9%88%D9%85%D9%8A%D8%A9/%D8%AA%D8%B7%D9%88%D9%8A%D8%B1-%D8%B4%D8%A7%D9%85%D9%84-%D9%84%D8%A3%D8%B3%D9%84%D8%AD%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%AC%D9%8A%D8%B4-%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%B5%D8%B1%D9%8A/ |title=Sveobuhvatni razvoj naoružanja egipatske vojske: Ugovori o naoružanju u doba Al-Sisija |website=Predsedništvo Egipta |language=fr |access-date=5 April 2025}}</ref>

; {{flag|Francuska}} (160)
: [[Francusko ratno vazduhoplovstvo i svemirska sila]] i [[Francuska mornarička avijacija]] koriste '''Meteor''' na avionima [[Рафал (авион)|Rafale]].
: Naručeno i isporučeno 160 raketa '''Meteor''' do marta 2023. (inicijalno naručeno 200 raketa 2011, smanjeno na 100, zatim povećano na 160 u 2021.). <ref>https://www.budget.gouv.fr/documentation/file-download/18462</ref> <ref>{{Cite web |last=Lagneau |first=Laurent |date=2021-11-02 |title=Visoki intenzitet: Francuska borbena avijacija pokazuje slabosti koje se teško smanjuju |url=https://www.opex360.com/2021/11/02/haute-intensite-laviation-de-combat-francaise-presente-des-fragilites-qui-peinent-a-se-reduire/ |access-date=2023-11-06 |website=Zone Militaire |language=fr-FR}}</ref>

; {{flag|Nemačka}} (250)
: [[Nemačko ratno vazduhoplovstvo]] koristi '''Meteor''' na avionima [[Eurofighter Typhoon|Eurofighter]].
:* Naručeno 150 raketa 2013, isporučeno između 2016. i 2018. <ref name=":1">{{Cite web |last=ES&T Redaktion |date=2019-12-12 |title=Bundestag odobrava budžetska sredstva za dodatne rakete Meteor |url=https://esut.de/2019/12/meldungen/ruestung2/17323/bundestag-billigt-haushaltsmittel-fuer-zusaetzliche-luft-luft-lenkflugkoerper-meteor/ |access-date=2023-11-06 |website=esut.de |language=de-DE}}</ref>
:* Naručeno 100 raketa 2019. za 185 miliona evra. <ref name=":1" />
:* Budžet za dodatne rakete (521 milion evra) odobren u novembru 2024. <ref>{{Cite web |date=2024-11-14 |title=Rakete, sistem kaciga i obuka: Parlament odobrava nabavke |url=https://www.bmvg.de/de/aktuelles/lenkflugkoerper-helm-system-ausbildung-beschaffungen-5858878 |access-date=2024-11-14 |website=www.bmvg.de |language=de}}</ref>

; {{flag|Grčka}} (36)
: Koristi se na avionima [[Dassault Rafale|Rafale]], [[Grčko ratno vazduhoplovstvo|Grčkog ratnog vazduhoplovstva]]. <ref>{{cite news |date=25 September 2020 |title=Svi grčki Rafali biće po najnovijem standardu F3R |url=https://www.meta-defense.fr/en/2020/09/25/all-greek-bursts-will-be-at-latest-f3r-standard/ |accessdate=31 August 2021 |work=Meta-Defense}}</ref>

; {{flag|Indija}} (250)
: Koristi se na avionima [[Dassault Rafale|Rafale]], [[Indijsko ratno vazduhoplovstvo|Indijskog ratnog vazduhoplovstva]], naručeno 250 raketa Meteor. <ref>{{Cite web |date=18 December 2020 |title=Rakete SCALP i Meteor za Rafale daju Indiji značajnu borbenu prednost |url=https://economictimes.indiatimes.com/news/defence/rafales-game-changer-scalp-and-meteor-missiles-give-india-a-formidable-combat-edge/outranging-the-adversary/slideshow/79794200.cms |access-date=12 March 2022 |website=[[The Economic Times]]}}</ref>

; {{flag|Italija}}
: Koristi se na avionima [[Eurofighter Typhoon|Eurofighter]], [[Italijansko ratno vazduhoplovstvo|Italijanskog ratnog vazduhoplovstva]]. <ref>{{cite web |date=28 January 2020 |title=36° Stormo Caccia Aeronautica Militare |url=https://www.aviation-report.com/36-stormo-caccia-aeronautica-militare-a-difesa-dei-cieli-del-paese/ |access-date=4 June 2020 |publisher=Aviation Report}}</ref>

; {{flag|Katar}} (330)
: Koristi se na avionima [[Dassault Rafale|Rafale]] i [[Eurofighter Typhoon|Eurofighter]], [[Vazduhoplovne snage Katara|Katarskih emiričkih vazduhoplovnih snaga]].
:* Naručeno 160 raketa 2015. prilikom porudžbine aviona [[Рафал (авион)|Rafale]]. <ref>{{Cite web |last=Akramov |date=2015-05-11 |title=Ažuriranje: Katar nabavlja rakete za svoje Rafale |url=https://www.menadefense.net/mideast/le-qatar-fait-le-plein-de-missiles-pour-son-rafale/ |access-date=2023-11-06 |website=MENADEFENSE |language=fr-FR}}</ref>
:* Naručeno 170 raketa 2017. prilikom ugovora za avione [[Јурофајтер тајфун|Eurofighter]]. <ref>{{Cite web |title=Nemačka vlada odobrava isporuke naoružanja Saudijcima (Dodatak: Protest SPD-a) – Augen geradeaus! |url=https://augengeradeaus.net/2018/09/bundesregierung-genehmigt-ruestungslieferungen-an-saudis/ |access-date=2024-06-09 |website=augengeradeaus.net}}</ref> <ref>{{Cite web |last=Kelly |first=Fergus |date=2017-12-10 |title=Katar potpisao ugovor vredan 6 milijardi funti sa UK za 24 borbena aviona Typhoon, rakete i bombe |url=https://www.thedefensepost.com/2017/12/10/qatar-typhoon-fighter-missiles-bombs-deal-uk/ |access-date=2023-11-06 |website=The Defense Post |language=en-us}}</ref>

; {{flag|Španija}} (100)
: [[Špansko ratno vazduhoplovstvo]] koristi Meteor na avionima [[Eurofighter Typhoon|Eurofighter]], odobrena narudžbina za 100 raketa 2009. <ref name=":2" />

; {{flag|Švedska}}
: [[Švedsko ratno vazduhoplovstvo]] koristi '''Meteor''' na avionima [[JAS 39 Gripen|Gripen C/D]], i nastaviće ga koristiti na avionima [[JAS 39 Gripen|Gripen E/F]]. <ref>{{cite web |last1=Warnes |first1=Alan |date=11 July 2016 |title=FARNBOROUGH: Švedsko ratno vazduhoplovstvo pozdravlja uvođenje rakete Meteor |url=https://www.flightglobal.com/news/articles/farnborough-swedish-air-force-hails-meteor-missile-427203/ |access-date=11 July 2016 |website=FlightGlobal |language=en |location=Farnborough}}</ref>
: Ugovor za proizvodnju potpisan je u septembru 2010. <ref>{{Cite web |date=2010-10-22 |title=Švedska uprava za odbrambeni materijal - Švedska potpisala ugovor za proizvodnju raketa Meteor |url=http://www.fmv.se/WmTemplates/page.aspx?id=5295 |access-date=2024-07-19 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101022154614/http://www.fmv.se/WmTemplates/page.aspx?id=5295 |archive-date=2010-10-22 }}</ref> Dodatna narudžbina potpisana je u martu 2025. <ref>{{Cite web |date=2025-03-13 |title=Švedska nabavlja dodatne rakete Meteor za borbene avione Gripen |url=https://defence-industry.eu/sweden-procures-additional-meteor-air-to-air-missiles-for-gripen-fighters/ |access-date=2025-03-14 |language=en}}</ref>

; {{flag|Ujedinjeni Arapski Emirati}}
: [[Ujedinjeni Arapski Emirati]] finalizirali su detalje značajnog paketa naoružanja uz nabavku francuskih borbenih aviona [[Рафал (авион)|Rafale F4]]. Paket raketa uključuje 300 '''raketa Meteor''' dugog dometa. Pored toga, ugovor obuhvata 600 raketa Mica-NG srednjeg i kratkog dometa, opremljenih aktivnim radarskim ili infracrvenim navođenjem.

; {{flag|Ujedinjeno Kraljevstvo}}
: Koristi se na avionima [[Eurofighter Typhoon|Eurofighter]], [[Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo|Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva]].

=== Budući korisnici ===

; {{flag|Južna Koreja}}
: [[Vazduhoplovne snage Republike Koreje]] odlučile su 2019. da integrišu '''raketu Meteor''' na borbene avione [[KAI KF-21 Boramae|KF-21 Boramae]]. <ref>{{Cite web |title=Južna Koreja integriše raketu Meteor kompanije MBDA na borbene avione KF-X |url=https://www.mbda-systems.com/press-releases/south-korea-to-integrate-mbdas-meteor-missile-onto-kf-x-fighter-aircraft/ |access-date=2024-07-19 |website=MBDA |language=en-US}}</ref> <ref>{{cite news |date=29 June 2018 |title=Južna Koreja otkriva prve slike dizajna KF-X sa evropskim raketama |url=https://www.defensenews.com/air/2018/06/29/south-korea-unveils-first-images-of-kf-x-design-with-european-missiles/ |publisher=Defense News}}</ref>
: Prva ispitivanja rakete na prototipu aviona održana su u maju 2024. <ref>{{Cite web |last=admin |date=2024-05-09 |title=Prototip borbnog aviona KAI KF-21 obaviće prvo ispitivanje rakete Meteor vazduh-vazduh |url=https://militaryleak.com/2024/05/09/kai-kf-21-fighter-jet-prototype-to-conduct-1st-meteor-air-to-air-missile-test/ |access-date=2024-07-19 |website=militaryleak.com |language=en-us}}</ref>
: Ugovor o isporuci potpisan je u novembru 2024. Ovim ugovorom planirana je nabavka 100 raketa za prvu seriju od 20 aviona KF-21.<ref>{{Cite web |last=Cavanna |first=Giacomo |date=2024-11-04 |title=Rakete Meteor za južnokorejski KF-21 |url=https://aresdifesa.it/missili-meteor-per-il-kf-21-sud-coreano/ |access-date=2024-11-04 |website=Ares Osservatorio Difesa |language=it-IT}}</ref> <ref>{{Cite web |date=2024-11-03 |title=Južna Koreja potpisala ugovor za rakete Meteor za opremanje borbenih aviona KF-21 |url=https://defence-industry.eu/south-korea-signs-contract-for-meteor-missiles-to-equip-kf-21-fighter-jets/ |access-date=2024-11-04 |language=en}}</ref>

; {{flag|Grčka}}, {{flag|Italija}}, {{flag|Ujedinjeno Kraljevstvo}}
: [[Италијанска краљевска ратна морнарица|Italijanska mornarica]] i [[Британска краљевска ратна морнарица|Kraljevska mornarica]] planiraju integraciju rakete Meteor na avione [[Lockheed Martin F-35 Lightning II|F-35B]], što bi trebalo da se dogodi krajem 2020-ih. <ref>{{Cite web |date=2024-01-23 |title=F-35 će dobiti rakete Meteor i SPEAR 3 do kraja decenije |url=https://www.janes.com/osint-insights/defence-news/defence/f-35-to-get-meteor-spear-3-by-end-of-decade |access-date=2024-07-19 |website=Default |language=en}}</ref> <ref name="auto1">{{Cite web |date=17 September 2021 |title=Britanski i italijanski F-35 dobiće nove tipove raketa |url=https://www.defensenews.com/digital-show-dailies/dsei/2021/09/16/british-italian-f-35s-to-get-new-missile-types/ |accessdate=3 January 2022 |work=defensenews.com}}</ref>
: [[Grčko ratno vazduhoplovstvo|Grčko ratno vazduhoplovstvo]] i [[Italijansko ratno vazduhoplovstvo|Italijansko ratno vazduhoplovstvo]] takođe integrišu '''rakete Meteor''' na avione [[F-35 лајтнинг II|F-35A]]. <ref>{{Cite web |last=GDC |date=2024-04-03 |title=Grčko ratno vazduhoplovstvo integriše BVRAAM raketu Meteor na nevidljive avione F-35 |url=https://www.globaldefensecorp.com/2024/04/03/hellenic-air-force-to-integrate-meteor-bvraam-into-f-35-stealth-jets/ |access-date=2024-07-19 |website=Global Defense Corp |language=en-US}}</ref>

=== Potencijalni korisnici ===

; {{flag|Nemačka}}
: MBDA Deutschland vrši pritisak na [[Nemačko ratno vazduhoplovstvo]] da integriše '''raketu Meteor''' na avione [[Lockheed Martin F-35 Lightning II|F-35A]]. <ref>{{Cite web |date=2024-06-05 |title=ILA 2024: MBDA vrši pritisak na Nemačku da integriše raketu Meteor na F-35A |url=https://www.janes.com/osint-insights/defence-news/defence/ila-2024-mbda-presses-germany-to-integrate-meteor-missile-onto-f-35a |access-date=2024-07-19 |website=Default |language=en}}</ref>

; {{flag|Mađarska}}
: Avioni [[JAS 39 Gripen|Gripen C/D]], [[Mađarsko ratno vazduhoplovstvo|Mađarskog ratnog vazduhoplovstva]] modifikovani su na standard koji omogućava upotrebu '''raketa Meteor'''. Razgovori o kupovini raketa vođeni su 2022, ali trenutno nema potvrde o nabavci. <ref>{{Cite web |date=23 January 2022 |title=Mađarska unapređuje svoje borbene avione Gripen na najnoviju verziju sistema MS20 Block 2 i naručuje rakete Meteor, IRIS-T i bombe GBU-49 kako bi iskoristila nove mogućnosti |url=https://www.portfolio.hu/global/20220123/uj-gripeneket-vasarolhat-magyarorszag-de-meg-az-is-lehet-hogy-annal-valami-sokkal-jobb-jon-521673 |accessdate=19 March 2022 |work=portfolio.hu}}</ref>

; {{flag|Turska}}
: Turska je zainteresovana za kupovinu '''raketa Meteor''' u slučaju nabavke aviona [[Eurofighter Typhoon|Eurofighter]]. <ref>{{Cite web |date=2024-12-28 |title=Francuska pristala da isporuči Turskoj rakete MBDA Meteor za avione Eurofighter Typhoon |url=https://defence-industry.eu/france-agrees-to-supply-turkey-with-mbda-meteor-missiles-for-eurofighter-typhoons/ |access-date=2024-12-28 |language=en}}</ref>

=== Otkazane naručene narudžbine ==='''Подебљано'''

; {{flag|Saudijska Arabija}}
: [[Kraljevsko vazduhoplovstvo Saudijske Arabije]] objavilo je 2015. narudžbinu '''raketa Meteor'''. <ref name="George Allison">{{cite web |author=George Allison |date=4 February 2015 |title=Saudijska Arabija kupuje rakete Meteor |url=https://ukdefencejournal.org.uk/saudi-arabia-purchases-meteor-missiles/ |access-date=30 January 2016 |work=UK Defence Journal}}</ref>
: Nemačka vlada blokirala je izvoz 2019. zbog sankcija nakon ubistva [[Jamal Khashoggi|Džamala Hašodžija]]. <ref>{{Cite web |last=Bisaccio |first=Derek |date=2019-02-05 |title=Nabavka raketa Meteor za Saudijsku Arabiju blokirana |url=https://dsm.forecastinternational.com/2019/02/05/saudi-arabias-meteor-missile-buy-blocked/ |access-date=2024-07-19 |website=Defense Security Monitor |language=en-US}}</ref>

=== Operativna upotreba ===

==== Vojne vežbe ====

'''Meteor''' je korišćen u brojnim [[NATO]] vežbama, poput „Pitch Black“ u [[Аустралија|Australiji]] (2018) i „Red Flag“ u [[SAD]] (2020), gde su [[Рафал (авион)|Rafale]] i [[Јурофајтер тајфун|Typhoon]] avioni demonstrirali njegove sposobnosti. Ove vežbe su pokazale '''Meteorovu''' sposobnost gađanja ciljeva na velikim daljinama i u složenim uslovima.

==== Potencijalna borbena upotreba ====

Nema javnih podataka o korišćenju '''Meteora''' u stvarnim borbenim operacijama do 2025. godine, ali se pretpostavlja da bi bio ključan u sukobima visokog intenziteta (npr. protiv naprednih lovaca poput [[Сухој Су-35|Su-35]] ili [[J-20]]).

== Vidi još ==

* [[Spisak projektila]]

; Slične rakete

* [[AIM-54 Phoenix]] - [[Sjedinjene Američke Države]]
* [[AIM-120 AMRAAM]] - [[Sjedinjene Američke Države]]
* [[AIM-152 AAAM]] - [[Sjedinjene Američke Države]]
* [[AIM-260 JATM]] - [[Sjedinjene Američke Države]]
* [[Astra (raketa)]] - [[Indija]]
* [[Derby (raketa)]] - [[Izrael]]
* [[FMRAAM]] - [[Sjedinjene Američke Države]]
* [[Novator KS-172]] - [[Rusija]]
* [[Long-Range Engagement Weapo]]n - [[Sjedinjene Američke Države]]
* [[Peregrine (raketa)]] - [[Turska]]
* [[PL-12D]] - [[Kina]]
* [[PL-15]] - [[Kina]]
* [[PL-21]] - [[Kina]]
* [[R-37 (raketa)]] - [[Rusija]]
* [[R-77M]] - [[Rusija]]

== Reference ==
{{Reflist|2}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commons category|MBDA Meteor}}

* [https://www.mbda-systems.com/products/air-dominance/meteor Meteor] (MBDA)


{{Подножје|lat=da}}


[[Категорија:Ракете ваздух-ваздух]]
[[Категорија:Ракете]]
[[Категорија:Ракетна техника]]
[[Категорија:Ракете средњег домета]]