Пређи на садржај

R-360 Neptun (ukrajinska krstareća raketa)

Iz Vojne Enciklopedije
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Шаблон:Infobox weapon

R-360 Neptun (Р-360 «Нептун») je ukrajinski podzvučni sistem obalske protivbrodske odbrane srednjeg dometa, čiji je osnovni element krstareća raketa R‑360, razvijen u konstruktorskom birou „Luč“ u Kijevu tokom perioda 2010–2020. Polazna namena bila je uništavanje površinskih borbenih i transportnih brodova u uslovima sve vremenske upotrebe, uz delovanje na malim visinama leta (sea‑skimming) i visoku otpornost na radio‑elektronska ometanja. [1] Na osnovi iskustava iz razvoja i eksploatacije nastala je i varijanta za napade na kopnene ciljeve (od 2023), kao i program produženog dometa poznat kao „Dugi Neptun“.

Obalski raketni kompleks RK‑360MC „Neptun“, koji uključuje samohodne lanserne instalacije USPU‑360, transportno‑punjačka i transportna vozila (TZM‑360/TM‑360), kao i komandno‑nadzorni punkt RKP‑360, uveden je u naoružanje Oružanih snaga Ukrajine 2020. Prvi raketni divizion koji je ušao je sastav Ratne mornarice Ukrajine u martu 2021. Kompleks omogućava salvirano gađanje do 24 rakete sa intervalom lansiranja 3–5 sekundi, a projektovan je za rad do 25 km u unutrašnjosti od obale, uz mrežnocentričnu integraciju sa osmatračko‑ciljačkim sredstvima (npr. Mineral‑U) i drugim izvorima ciljnih podataka.

Raketa R‑360 konstruktivno se naslanja na sovjetsku protivbrodsku raketu H‑35, ali sa domaćom glavom za samonavođenje, savremenom avionikom i turbomlaznim motorom MS‑400 (Motor Sič), čime su poboljšani domet, profil leta i otpornost na REB. Standardna protivbrodska varijanta koristi kombinaciju INS/GNSS navođenja na marševnom delu i aktivnu radarsku glavu za samonavođenje na terminalnoj deonici, uz tipičan profil leta 10–300 m (marševno) i 3–10 m (terminalno). Bojeva glava je rasprskavajuće‑fugasantna, penetrativnog tipa, mase oko 150 kg (330 lb), optimizovana za ciljeve do nekoliko hiljada tona deplasmana.

Tokom rusko‑ukrajinskog rata sistem je prvi put borbeno upotrebljen 2022; široku pažnju dobila je epizoda potapanja raketne krstarice „Moskva“ nakon pogodaka pripisivanih raketama „Neptun“. Od 2023. javno je potvrđeno postojanje kopnoudarne varijante sa izmenjenim navođenjem (korelacioni/EO terminal), navodnim povećanjem mase bojeve glave (350 kg (770 lb)) i dometa 400 km (250 mi)). Godine 2025. ukrajinski izvori navode ispitivanja i primenu verzije produženog dometa („Dugi Neptun“) sa deklarisanim doletom do oko 1.000 km (620 mi); ove tvrdnje su predstavljene „prema navodima“ i zahtevaju dalju nezavisnu verifikaciju. [2] [3]

„Neptun“ popunjava kritičnu sposobnost ukrajinske obalske odbrane u Crnom i Azovskom moru u ulozi A2/AD (anti‑access/area‑denial), uz mogućnost prilagođavanja platformama brodskog i vazdušnog baziranja (u različitim fazama razvoja). Time sistem predstavlja tehnološki i doktrinarni odgovor na izazove kontrole morskih prilaza, zaštite baza i infrastrukture obale, kao i preciznih dubinskih udara po odabranim kopnenim ciljevima.

Istorija

Početak razvoja (2010–2013)

  • Inicijativa i motivacija: Razvoj protivbrodske krstareće rakete u KB „Luč“ započet je 2010. godine na inicijativu Olega Korosteľova (glavni konstruktor i generalni direktor). U to vreme složeni raketni projekti percipirani su kao finansijski i tehnički rizični, ali je strateški kontekst (slabljenje nasleđenih kapaciteta, potreba obalske odbrane) nametao razvoj domaćih rešenja. [4]
  • Početna faza R&D: Država je 2012. otvorila formalne istraživačko‑razvojne radove na projektu „Neptun“. [5] U javnosti je datum začetka programa prvi put pouzdanije pomenut 2018, preko navoda Serhija Zgureca (Defense Express).
  • Rane probe: Godine 2013. sprovedena su prva „bacanja“ – probna izbacivanja makete rakete na poligonu kod Černigova, što je potvrdilo osnovne mehaničke/asemblacione pretpostavke i interfejse sa TLK. [4]

Geopolitični okidač: Krim i preorijentacija (2014)

  • Gubitak kapaciteta: Posle zauzimanja Krima od strane Rusije 2014, Ratna mornarica Ukrajine izgubila je veći deo brodskog sastava i obalske raketne komplekse „Rubež“. To je naglasilo operativni deficit u domenu obalske protivbrodske odbrane i rizike desantnih operacija i pomorske blokade.
  • Rusko jačanje na Krimu: Remilitarizacija poluostrva uključila je višeslojnu obalsku odbranu (senzori do ~500 km, automatizovano izdavanje ciljnih oznaka, sistemi „Bal“, „Bastion“, Club‑K, BRK „Utes“, kao i brodovi, podmornice i avijacija).
  • Privremene mere Ukrajine: Formirane su dodatne artiljerijske jedinice (406. odvojena brigada cevne artiljerije, 32. raketna artiljerijska puk sa BM‑27 „Uragan“), ali je efikasnost cevnе/raketne artiljerije protiv pokretnih brodskih ciljeva limitirana. Time je razvoj sopstvenog PKR kompleksa postao prioritet. Pitanje izgradnje sopstvenog protivbrodskog raketnog kompleksa bilo je kritično važno za Ukrajinu, jer kompleks može obezbediti kontrolu teritorijalnih voda i moreuza, zaštititi mornaričke baze, obalske objekte i infrastrukturu obale, kao i suprotstaviti se desantu protivnika. [6]

Prva javna demonstracija i ubrzanje razvoja (2015–2017)

  • Industrijska kooperacija: Do proleća 2016. izrađeni su prvi letački primerci krstareće rakete, koja je slična sovjetskoj protivbrodskoj raketi H‑35. Učestvovali su: KB „Luč“ (integrator), Motor Sič (MS‑400), Radioniks (glava za samonavođenje), „Vizar“ (kontejneri i komponente), Harkovski vazduhoplovni zavod, Arsenal SDP SE (navigacioni sistemi) i dr.
  • Koncepcija varijanti: Već 2016. pominju se tri baze kompleksa – brodska, kopnena i vazdušna. Operativna namena definisana je kao uništavanje borbenih i transportnih nadvodnih ciljeva, u sastavu udarnih grupa (konvoja) ili onih koji se kreću pojedinačno, deplasmana do više hiljada tona. [9]
  • Ispitivanja 2017: Paralelno sa razvojem MLRS „Viljka“, vođena su ispitivanja „Neptuna“, ali bez opsežne javne prezentacije rezultata. To sugeriše fokus na inženjerska poboljšanja i verifikaciju osnovnih funkcija. [10] [11]

Letna i sistemska ispitivanja, javna potvrda (2018)

  • Prva letna potvrda: Dana 30. januara 2018. održani su prvi uspešni letački testovi sistema, uz prisustvo sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Oleksandra Turčinova. Time je validiran rad ključnih podsistema. [12] [13] [14] [15] [16]
  • Razvoj brodske platforme: U martu 2018. najavljeno je polaganje trupa brzog raketnog čamca „Lan“ (kasnije „Vespa“) kao perspektivnog nosača PKR „Neptun““, ovaj čamac razvijen je upravo za PKR „Neptun“.[17]
  • Serija uspešnih gađanja: U avgustu 2018. potvrđeno je pogađanje morske mete na 100 km (62 mi), [18] [19] a 5. decembra 2018. na Crnom moru izvedena su ispitivanja u kojima je „Neptun“ pogodio cilj na udaljenosti od 200 km (120 mi), što je postalo prelomna tačka za verifikaciju dometa u protivbrodskoj ulozi. [20] Turčinov je posetio i KB „Luč“ sa obilaskom linije za proizvodnju PKR „Neptun“ još 14. avgusta. [21] U oktobru 2018. komandant Ratne mornarice OS Ukrajine admiral Ihor Voroččenko saopštio je da do kraja 2018. treba da uslede još dva probna lansiranja rakete, a već u aprilu–maju 2019. treba da bude završeno ispitivanje obalskog kompleksa sa protivbrodskim raketama „Neptun“. Takođe je postalo poznato da će nosioci raketa „Neptun“ postati raketni čamci „Vespa“ razvoja i proizvodnje „Kuznje na Ribalskom“, a ne „Lan“. A dok ti čamci još nisu izgrađeni, kao platforma za ispitivanje brodske verzije rakete može se koristiti raketni čamac „Priluki“. [22] Dana 5. decembra 2018. na obali Crnog mora održana su ispitivanja raketa ukrajinske proizvodnje; između ostalog, proverene su mogućnosti gađanja vodenih ciljeva raketama iz ZRS S‑125 „Pečora‑2D“ i PKR „Neptun“. Protivbrodske rakete „Neptun“ na ovim ispitivanjima uspešno su pogodile cilj na daljini od 280 km. [23]

Prvi kopneni kompleks i prelazak u završnu fazu testiranja (2019)

Sistem kompleksa RK-360MC „Neptun“ (5. april 2019.)
  • IDEX‑2019: U februaru 2019. u Abu Dabiju prikažena je maketa kopnenog kompleksa RK‑360MC „Neptun“ – sistemski sastav sa lanserom USPU‑360 na 8×8 šasiji, TZM‑360/TM‑360 i komandno‑nadzornim vozilom RKP‑360. [24]
  • Državna ispitivanja i modifikacije: Dana 6. aprila 2019. na poligonu u Odeskoj oblasti izvedena su uspešna testiranja. Do kraja maja 2019. sledi važan ciklus unapređenja: nova glava samonavođenja, unapređen radio‑visinomer za sea‑skimming, novi startni motor (umesto ranije preuzetog iz S‑125), uvećane površine krila i kormila, modernizovani žiroskopi i navigacioni sistemi, sa ciljem bolje upravljivosti, otpornosti na REB i rada na vrlo malim visinama. Prema rečima predsednika Ukrajine Petra Porošenka, koji je prisustvovao ispitivanjima, kompleks treba da bude primljen u naoružanje u izuzetno kratkom roku do decembru 2019., i to ne samo Ratne mornarice Ukrajine, već i Kopnene vojske OSU. [25]
  • Bezbednosne mere: Dana 2. novembra 2019. izvedena su dodatna lansiranja u zoni Čornomorske, uz privremena ograničenja plovidbe i letova radi bezbednosti.

Konačna državna ispitivanja i uvođenje u naoružanje (2020–2021)

  • Integrisana verifikacija: Dana 2. aprila 2020. na poligonu „Alibej“ sprovedena su lansiranja sa inertnom BG, radi demonstracije kompletnog lanca upravljanja i navođenja; 27. aprila 2020. izvođena su ispitivanja u uslovima realnih radio‑smetnji (REB), uz uključivanje avijacije (Su‑27) u scenario.
  • Državna ispitivanja: Od 27. do 30. maja 2020. izvedena su državna ispitivanja: salvo lansiranje dve rakete i uspešna gađanja nadvodnih meta na ~85 i ~110 km. Dana 17. juna 2020. testirana je raketa sa borbenom glavom.
  • Usvajanje: Dana 23. avgusta 2020. doneta je odluka o prijemu obalskog kompleksa „Neptun“ u naoružanje Oružanih snaga Ukrajine. U martu 2021. Ratna mornarica Ukrajine primila je prvi obučni raketni bataljon RK‑360MC. [26]
  • Logističke promene: Prototipska KrAZ šasija zamenjena je češkom Tatra T815‑7, radi pouzdanosti i standardizacije. Ministarstvo odbrane je u oktobru 2020. obezbedilo preraspodelu sredstava za nabavku serijskih kompleksa.

Borbena premijera i eskalacija upotrebe (2022)

  • Prve borbene vesti: Dana 3. aprila 2022. ukrajinski izvori navode oštećenje ruske fregate „Admiral Essen“; zvanična ruska strana ne potvrđuje.
  • „Moskva“: Dana 13–14. aprila 2022. ukrajinski izvori tvrde da je krstarica „Moskva“, zastavni brod Crnomorske flote RF, pogođena sa dve rakete „Neptun“, što je dovelo do požara i kasnijeg potonuća tokom tegljenja po lošem vremenu (po ruskim navodima). Incident je široko dokumentovan međunarodnim medijima i ocenjen kao najveći gubitak ratnog broda u borbi od Drugog svetskog rata. Uloga „Neptuna“ u ovom događaju dobila je globalnu pažnju.

Prelazak na napade na kopnene ciljeve i modernizacije (2023)

  • Land‑attack varijanta: Tokom 2023. javno je istaknuto da je razvijena i prvi put upotrebljena varijanta za gađanje kopnenih ciljeva. Nezvanični podaci navode kombinovani sistem navođenja (INS/GNSS + korelacioni/EO terminal – DSMAC/ATR), uvećanu BG (~350 kg) i domet ~400 km, uz korišćenje istih lansera.
  • Operativne epizode: Dana 23. avgusta 2023. ukrajinski izvori navode uništenje/ozbiljno oštećenje radarskih komponenti S‑400 kod rta Tarhankut na Krimu upotrebom modifikovanog „Neptuna“. U septembru 2023. beleže se udari na PVO sredstva i mornaričku infrastrukturu na Krimu (delom uz UAV kampanje), gde mediji pominju „Neptun“ ili druge krstareće rakete.

Intenziviranje proizvodnje i „Dugi Neptun“ (2024–2025)

  • Proizvodnja: Dana 18. novembra 2024. ukrajinski zvaničnici saopštavaju proširenje serijske proizvodnje i kumulativnih 100 proizvedenih raketa te godine, uz planirano višestruko povećanje kapaciteta u narednom periodu. [27]
  • Operativna upotreba 2024: Zabeleženi su napadi na infrastrukturne ciljeve (npr. naftni terminal kod luke Kavkaz 31. maja 2024), skladišta dronova i instruktorske centre, kao i ciljevi u dubini ruske teritorije (npr. vazdušna baza Kursk krajem jula 2024), uz varirajuće tvrdnje o rezultatima (ukrajinski izvori vs. ruske izjave o presretanju).
  • Program produženog dometa: Dana 15. marta 2025. predsednik Ukrajine navodi da je „Dugi Neptun“ dostigao domet do 1.000 km (620 mi) i da je upotrebljen u borbi. [28] Tokom 2025. pojavljuju se fotografije i opisi vizuelnih izmena: povećan prečnik (sa ~38 cm na ~50 cm), produžen trup za ~1,5 m, uvećane površine krila i repa; navodi se da BG ostaje slične klase kao kod R‑360. Ove informacije su prikazane kao zvanične izjave i medijski navodi, sa napomenom da zahtevaju dalju nezavisnu verifikaciju dometa i performansi.
  • Dodatni incidenti 2024–2025: Ukrajinski izvori pripisuju „Neptunu“ više udara na PVO sisteme S‑300/S‑400 i pomorsko‑logističke ciljeve u regionu Crnog mora (npr. potapanje trajekta „Conro Trader“ 22. avgusta 2024., pogodak skladišta u Rostovskoj oblasti 10. januara 2025.). Ruska strana više puta tvrdi presretanje; pojedini slučajevi ostaju sporno dokumentovani.

Nadogradnja raketnih sistema

Dana 27. maja 2019. na ispitnom poligonu „Alibej“ u Odeskoj oblasti održana su nova vatrena ispitivanja rakete koja je dobila niz značajnih izmena — izmenjeni su glava samonavođenja, visinomer, startni motor, krila i kormila, žiroskopi i navigacioni sistemi. Jedna od najvažnijih izmena bila je nova glava samonavođenja, koja omogućava zahvat cilja u uslovima složenog manevrisanja. Povećana je površina krila i kormila rakete radi poboljšanja upravljivosti i manevrabilnosti. Novi visinomer obezbeđuje let na veoma maloj visini, zbog čega protivnik ima znatno manje vremena za otkrivanje, identifikaciju i presretanje rakete. Raketa je dobila i novu elektroniku, uključujući žiroskope, [29] i novi, snažniji startni motor (ranije se koristio motor iz raketa kompleksa S‑125). Novi navigacioni sistemi sada obezbeđuju rad kompleksa čak i u uslovima snažne upotrebe sredstava radio‑elektronske borbe od strane protivnika. .[29] [30] [31] [32] [33] [34]

Uzimajući u obzir sve izmene na krstarećoj raketi R‑360, kao i njene mogućnosti manevrisanja na ruti leta do cilja, postaje moguće zaobići zone protivvazdušne odbrane protivnika i uništiti cilj u njegovoj pozadini iznenadnim udarom.

— Ukroboronprom, 27. maja 2019.

Vojni ekspert Serhij Zgurec rekao je da su radovi na ukrajinskom kompleksu vođeni 5 godina — od 2014, dok je sovjetsko‑ruski analog H‑35 razvijan više od 20 godina, od 1983. do 2003. Takođe je naveo da su državna ispitivanja planirana za 2019: [29]

Mi smo put razvoja kompleksa prošli znatno brže upravo zahvaljujući tome što su bile objedinjene i politička podrška ovom projektu i tesna veza između ministarstva odbrane i samog razvijača DKKB „Luč“.

— Serhij Zgurec, 25. maja 2019.

Dana 2. novembra 2019. u Odeskoj oblasti, u blizini naselja Čornomorske, izvedena su uspešna lansiranja rakete. Radi obezbeđenja bezbednosti do 16:00 bio je zatvoren za plovidbu i letove deo mora površine 6,3 hiljade km². [35]

Sledeća etapa ispitivanja raketnog kompleksa R‑360 „Neptun“ sa lansiranjima krstarećih raketa održana je 2. aprila 2020. na poligonu „Alibej“ na jugu Odeske oblasti. [36] „Neptun“ je bio opremljen inertnom bojnom glavom; to je bila prva demonstracija rada svih sistema upravljanja i navođenja. .[37]

Dana 27. aprila 2020. održana su ispitivanja rakete RK‑360MC „Neptun“ u uslovima radio‑elektronskog protivdejstva protivnika — sa stvaranjem realnih radio‑smetnji za glavu samonavođenja rakete. U ispitivanja je bila uključena i avijacija — avioni Su‑27. [38]

Od 27. do 30. maja 2020. održana su državna ispitivanja rakete RK‑360MC „Neptun“ na poligonu „Alibej“. Tokom ispitivanja izvršeno je salvirano lansiranje dve rakete i uspešno gađanje dve nadvodne mete na daljinama oko 85 i 110 km, sa međusobnim razmakom od oko 20 km. [39]

Naredna ispitivanja kompleksa održana su na poligonu „Alibej“ 17. juna 2020. Raketa je ispitana sa bojevom glavom. [40]

U decembru 2023. saopšteno je da stručnjaci rade na modifikaciji protivbrodske krstareće rakete „Neptun“. Ministarstvo odbrane trenutno po tom pitanju sarađuje sa Ministarstvom strateških grana industrije. [41]

Uvođenje u naoružanje

Dana 23. avgusta 2020. raketni kompleks „Neptun“ primljen je u naoružanje. [42]

Dana 28. decembra 2020. direktor DAHK „Artem“ Volodimir Zimin saopštio je da je „kod nas pokrenut posao po narudžbini za rakete za kompleks Neptun“. [43]

Gađanje kopnenih ciljeva

U avgustu 2023. verovatno je prvi put i primenjena, te je time postalo opštepoznato o stvaranju modifikacije za gađanje kopnenih ciljeva.[тражи се извор][тражи се извор] Prema neoficijalnim podacima, ova modifikacija koristi iste lansere kao i protivbrodska varijanta, ali je daljina leta do cilja porasla na 400 km, a masa bojeve glave povećana sa 150 kg (330 lb) na 350 kg (770 lb). Sistem navođenja je kombinovan — uz korišćenje satelitske navigacije i prepoznavanja cilja putem infracrvene kamere na terminalnoj deonici putanje (tzv. DSMAC — Шаблон:Lang-en ili ATR — Шаблон:Lang-en [44]

U martu 2025. predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da su inženjeri uspeli da povećaju domet „Neptuna“ na 1.000 km. „Dugi Neptun“ je prošao ispitivanja i uspešno je primenjen za borbeni zadatak. [45]

Bezbednosni aspekti i kontraobaveštajna dešavanja

  • Zaštita tehnologije:
  • SB Ukrajine je 6. maja 2020. objavila hapšenje agenta FSB tokom pokušaja fotografisanja dokumentacije kompleksa „Neptun“. U julu 2021. sud izriče kaznu osobi optuženoj za špijunažu.
  • Dana 9. jula 2025. SBU saopštava o hapšenju dvojice državljana NR Kine u vezi sa pokušajem pribavljanja tehničke dokumentacije „Neptuna“. Prema saopštenju, slučaj je presretnut u ranoj fazi; predmet je opisan sa potencijalnim kaznama do 15 godina zatvora uz konfiskaciju.

Platformizacija i integracioni pravci

  • Kopnena platforma: Osnovna konfiguracija na 8×8 šasiji (KrAZ prototipi → Tatra T815‑7) sa USPU‑360, TZM‑360, TM‑360 i RKP‑360, logistički ciklus sa vremenom prelaska na novu poziciju do 10 min i salviranim lansiranjem do 24 rakete (interval 3–5 s).
  • Morska platforma: U početku planirani „Lan“, zatim „Vespa“ (8 raketa R‑360); paralelno, UK kreditni aranžman za brze raketne čamce, ali uz najavu naoružavanja NSM na tim plovilima – što pomera fokus „Neptuna“ ka obalskim i eventualno drugim nosačima.
  • Vazdušna platforma: Izbor Su‑24M kao perspektivnog nosača; 2019–2020. priprema ugovora za razvoj avionske verzije, sa tehničkim zahtevima za integraciju (nosači, ciljno označavanje, avionika). Status javnih letno‑razvojnih ispitivanja ostaje skroman u izvorima.

Industrija, serijalizacija i potencijalni izvoz

  • Serijalizacija: Posle usvajanja 2020. i prve obučne jedinice 2021, do 2024. industrija prelazi na proširenu serijsku proizvodnju uz rešavanje uskih grla (motor, GSN, elektronika).
  • Izvoz: U decembru 2020. potpisan memorandum sa Indonezijom o RK‑360MC „Neptun“; 2021. KB „Luč“ navodi pregovore sa više zemalja, sa Indonezijom kao najzrelijim kandidatom. Tokom 2024. najavljena je i ukrajinsko‑rumunska saradnja na proizvodnji i unapređenju „Neptuna“.

Napomena o verifikabilnosti i neutralnosti

  • Dometa1.000 km (620 mi) („Dugi Neptun“) i težine BG ~350 kg (land‑attack) treba se držati formulacija „prema navodima“ i „prema izvorima“, sve dok nezavisni tehnički/vojni izvori ne potvrde podatke.
  • Kod opisa borbene upotrebe, posebno spornih ili propagandno osetljivih slučajeva, treba konsekventno navoditi više izvora (ukrajinski/ru/us/intl), uz jasno razgraničenje tvrdnji.

Hronologija događaja pravljenja i ispitivanja sistema „Neptun“

Ključni događaji razvoja, ispitivanja i uvođenja (2010–2025)
Godina Datum Događaj / etapa Lokacija Rezultat / napomena Izvori
2010 — Početak internog razvoja PKR u KB „Luč“ (inicijativa O. Korosteľova) Kijev Start I&R radova u okviru biroa [46]
2012 — Otvaranje državnih istraživačko‑razvojnih radova za projekat „Neptun“ Ukrajina Formalizacija projekta na državnom nivou [47]
2013 — Prva „bacanja“ (probna izbacivanja) makete rakete Poligon kod Černigova Verifikacija osnovnih mehaničkih pretpostavki [48]
2015 2015-09-24 Prva javna prezentacija rakete na izložbi „Zbroja ta bezpeka‑2015“ Kijev Premijerno prikazivanje koncepta PKR „Neptun“ [49]
2016 2016-03-22 Prva ispitivanja sistema uz prisustvo SBNO (O. Turčinov) Odeska oblast Validacija rada podsistema; nastavak testova 2017. [50]
2018 2018-01-30 Prvi uspešni letački testovi sistema — Potvrđen let; prelazak na seriju daljinskih gađanja [51]
2018 2018-08-17 Gađanje morske mete na ~100 km Jug Odeske oblasti Uspešan pogodak; potvrda navigacije i terminalnog zahvata [52]
2018 2018-12-05 Gađanje cilja na 280 km Obala Crnog mora Validiran domet u PB ulozi [53]
2019 2019-02-17 Prikaz makete kopnenog kompleksa RK‑360MC na IDEX‑2019 Abu Dabi Javno predstavljanje sastava sistema [54]
2019 2019-04-06 Uspešna ispitivanja kopnene varijante; prisustvuje predsednik Porošenko Odeska oblast Potvrđene performanse sistema u poljskim uslovima [55]
2019 2019-05-27 Ciklus modernizacija: nova GSN, visinomer, startni motor, krila/kormila, žiroskopi, navođenje Poligon „Alibej“ Poboljšana upravljivost, sea‑skimming i otpornost na REB [56][57]
2019 2019-11-02 Lansiranja u akvatoriji kod Čornomorske; zona ograničenja saobraćaja Odeska oblast Uspešno; zatvaranje ~6,3 hilj. km² radi bezbednosti [58]
2020 2020-04-02 Demonstracija rada svih sistema upravljanja i navođenja (inertna BG) Poligon „Alibej“ Validacija integrisanog lanca; priprema za državna ispitivanja [59][60]
2020 2020-04-27 Ispitivanja u uslovima realnih radio‑smetnji (REB); učešće avijacije (Su‑27) Poligon „Alibej“ Provera otpornosti na ometanje [61]
2020 2020-05-27 – 2020-05-30 Državna ispitivanja: salvirano lansiranje 2 rakete; gađanja na ~85 i ~110 km Poligon „Alibej“ Uspešno; potvrđen režim salve i preciznost [62]
2020 2020-06-17 Ispitivanje rakete sa borbenom glavom Poligon „Alibej“ Uspešno; potvrđena terminalna efikasnost [63]
2020 2020-08-23 Usvajanje obalskog kompleksa „Neptun“ u naoružanje Ukrajina Službeno uveden RK‑360MC; prelazak na seriju [64]
2021 2021-03-15 Prvi obučni raketni bataljon ulazi u sastav RM Ukrajine Ukrajina Operativno formiranje jedinice [65]
2022 2022-04-13 / 14 Borbena upotreba protiv krstarice „Moskva“ Crno more Potonuće broda nakon požara/tegljenja; globalna pažnja (navodi o pogocima „Neptunom“) [66][67]
2023 2023-08-23 Prva upotreba kopnoudarne varijante (prema navodima) Rt Tarhankut, Krim Gađanje radara S‑400; prelazak u „land‑attack“ misije [68][69]
2024 2024-11-18 Proširenje serijske proizvodnje; ~100 kom tokom godine Ukrajina Skaliranje kapaciteta; najave daljeg povećanja [70]
2024 2024-05-31 Gađanje naftnog terminala u luci Kavkaz (navodi/kontradiktorni izveštaji) Krasnodarski kraj Tvrdnje o presretanju i oštećenjima; požar na rezervoarima [71]
2024 2024-07-31 Udar na vazdušnu bazu u Kursku (navodi) Kursk, Rusija Ukrajinski navodi o pogođenom magacinu; ruske tvrdnje o presretanju [72]
2024 2024-08-02 Najava ukrajinsko‑rumunske saradnje na proizvodnji/unapređenju „Neptuna“ Ukrajina / Rumunija Plan zajedničkog razvoja/proizvodnje [73]
2024 2024-08-21 Gađanje ruskog S‑300 u Rostovskoj oblasti (navodi) Rostovska oblast Navodna upotreba „Neptuna“ [74][75]
2024 2024-08-22 Potapanje trajekta „Conro Trader“ u luci „Kavkaz“ (navodi o upotrebi PKR „Neptun“) Kerčki tesnac Potonuće nakon požara/udara; različiti izvori [76]
2025 2025-01-10 Udar na vojno skladište u Rostovskoj oblasti (navodi) Rostovska oblast Navodi o upotrebi dalekometne varijante „Neptun“ [77]
2025 2025-03-15 „Dugi Neptun“ – deklarisan domet do ~1.000 km; navodi o borbenoj primeni Ukrajina Program produženog dometa; podaci prema zvaničnim izjavama/medijima [78][79]
2025 2025-08-25 Objavljene fotografije „Dugog Neptuna“ (prečnik ~50 cm; dužina +~1,5 m) — Vizuelno uočljive izmene; BG izgleda slične klase [80]

Dizajn i opis

Raketa na izložbi „Zbroja ta bezpeka‑2021“.

Aerodinamika i struktura

R‑360 Neptun je krstareća protivbrodska raketa sa trupom optimizovanim za let na malim visinama iznad mora (sea‑skimming), uz upotrebu radio‑visinomera radi održavanja visine reda 10–300 m na marševskoj deonici i 3–10 m u terminalu. Krilo ukršteno i sklopivo, što omogućava smeštaj u standardizovani transportno‑lansirni kontejner (TLK) dimenzija 5.300 × 600 × 600 mm i kompatibilnost sa kopnenim, pomorskim i perspektivnim vazdušnim nosačima. Ukupna dužina rakete sa busterom je oko 5,05 m, [9] prečnik trupa 380 mm, a raspon krila približno 1,33 m, uz startnu masu oko 870 kg (1.920 lb), [81] od čega 150 kg (330 lb) otpada na bojevu glavu, motor koji ima visok odnos potiska i mase. [82] [26] Ovakva geometrija omogućava stabilan let u graničnom sloju vazduha i smanjen vremenski prozor protivničke reakcije u terminalnoj fazi. [83] [84]

Pogon

Raketa koristi dvomotorni koncept: startni buster na čvrsto gorivo preuzet i prilagođen sa zenitne rakete S‑125 obezbeđuje izbacivanje iz TLK i inicijalno ubrzanje, nakon čega preuzima marševski turboreaktivni (dvojakokružni) vazduhoplovni motor MS‑400 „Motor Sič“ (TRDD), [85] [86] [87] koji omogućava podzvučni krstareći let i profilisanje potiska kroz čitavu putanju do terminala. Konfiguracija pogona je odabrana da obezbedi pouzdan start sa mobilnih lansera i energetsku ekonomičnost pri dugotrajnom sea‑skimming letu. Gorivo je standardni avio‑kerozin za TRDD, što pojednostavljuje logistiku u okviru kopnenog kompleksa. [88]

U osnovnoj protivbrodskoj verziji, navođenje kombinuje INS/GNSS za srednju deonicu i aktivnu radarsku glavu za samonavođenje u terminalnoj fazi. Glavu je razvio NVP „Radioniks“, sa poljem pregleda ±60° i deklarativnom sposobnošću detekcije i zahvata cilja na oko 50 km (31 mi), uz naglašenu otpornost na ometanje. Tokom integrisanih ispitivanja 2020. verifikovan je ceo lanac upravljanja i navođenja, uključujući scenarije sa stvarnim radio‑smetnjama i učešćem avijacije. Za varijantu napada na kopnene ciljeve, javni navodi upućuju na kombinovani pristup (INS/GNSS uz korelaciono/EO terminalno poređenje scene tipa DSMAC/ATR), što je prilagođeno gađanju fiksnih i infrastrukturnih ciljeva u dubini. [89] [90] [91]

Bojeva glava i upaljači

Standardna bojeva glava je rasprskavajuće‑fugasantna, penetrativnog tipa, mase oko 150 kg (330 lb), [9] sa kontaktnim i beskontaktnim (blizinskim) upaljačem, namenjena neutralisanju brodova i transportnih plovila deplasmana do približno 5.000 t. Tehnologija vakuumskog „komadnog” livenja punjenja uvedena je 2021, sa ciljem povećanja homogenosti i fragmentacije, što poboljšava ubojno dejstvo u različitim uglovima susreta. Za kopnoudarnu varijantu, u otvorenim izvorima navodi se povećana masa bojeve glave do 350 kg (770 lb); [92] takvi podaci treba da se označavaju kao „prema navodima“ do potvrde nezavisnim tehničkim izvorima. [93] [94] Ove karakteristike su dovoljne za gađanje borbenih nadvodnih brodova i transportnih plovila deplasmana do 5.000 t. [9]

U septembru 2021. postalo je poznato da je DP „Specoboronmaš“ uveo tehnologiju vakuumskog „komadnog“ punjenja eksplozivom bojeve glave B‑360 rakete. Zahvaljujući vakuumskom komadnom livenju, ubojno dejstvo municije značajno se pojačava. [95]

Elektronika i arhitektura sistema

Avionika obuhvata inercijalne mernounožne jedinice i navigacione sisteme (učešće Arsenal SDP SE je spominjano u industrijskoj kooperaciji), autopilot i interfejse sa komandno‑nadzornim vozilom RKP‑360. Upravljanje vatrom u okviru obalskog kompleksa uključuje generisanje misije, unos koordinata i profila leta, kao i verifikaciju statusa raketa u TLK. Tokom testnih kampanja 2020. demonstriran je rad svih sistema i otpornost na radio‑smetnje, što je prethodilo državnim ispitivanjima u maju i junu iste godine. [96] [97][98]

Glavu samonavođenja za raketu razvilo je NVP „Radioniks“. [99][86] Ima veoma velike uglove pregleda ±60°, sposobna je da vidi i zahvati cilj na daljini od 50 km, a otporna je na radarske smetnje protivnika. Defense Express navodi primer glave AN/DSQ‑28 američke PKR Harpoon, koja ima slabije karakteristike: uglovi pregleda iznose ±45°. [81]

Transportno‑lansirni kontejner i logistika

Raketa se isporučuje i skladišti u TLK standardnih gabarita5,3 m × 0,6 m × 0,6 m (209 in × 24 in × 24 in), pogodnim za različite platforme. [9] Sistem ima maksimalni domet oko 300 km (190 mi). [100] [101] Kopneni kompleks se sastoji od USPU‑360 samohodnih lansera (po četiri TLK po vozilu), transportno‑punjačkih vozila TZM‑360, transportnih TM‑360 i komandno‑nadzornog vozila RKP‑360. Operativna procedura predviđa brzo zauzimanje položaja i pripremu za lansiranje, pri čemu je deklarisano vreme prelaska na novu poziciju do 10 minuta, a interval plotunskog lansiranja 3–5 sekundi, uz maksimalno 24 rakete u salvi na nivou diviziona. Šasije KrAZ su u serijskom ciklusu zamenjene Tatra T815‑7 radi pouzdanosti i standardizacije. [102] [103] Sistem je namenjen radu i do 25 km (16 mi) u unutrašnjosti od obale. [26]

Taktičko‑tehničke karakteristike

  • Maksimalni domet leta
  • protivbrodska verzija — do 300 km. [2]
  • za uništavanje kopnenih ciljeva
  • ~400 km (2023). [92]
  • 1.000 km (2025). [45]
  • Udaljenost početne pozicije od obale: ne više od 25 km.
  • Masa bojeve glave:
  • protivbrodska verzija — 150 kg. [92]
  • za uništavanje kopnenih ciljeva — ~350 kg. [92]
  • Težina rakete: 870 kg.
  • Brzina rakete — 900 km/h. [81]
  • Maksimalan broj raketa R-360 u jednom plotunu: 24 jedinice.
  • Interval lansiranja u plotunu: od 3 do 5 sekundi.
  • Vreme raspoređivanja kompleksa na novu poziciju: do 10 minuta.
  • Ugao gledanja glave za samonavođenje rakete: ± 60°.
  • Prečnik rakete: 380 mm.
  • Raspon krila: 1,33 m
  • Motor: TRDD MS‑400
  • Gorivo: avio-kerozin
  • Sistem navođenja: aktivna radarska GSN
  • Bojeva glava: rasprskavajuće‑fugasantna, penetrativnog tipa
  • Visina leta:
  • na marševon deonici: 10–300 m
  • na završnoj deonici: 3–10 m
  • Brzina leta: 0,8–0,85 Ma (Maha)

Platforme

Kopnena

Rakete na lansirnoj instalaciji USPU‑360 na šasiji KrAZ‑7634NE. 2020.
USPU‑360 na šasiji Tatra 815‑7. 2021.

Kopnena konfiguracija RK‑360MC „Neptun“ čini osnovu operativne upotrebe sistema i sastoji se od samohodnih lansirnih instalacija USPU‑360 (svaka sa četiri transportno‑lansirna kontejnera, TLK), [24] transportno‑punjačkih vozila TZM‑360, transportnih vozila TM‑360 i komandno‑nadzornog punkta RKP‑360. Tipičan divizion obuhvata po šest jedinica USPU‑360, TZM‑360 i TM‑360, uz jedan RKP‑360, sa ukupno 72 rakete raspoređene u lansirnim i logističkim vozilima (po četiri u svakom), [104] što omogućava značajan salvirani potencijal. Sistem je projektovan za brzu promenu položaja i rad do 25 km (16 mi) u unutrašnjosti od obale, uz deklarisano vreme prelaska na novu poziciju do 10 minuta i mogućnost plotunskog lansiranja do 24 rakete sa intervalom 3–5 sekundi na nivou diviziona. Prototipske šasije KrAZ (8×8) [24] zamenjene su u serijskoj konfiguraciji češkim Tatra T815‑7, radi povećanja pouzdanosti i standardizacije logistike. .[105] [102] [106]

U sastav diviziona RK‑360 MC „Neptun“ ulazi:

  • 6 unifikovanih lansirnih instalacija USPU‑360
  • 6 transportno‑punjačkih vozila TZM‑360
  • 6 transportnih vozila TM‑360
  • pokretni komandni punkt diviziona RKP‑360

Taktički, kopnena platforma oslanja se na mrežnocentričnu integraciju sa osmatračko‑ciljačkim sredstvima (npr. Mineral‑U) i drugim izvorima ciljnih podataka, što omogućava „third‑party targeting“ i elastično razmeštanje baterija/diviziona u obalskoj dubini. RKP‑360 vrši fuziju podataka, izdavanje ciljnih oznaka i planiranje profila leta (INS/GNSS marševno; aktivna radarska GSN terminalno u PB varijanti; DSMAC/ATR u kopnoudarnoj varijanti prema navodima), uz definisanje salvi i vremenskog razmaka 3–5 s radi saturacije protivničke PVO/PRO.

Dana 23. avgusta 2020. raketni kompleks 360MC „Neptun“ primljen je u naoružanje Oružanih snaga Ukrajine. Odgovarajuće naređenje potpisao je ministar odbrane Ukrajine Andrij Taran. [42]

Dana 20. oktobra 2020. Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je odlučeno da se preraspodele sredstva državne odbrambene nabavke te godine za kupovinu obalskog kompleksa „Neptun“: „Sve predviđene procedure trebalo je da se održe. Sada se kompleks može naručivati i kupovati kao serijski uzorak. Uskoro ćemo formirati zvaničnu narudžbinu, zadatke u pogledu količina i rokova njihove isporuke. Neophodna sredstva za nabavku su na raspolaganju.“ [107]

Morska

Morska platforma „Neptuna“ je u fazama razvoja planirana kroz male raketne čamce nacionalne gradnje. Prvobitno se kao nosilac razmatrao tip „Lan“, [108] a potom od 2018. godine je fokus prebačen na projekat brzog raketnog čamca „Vespa“ razvijanog u „Kuznja na Rybalskom“, sa predviđenim kapacitetom nošenja osam raketa R‑360. [109] [110] [111] Paralelno, sporazum o britanskom kreditiranju za izgradnju raketnih čamaca (~1,25 milijardi funti) otvorio je opciju da nova plovila budu naoružana stranim protivbrodskim sistemom Naval Strike Missile (NSM), što je pomerilo težište „Neptuna“ ka obalskim i drugim platformama u kraćem roku. [112] [113] [114]

U taktičkom smislu, brodska integracija „Neptuna“ je zamišljena da proširi obalsku A2/AD zonu i omogući udare sa morem mobilnih vatrenih baza, uz upotrebu brodskih senzora i/ili eksternih ciljnih podataka. Međutim, usled dinamike programa i najava naoružavanja novih čamaca sistemom NSM, prioritet „Neptuna“ se u praksi zadržao na obalskom kompleksu, uz perspektivu naknadne pomorske integracije kada platforme i resursi budu dostupni.

Krajem avgusta 2020. izdanje „Dumska“ i niz drugih medija izvestili su o ponudi Ujedinjenog Kraljevstva da se pokrene proizvodnja raketnih čamaca za RM OS Ukrajine u jednom od ukrajinskih preduzeća. Ti 50‑metarski raketni čamci deplasmana oko 400 tona moći će da nose udarno naoružanje u vidu osam ukrajinskih protivbrodskih raketa tipa „Neptun“ ili proizvodnje druge zemlje. [115]

Dana 7. oktobra 2020. u Portsmutu, u bazi Kraljevske mornarice, ministar odbrane Ukrajine Andrij Taran i državni sekretar za odbranu Ujedinjenog Kraljevstva Ben Volas potpisali su Memorandum o jačanju saradnje između Ukrajine i Ujedinjenog Kraljevstva u vojnim i vojno‑tehničkim sferama. Memorandum predviđa saradnju u odbrambenoj oblasti. Važno je uključivanje finansiranja Britanske agencije za izvozno kreditiranje u iznosu od 1,25 milijardi funti sterlinga, između ostalog za izgradnju raketnih čamaca. [116] Međutim, ubrzo je postalo poznato da se planira naoružavanje tih čamaca raketnim kompleksom Naval Strike Missile (NSM) kompanije Kongsberg. [117]

U oktobru 2020. glavni konstruktor — generalni direktor KB „Luč“, Oleg Korosteľov, saopštio je da je, po njegovom mišljenju, za stvaranje i ispitivanje brodskog kompleksa sa raketom „Neptun“ potrebno oko godinu i po dana, pri čemu sama raketa ne zahteva značajne izmene, a osnovni zadatak je razviti, proizvesti i ispitati sam brodski kompleks. [118]

Vazdušna

Za vazdušnu bazu odabran je Su‑24M kao perspektivni nosač krstareće rakete R‑360. Prema dostupnim informacijama, 2019. je planiran početak projektovanja, a 2020. prelazak na praktičnu realizaciju avionske verzije. [108] Krajem 2020. Ministarstvo odbrane Ukrajine i KB „Luč“ pripremili su ugovor za razvoj varijante za avijaciju Vazduhoplovnih snaga OSU, pri čemu je izbor Su‑24M obrazložen sposobnošću sistema ovog tipa aviona da obezbede ciljno označavanje i integraciju potrebnih nosača i avionike. [119] [120] [121]

Operativno‑taktički, vazdušna platforma bi omogućila dublje prodiranje i fleksibilniji izbor azimuta napada, kao i smanjenje ograničenja linije vidljivosti u odnosu na radarsko osmatranje sa obale. Status javnih letno‑razvojnih ispitivanja ostaje skroman u izvorima, te se ovaj pravac navodi kao perspektivan, ali sa ograničenim javno dostupnim podacima o stepenu integracije i IOC/FOC rokovima.

Ograničenja i protivmere

Ograničenja navođenja i REB okruženje

Navođenje R‑360 na srednjoj deonici oslanja se na INS/GNSS, dok terminalno samonavođenje u protivbrodskoj ulozi obavlja aktivna radarska glava domaće proizvodnje (NVP „Radioniks“). Iako je u ispitivanjima naglašena otpornost GSN na radarske smetnje, efikasnost terminalnog zahvata uvek zavisi od spektra protivmera na ciljnoj strani (DRFM ometači, lažni ciljevi, smanjenje radarske reflektivnosti) i taktičkog profila leta. U scenarijima intenzivnog REB okruženja moguća su: degradacija GNSS korekcija na srednjoj deonici, povećana zavisnost od INS (akumulacija greške), kao i otežan automatski zahvat u terminalu ukoliko protivnik koristi aktivno ometanje i mamce. Ispitivanja 2020. sprovedena su „u uslovima stvarnih radijskih smetnji“, čime je verifikovan rad lanca upravljanja i navođenja; ipak, javni izvori ne kvantifikuju numerički pad performansi u specifičnim jamming scenarijima. [122] [98]

Ograničenja visinskog profila, reljefa i meteorologije

Deklarisani profil sea‑skimming leta (10–300 m marševno; 3–10 m terminalno) minimizuje detekciju, ali uvodi operativna ograničenja. Pri veoma malim visinama povećana je osetljivost na stanje mora (talasnost, aerosoli), rad visinomera i marginu greške autopilota. U obalskim zonama reljef i kurvatura terena omogućavaju maskiranje, ali i zahtevaju preciznu dekonflikciju putanja u salvi kako bi se izbegla interferencija i preklapanje terminalnih trajektorija. Meteorološki uslovi (magla, kiša, visoki talasi) utiču na rad radara i na aerodinamičku stabilnost pri malim visinama, te mogu smanjiti taktiku ekstremno niskog profila ili zahtevati korekcije time‑on‑target planiranja.

Zavisnost od ciljnih podataka i „kill chain“ ograničenja

Efikasnost kompleksa uslovljena je kvalitetom i pravovremenošću ciljnih podataka. Iako je sistem projektovan za mrežnocentričnu integraciju sa Mineral‑U i drugim senzorima (kopnenim, pomorskim, vazdušnim, uključujući UAV), „third‑party targeting“ zavisi od komunikacionih veza, vremena osvežavanja traga i geometrije senzora u odnosu na cilj. U slučaju mobilnih ciljeva ili složenog elektromagnetnog okruženja, kašnjenja u dodeli cilja i planiranju profila leta mogu smanjiti verovatnoću zahvata, posebno na većim daljinama. Uloga RKP‑360 u fuziji podataka i validaciji je centralna, ali skaliranje salvi (do 24 rakete, interval 3–5 s) zahteva disciplinu planiranja, dekonflikciju i logističko obezbeđenje. [112]

PVO/PRO slojevi na strani cilja

Suočavanje sa višeslojnim PVO/PRO odbranama brodskih grupa podrazumeva prolazak kroz osmatračke radare, sisteme borbene uprave, projektilske i topničke sisteme kratkog do srednjeg dometa, kao i bliske CIWS slojeve. Koncept salve sa dekonflikcijom putanja i time‑on‑target pristupom smanjuje efikasnost pojedinačnog presretanja, ali ne eliminiše potrebu za pažljivim izborom azimuta napada, maskiranjem reljefom i variranjem visinskog profila. U praksi, uspeh probijanja zavisi od saturacije senzora i efektora protivnika, odaziva REB i sposobnosti GSN da održi zahvat u prisustvu ometanja i mamaca.[123]

Ograničenja varijante za kopnene ciljeve

Za modifikovanu varijantu protiv kopnenih ciljeva, javni izvori navode INS/GNSS srednju deonicu i terminalno poređenje scene (DSMAC/ATR). Ograničenja uključuju: potrebu za kvalitetnim ISTAR/BI lancem radi pripreme referentnih scena i validacije ciljeva, vremensku osetljivost na promene scene (maskiranje ciljeva, zamena mamcima), i ograničen raspoloživ broj raketa namenjenih dubinskim udarima. Domet (400 km (250 mi)) i povećana masa bojeve glave (350 kg (770 lb)) navode se „prema navodima“ dok se ne obezbedi nezavisna tehnička potvrda, isto važi i za tvrdnje o programu „Dugi Neptun“ sa dometom do 1,000 km (0,621 mi). [124] [125] [126]

Protivmere na strani korisnika „Neptuna“

  • Mrežnocentričnost i „third‑party targeting“: korišćenje disperzovanih senzora (kopneni radari, pomorske/vazdušne platforme, UAV) za smanjenje zavisnosti od pojedinačnog izvora i za poboljšanu geometriju osmatranja.
  • Planiranje salvi i time‑on‑target: dekonflikcija putanja, variranje visinskih profila i azimuta napada, intervali 3–5 s — radi saturacije protivničke PVO i otežavanja selekcije ciljeva.
  • Adaptivna ruta i terminal: korišćenje ažuriranja ciljnih podataka pre ulaska u terminal i sposobnosti GSN (±60° FOV, ~50 km zahvat) za pretragu i prepoznavanje u prisustvu smetnji. [127]
  • Za kopnoudarne misije: priprema referentnih scena i verifikacija ciljeva u ISTAR/BI lancu, kao i procena oštećenja (BDA), uz konzervativno označavanje navođenih performansi kao „prema navodima“ dok se ne pojave nezavisne tehničke potvrde. [128]

Povezani projekti

Neke komponente razvijene i ispitane za krstareće rakete „Neptun“ kasnije su korišćene za razvoj projekta bespilotne letelice „Sokil‑300“.

Operativna upotreba i taktika

Obalska odbrana i kill chain

Kompleks RK‑360MC „Neptun“ projektovan je kao ključni element obalske A2/AD odbrane u akvatorijama Crnog i Azovskog mora, sa fokusom na onemogućavanje pristupa protivničkim površinskim platformama u zoni dometa rakete. Tipičan divizion obuhvata šest samohodnih lansirnih instalacija USPU‑360 (svaka sa četiri transportno‑lansirna kontejnera), šest transportno‑punjačkih vozila TZM‑360, šest transportnih vozila TM‑360 i komandno‑nadzorni punkt RKP‑360. Sistem je projektovan za rad do 25 km u unutrašnjosti od obale, uz deklarisano vreme prelaska na novu poziciju do 10 minuta, i omogućava plotunsko lansiranje do 24 rakete sa intervalima od 3 do 5 sekundi na nivou diviziona. Operativni lanac dejstva (kill chain) uključuje: otkrivanje i inicijalnu detekciju cilja, identifikaciju i izdvajanje prioritetnih ciljeva, dodelu cilja i generisanje misije na RKP‑360, planiranje profila leta (marševne visine 10–300 m i terminalne 3–10 m), lansiranje, srednju deonicu vođenu INS/GNSS i terminalno samonavođenje aktivnom radarskom glavom. Ovakva organizacija omogućava brzu reakciju, skaliranje mase vatre i saturaciju protivničke odbrane na završnici. [129]

Mrežnocentrična integracija i izvori ciljnih podataka

Kompleks je koncipiran za mrežnocentričnu integraciju sa osmatračko‑ciljačkim sredstvima, uključujući kopnene radare tipa Mineral‑U, kao i druge izvore ciljnih podataka sa kopnenih, pomorskih i vazdušnih platformi (uključujući bespilotne letelice), u cilju povećanja situacione svesti i omogućavanja „third‑party targeting“ pristupa. Uloga RKP‑360 obuhvata fuziju podataka, validaciju cilja, dodelu cilja i uplatu misije u rakete u TLK. Koncept plotunskog lansiranja do 24 rakete sa kratkim intervalima (3–5 s) primenjuje se za saturaciju i preopterećenje PVO/PRO slojeva brodskih borbenih grupa ili obalskih baterija, čime se smanjuje verovatnoća uspešnog presretanja svih dolazećih ciljeva. [130]

Taktike protiv brodova sa PVO

U protivbrodskoj misiji R‑360 koristi sea‑skimming profil sa marševnim visinama 10–300 m i terminalnim spuštanjem na 3–10 m iznad morske površine uz radio‑visinomer, čime se skraćuje horizont detekcije i smanjuje vremenski prozor za reakciju PVO brodova. Taktika salvi uključuje dekonflikciju putanja i vremensko usklađivanje pristizanja (time‑on‑target) više projektila, radi disperzije pažnje senzora i oružja odbrane. Terminalno navođenje obavlja aktivna radarska glava domaćeg proizvođača NVP „Radioniks“ sa poljem pregleda ±60° i deklarisanom sposobnošću zahvata cilja na približno 50 km, uz naglašenu otpornost na radarske smetnje. Tokom ispitivanja 2020. verifikovan je rad kompletnog lanca upravljanja i navođenja, uključujući scenarije sa stvarnim radio‑smetnjama i učešće avijacije, što je prethodilo državnim ispitivanjima i gađanjima na daljinama ~85 i ~110 km. [122] [98] [131]

Upotreba protiv kopnenih ciljeva

Od 2023. javno je istaknuto postojanje modifikovane varijante za gađanje kopnenih ciljeva. Prema dostupnim navodima, zadržava se INS/GNSS navođenje na marševnoj deonici, dok se u terminalu koristi korelaciono/EO poređenje scene (DSMAC/ATR) za prepoznavanje unapred mapiranih tačkastih ili infrastrukturnih ciljeva. U navodima je istaknuta povećana masa bojeve glave do približno 350 kg (770 lb) i daljina leta oko 400 km (250 mi), uz korišćenje istih lansera; zbog ograničene javne tehničke dokumentacije, ove brojke treba dosledno navoditi kao „prema navodima“ do nezavisne potvrde. Operativna primena takve varijante oslanja se na ISTAR/BI lanac (izvidničko‑obaveštajna sredstva) za pripremu referentnih scena, validaciju ciljnih tačaka i procenu oštećenja, uz pažljivo upravljanje ograničenim brojem raketa namenjenih dubinskim udarima. U martu 2025. zvanične izjave navode dostizanje dometa do oko 1.000 km (620 mi)i borbenu upotrebu verzije „Dugi Neptun“, dok su tokom 2025. objavljene fotografije tela rakete sa vidno povećanim prečnikom (~50 cm) i produženjem trupa (~1,5 m); ove informacije se u članku s pravom označavaju kao „prema navodima“ i zahtevaju dalju nezavisnu verifikaciju performansi. [124] [125] [126]

Borbena upotreba

Takođe pogledajte: Potapanje krstarice Moskva

Dana 3. aprila 2022, tokom ruske specijalne operacije na Ukrajinu, ukrajinski izvori tvrdili su da je ruska fregata Admiral Essen oštećena dejstvom ukrajinskih snaga. [132] Kasnije je Oleksij Arestovič, spoljašnji savetnik Kancelarije predsednika Ukrajine, precizirao da je „Admiral Essen“ pogođen raketom Neptun. Rusi nisu komentarisali ovu tvrdnju i brod je nastavio misiju uobičajeno. [133] [134]

Dana 13. aprila 2022, ukrajinski izvori tvrdili su da je Zastvna ruska krstarica „Moskva“ pogođena sa dve rakete RK‑360MC „Neptun“, što je dovelo do požara i naknadne eksplozije brodskog skladišta municije, dok je ruska strana navela da je uzrok bio požar koji je doveo do detonacije, a da je brod kasnije potonuo 14. aprila 2022. u oluji tokom tegljenja, e i da je posada u potpunosti evakuisana. [135] [136] [137] [138] [139] [140] [141] [142] Analize ukazuju na scenario noćnog pristupa raketa u sea‑skimming profilu (terminalno nekoliko metara iznad mora), što skraćuje vreme reakcije brodske PVO. Pojedini izvori razmatraju mogućnost odvlačenja pažnje PVO pomoću UAV (npr. Bayraktar TB2) pre terminalnog prilaza raketa; taj element ostaje analitička hipoteza bez potpune nezavisne verifikacije. [143] Posledice uključuju smanjenje agresivnih operacija velikih površinskih jedinica u zapadnom Crnom moru, promene u obrascima rasporeda PVO i pojačanu pažnju na AShM pretnje iz obalnih sistema. [144] [145] Prema Tomasu Šugartu, bivšem komandantu podmornice Ratne mornarice SAD, krstarice klase „Slava“ poput „Moskve“ obično su „poznate po ofanzivnom udaru, a ne po odbrambenim sistemima ili kontroli oštećenja“. [146] „Moskva“ je bio jedan od najvećih ratnih brodova potopljenih u borbi od Drugog svetskog rata. [147] Uspešna upotreba sistema Neptun za potapanje broda, prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Oleksija Reznikova, ulila je poverenje saveznicima Ukrajine da će dodatne isporuke naoružanja Ukrajini imati smisla. [148]

Varijanta za napade na kopnene ciljeve bila je u razvoju i, zaključno sa aprilom 2023, bila je pri samom kraju. Raketa Neptun je prvobitno dizajnirana za gađanje brodova na moru. Prema jednom ukrajinskom zvaničniku: „Ukrajina radi na modifikaciji rakete Neptun kako bi pogađala ciljeve na kopnu... Potreban je novi sistem navođenja/glava za samonavođenje, ali Ukrajinci rade na tome... Kada to dobijemo, Neptuni mogu pogađati ciljeve na 360 km (oko 225 milja). Veoma smo blizu.“ [149]

Dana 23. avgusta 2023, prema navodima ukrajinskih medija, modifikovana raketa R-360 upotrebljena je za uništavanje radara sistema S-400, raspoređenog na rtu Tarhankut na Krimu od 2016. Više specijalizovanih medija navelo je da je Ukrajina uvela modifikovanu varijantu „Neptuna“ za udare po kopnenim ciljevima. Opisane su izmene u navođenju (INS/GNSS na srednjoj deonici, terminalno korelaciono/EO), uz napomenu da detalji nisu javno dostupni. [150] [151] [152][153]

Dana 14. septembra 2023, prema navodima ukrajinskih zvaničnika, grupa udarnih dronova napala je radar i antene kompleksa S‑400/S‑300, koji je bio razmešten na periferiji okupirane Jevpatorije (područje između naselja Mlečnoje, Ujutnoje i Zaozjornoje). [154] Dan ranije, dva ruska plovila u Sevastopolju teško su oštećena raketama Neptun ili Storm Shadow. [155]

Dana 26. marta 2024, Ukrajina je saopštila da je raketom Neptun pogodila „Konstantin Olšanski“. Ovo plovilo je zaplenjeno Ukrajini 2014, kada su ruske snage preuzele kontrolu nad Krimskim poluostrvom. [156]

Dana 9. aprila 2024, ruske snage tvrdile su da su presrele raketu Neptun u blizini obale Krima. [157]

Dana 21. aprila 2024, objavljen je video iz zaliva Suharna (Sevastopolj) za koji se navodi da prikazuje spasilački brod „Komuna“ kako ga pogađa ukrajinska raketa Neptun. [158] „Komuna“ je učestvovala u spasilačkim naporima nakon što je „Moskva“ pogođena 2022.

U aprilu 2024, Ukrajina je radila na produženju dometa rakete na 1.000 km (620 mi), uz planirano desetostruko povećanje proizvodnje. [159]

Dana 31. maja 2024, Ukrajina je ispalila nekoliko raketa Neptun na naftni terminal pripojen luci Kavkaz, Krasnodarski kraj. Ruski zvaničnici tvrdili su da su oborili rakete. Ukrajinski zvaničnici i ruska opozicija izvestili su o požaru i oštećenju tri rezervoara nafte. [160]

Nova varijanta za napade na kopnu ruske snage nazivaju „Neptun-MD“. Ukrajinci je zovu „Dugi Neptun“. Dana 21. juna 2024, raketa Neptun pogodila je skladište dronova Šahed i centar za obuku u Krasnodaru. [161]

Dana 31. jula 2024, raketa Neptun pogodila je vazdušnu bazu u Kursku, Rusija, stotinak kilometara od granice sa Ukrajinom, pogađajući „magacin za skladištenje oružja i vojne opreme“, prema ukrajinskim zvaničnicima. Rusija je tvrdila da je raketa oborena. [162]

Dana 2. avgusta 2024, Rumunija i Ukrajina najavile su plan za proizvodnju i unapređenje rakete Neptun. [163]

Ujutru 21. avgusta 2024, ukrajinska vojska tvrdila je da je tokom noći pogodila ruski protivvazdušni sistem S-300 u Rostovskoj oblasti, verovatno koristeći raketu Neptun. [164][165]

Dana 22. avgusta 2024. trajekt „Conro Trader“, natovaren cisternama sa gorivom i usidren u luci „Kavkaz“, napadnut je i potonuo. Za gađanje trajekta, verovatno, korišćena je PKR „Neptun“. [166] [167]

Dana 10. januara 2025. u Rostovskoj oblasti ukrajinska dalekometna raketa „Neptun“ pogodila je vojno skladište. O tome je izvestio „Babel“, pozivajući se na unutrašnje izvore. Operaciju su izveli SBU i ukrajinska Ratna mornarica. [168]

Objavljene su slike „Dugog Neptuna“. Oko metar i po duža od verzije R-360, trup rakete proširen je sa 38 cm na oko 50 cm. Povećene su i površine krila i repa. Bojeva glava deluje ista kao kod originalne verzije R-360. [169]

Korisnici krstareće rakete Neptun

  • RMV (Ratna mornarica)

Ukrajina

U maju 2019. Volodimir Semenov je saopštio da će državno naručivanje protivbrodskih krstarećih raketa R‑360 iznositi 120 jedinica.[тражи се извор]

U decembru 2020. direktor DAHK „Artem“ Volodimir Zimin je saopštio da je narudžbina za rakete za domaći kompleks RK‑360MC „Neptun“ pomerena s mrtve tačke.[тражи се извор]

Potencijalni korisnici

Ukrajina je u decembru 2020. potpisala memorandum sa Indonezijom o zaključenju ugovora za isporuku obalskog mobilnog raketnog kompleksa RK‑360MC „Neptun“. [170] Tako bi Indonezija mogla postati prvi strani kupac Neptuna, prema navodima Defense Express, koji se poziva na ukrajinskog specijalnog izvoznika, Državno preduzeće (SE) „Progress“. U julu 2021. glavni konstruktor KB „Luč“ Oleg Korosteľov saopštio je da su u toku pregovori sa tri zemlje o nabavci kompleksa. Najveći napredak u to vreme bio je sa Indonezijom. [171]

Poređenje sa analogima

Poređenje protivbrodskih raketa
Parametar Neptun H-35 (2003) H-35U (2015) Harpoon D2 (2009)
Domet do 280 km do 130 km do 260 km do 280 km
Masa (sa ubrzivačem) 870 kg 600 kg 670 kg 742 kg
Masa bojeve glave 150 kg 145 kg 145 kg 235 kg
Kalibar 380 mm 420 mm 420 mm 340 mm
Dužina (sa ubrzivačem) 5,05 m 4,40 m 4,40 m 5,18 m
Navođenje (marševni deo) inercijalno sa GPS-korekcijom inercijalno inercijalno sa GLONASS-korekcijom inercijalno sa GPS-korekcijom
Navođenje (završni deo) aktivna radarska GSN aktivna radarska GSN aktivna i pasivna radarska GSN aktivna radarska GSN
Napad na kopnene ciljeve da ne da da

Cena

Prema rečima Olega Korostelova, generalnog konstruktora biroa „Luč“ razvoj raketnog kompleksa RK-360MC „Neptun“, uključujući krstareću raketu i sva vozila, koštao je Ukrajinu oko 40 miliona dolara. [172]

Špijunaža

U saopštenju za medije povodom Dana kontraobaveštajne službe, SB Ukrajine je saopštila o hapšenju agenta Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije 6. maja 2020. tokom fotografisanja dokumentacije kompleksa „Neptun“ i njenog slanja svojim kuratorima u FSB RF. U okviru specijalne operacije špijunu je data neistinska dokumentacija. Za izvršenje špijunskih radnji uhapšenom je obećana nagrada od 10 hiljada američkih dolara. [173]

U julu 2021. Lisičanski gradski sud Luganske oblasti, na osnovu materijala kontraobaveštajne službe SBU, doneo je presudu: osumnjičeni je proglašen krivim po čl. 1 st. 111 (državna izdaja) Krivičnog zakonika Ukrajine, sa kaznom zatvora od 8 godina. [174]

Dana 9. jula 2025, SBU je uhapsila kineske špijune koji su želeli da ukradu tajne tehnologije ukrajinskih raketa „Neptun“. Špijuni su se pokazali kao državljani NR Kine: sin — 24‑godišnji bivši student jednog od kijevskih univerziteta Den Jančen i njegov otac — Den Dzehua, koji je živeo u NR Kini, ali je dolazio u Ukrajinu da koordinira agenturni rad sina. Den Jančen je trebalo da pribavi tehničku dokumentaciju o proizvodnji ukrajinskog „Neptuna“, kojim je uništen zastavni brod Crnomorske flote RF — raketna krstarica „Moskva“. Zbog toga je pokušao da vrbuje ukrajinskog državljanina koji je imao veze sa razvojem najsavremenijeg naoružanja Snaga odbrane. Dobijene informacije kineskim specijalnim službama trebalo je da preda otac. SBU je razotkrila špijune u početnoj fazi i uhapsila ih tokom predaje tajnih dokumenata. Obojici preti do 15 godina lišenja slobode uz konfiskaciju imovine. [175]

Galerija slika

  • Lansirno vozilo
    Lansirno vozilo
  • Lansirno vozilo
    Lansirno vozilo
  • Pretovar transportera dizalicom
    Pretovar transportera dizalicom
  • Transport bez dizalice
    Transport bez dizalice
  • Komandno vozilo
    Komandno vozilo
  • Mineral-U radar
    Mineral-U radar
  • Sa postavljenim radarom
    Sa postavljenim radarom
  • Prototip KrAZ-7634 lansirnog vozila na bazi
    Prototip KrAZ-7634 lansirnog vozila na bazi
  • Prototip KrAZ-6322 utovarivačkog vozila na bazi
    Prototip KrAZ-6322 utovarivačkog vozila na bazi
  • Prototip komandnog vozila
    Prototip komandnog vozila
  • Unutrašnjost prototipa komandnog vozila
    Unutrašnjost prototipa komandnog vozila
  • Prototip lansera sa pratećim vozilima
    Prototip lansera sa pratećim vozilima
  • Test lansiranje, 2019.
    Test lansiranje, 2019.

Види још

Ostale podzvučne protivbrodske rakete


Reference

  1. ↑ Episkopos, Mark (2019-02-06). „Ukraine Is Building Anti-Ship Missiles (In Part Thanks to Russia)”. The National Interest. Архивирано из оригинала на датум 10 April 2019. Приступљено 2019-04-10. 
  2. ↑ 2,0 2,1 „“Long Neptune” Has Reached Range of 1000 km”. Militarnyi (на језику: English). 2025-03-15. Приступљено 2025-03-16. 
  3. ↑ Axe, David (2025-03-15). „Ukraine Now Has A 600-Mile Cruise Missile”. Forbes (на језику: English). Приступљено 2025-03-16. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „Ракета Нептун, що потопила "Москву", здивувала Америку | Defense Express”. defence-ua.com (на језику: українська). Приступљено 2022-04-27. 
  5. ↑ Андрій Скумін (2012-12-26). „Політика Януковича: руйнація армії, скорочення «соціалки» і дорога державна служба”. Український тиждень (на језику: українська). Приступљено 2024-01-07. 
  6. ↑ „УДАР «НЕПТУНА»”. defence-ua.com. Приступљено 2019-06-04. 
  7. ↑ У Києві презентували нову крилату ракету "Нептун" [New cruise missile "Neptune" was presented in Kyiv] (на језику: українська). Espreso TV. 2015-09-24. Архивирано из оригинала на датум 14 August 2018. Приступљено 2022-04-14. 
  8. ↑ „У Києві презентували нову крилату ракету «Нептун»”. espreso.tv. Приступљено 2019-02-13. 
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Gazeta.ua (2016-03-10). „В Україні випробовують новітню протикорабельну крилату ракету "Нептун"”. Gazeta.ua (на језику: українська). Приступљено 2022-05-26. 
  10. ↑ „Протикорабельна ракета «Нептун» пройшла частину випробувань у 2017 році”. uprom.info. Національний промисловий портал. 2018-01-25. Архивирано из оригинала на датум 2018-01-27. Приступљено 26.01.2018. »Періодично проходять випробування нових і модернізованих ракет, в т. ч. у 2017 році  — відразу два зразка («Вільха» і «Нептун»)« 
  11. ↑ Hristoforov, Vladislav (2018-01-25). Протикорабельна ракета "Нептун" пройшла частину випробувань у 2017 році [The anti-ship missile "Neptune" has undergone part of the tests in 2017]. National Industrial Portal, uprom.info (на језику: українська). Архивирано из оригинала на датум 27 January 2018. Приступљено 2018-01-26. 
  12. ↑ Перші випробування української крилатої ракети! [The first tests of the Ukrainian cruise missile!]. Ukrainian Military Portal, mil.in.ua (на језику: українська). 2018-01-30. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-02. Приступљено 2018-01-30. 
  13. ↑ „О. Турчинов: Відбулося перше випробування української крилатої ракети”. РНБО України. 2018-01-30. 
  14. ↑ „Україна успішно випробувала нову крилату ракету”. www.pravda.com.ua. Українська правда. 2018-01-30. Приступљено 30.01.2018. 
  15. ↑ „Перші випробування української крилатої ракети!”. Український мілітарний портал. 2018-01-30. Приступљено 30.01.2018. 
  16. ↑ „Перші льотні випробування української крилатої ракети”. Національний промисловий портал. 2018-01-30. Архивирано из оригинала на датум 2022-12-12. Приступљено 30.01.2018. 
  17. ↑ „Цього літа планують закласти першу «Лань» та спустити на воду «Кетаври» для ВМСУ”. Ukrainian Military Pages. 2018-03-26. 
  18. ↑ „Ukrainian cruise missile "Neptune" struck a maritime target at a distance of 100 km during the test”. Ukrainian Military Pages. 2018-08-17. Архивирано из оригинала на датум 2021-04-22. Приступљено 2018-08-17. 
  19. ↑ „Ukraine successfully test-fire Neptun anti-ship cruise missile”. Defence Blog. 2018-08-17. Приступљено 27.08.2018. 
  20. ↑ „Розробка нових зразків ракетної зброї — один з наших головних пріоритетів — Турчинов”. Оборонно-промисловий кур'єр. 2018-07-16. 
  21. ↑ „Турчинов оглянув лінію з виготовлення ПКР «Нептун» та РСЗВ «Вільха» на КБ «Луч»”. uprom.info. Національний промисловий портал. 2018-08-14. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-14. Приступљено 14.08.2018. 
  22. ↑ „Випробування берегової версії «Нептуна» завершаться в травні 2019 року”. Український мілітарний портал. 2018-10-15. 
  23. ↑ „Протикорабельна ракета «Нептун» успішно вразила ціль на відстані 280 км”. Національний промисловий портал. 2018-12-05. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-05. Приступљено 5.12.2018. 
  24. ↑ 24,0 24,1 24,2 „Комплекс ПКР «Нептун» і РСЗВ «Вільха» на IDEX-2019”. Ukrainian Military Pages. 2019-02-17. 
  25. ↑ Ракеты "Нептун" поступят на вооружение ВМС в декабре ["Neptune" missiles will enter service with the naval forces in December]. Dzerkalo Tyzhnia (на језику: русский). 2019-04-06. Архивирано из оригинала на датум 6 April 2019. Приступљено 2019-04-10. 
  26. ↑ 26,0 26,1 26,2 Ponomarenko, Illia (15 March 2021). „Ukraine's navy acquires first Neptune cruise missiles”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала на датум 2021-03-15. Приступљено March 15, 2021. »The first training missile division joined the navy's only artillery brigade on March 15, as part of the formation's newly-created coastal defense missile battalion.« 
  27. ↑ MARIYA YEMETS; ALONA MAZURENKO (18 November 2024). „Ukraine scales up advanced Neptune missile production - defense chief”. ukrinform (на језику: English). Приступљено 18 November 2024. 
  28. ↑ YURI ZORIA (2025-03-16). „Ukraine’s new Long Neptune missile hits Russian target 1,000 km away, Zelenskyy says”. Eoromaidanpress. Приступљено 2025-03-18. 
  29. ↑ 29,0 29,1 29,2 „ВІДБУЛИСЯ ЧЕРГОВІ ВИПРОБУВАННЯ БЕРЕГОВОЇ ВЕРСІЇ ПРОТИКОРАБЕЛЬНОГО РАКЕТНОГО КОМПЛЕКСУ РК-360МЦ «НЕПТУН» (ВІДЕО)”. defence-ua.com. Приступљено 2019-06-04. 
  30. ↑ „«УКРОБОРОНПРОМ»: РАКЕТА Р-360 ОТРИМАЛА НОВУ ГОЛОВКУ САМОНАВЕДЕННЯ (ВІДЕО)”. defence-ua.com. Приступљено 2019-05-29. 
  31. ↑ „Ракетний комплекс “Нептун” пройшов нові вогневі випробування”. Українська правда (на језику: українська). Приступљено 2019-05-28. 
  32. ↑ „Україна провела успішні вогневі випробування нового берегового протикорабельного комплексу з КР «Нептун»”. Інтерфакс-Україна (на језику: українська). Приступљено 2019-05-28. 
  33. ↑ „Ракетний комплекс «Нептун» пройшов вогневі випробування”. www.ukrinform.ua (на језику: українська). Приступљено 2019-05-28. 
  34. ↑ „РК-360МЦ "Нептун" від «Укроборонпрому» випробувано на Одещині”. Укроборонпром (на језику: українська). 2019-05-27. Приступљено 2019-05-28. 
  35. ↑ Через ракетні стрільби під Одесою заборонили рух літаків та суден. 02.11.2019
  36. ↑ Люксіков Михайло (2020-04-02). „«Нептун» успішно відстрілявся на Одещині”. Український мілітарний портал. 
  37. ↑ „Відбулися успішні випробування ракети «Нептун»”. Цензор.нет. Оборонно-промисловий кур'єр. 2020-04-04. 
  38. ↑ „«Нептун» випробовують в умовах реальних радіоперешкод”. Ukrainian Military Pages. 2020-04-27. 
  39. ↑ „Міноборони повідомило про успішне випробування ракети «Нептун»”. Mind.ua. 31.05.2020. Приступљено 13.04.2022. 
  40. ↑ „Тривають випробування вітчизняного ракетного комплексу Р-360 «Нептун»”. Аерокосмічний портал (на језику: русский). 2020-06-17. Приступљено 2020-06-17. 
  41. ↑ „В Україні створять нову ракету «Нептун»  — в чому її особливість”. Новини. Live. 2023-12-04. 
  42. ↑ 42,0 42,1 Міністр оборони України підписав наказ про прийняття на озброєння берегового ракетного комплексу «Нептун», 23.08.2020
  43. ↑ „ДАХК «Артем» отримала велике замовлення на ракети "Нептун" та РС-80, підприємство переходить на звичайний режим роботи”. defence-ua.com/. 2020-12-28. Приступљено 2022-04-26. 
  44. ↑ Howard Altman (2023-08-29). „Ukraine Using Land Attack Variant Of Neptune Anti-Ship Missile”. The War Zone. The Drive. 
  45. ↑ 45,0 45,1 „"Довгий Нептун" досяг дальності 1000 км”. Мілітарний. Чесні новини про армію, війну та оборону. (на језику: українська). Приступљено 2025-03-15. 
  46. ↑ „Про досягнення генерального директора столичного КБ «Луч» Олега Коростельова”. defence-ua.com (на језику: українська). 2018-04-18. Приступљено 2022-04-16. 
  47. ↑ Скумін, Андрій (2012-12-26). „Політика Януковича: руйнація армії, скорочення «соціалки» і дорога державна служба”. Український тиждень (на језику: українська). Приступљено 2024-01-07. 
  48. ↑ „Ракета Нептун, що потопила "Москву", здивувала Америку”. Defense Express (на језику: українська). Приступљено 2022-04-27. 
  49. ↑ „У Києві презентували нову крилату ракету «Нептун»”. Espreso TV (на језику: українська). 2015-09-24. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-14. Приступљено 2022-04-14. 
  50. ↑ „В Україні випробовують новітню протикорабельну крилату ракету "Нептун"”. Gazeta.ua (на језику: українська). 2016-03-10. Приступљено 2022-05-26. 
  51. ↑ „Перші випробування української крилатої ракети!”. Український мілітарний портал (на језику: українська). 2018-01-30. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-02. Приступљено 2018-01-30. 
  52. ↑ Нептун успішно вразив морську ціль [Neptune successfully hit a naval target]. Ukrainian Military Portal, mil.in.ua (на језику: українська). 2018-08-17. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-17. Приступљено 2018-08-17. 
  53. ↑ „Протикорабельна ракета «Нептун» успішно вразила ціль на відстані 280 км”. Національний промисловий портал (на језику: українська). 2018-12-05. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-05. Приступљено 2018-12-05. 
  54. ↑ „Комплекс ПКР «Нептун» і РСЗВ «Вільха» на IDEX-2019”. Ukrainian Military Pages. 2019-02-17. Приступљено 2019-02-17. 
  55. ↑ „Ракеты "Нептун" поступят на вооружение ВМС в декабре”. Dzerkalo Tyzhnia (на језику: русский). 2019-04-06. Приступљено 2019-04-10. 
  56. ↑ „«УКРОБОРОНПРОМ»: РАКЕТА Р-360 ОТРИМАЛА НОВУ ГОЛОВКУ САМОНАВЕДЕННЯ (ВІДЕО)”. Defense Express (на језику: українська). 2019-05-29. Приступљено 2019-05-29. 
  57. ↑ „Ракетний комплекс “Нептун” пройшов нові вогневі випробування”. Українська правда (на језику: українська). 2019-05-28. Приступљено 2019-05-28. 
  58. ↑ „Через ракетні стрільби під Одесою заборонили рух літаків та суден”. Dumskaya (на језику: русский). 2019-11-02. Приступљено 2019-11-02. 
  59. ↑ „«Нептун» успішно відстрілявся на Одещині”. Український мілітарний портал (на језику: українська). 2020-04-02. Приступљено 2020-04-02. 
  60. ↑ „Відбулися успішні випробування ракети «Нептун»”. Оборонно-промисловий кур'єр (на језику: українська). 2020-04-04. Приступљено 2020-04-04. 
  61. ↑ „«Нептун» випробовують в умовах реальних радіоперешкод”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2020-04-27. Приступљено 2020-04-27. 
  62. ↑ „Міноборони повідомило про успішне випробування ракети «Нептун»”. Mind.ua (на језику: українська). 2020-05-31. Приступљено 2022-04-13. 
  63. ↑ „Тривають випробування вітчизняного ракетного комплексу Р-360 «Нептун»”. Аерокосмічний портал (на језику: русский). 2020-06-17. Приступљено 2020-06-17. 
  64. ↑ „Міністр оборони України підписав наказ про прийняття на озброєння берегового ракетного комплексу «Нептун»”. Ministarstvo odbrane Ukrajine (на језику: українська). 2020-08-23. Приступљено 2020-08-23. 
  65. ↑ „Ukraine's navy acquires first Neptune cruise missiles”. Kyiv Post (на језику: English). 2021-03-15. Приступљено 2021-03-15. 
  66. ↑ „Russia's Moskva cruiser sinks following Ukrainian claim of missile strike”. The Guardian (на језику: English). 2022-04-15. Приступљено 2022-04-16. 
  67. ↑ „Russian warship Moskva: What do we know?”. BBC News (на језику: English). 2022-04-14. Приступљено 2022-04-14. 
  68. ↑ „To Blow Up Russia's S-400 Battery In Crimea, Ukraine Tweaked Its Cruiser-Sinking Neptune Missile”. Forbes (на језику: English). 2023-08-25. Приступљено 2023-08-26. 
  69. ↑ „Neptune anti-ship missile struck Russian S-400 radar in Crimea — report”. Yahoo News (на језику: English). 2023-08-25. Приступљено 2023-08-26. 
  70. ↑ „Ukraine scales up advanced Neptune missile production - defense chief”. Ukrinform (на језику: English). 2024-11-18. Приступљено 2024-11-18. 
  71. ↑ „Russian Offensive Campaign Assessment, May 31, 2024”. ISW (на језику: English). 2024-06-01. Приступљено 2024-06-01. 
  72. ↑ „Ukrainian Navy claims attack on Russian weapons depot near Kursk”. The Kyiv Independent (на језику: English). 2024-07-31. Приступљено 2024-08-04. 
  73. ↑ „Romania Plans to Jointly Develop R-360 Neptune Missiles with Ukraine”. Army Recognition (на језику: English). 2024-08-02. Приступљено 2024-08-04. 
  74. ↑ „Ukraine targeted Russian S-300 air defense system in Rostov Oblast, military claims”. The Kyiv Independent (на језику: English). 2024-08-21. Приступљено 2024-08-21. 
  75. ↑ „Ukraine targets Russian S-300 missile system in Rostov Region”. Defence Blog (на језику: English). 2024-08-21. Приступљено 2024-08-21. 
  76. ↑ „Video: Russian Kerch Strait Ferry Destroyed by Fire After Ukrainian Attack”. The Maritime Executive (на језику: English). 2024-08-23. Приступљено 2024-08-23. 
  77. ↑ „Neptune Missile Hits Military Warehouse in Rostov Region”. Militarnyi (на језику: English). 2025-01-10. Приступљено 2025-01-10. 
  78. ↑ „“Long Neptune” Has Reached Range of 1000 km”. Militarnyi (на језику: English). 2025-03-15. Приступљено 2025-03-16. 
  79. ↑ „Ukraine Now Has A 600-Mile Cruise Missile”. Forbes (на језику: English). 2025-03-15. Приступљено 2025-03-16. 
  80. ↑ „Ukraine's Long Neptune of 1,000 km Range Shown for the First Time”. Defense Express (на језику: English). 2025-08-25. Приступљено 2025-08-25. 
  81. ↑ 81,0 81,1 81,2 „ДККБ «ЛУЧ» вперше продемонструвало головку самонаведення «Нептуна» (відео)”. defence-ua.com. Приступљено 2019-11-11. 
  82. ↑ Pavlenko, Dmytro; Dvirnyk, Yaroslav; Przysowa, Radoslaw (22 December 2022). „Advanced Materials and Technologies for Compressor Blades of Small Turbofan Engines”. Aerospace (на језику: English). 8 (1): 1. ISSN 2226-4310. doi:10.3390/aerospace8010001. 
  83. ↑ „Комплекс ПКР «Нептун» і РСЗВ «Вільха» на IDEX-2019”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2019-02-17. 
  84. ↑ „Перші випробування української крилатої ракети!”. Український мілітарний портал (на језику: українська). 2018-01-30. 
  85. ↑ „Neptune cruise missiles can protect Ukraine's shores”. 2 August 2019. 
  86. ↑ 86,0 86,1 Сергій Згурець, Почему ракета «Нептун» бесит Россию // Defence Express, 13 лютого 2019
  87. ↑ „Що відомо про ракету “Нептун””. mil.in.ua. Український мілітарний портал. 2018-02-03. Приступљено 02.02.2018. 
  88. ↑ „ГСН для ПКР «Нептун», РЛС і системи РЕБ від «Радіонікс»”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2018-10-21. 
  89. ↑ „Ukraine's navy acquires first Neptune cruise missiles”. Kyiv Post (на језику: English). 2021-03-15. 
  90. ↑ „Ukraine Using Land Attack Variant Of Neptune”. The War Zone (на језику: English). 2023-08-29. 
  91. ↑ „ДККБ «ЛУЧ» вперше продемонструвало головку самонаведення «Нептуна»”. Defense Express (на језику: українська). 2019-11-11. 
  92. ↑ 92,0 92,1 92,2 92,3 „"Нептун" для ударів по наземних цілях має дальність у 400 км, але поки питання у тому, що таких ракет небагато”. Defense Express. 2023-08-30. Приступљено 2025-02-15. 
  93. ↑ „Бойову частину ракети «Нептун» почали споряджати методом вакуумного заливання”. Український мілітарний портал (на језику: українська). 2021-09-20. 
  94. ↑ „«Нептун» для ударів по наземних цілях має дальність у 400 км...”. Defense Express (на језику: українська). 2023-08-30. 
  95. ↑ „Бойову частину ракети «Нептун» почали споряджати методом вакуумного заливання”. Український мілітарний портал. 2021-09-20. 
  96. ↑ „Турчинов оглянув лінію з виготовлення ПКР «Нептун»”. Національний промисловий портал (на језику: українська). 2018-08-14. 
  97. ↑ „«Нептун» успішно відстрілявся на Одещині”. Український мілітарний портал (на језику: українська). 2020-04-02. 
  98. ↑ 98,0 98,1 98,2 „«Нептун» випробовують в умовах реальних радіоперешкод”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2020-04-27. 
  99. ↑ „ГСН для ПКР «Нептун», РЛС і системи РЕБ від «Радіонікс»”. Ukrainian Military Pages. 2018-10-21. 
  100. ↑ Нептун успішно вразив морську ціль [Neptune successfully hit a naval target]. Ukrainian Military Portal, mil.in.ua (на језику: українська). 2018-08-17. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-17. Приступљено 2018-08-17. 
  101. ↑ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом LUCH, State Kyiv Design Bureau.
  102. ↑ 102,0 102,1 „«Нептун» на шасі КрАЗ показав низьку надійність”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2021-05-25. 
  103. ↑ „Прийняття на озброєння берегового ракетного комплексу «Нептун»”. Ministarstvo odbrane Ukrajine (на језику: українська). 2020-08-23. 
  104. ↑ „Комплекс «Нептун»: замовлення та завершення випробувань”. Український мілітарний портал. 2019-10-09. 
  105. ↑ „«Нептун» на шасі КрАЗ показав низьку надійність”. Ukrainian Military Pages. 2021-05-25. 
  106. ↑ „Міністр оборони України підписав наказ про прийняття на озброєння берегового ракетного комплексу «Нептун»”. Ministarstvo odbrane Ukrajine (на језику: українська). 2020-08-23. 
  107. ↑ „Міністерство оборони знайшло кошти на «Нептун»”. Ukrainian Military Pages. 2020-10-20. 
  108. ↑ 108,0 108,1 „Українські Су-24 озброять крилатими ракетами”. Ukrainian Military Pages. 2019-02-13. 
  109. ↑ „ПАТ «ЗАВОД КУЗНЯ НА РИБАЛЬСЬКОМУ» НА ADEX-2018 ПРЕЗЕНТУВАЛО ПРОЕКТ НОВОГО РАКЕТНОГО КАТЕРУ”. defence-ua.com. Приступљено 2019-05-29. 
  110. ↑ „Швидкохідний ракетний катер «Веспа»”. Приступљено 2019-05-29. 
  111. ↑ „Випробування берегової версії "Нептуна" завершаться в травні 2019-го”. MIL.IN.UA. 2018-10-15. Приступљено 2019-05-29. 
  112. ↑ 112,0 112,1 „Комплекс ПКР «Нептун» і РСЗВ «Вільха» на IDEX‑2019”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2019-02-17. 
  113. ↑ „ПАТ «ЗАВОД КУЗНЯ НА РИБАЛЬСЬКОМУ»...”. Defense Express (на језику: українська). 2018-10-08. »Пројекат брзог ракетног чамца «Веспа»« 
  114. ↑ „Україна і Велика Британія домовилися по кредит на ракетні катери”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2020-10-07. 
  115. ↑ Люксіков Михайло (2020-08-30). „Британія пропонує Україні ударні катери: Міноборони думає”. Український мілітарний портал. 
  116. ↑ „Україна і Велика Британія домовилися по кредит на ракетні катери”. Український мілітарний портал. 2020-10-07. 
  117. ↑ Люксіков Михайло (2020-11-04). „Британці пропонують на проєкт ракетного катеру норвезькі ПКР”. Український мілітарний портал. 
  118. ↑ „«ДЛЯ СТВОРЕННЯ КОРАБЕЛЬНОГО ВАРІАНТА КОМПЛЕКСУ «НЕПТУН» НЕОБХІДНО НЕ МЕНШЕ НІЖ ПІВТОРА РОКУ» — ОЛЕГ КОРОСТЕЛЬОВ”. Оборонно-промисловий кур'єр. 2020-10-16. 
  119. ↑ Люксіков Михайло (2020-12-15). „Міноборони та КБ «ЛУЧ» підготували угоду на розробку «Нептун» для авіації”. Український мілітарний портал. 
  120. ↑ „Українські Су‑24 озброять крилатими ракетами”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2019-02-13. 
  121. ↑ „Міноборони та КБ «ЛУЧ» підготували угоду на розробку «Нептун» для авіації”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2020-12-15. 
  122. ↑ 122,0 122,1 „ДККБ «ЛУЧ» вперше продемонструвало головку самонаведення «Нептуна»”. Defense Express (на језику: українська). 2019-11-11. 
  123. ↑ „Defense Express — морська ППО: огляд засобів”. Defense Express (на језику: українська). »Pregled slojeva brodske PVO u kontekstu ukr. mornaričkih analiza« 
  124. ↑ 124,0 124,1 „Ukraine Using Land Attack Variant Of Neptune Anti‑Ship Missile”. The War Zone (на језику: English). 2023-08-29. 
  125. ↑ 125,0 125,1 „“Long Neptune” Has Reached Range of 1000 km”. Militarnyi (на језику: English). 2025-03-15. 
  126. ↑ 126,0 126,1 „Ukraine's Long Neptune of 1,000 km Range Shown for the First Time”. Defense Express (на језику: English). 2025-08-25. 
  127. ↑ „ДККБ «ЛУЧ» вперше продемонструвало головку самонаведення «Нептуна»”. Defense Express (на језику: українська). 2019-11-11. 
  128. ↑ „Ukraine Using Land Attack Variant Of Neptune Anti‑Ship Missile”. The War Zone (на језику: English). 2023-08-29. 
  129. ↑ „Ukraine's navy acquires first Neptune cruise missiles”. Kyiv Post (на језику: English). 2021-03-15. 
  130. ↑ „Комплекс ПКР «Нептун» і РСЗВ «Вільха» на IDEX‑2019”. Ukrainian Military Pages (на језику: українська). 2019-02-17. 
  131. ↑ „Міноборони повідомило про успішне випробування ракети «Нептун»”. Mind.ua (на језику: українська). 2020-05-31. 
  132. ↑ „Украинские защитники повредили российский ракетный фрегат”. Dumskaya (на језику: русский). 3 April 2022. Архивирано из оригинала на датум 3 April 2022. Приступљено 18 April 2022. 
  133. ↑ Harding, Luke; Sauer, Pjotr; Borger, Julian; Elgot, Jessica (15 April 2022). „Russia's Moskva cruiser sinks following Ukrainian claim of missile strike”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 14 April 2022. Приступљено 16 April 2022. 
  134. ↑ Hambling, David (14 April 2022). „Ukraine's Bayraktar Drone Helped Sink Russian Flagship Moskva”. Forbes. Архивирано из оригинала на датум 3 June 2022. Приступљено 16 April 2022. 
  135. ↑ „Ukrainian military hits Russian cruiser by Neptune missiles”. Ukrinform. 2022-04-13. Архивирано из оригинала на датум 13 April 2022. Приступљено 2022-04-13. 
  136. ↑ „Russia’s Black Sea flagship sinks after Ukraine claims missile hit”. Reuters (на језику: English). 2022-04-14. Приступљено 2025-08-30. 
  137. ↑ „Russian warship Moskva sinks in Black Sea”. BBC News (на језику: English). 2022-04-14. Приступљено 2025-08-30. 
  138. ↑ „Fire breaks out onboard Moskva missile cruiser, crew evacuated — defense ministry”. TASS. 14 April 2022. Архивирано из оригинала на датум 14 April 2022. Приступљено 14 April 2022. 
  139. ↑ На ракетном крейсере "Москва" в результате пожара сдетонировал боезапас [Ammunition detonated on the "Moskva" missile cruiser as a result of a fire] (на језику: русский). RIA Novosti. 2022-04-14. Архивирано из оригинала на датум 13 April 2022. Приступљено 2022-04-13. 
  140. ↑ Ljunggren, David (April 13, 2022). „Russia Says Ammunition Blast Damages Flagship of Black Sea Fleet - Interfax”. U.S. News & World Report. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 14 April 2022. Приступљено April 13, 2022. 
  141. ↑ „Russian warship Moskva: What do we know?”. BBC News. April 14, 2022. Архивирано из оригинала на датум 14 April 2022. Приступљено April 14, 2022. 
  142. ↑ „Moskva cruiser sank while being towed in a storm — Russian Defense Ministry”. TASS. April 14, 2022. Архивирано из оригинала на датум 14 April 2022. Приступљено April 15, 2022. 
  143. ↑ Tyler Rogoway; Howard Altman (2022-04-15). „The Moskva Sinking: What Really Happened And What It Means”. The War Zone (The Drive) (на језику: English). Приступљено 2025-08-30. 
  144. ↑ „Russia’s Loss of Moskva and the Black Sea”. RUSI (на језику: English). 2022-04-20. Приступљено 2025-08-30. 
  145. ↑ „The Sinking of the Moskva and the Future of Naval Warfare”. Center for Strategic and International Studies (CSIS) (на језику: English). 2022-04-21. Приступљено 2025-08-30. 
  146. ↑ Lendon, Brad (15 April 2022). „Moskva sinking: What really happened to the pride of Russia's fleet?”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 15 April 2022. Приступљено 16 April 2022. 
  147. ↑ Mizokami, Kyle (15 April 2022). „Ukraine Sunk the Largest Warship Since WWII in a Major Blow to Russia”. Popular Mechanics. Архивирано из оригинала на датум 15 April 2022. Приступљено 15 April 2022. 
  148. ↑ Koshiw, Isobel; Beaumont, Peter (2022-12-15). „Putin preparing major offensive in new year, Ukraine defence minister warns”. the Guardian (на језику: English). Архивирано из оригинала на датум 15 December 2022. Приступљено 2022-12-15. 
  149. ↑ ALTMAN, Howard (2023-04-14). „Ukraine Situation Report: Official Hints At New Weapons To Be Unleashed On Crimea”. the Drive (на језику: English). Архивирано из оригинала на датум 5 September 2023. Приступљено 2023-04-14. 
  150. ↑ Axe, David (2023-08-25). „To Blow Up Russia's S-400 Battery In Crimea, Ukraine Tweaked Its Cruiser-Sinking Neptune Missile”. Forbes (на језику: English). Приступљено 2023-08-26. 
  151. ↑ „Neptune anti-ship missile struck Russian S-400 radar in Crimea — report”. News Yahoo! (на језику: English). 2023-08-25. Архивирано из оригинала на датум 26 August 2023. Приступљено 2023-08-26. 
  152. ↑ Howard Altman (2023-08-29). „Ukraine Using Land Attack Variant Of Neptune Anti‑Ship Missile”. The War Zone (The Drive) (на језику: English). Приступљено 2025-08-30. 
  153. ↑ „Ukrainian Neptune Missile Was Upgraded to Strike Land Targets — Media”. Defense Express (на језику: English). 2023-08-30. Приступљено 2025-08-30. 
  154. ↑ Ece Goksedef; Vitalii Chervonenko (14 September 2023). „Russian air defence system destroyed in Crimea, Ukraine says”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 14 September 2023. Приступљено 14 September 2023. 
  155. ↑ Reed, Betsy, ур. (2023-09-13). „Ukrainian missiles strike Russia's Black Sea fleet in Crimea”. The Guardian. Приступљено 2023-09-13. 
  156. ↑ Max Hunder (26 March 2024). „Ukraine says it hit warship that Russia took from it in 2014 with a missile”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 28 March 2024. Приступљено 26 March 2024. 
  157. ↑ „Russia says it destroys Ukraine anti-ship missile, downs four drones”. Reuters. 9 April 2024. Архивирано из оригинала на датум 9 April 2024. Приступљено 9 April 2024. 
  158. ↑ „Vessel on fire in occupied Crimea's Sevastopol”. www.ukrinform.net (на језику: English). 2024-04-21. Архивирано из оригинала на датум 21 April 2024. Приступљено 2024-04-21. 
  159. ↑ „Ukraine plans to expand Operational Range of Neptune Anti-Ship Missile System to 1000 km”. navyrecognition.com (на језику: English). 2024-04-21. Архивирано из оригинала на датум 22 April 2024. Приступљено 2024-04-22. 
  160. ↑ Riley Bailey; Christina Harward; Angelica Evans; Grace Mappes; Frederick W. Kagan (1 June 2024). „Russian Offensive Campaign Assessment, May 31, 2024”. ISW. Приступљено 1 June 2024. 
  161. ↑ Stefan Korshak (22 June 2024). „Ukraine Says Missile Strike Destroyed Kamikaze Drones and Iranian Instructors”. The Kyiv Post. Приступљено 4 August 2024. 
  162. ↑ Elsa Court (31 July 2024). „Ukrainian Navy claims attack on Russian weapons depot near Kursk”. The Kyiv Independent. Приступљено 4 August 2024. 
  163. ↑ Elsa Court (2 August 2024). „Romania Plans to Jointly Develop R-360 Neptune Missiles with Ukraine.”. Army Recognition. Приступљено 4 August 2024. 
  164. ↑ Martin Fornusek (21 August 2024). „Ukraine targeted Russian S-300 air defense system in Rostov Oblast, military claims”. The Kyiv Independent (на језику: English). Приступљено 2024-08-21. 
  165. ↑ Dylan Malyasov (21 August 2024). „Ukraine targets Russian S-300 missile system in Rostov Region”. Defence Blog (на језику: English). Приступљено 2024-08-21. 
  166. ↑ „У російському порту Кавказ затонув пором Конро Трейдер, росіяни заявили про удар ракетою Нептун — що відомо”. nv.ua. Приступљено 2024-08-23. 
  167. ↑ „Video: Russian Kerch Strait Ferry Destroyed by Fire After Ukrainian Attack”. The Maritime Executive. Приступљено 2024-08-23. 
  168. ↑ „Neptune Missile Hits Military Warehouse in Rostov Region”. Militarnyi. Ukrainian military. Приступљено 10 January 2025. 
  169. ↑ „Ukraine's Long Neptune of 1,000 km Range Shown for the First Time”. Defence Express. Приступљено 25 August 2025. 
  170. ↑ „Indonesia to sign contract with Ukraine to purchase RK-360MC Neptune mobile missile coastal defense system”. Navy Recognition. 2020-12-28. Архивирано из оригинала на датум 14 April 2022. Приступљено 2021-02-03. 
  171. ↑ Люксіков Михайло (2021-07-21). „У комплексі «Нептун» зацікавлені три країни”. Український мілітарний портал. 
  172. ↑ „Стала відома вартість розробки РК-360МЦ "Нептун": цифра, яка приголомшить | Defense Express”. defence-ua.com (на језику: українська). 2021-07-02. Приступљено 2025-03-15. 
  173. ↑ „Росія намагалася вкрасти документацію комплексу «Нептун»”. Ukrainian Military Pages. 2020-12-28. 
  174. ↑ „В буцегарню за "Нептун": покарано російського шпигуна, який зазіхав на українські ракетні технології”. Defense Express. 2021-07-21. 
  175. ↑ „СБУ затримала китайських шпигунів, які хотіли викрасти технологію українських ракет «Нептун»”. 2025-07-09. 

Literatura

Spoljašnje veze

Шаблон:Подножје

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com/vojnaenciklopedija/index.php?title=R-360_Neptun_(ukrajinska_krstareća_raketa)&oldid=16999”