СД 50 (бомба)
СД 50 је фрагментирана експлозивна бомба са дебелим зидовима коју је користила Луфтвафе током Другог светског рата.
Историја
Друга најкоришћенија категорија бомби била је СД серија и то су биле високоексплозивне бомбе, али са дебљим кућиштима, што је значило да је њихов однос пуњења и тежине био само 30 до 40% њихове укупне тежине. На први поглед, било их је тешко разликовати од СЦ серије бомби, али ове две серије су биле означене различитим бојама: СЦ серија је имала жуте репне пруге, док је СД серија имала црвене репне пруге. Бомбе у овој серији биле су: СД 1, СД 1 ФРЗ, СД 2, СД 10 А, СД 10 ФРЗ, СД 10 C, СД 15, СД 50, СД 70, СД 250, СД 500, СД 1400 и СД 1700. Број у ознаци бомбе одговарао је приближној тежини бомбе. [1]
Серија СД је првенствено коришћена у две улоге које су биле одређене типом упаљача и прибора постављеним на бомбу. Прва је фрагментациона бомба са тренутним упаљачем, па због тога је та бомба намењена да експлодира изнад земље, тако да у том тренутку од експлозије кућишта фрагментационе бомбе долази до растурања велике количине фрагмената који при том уништавају живу силу непријатеља као и неоклопљена возила. Друга улога је била улога опште намене то јест као класична бомба. У овој улози, бомбе су биле опремљене упаљачима са временским одлагањем који је детонирао бомбу након што је пробила мету и уништила је комбинацијом њеног праска и фрагмената. [1]
Дизајн
Тело СД 50 је састављено од једног комада ливеног гвожђа и машински обрађене челичне конструкције. Тело је имало један попречни џеп за осигураче одмах испред хоризонталног носача. Око носа бомбе често се налазио копфринг - метални прстен, троугластог попречног пресека, дизајниран да спречи продор у земљу. Поред копфринга, могао би се додати и адаптер против рикошета за противбродску употребу или динорт штап од 61 цм (2 фт) да би се добила детонација пре пенетрације за уништавање пишадије. СД 50 је напуњен кроз базу и био је опремљен репним склопом типа 1 или типа 2. Тип 1 је имао адаптер од ливене легуре са ребрима од челичног лима, док је Тип 2 био једноделни склоп направљен од ливене легуре магнезијума. Може бити вертикално или хоризонтално окачен у одељку за бомбе или хоризонтално постављен на чврсту тачку крила или трупа. СД 50 је био обојен тамно зеленом бојом, а репни конус је био пругаст црвеном бојом. [2]
Види још
Галерија слика
-
Прстен за бојеву главу. -
Прстенови против рикошета. -
Динорт штапови.
Референце
- ↑ 1,0 1,1 Висингр, Лукáш. „Нěмецкé летецкé бомбy: Смртицí арзенáл Луфтwаффе”. Војско.нет (на језику: чештина). Приступљено 2019-03-07.
- ↑ Унитед Статес Wар Оффице (1953). Герман еxплосиве орднанце : (бомбс, фузес, роцкетс, ланд минес, гренадес анд игнитерс). Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице. ОЦЛЦ 713755660.