Пређи на садржај

Помоћ:Формуле

Izvor: Vojna Enciklopedija
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

МедијаВики софтер користи подскуп ТеX ознака, укључујући неке екстензије из пакета ЛаТеX и АМСЛаТеX, за математичке формуле. Он генерише или ПНГ слике, или просте ХТМЛ ознаке, у зависности од корисничких подешавања и комплексности израза. У будућности, како Интернет прегледачи буду постајали паметнији, биће могуће да се генерише унапређени ХТМЛ или чак МатхМЛ у многим случајевима (Види блахтеx за више информација о тренутном раду на додавању подршке за МатхМЛ.)

Прецизније, МедијаВики филтрира маркап кроз Теxвц, који са своје стране прослеђује команде ка ТеX-у, који врши рендеровање. Стога је само ограничени део целокупног ТеX језика подржан; видети доле за детаље.

Да би математичке формуле биле рендероване неопходно је да се постави $wgUseTeX = true; у ЛоцалСеттингс.пхп.

Техника

Синтакса

Математичке ознаке иду унутар <math> ... </math> тагова. Међу дугмићима изнад поља за унос текста се налази дугме за додавање ових тагова.

Слично као и ХТМЛ, и ТеX игнорише додатне размаке и нове редове.

ТеX код мора да буде наведен дословно: МедијаВики шаблони, предефинисани шаблони и параметри не могу да се користе унутар математичких тагова: двоструке угласте заграде се игноришу, а коришћење # производи грешку. Међутим, математички тагови раде у тхен и елсе делу #иф, изд. Види демо коришћења параметара унутар ТеX-а за више информација.

Рендеровање

ПНГ слике су црне на белој позадини (нису транспарентне). Ове боје, као и величина и тип фонта, су независне од подешавања браузера или ЦСС подешавања. Величина и тип фонта се често разликују од оних које рендерује ХТМЛ. Вертикално поравнање са околним текстом такође може да представља проблем. ЦСС селектор за слике је имг.теx. Треба истаћи да су решења за већину ових недостатака већ предложена, али још нису имплементирана.

alt атрибут ПНГ слика (текст који се приказује ако браузер не може да приказује слике; Интернет експлорер тај текст показује када се мишем пређе преко слике) је викитекст који је произвео те слике, искључујући <math> и </math>.

Осим имена функција и оператора, као што је уобичајено у математици за променљиве, слова су курзивна; цифре нису. За остатак текста, (као што су натписи за променљиве), да би се избегло да буде курзиван налик променљивима, користи се \text, \mbox, или \mathrm. На пример, <math>\text{abc}</math> даје <матх>\теxт{абц}</матх>.

ТеX или ХТМЛ

Пре описивања ТеX ознака за добијање посебних карактера, треба истаћи да се, као што доња табела показује, слични резултати понекада могу постићи и у ХТМЛ-у (види Помоћ:Специјални карактери).

ТеX синтакса (форсирани ПНГ) ТеX рендер ХТМЛ синтакса ХТМЛ рендер
<math >\alpha\,</math > <матх >\алпха\,</матх > {{math|<VAR >α</VAR >}} α
<math >\sqrt{2}</math > <матх >\сqрт{2}</матх > {{math|{{radical|2}}}} √2
<math >\sqrt{1-e^2}</math > <матх >\сqрт{1-е^2}</матх > {{math|{{radical|1 − ''e''²}}}} √1 − е²

Кодови са леве стране дају симболе са десне, али се симболи са десне стране могу користити и директно у викитексту, изузев ‘=’. 

α β γ δ ε ζ
η θ ι κ λ μ ν
ξ ο π ρ σ ς
τ υ φ χ ψ ω
Γ Δ Θ Λ Ξ Π
Σ Φ Ψ Ω
α β γ δ ε ζ
η θ ι κ λ μ ν
ξ ο π ρ σ ς
τ υ φ χ ψ ω
Γ Δ Θ Λ Ξ Π
Σ Φ Ψ Ω
∫ ∑ ∏ √ − ± ∞

≈ ∝ {{=}} ≡ ≠ ≤ ≥ 
× · ÷ ∂ ′ ″
∇ ‰ ° ∴ ø ø
∈ ∉ 
∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
¬ ∧ ∨ ∃ ∀ 
⇒ ⇔ → ↔ ↑ 
ℵ - – —
∫ ∑ ∏ √ − ± ∞
≈ ∝ = ≡ ≠ ≤ ≥
× · ÷ ∂ ′ ″
∇ ‰ ° ∴ Ø ø
∈ ∉

∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
¬ ∧ ∨ ∃ ∀
⇒ ⇔ → ↔ ↑
ℵ - – —

Још увек се расправља да ли треба користити ХТМЛ уместо ТеX-а. Аргументи обе стране укратко следе.

Предности ХТМЛ-а

  1. Инлајн ХТМЛ формуле се увек поравнавају исправно са остатком ХТМЛ текста.
  2. Позадина формуле и величина фонта се слажу са остатком ХТМЛ садржаја, и њихов приказ поштује ЦСС и подешавања браузера, док је фонт на згодан начин измењен да се олакша уочавање формула.
  3. Странице које користе ХТМЛ код за формуле се учитавају брже, и остављају мање непотребних фајлова на хард диску (кеширани фајлови са Интернета).
  4. Формуле које користе ХТМЛ су доступне клијентским скрипт линковима (такозваним скриптлетима).
  5. Приказ формуле коришћењем математичких шаблона може бити на згодан начин измењен изменом коришћених шаблона; ове измене ће утицати на све формуле, без ручних интервенција.
  6. ХТМЛ, ако се брижљиво унесе, може да садржи све семантичке податке неопходне да се формула трансформише у ТеX или било који други код. Овако чак могу да се означе разлике које ТеX не прави, као на пример {{math|''i''}} за имагинарну јединицу и {{math|<VAR >i</VAR >}} за индексну променљиву.

Предности ТеX-а

  1. ТеX је семантички супериоран у односу на ХТМЛ. У ТеX-у, <math>x</math> значи математичка променљива <матх>x</матх>, док у ХТМЛ-у x може да значи било шта. Информација је неповратно изгубљена.
  2. Са друге стране, ако се иста формула енкодира као "{{math|<VAR >x</VAR >}}", добије се исти визуелни резултат x али без губитка информација. Ово захтева више труда при писању формуле, и може да буде теже разумети овакву формулу док се пише. Међутим, како има много више оних који читају него оних који пишу текст, овај напор може чак да буде и прихватљив.
  3. ТеX је дизајниран посебно за унос формула, тако да је писање лакше и природније када се човек навикне на ТеX, а резултат је визуелно лепши ако се посматра појединачна формула а не цела страница.
  4. Једна последица тачке 1 је да се ТеX код може трансформисати у ХТМЛ, али не важи обратно[1]. Ово значи да се са серверске стране формула увек може трансформисати у складу са њеном комплексношћу, положајем унутар текста, корисничким подешавањима, типом браузера и слично. Стога, тамо где је могуће, све погодности ХТМЛ формула могу да се сачувају, заједно са предностима ТеX формула. Тачно је да тренутна ситуација није идеална, али то није довољан разлог да се изгуби на садржају/подацима. То је пре разлог да се помогне у поправљању ситуације.
  5. Још једна последица тачке 1 је да ТеX може да се конвертује у МатхМЛ у случају да га браузер подржава, чиме се чува семантика и омогућава рендеровање прилагођеније графичком уређају који користи читач.
  6. Када корист ТеX, уређивачи не морају да брину да ли ова или она верзија овог или оног браузера подржава овај или онај ХТМЛ ентитет. Терет свих ових одлука је на серверу. Ово не важи за ХТМЛ формуле, код којих се лако може десити да буду рендероване погрешно, или другачије него што је аутор намеравао, кад се користи други браузер.[2].
  7. Још важније, сериф фонт који се користи за рендеровање формула је зависан од браузера, и може да се деси да му недостају неки важни глифови. Иако је браузер обично способан да замени неки глиф одговарајућим из друге фамилије фонтова, то не мора да буде случај код комбинованих глифова (упореди ‘ a̅ ’ и ‘ а̅ ’).
  8. ТеX је преферирани језик за форматирање текста већине професионалних математичара, научника и инжењера. Лакше их је убедити да доприносе чланцима ако могу да користе ТеX.
^ осим ако викитекст не прати стил из тачке 2
^ Проблем подршке ентитета није ограничен само на математичке формуле; он се лако може решити коришћењем одговарајућих карактера уместо ентитета.

Функције, симболи, специјални карактери

Акценти/дијакритици

\acute{a} \grave{a} \hat{a} \tilde{a} \breve{a} <матх>\ацуте{а} \граве{а} \хат{а} \тилде{а} \бреве{а}\,\!</матх>
\check{a} \bar{a} \ddot{a} \dot{a} <матх>\цхецк{а} \бар{а} \ддот{а} \дот{а}\,\!</матх>

Стандардне функције

\sin a \cos b \tan c <матх>\син а \цос б \тан ц\,\!</матх>
\sec d \csc e \cot f <матх>\сец д \цсц е \цот ф\,\!</матх>
\arcsin h \arccos i \arctan j <матх>\арцсин х \арццос и \арцтан ј\,\!</матх>
\sinh k \cosh l \tanh m \coth n <матх>\синх к \цосх л \танх м \цотх н\,\!</матх>
\operatorname{sh}\,o\,\operatorname{ch}\,p\,\operatorname{th}\,q <матх>\операторнаме{сх}\,о\,\операторнаме{цх}\,п\,\операторнаме{тх}\,q\,\!</матх>
\operatorname{arsinh}\,r\,\operatorname{arcosh}\,s\,\operatorname{artanh}\,t <матх>\операторнаме{арсинх}\,р\,\операторнаме{арцосх}\,с\,\операторнаме{артанх}\,т\,\!</матх>
\lim u \limsup v \liminf w \min x \max y <матх>\лим у \лимсуп в \лиминф w \мин x \маx y\,\!</матх>
\inf z \sup a \exp b \ln c \lg d \log e \log_{10} f \ker g <матх>\инф з \суп а \еxп б \лн ц \лг д \лог е \лог_{10} ф \кер г\,\!</матх>
\deg h \gcd i \Pr j \det k \hom l \arg m \dim n <матх>\дег х \гцд и \Пр ј \дет к \хом л \арг м \дим н\,\!</матх>

Модуларна аритметика

s_k \equiv 0 \pmod{m} <матх>с_к \еqуив 0 \пмод{м}\,\!</матх>
a\,\bmod\,b <матх>а\,\бмод\,б\,\!</матх>

Изводи

\nabla \, \partial x \, dx \, \dot x \, \ddot y\, dy/dx\, \frac{dy}{dx}\, \frac{\partial^2 y}{\partial x_1\,\partial x_2} <матх>\набла \, \партиал x \, дx \, \дот x \, \ддот y\, дy/дx\, \фрац{дy}{дx}\, \фрац{\партиал^2 y}{\партиал x_1\,\партиал x_2}</матх>

Скупови

\forall \exists \empty \emptyset \varnothing <матх>\форалл \еxистс \емптy \емптyсет \варнотхинг\,\!</матх>
\in \ni \not \in \notin \subset \subseteq \supset \supseteq <матх>\ин \ни \нот \ин \нотин \субсет \субсетеq \супсет \супсетеq\,\!</матх>
\cap \bigcap \cup \bigcup \biguplus \setminus \smallsetminus <матх>\цап \бигцап \цуп \бигцуп \бигуплус \сетминус \смаллсетминус\,\!</матх>
\sqsubset \sqsubseteq \sqsupset \sqsupseteq \sqcap \sqcup \bigsqcup <матх>\сqсубсет \сqсубсетеq \сqсупсет \сqсупсетеq \сqцап \сqцуп \бигсqцуп\,\!</матх>

Оператори

+ \oplus \bigoplus \pm \mp - <матх>+ \оплус \бигоплус \пм \мп - \,\!</матх>
\times \otimes \bigotimes \cdot \circ \bullet \bigodot <матх>\тимес \отимес \биготимес \цдот \цирц \буллет \бигодот\,\!</матх>
\star * / \div \frac{1}{2} <матх>\стар * / \див \фрац{1}{2}\,\!</матх>

Логика

\land (or \and) \wedge \bigwedge \bar{q} \to p <матх>\ланд \wедге \бигwедге \бар{q} \то п\,\!</матх>
\lor \vee \bigvee \lnot \neg q \And <матх>\лор \вее \бигвее \лнот \нег q \Анд\,\!</матх>

Корени

\sqrt{2} \sqrt[n]{x} <матх>\сqрт{2} \сqрт[н]{x}\,\!</матх>

Релације

\sim \approx \simeq \cong \dot= \overset{\underset{\mathrm{def}}{}}{=} <матх>\сим \аппроx \симеq \цонг \дот= \оверсет{\ундерсет{\матхрм{деф}}{}}{=}\,\!</матх>
\le < \ll \gg \ge > \equiv \not\equiv \ne \mbox{or} \neq \propto <матх>\ле < \лл \гг \ге > \еqуив \нот\еqуив \не \мбоx{ор} \неq \пропто\,\!</матх>

Геометрија

\Diamond \Box \triangle \angle \perp \mid \nmid \| 45^\circ 45^\цирц\,\!</матх>

Стрелице

\leftarrow (or \gets) \rightarrow (or \to) \nleftarrow \not\to \leftrightarrow \nleftrightarrow \longleftarrow \longrightarrow \longleftrightarrow <матх>\лефтарроw \ригхтарроw \нлефтарроw \нот\то \лефтригхтарроw \нлефтригхтарроw \лонглефтарроw \лонгригхтарроw \лонглефтригхтарроw \,\!</матх>
\Leftarrow \Rightarrow \nLeftarrow \nRightarrow \Leftrightarrow \nLeftrightarrow \Longleftarrow \Longrightarrow \Longleftrightarrow (or \iff) <матх>\Лефтарроw \Ригхтарроw \нЛефтарроw \нРигхтарроw \Лефтригхтарроw \нЛефтригхтарроw \Лонглефтарроw \Лонгригхтарроw \Лонглефтригхтарроw \,\!</матх>
\uparrow \downarrow \updownarrow \Uparrow \Downarrow \Updownarrow \nearrow \searrow \swarrow \nwarrow <матх>\упарроw \доwнарроw \упдоwнарроw \Упарроw \Доwнарроw \Упдоwнарроw \неарроw \сеарроw \сwарроw \нwарроw \,\!</матх>
\rightharpoonup \rightharpoondown \leftharpoonup \leftharpoondown \upharpoonleft \upharpoonright \downharpoonleft \downharpoonright \rightleftharpoons \leftrightharpoons <матх>\ригхтхарпоонуп \ригхтхарпоондоwн \лефтхарпоонуп \лефтхарпоондоwн \упхарпоонлефт \упхарпоонригхт \доwнхарпоонлефт \доwнхарпоонригхт \ригхтлефтхарпоонс \лефтригхтхарпоонс \,\!</матх>
\curvearrowleft \circlearrowleft \Lsh \upuparrows \rightrightarrows \rightleftarrows \Rrightarrow \rightarrowtail \looparrowright <матх>\цурвеарроwлефт \цирцлеарроwлефт \Лсх \упупарроwс \ригхтригхтарроwс \ригхтлефтарроwс \Рригхтарроw \ригхтарроwтаил \лоопарроwригхт \,\!</матх>
\curvearrowright \circlearrowright \Rsh \downdownarrows \leftleftarrows \leftrightarrows \Lleftarrow \leftarrowtail \looparrowleft <матх>\цурвеарроwригхт \цирцлеарроwригхт \Рсх \доwндоwнарроwс \лефтлефтарроwс \лефтригхтарроwс \Ллефтарроw \лефтарроwтаил \лоопарроwлефт \,\!</матх>
\mapsto \longmapsto \hookrightarrow \hookleftarrow \multimap \leftrightsquigarrow \rightsquigarrow <матх>\мапсто \лонгмапсто \хоокригхтарроw \хооклефтарроw \мултимап \лефтригхтсqуигарроw \ригхтсqуигарроw \,\!</матх>

Специјални симболи

\eth \S \P \% \dagger \ddagger \ldots \cdots <матх>\етх \С \П \% \даггер \ддаггер \лдотс \цдотс\,\!</матх>
\smile \frown \wr \triangleleft \triangleright \infty \bot \top <матх>\смиле \фроwн \wр \трианглелефт \трианглеригхт \инфтy \бот \топ\,\!</матх>
\vdash \vDash \Vdash \models \lVert \rVert \imath \hbar <матх>\вдасх \вДасх \Вдасх \моделс \лВерт \рВерт \иматх \хбар\,\!</матх>
\ell \mho \Finv \Re \Im \wp \complement <матх>\елл \мхо \Финв \Ре \Им \wп \цомплемент\,\!</матх>
\diamondsuit \heartsuit \clubsuit \spadesuit \Game \flat \natural \sharp <матх>\диамондсуит \хеартсуит \цлубсуит \спадесуит \Гаме \флат \натурал \схарп\,\!</матх>

Несортирано (ново)

\vartriangle \triangledown \lozenge \circledS \measuredangle \nexists \Bbbk \backprime \blacktriangle \blacktriangledown <матх> \вартриангле \триангледоwн \лозенге \цирцледС \меасуредангле \неxистс \Бббк \бацкприме \блацктриангле \блацктриангледоwн</матх>
\blacksquare \blacklozenge \bigstar \sphericalangle \diagup \diagdown \dotplus \Cap \Cup \barwedge <матх> \блацксqуаре \блацклозенге \бигстар \спхерицалангле \диагуп \диагдоwн \дотплус \Цап \Цуп \барwедге</матх>
\veebar \doublebarwedge \boxminus \boxtimes \boxdot \boxplus \divideontimes \ltimes \rtimes \leftthreetimes <матх> \веебар \доублебарwедге \боxминус \боxтимес \боxдот \боxплус \дивидеонтимес \лтимес \ртимес \лефттхреетимес</матх>
\rightthreetimes \curlywedge \curlyvee \circleddash \circledast \circledcirc \centerdot \intercal \leqq \leqslant <матх> \ригхттхреетимес \цурлywедге \цурлyвее \цирцледдасх \цирцледаст \цирцледцирц \центердот \интерцал \леqq \леqслант</матх>
\eqslantless \lessapprox \approxeq \lessdot \lll \lessgtr \lesseqgtr \lesseqqgtr \doteqdot \risingdotseq <матх> \еqслантлесс \лессаппроx \аппроxеq \лессдот \ллл \лессгтр \лессеqгтр \лессеqqгтр \дотеqдот \рисингдотсеq</матх>
\fallingdotseq \backsim \backsimeq \subseteqq \Subset \preccurlyeq \curlyeqprec \precsim \precapprox \vartriangleleft <матх> \фаллингдотсеq \бацксим \бацксимеq \субсетеqq \Субсет \преццурлyеq \цурлyеqпрец \прецсим \прецаппроx \вартрианглелефт</матх>
\Vvdash \bumpeq \Bumpeq \geqq \geqslant \eqslantgtr \gtrsim \gtrapprox \eqsim \gtrdot <матх> \Ввдасх \бумпеq \Бумпеq \геqq \геqслант \еqслантгтр \гтрсим \гтраппроx \еqсим \гтрдот</матх>
\ggg \gtrless \gtreqless \gtreqqless \eqcirc \circeq \triangleq \thicksim \thickapprox \supseteqq <матх> \ггг \гтрлесс \гтреqлесс \гтреqqлесс \еqцирц \цирцеq \трианглеq \тхицксим \тхицкаппроx \супсетеqq</матх>
\Supset \succcurlyeq \curlyeqsucc \succsim \succapprox \vartriangleright \shortmid \shortparallel \between \pitchfork <матх> \Супсет \суцццурлyеq \цурлyеqсуцц \суццсим \суццаппроx \вартрианглеригхт \схортмид \схортпараллел \бетwеен \питцхфорк</матх>
\varpropto \blacktriangleleft \therefore \backepsilon \blacktriangleright \because \nleqslant \nleqq \lneq \lneqq <матх> \варпропто \блацктрианглелефт \тхерефоре \бацкепсилон \блацктрианглеригхт \бецаусе \нлеqслант \нлеqq \лнеq \лнеqq</матх>
\lvertneqq \lnsim \lnapprox \nprec \npreceq \precneqq \precnsim \precnapprox \nsim \nshortmid <матх> \лвертнеqq \лнсим \лнаппроx \нпрец \нпрецеq \прецнеqq \прецнсим \прецнаппроx \нсим \нсхортмид</матх>
\nvdash \nVdash \ntriangleleft \ntrianglelefteq \nsubseteq \nsubseteqq \varsubsetneq \subsetneqq \varsubsetneqq \ngtr <матх> \нвдасх \нВдасх \нтрианглелефт \нтрианглелефтеq \нсубсетеq \нсубсетеqq \варсубсетнеq \субсетнеqq \варсубсетнеqq \нгтр</матх>
\ngeqslant \ngeqq \gneq \gneqq \gvertneqq \gnsim \gnapprox \nsucc \nsucceq \succneqq <матх> \нгеqслант \нгеqq \гнеq \гнеqq \гвертнеqq \гнсим \гнаппроx \нсуцц \нсуццеq \суццнеqq</матх>
\succnsim \succnapprox \ncong \nshortparallel \nparallel \nvDash \nVDash \ntriangleright \ntrianglerighteq \nsupseteq <матх> \суццнсим \суццнаппроx \нцонг \нсхортпараллел \нпараллел \нвДасх \нВДасх \нтрианглеригхт \нтрианглеригхтеq \нсупсетеq</матх>
\nsupseteqq \varsupsetneq \supsetneqq \varsupsetneqq <матх> \нсупсетеqq \варсупсетнеq \супсетнеqq \варсупсетнеqq</матх>
\jmath \surd \ast \uplus \diamond \bigtriangleup \bigtriangledown \ominus <матх>\јматх \сурд \аст \уплус \диамонд \бигтрианглеуп \бигтриангледоwн \оминус\,\!</матх>
\oslash \odot \bigcirc \amalg \prec \succ \preceq \succeq <матх>\осласх \одот \бигцирц \амалг \прец \суцц \прецеq \суццеq\,\!</матх>
\dashv \asymp \doteq \parallel <матх>\дасхв \асyмп \дотеq \параллел\,\!</матх>
\ulcorner \urcorner \llcorner \lrcorner <матх>\улцорнер \урцорнер \ллцорнер \лрцорнер</матх>

Већи изрази

Индекси, експоненти и интеграли

опција синтакса како изгледа рендеровано
ХТМЛ ПНГ
експонент a^2 <матх>а^2</матх> <матх>а^2 \,\!</матх>
индекс a_2 <матх>а_2</матх> <матх>а_2 \,\!</матх>
груписање a^{2+2} <матх>а^{2+2}</матх> <матх>а^{2+2}\,\!</матх>
a_{i,j} <матх>а_{и,ј}</матх> <матх>а_{и,ј}\,\!</матх>
комбиновање индекса и експомента x_2^3 <матх>x_2^3</матх>
вишеструки експонент 10^{10^{ \,\!{8} } <матх>10^{10^{ \,\! 8 } }</матх>
вишеструки експонент 10^{10^{ \overset{8}{} }} <матх>10^{10^{ \оверсет{8}{} }}</матх>
вишеструки експонент (неисправно за ХТМЛ код неких браузера) 10^{10^8} <матх>10^{10^8}</матх>
претходећи и(ли) додатни индекси и експоненти \sideset{_1^2}{_3^4}\prod_a^b <матх>\сидесет{_1^2}{_3^4}\прод_а^б</матх>
{}_1^2\!\Omega_3^4 <матх>{}_1^2\!\Омега_3^4</матх>
слагање \overset{\alpha}{\omega} <матх>\оверсет{\алпха}{\омега}</матх>
\underset{\alpha}{\omega} <матх>\ундерсет{\алпха}{\омега}</матх>
\overset{\alpha}{\underset{\gamma}{\omega}} <матх>\оверсет{\алпха}{\ундерсет{\гамма}{\омега}}</матх>
\stackrel{\alpha}{\omega} <матх>\стацкрел{\алпха}{\омега}</матх>
извод (форсирани ПНГ) x', y'', f', f''\!   <матх>x', y, ф', ф\!</матх>
извод (курзивно ф може да прекрије ' код ХТМЛ-а) x', y'', f', f'' <матх>x', y, ф', ф</матх> <матх>x', y, ф', ф\!</матх>
извод (погрешно код ХТМЛ-а) x^\prime, y^{\prime\prime} <матх>x^\приме, y^{\приме\приме}</матх> <матх>x^\приме, y^{\приме\приме}\,\!</матх>
извод (погрешно код ПНГ-а) x\prime, y\prime\prime <матх>x\приме, y\приме\приме</матх> <матх>x\приме, y\приме\приме\,\!</матх>
тачкице извода \dot{x}, \ddot{x} <матх>\дот{x}, \ддот{x}</матх>
доње црте, горње црте, вектори \hat a \ \bar b \ \vec c <матх>\хат а \ \бар б \ \вец ц</матх>
\overrightarrow{a b} \ \overleftarrow{c d} \ \widehat{d e f} <матх>\оверригхтарроw{а б} \ \оверлефтарроw{ц д} \ \wидехат{д е ф}</матх>
\overline{g h i} \ \underline{j k l} <матх>\оверлине{г х и} \ \ундерлине{ј к л}</матх>
стрелице A \xleftarrow{n+\mu-1} B \xrightarrow[T]{n\pm i-1} C <матх> А \xлефтарроw{н+\му-1} Б \xригхтарроw[Т]{н\пм и-1} C</матх>
горње заграде \overbrace{ 1+2+\cdots+100 }^{5050} <матх>\овербраце{ 1+2+\цдотс+100 }^{5050}</матх>
доње заграде \underbrace{ a+b+\cdots+z }_{26} <матх>\ундербраце{ а+б+\цдотс+з }_{26}</матх>
сума \sum_{k=1}^N k^2 <матх>\сум_{к=1}^Н к^2</матх>
сума (форсирано \textstyle) \textstyle \sum_{k=1}^N k^2 <матх>\теxтстyле \сум_{к=1}^Н к^2</матх>
производ \prod_{i=1}^N x_i <матх>\прод_{и=1}^Н x_и</матх>
производ (форсирано \textstyle) \textstyle \prod_{i=1}^N x_i <матх>\теxтстyле \прод_{и=1}^Н x_и</матх>
копроизвод \coprod_{i=1}^N x_i <матх>\цопрод_{и=1}^Н x_и</матх>
копроизвод (форсирано \textstyle) \textstyle \coprod_{i=1}^N x_i <матх>\теxтстyле \цопрод_{и=1}^Н x_и</матх>
лимес \lim_{n \to \infty}x_n <матх>\лим_{н \то \инфтy}x_н</матх>
лимес (форсирано \textstyle) \textstyle \lim_{n \to \infty}x_n <матх>\теxтстyле \лим_{н \то \инфтy}x_н</матх>
интеграл \int\limits_{1}^{3}\frac{e^3/x}{x^2}\, dx <матх>\инт\лимитс_{1}^{3}\фрац{е^3/x}{x^2}\, дx</матх>
интеграл (алтернативни стил за границе) \int_{1}^{3}\frac{e^3/x}{x^2}\, dx <матх>\инт_{1}^{3}\фрац{е^3/x}{x^2}\, дx</матх>
интеграл (форсирано \textstyle) \textstyle \int\limits_{-N}^{N} e^x\, dx <матх>\теxтстyле \инт\лимитс_{-Н}^{Н} е^x\, дx</матх>
интеграл (форсирано \textstyle, алтернативни стил за границе) \textstyle \int_{-N}^{N} e^x\, dx <матх>\теxтстyле \инт_{-Н}^{Н} е^x\, дx</матх>
двоструки интеграл \iint\limits_D \, dx\,dy <матх>\иинт\лимитс_Д \, дx\,дy</матх>
троструки интеграл \iiint\limits_E \, dx\,dy\,dz <матх>\ииинт\лимитс_Е \, дx\,дy\,дз</матх>
четвороструки интеграл \iiiint\limits_F \, dx\,dy\,dz\,dt <матх>\иииинт\лимитс_Ф \, дx\,дy\,дз\,дт</матх>
линијски интеграл \int_C x^3\, dx + 4y^2\, dy <матх>\инт_Ц x^3\, дx + 4y^2\, дy</матх>
затворени линијски интеграл \oint_C x^3\, dx + 4y^2\, dy <матх>\оинт_Ц x^3\, дx + 4y^2\, дy</матх>
пресеци \bigcap_1^n p <матх>\бигцап_1^н п</матх>
уније \bigcup_1^k p <матх>\бигцуп_1^к п</матх>

Разломци, матрице, формуле и више редова

особина синтакса како изгледа рендеровано
разломци \frac{2}{4}=0.5 <матх>\фрац{2}{4}=0.5</матх>
мали разломци \tfrac{2}{4} = 0.5 <матх>\тфрац{2}{4} = 0.5</матх>
велики (нормални) разломци \dfrac{2}{4} = 0.5 \qquad \dfrac{2}{c + \dfrac{2}{d + \dfrac{2}{4}}} = a <матх>\дфрац{2}{4} = 0.5 \qqуад \дфрац{2}{ц + \дфрац{2}{д + \дфрац{2}{4}}} = а</матх>
велики (угњеждени) разломци \cfrac{2}{c + \cfrac{2}{d + \cfrac{2}{4}}} = a <матх>\цфрац{2}{ц + \цфрац{2}{д + \цфрац{2}{4}}} = а</матх>
биномни коефицијенти \binom{n}{k} <матх>\бином{н}{к}</матх>
мали биномни коефицијенти \tbinom{n}{k} <матх>\тбином{н}{к}</матх>
велики (нормални) биномни коефицијенти \dbinom{n}{k} <матх>\дбином{н}{к}</матх>
матрице 
\begin{matrix}
x & y \\
z & v 
\end{matrix}
 <матх>\бегин{матриx} x & y \\ з & в \енд{матриx}</матх> 
\begin{vmatrix}
x & y \\
z & v 
\end{vmatrix}
 <матх>\бегин{вматриx} x & y \\ з & в \енд{вматриx}</матх> 
\begin{Vmatrix}
x & y \\
z & v
\end{Vmatrix}
 <матх>\бегин{Вматриx} x & y \\ з & в \енд{Вматриx}</матх> 
\begin{bmatrix}
0 & \cdots & 0 \\
\vdots & \ddots & \vdots \\ 
0 & \cdots & 0
\end{bmatrix}
 <матх>\бегин{бматриx} 0 & \цдотс & 0 \\ \вдотс

& \ддотс & \вдотс \\ 0 & \цдотс &

0\енд{бматриx} </матх>		 
\begin{Bmatrix}
x & y \\
z & v
\end{Bmatrix}
 <матх>\бегин{Бматриx} x & y \\ з & в \енд{Бматриx}</матх> 
\begin{pmatrix}
x & y \\
z & v 
\end{pmatrix}
 <матх>\бегин{пматриx} x & y \\ з & в \енд{пматриx}</матх> 
\bigl( \begin{smallmatrix}
a&b\\ c&d
\end{smallmatrix} \bigr)
<матх>

\бигл( \бегин{смаллматриx} а&б\\ ц&д \енд{смаллматриx} \бигр)

</матх>
случајеви 
f(n) = 
\begin{cases} 
n/2, & \mbox{if }n\mbox{ is even} \\
3n+1, & \mbox{if }n\mbox{ is odd} 
\end{cases}
 <матх>ф(н) =

\бегин{цасес} н/2, & \мбоx{иф }н\мбоx{ ис евен} \\ 3н+1, & \мбоx{иф }н\мбоx{ ис одд}

\енд{цасес} </матх>
једначине у више редова 
\begin{align}
f(x) & = (a+b)^2 \\
& = a^2+2ab+b^2 \\
\end{align}
<матх>

\бегин{алигн} ф(x) & = (а+б)^2 \\ & = а^2+2аб+б^2 \\ \енд{алигн}

</матх>		 
\begin{alignat}{2}
f(x) & = (a-b)^2 \\
& = a^2-2ab+b^2 \\
\end{alignat}
<матх>

\бегин{алигнат}{2} ф(x) & = (а-б)^2 \\ & = а^2-2аб+б^2 \\ \енд{алигнат}

</матх>
једначине у више редова (мора да се дефинише број коришћених колона ({лцр}) (не користити осим у случају потребе) 
\begin{array}{lcl}
z & = & a \\
f(x,y,z) & = & x + y + z 
\end{array}
 <матх>\бегин{арраy}{лцл}

з & = & а \\ ф(x,y,з) & = & x + y + з

\енд{арраy}</матх>
једначине у више редова (додатно) 
\begin{array}{lcr}
z & = & a \\
f(x,y,z) & = & x + y + z 
\end{array}
 <матх>\бегин{арраy}{лцр}

з & = & а \\ ф(x,y,з) & = & x + y + з

\енд{арраy}</матх>
разбијање дугих израза тако да се преламају у случају потребе 

<math>f(x) \,\!</math>
<math>= \sum_{n=0}^\infty a_n x^n </math>
<math>= a_0+a_1x+a_2x^2+\cdots</math>

<матх>ф(x) \,\!</матх><матх>= \сум_{н=0}^\инфтy а_н x^н </матх><матх>= а_0 +а_1x+а_2x^2+\цдотс</матх>

симултане једначине 
\begin{cases}
3x + 5y + z \\
7x - 2y + 4z \\
-6x + 3y + 2z 
\end{cases}
 <матх>\бегин{цасес} 3x + 5y + з \\ 7x - 2y + 4з \\ -6x + 3y + 2з \енд{цасес}</матх>
низови 
\begin{array}{|c|c||c|} a & b & S \\
\hline
0&0&1\\
0&1&1\\
1&0&1\\
1&1&0\\
\end{array}
<матх>

\бегин{арраy}{|ц|ц||ц|} а & б & С \\ \хлине 0&0&1\\ 0&1&1\\ 1&0&1\\ 1&1&0\\ \енд{арраy}

</матх>

Заграде

особина синтакса како изгледа рендеровано
лоше ( \фрац{1}{2} ) <матх>( \фрац{1}{2} )</матх>
добро \лефт ( \фрац{1}{2} \ригхт ) <матх>\лефт ( \фрац{1}{2} \ригхт )</матх>

Могу се користити разне заграде уз \лефт и \ригхт:

особина синтакса како изгледа рендеровано
заграде \лефт ( \фрац{а}{б} \ригхт ) <матх>\лефт ( \фрац{а}{б} \ригхт )</матх>
четвртасте заграде \лефт [ \фрац{а}{б} \ригхт ] \qуад \лефт \лбрацк \фрац{а}{б} \ригхт \рбрацк <матх>\лефт [ \фрац{а}{б} \ригхт ] \qуад \лефт \лбрацк \фрац{а}{б} \ригхт \рбрацк</матх>
витичасте заграде \лефт \{ \фрац{а}{б} \ригхт \} \qуад \лефт \лбраце \фрац{а}{б} \ригхт \рбраце <матх>\лефт \{ \фрац{а}{б} \ригхт \} \qуад \лефт \лбраце \фрац{а}{б} \ригхт \рбраце</матх>
угласте заграде \лефт \лангле \фрац{а}{б} \ригхт \рангле <матх>\лефт \лангле \фрац{а}{б} \ригхт \рангле</матх>
усправне црте и двоструке усправне црте \лефт | \фрац{а}{б} \ригхт \верт \лефт \Верт \фрац{ц}{д} \ригхт \| <матх>\лефт | \фрац{а}{б} \ригхт \верт \лефт \Верт \фрац{ц}{д} \ригхт \|</матх>
заокруживање на доле и на горе \лефт \лфлоор \фрац{а}{б} \ригхт \рфлоор \лефт \лцеил \фрац{ц}{д} \ригхт \рцеил <матх>\лефт \лфлоор \фрац{а}{б} \ригхт \рфлоор \лефт \лцеил \фрац{ц}{д} \ригхт \рцеил</матх>
косе црте унапред и уназад \лефт / \фрац{а}{б} \ригхт \бацксласх <матх>\лефт / \фрац{а}{б} \ригхт \бацксласх</матх>
стрелице на горе на доле и у оба смера \лефт \упарроw \фрац{а}{б} \ригхт \доwнарроw \qуад \лефт \Упарроw \фрац{а}{б} \ригхт \Доwнарроw \qуад \лефт \упдоwнарроw \фрац{а}{б} \ригхт \Упдоwнарроw <матх>\лефт \упарроw \фрац{а}{б} \ригхт \доwнарроw \qуад \лефт \Упарроw \фрац{а}{б} \ригхт \Доwнарроw \qуад \лефт \упдоwнарроw \фрац{а}{б} \ригхт \Упдоwнарроw</матх>

заграде могу да се мешају,
све док се \лефт и \ригхт слажу

\лефт [ 0,1 \ригхт )
\лефт \лангле \пси \ригхт |

<матх>\лефт [ 0,1 \ригхт )</матх>
<матх>\лефт \лангле \пси \ригхт |</матх>

користите \лефт. и \ригхт. ако не желите да се
заграда приказује		 \лефт . \фрац{А}{Б} \ригхт \} \то X <матх>\лефт . \фрац{А}{Б} \ригхт \} \то X</матх>
величина заграда \биг( \Биг( \бигг( \Бигг( \дотс \Бигг] \бигг] \Биг] \биг]

<матх>\биг( \Биг( \бигг( \Бигг( \дотс \Бигг] \бигг] \Биг] \биг]</матх>

\биг\{ \Биг\{ \бигг\{ \Бигг\{ \дотс \Бигг\рангле \бигг\рангле \Биг\рангле \биг\рангле

<матх>\биг\{ \Биг\{ \бигг\{ \Бигг\{ \дотс \Бигг\рангле \бигг\рангле \Биг\рангле \биг\рангле</матх>

\биг\| \Биг\| \бигг\| \Бигг\| \дотс \Бигг| \бигг| \Биг| \биг| <матх>\биг\| \Биг\| \бигг\| \Бигг\| \дотс \Бигг| \бигг| \Биг| \биг|</матх>
\биг\лфлоор \Биг\лфлоор \бигг\лфлоор \Бигг\лфлоор \дотс \Бигг\рцеил \бигг\рцеил \Биг\рцеил \биг\рцеил

<матх>\биг\лфлоор \Биг\лфлоор \бигг\лфлоор \Бигг\лфлоор \дотс \Бигг\рцеил \бигг\рцеил \Биг\рцеил \биг\рцеил</матх>

\биг\упарроw \Биг\упарроw \бигг\упарроw \Бигг\упарроw \дотс \Бигг\Доwнарроw \бигг\Доwнарроw \Биг\Доwнарроw \биг\Доwнарроw

<матх>\биг\упарроw \Биг\упарроw \бигг\упарроw \Бигг\упарроw \дотс \Бигг\Доwнарроw \бигг\Доwнарроw \Биг\Доwнарроw \биг\Доwнарроw</матх>

\биг\упдоwнарроw \Биг\упдоwнарроw \бигг\упдоwнарроw \Бигг\упдоwнарроw \дотс \Бигг\Упдоwнарроw \бигг\Упдоwнарроw \Биг\Упдоwнарроw \биг\Упдоwнарроw

<матх>\биг\упдоwнарроw \Биг\упдоwнарроw \бигг\упдоwнарроw \Бигг\упдоwнарроw \дотс \Бигг\Упдоwнарроw \бигг\Упдоwнарроw \Биг\Упдоwнарроw \биг\Упдоwнарроw</матх>

\биг / \Биг / \бигг / \Бигг / \дотс \Бигг\бацксласх \бигг\бацксласх \Биг\бацксласх \биг\бацксласх

<матх>\биг / \Биг / \бигг / \Бигг / \дотс \Бигг\бацксласх \бигг\бацксласх \Биг\бацксласх \биг\бацксласх</матх>

Алфабети и фонтови

Теxвц не може да рендерује произвољне Јуникод карактере. Они које може да користи могу да се унесу помоћу израза приказаних испод.

Остали, као што су ћирилични, се могу користити као Јуникод или ХТМЛ ентитети у тексту, али не могу да се користе у формулама.

грчки алфабет
\Alpha \Beta \Gamma \Delta \Epsilon \Zeta <матх>\Алпха \Бета \Гамма \Делта \Епсилон \Зета \,\!</матх>
\Eta \Theta \Iota \Kappa \Lambda \Mu <матх>\Ета \Тхета \Иота \Каппа \Ламбда \Му \,\!</матх>
\Nu \Xi \Pi \Rho \Sigma \Tau <матх>\Ну \Xи \Пи \Рхо \Сигма \Тау\,\!</матх>
\Upsilon \Phi \Chi \Psi \Omega <матх>\Упсилон \Пхи \Цхи \Пси \Омега \,\!</матх>
\alpha \beta \gamma \delta \epsilon \zeta <матх>\алпха \бета \гамма \делта \епсилон \зета \,\!</матх>
\eta \theta \iota \kappa \lambda \mu <матх>\ета \тхета \иота \каппа \ламбда \му \,\!</матх>
\nu \xi \pi \rho \sigma \tau <матх>\ну \xи \пи \рхо \сигма \тау \,\!</матх>
\upsilon \phi \chi \psi \omega <матх>\упсилон \пхи \цхи \пси \омега \,\!</матх>
\varepsilon \digamma \vartheta \varkappa <матх>\варепсилон \дигамма \вартхета \варкаппа \,\!</матх>
\varpi \varrho \varsigma \varphi <матх>\варпи \варрхо \варсигма \варпхи\,\!</матх>
масна слова
\mathbb{A} \mathbb{B} \mathbb{C} \mathbb{D} \mathbb{E} \mathbb{F} \mathbb{G} <матх>\матхбб{А} \матхбб{Б} \матхбб{C} \матхбб{D} \матхбб{Е} \матхбб{Ф} \матхбб{Г} \,\!</матх>
\mathbb{H} \mathbb{I} \mathbb{J} \mathbb{K} \mathbb{L} \mathbb{M} <матх>\матхбб{Х} \матхбб{I} \матхбб{Ј} \матхбб{К} \матхбб{L} \матхбб{M} \,\!</матх>
\mathbb{N} \mathbb{O} \mathbb{P} \mathbb{Q} \mathbb{R} \mathbb{S} \mathbb{T} <матх>\матхбб{Н} \матхбб{О} \матхбб{П} \матхбб{Q} \матхбб{Р} \матхбб{С} \матхбб{Т} \,\!</матх>
\mathbb{U} \mathbb{V} \mathbb{W} \mathbb{X} \mathbb{Y} \mathbb{Z} <матх>\матхбб{У} \матхбб{V} \матхбб{W} \матхбб{X} \матхбб{Y} \матхбб{З}\,\!</матх>
масна слова (вектори)
\mathbf{A} \mathbf{B} \mathbf{C} \mathbf{D} \mathbf{E} \mathbf{F} \mathbf{G} <матх>\матхбф{А} \матхбф{Б} \матхбф{C} \матхбф{D} \матхбф{Е} \матхбф{Ф} \матхбф{Г} \,\!</матх>
\mathbf{H} \mathbf{I} \mathbf{J} \mathbf{K} \mathbf{L} \mathbf{M} <матх>\матхбф{Х} \матхбф{I} \матхбф{Ј} \матхбф{К} \матхбф{L} \матхбф{M} \,\!</матх>
\mathbf{N} \mathbf{O} \mathbf{P} \mathbf{Q} \mathbf{R} \mathbf{S} \mathbf{T} <матх>\матхбф{Н} \матхбф{О} \матхбф{П} \матхбф{Q} \матхбф{Р} \матхбф{С} \матхбф{Т} \,\!</матх>
\mathbf{U} \mathbf{V} \mathbf{W} \mathbf{X} \mathbf{Y} \mathbf{Z} <матх>\матхбф{У} \матхбф{V} \матхбф{W} \матхбф{X} \матхбф{Y} \матхбф{З} \,\!</матх>
\mathbf{a} \mathbf{b} \mathbf{c} \mathbf{d} \mathbf{e} \mathbf{f} \mathbf{g} <матх>\матхбф{а} \матхбф{б} \матхбф{ц} \матхбф{д} \матхбф{е} \матхбф{ф} \матхбф{г} \,\!</матх>
\mathbf{h} \mathbf{i} \mathbf{j} \mathbf{k} \mathbf{l} \mathbf{m} <матх>\матхбф{х} \матхбф{и} \матхбф{ј} \матхбф{к} \матхбф{л} \матхбф{м} \,\!</матх>
\mathbf{n} \mathbf{o} \mathbf{p} \mathbf{q} \mathbf{r} \mathbf{s} \mathbf{t} <матх>\матхбф{н} \матхбф{о} \матхбф{п} \матхбф{q} \матхбф{р} \матхбф{с} \матхбф{т} \,\!</матх>
\mathbf{u} \mathbf{v} \mathbf{w} \mathbf{x} \mathbf{y} \mathbf{z} <матх>\матхбф{у} \матхбф{в} \матхбф{w} \матхбф{x} \матхбф{y} \матхбф{з} \,\!</матх>
\mathbf{0} \mathbf{1} \mathbf{2} \mathbf{3} \mathbf{4} <матх>\матхбф{0} \матхбф{1} \матхбф{2} \матхбф{3} \матхбф{4} \,\!</матх>
\mathbf{5} \mathbf{6} \mathbf{7} \mathbf{8} \mathbf{9} <матх>\матхбф{5} \матхбф{6} \матхбф{7} \матхбф{8} \матхбф{9}\,\!</матх>
масна слова (грчки)
\boldsymbol{\Alpha} \boldsymbol{\Beta} \boldsymbol{\Gamma} \boldsymbol{\Delta} \boldsymbol{\Epsilon} \boldsymbol{\Zeta} <матх>\болдсyмбол{\Алпха} \болдсyмбол{\Бета} \болдсyмбол{\Гамма} \болдсyмбол{\Делта} \болдсyмбол{\Епсилон} \болдсyмбол{\Зета} \,\!</матх>
\boldsymbol{\Eta} \boldsymbol{\Theta} \boldsymbol{\Iota} \boldsymbol{\Kappa} \boldsymbol{\Lambda} \boldsymbol{\Mu} <матх>\болдсyмбол{\Ета} \болдсyмбол{\Тхета} \болдсyмбол{\Иота} \болдсyмбол{\Каппа} \болдсyмбол{\Ламбда} \болдсyмбол{\Му}\,\!</матх>
\boldsymbol{\Nu} \boldsymbol{\Xi} \boldsymbol{\Pi} \boldsymbol{\Rho} \boldsymbol{\Sigma} \boldsymbol{\Tau} <матх>\болдсyмбол{\Ну} \болдсyмбол{\Xи} \болдсyмбол{\Пи} \болдсyмбол{\Рхо} \болдсyмбол{\Сигма} \болдсyмбол{\Тау}\,\!</матх>
\boldsymbol{\Upsilon} \boldsymbol{\Phi} \boldsymbol{\Chi} \boldsymbol{\Psi} \boldsymbol{\Omega} <матх>\болдсyмбол{\Упсилон} \болдсyмбол{\Пхи} \болдсyмбол{\Цхи} \болдсyмбол{\Пси} \болдсyмбол{\Омега}\,\!</матх>
\boldsymbol{\alpha} \boldsymbol{\beta} \boldsymbol{\gamma} \boldsymbol{\delta} \boldsymbol{\epsilon} \boldsymbol{\zeta} <матх>\болдсyмбол{\алпха} \болдсyмбол{\бета} \болдсyмбол{\гамма} \болдсyмбол{\делта} \болдсyмбол{\епсилон} \болдсyмбол{\зета}\,\!</матх>
\boldsymbol{\eta} \boldsymbol{\theta} \boldsymbol{\iota} \boldsymbol{\kappa} \boldsymbol{\lambda} \boldsymbol{\mu} <матх>\болдсyмбол{\ета} \болдсyмбол{\тхета} \болдсyмбол{\иота} \болдсyмбол{\каппа} \болдсyмбол{\ламбда} \болдсyмбол{\му}\,\!</матх>
\boldsymbol{\nu} \boldsymbol{\xi} \boldsymbol{\pi} \boldsymbol{\rho} \boldsymbol{\sigma} \boldsymbol{\tau} <матх>\болдсyмбол{\ну} \болдсyмбол{\xи} \болдсyмбол{\пи} \болдсyмбол{\рхо} \болдсyмбол{\сигма} \болдсyмбол{\тау}\,\!</матх>
\boldsymbol{\upsilon} \boldsymbol{\phi} \boldsymbol{\chi} \boldsymbol{\psi} \boldsymbol{\omega} <матх>\болдсyмбол{\упсилон} \болдсyмбол{\пхи} \болдсyмбол{\цхи} \болдсyмбол{\пси} \болдсyмбол{\омега}\,\!</матх>
\boldsymbol{\varepsilon} \boldsymbol{\digamma} \boldsymbol{\vartheta} \boldsymbol{\varkappa} <матх>\болдсyмбол{\варепсилон} \болдсyмбол{\дигамма} \болдсyмбол{\вартхета} \болдсyмбол{\варкаппа} \,\!</матх>
\boldsymbol{\varpi} \boldsymbol{\varrho} \boldsymbol{\varsigma} \boldsymbol{\varphi} <матх>\болдсyмбол{\варпи} \болдсyмбол{\варрхо} \болдсyмбол{\варсигма} \болдсyмбол{\варпхи}\,\!</матх>
курзив
\mathit{A} \mathit{B} \mathit{C} \mathit{D} \mathit{E} \mathit{F} \mathit{G} <матх>\матхит{А} \матхит{Б} \матхит{C} \матхит{D} \матхит{Е} \матхит{Ф} \матхит{Г} \,\!</матх>
\mathit{H} \mathit{I} \mathit{J} \mathit{K} \mathit{L} \mathit{M} <матх>\матхит{Х} \матхит{I} \матхит{Ј} \матхит{К} \матхит{L} \матхит{M} \,\!</матх>
\mathit{N} \mathit{O} \mathit{P} \mathit{Q} \mathit{R} \mathit{S} \mathit{T} <матх>\матхит{Н} \матхит{О} \матхит{П} \матхит{Q} \матхит{Р} \матхит{С} \матхит{Т} \,\!</матх>
\mathit{U} \mathit{V} \mathit{W} \mathit{X} \mathit{Y} \mathit{Z} <матх>\матхит{У} \матхит{V} \матхит{W} \матхит{X} \матхит{Y} \матхит{З} \,\!</матх>
\mathit{a} \mathit{b} \mathit{c} \mathit{d} \mathit{e} \mathit{f} \mathit{g} <матх>\матхит{а} \матхит{б} \матхит{ц} \матхит{д} \матхит{е} \матхит{ф} \матхит{г} \,\!</матх>
\mathit{h} \mathit{i} \mathit{j} \mathit{k} \mathit{l} \mathit{m} <матх>\матхит{х} \матхит{и} \матхит{ј} \матхит{к} \матхит{л} \матхит{м} \,\!</матх>
\mathit{n} \mathit{o} \mathit{p} \mathit{q} \mathit{r} \mathit{s} \mathit{t} <матх>\матхит{н} \матхит{о} \матхит{п} \матхит{q} \матхит{р} \матхит{с} \матхит{т} \,\!</матх>
\mathit{u} \mathit{v} \mathit{w} \mathit{x} \mathit{y} \mathit{z} <матх>\матхит{у} \матхит{в} \матхит{w} \матхит{x} \матхит{y} \матхит{з} \,\!</матх>
\mathit{0} \mathit{1} \mathit{2} \mathit{3} \mathit{4} <матх>\матхит{0} \матхит{1} \матхит{2} \матхит{3} \матхит{4} \,\!</матх>
\mathit{5} \mathit{6} \mathit{7} \mathit{8} \mathit{9} <матх>\матхит{5} \матхит{6} \матхит{7} \матхит{8} \матхит{9}\,\!</матх>
римска слова
\mathrm{A} \mathrm{B} \mathrm{C} \mathrm{D} \mathrm{E} \mathrm{F} \mathrm{G} <матх>\матхрм{А} \матхрм{Б} \матхрм{C} \матхрм{D} \матхрм{Е} \матхрм{Ф} \матхрм{Г} \,\!</матх>
\mathrm{H} \mathrm{I} \mathrm{J} \mathrm{K} \mathrm{L} \mathrm{M} <матх>\матхрм{Х} \матхрм{I} \матхрм{Ј} \матхрм{К} \матхрм{L} \матхрм{M} \,\!</матх>
\mathrm{N} \mathrm{O} \mathrm{P} \mathrm{Q} \mathrm{R} \mathrm{S} \mathrm{T} <матх>\матхрм{Н} \матхрм{О} \матхрм{П} \матхрм{Q} \матхрм{Р} \матхрм{С} \матхрм{Т} \,\!</матх>
\mathrm{U} \mathrm{V} \mathrm{W} \mathrm{X} \mathrm{Y} \mathrm{Z} <матх>\матхрм{У} \матхрм{V} \матхрм{W} \матхрм{X} \матхрм{Y} \матхрм{З} \,\!</матх>
\mathrm{a} \mathrm{b} \mathrm{c} \mathrm{d} \mathrm{e} \mathrm{f} \mathrm{g} <матх>\матхрм{а} \матхрм{б} \матхрм{ц} \матхрм{д} \матхрм{е} \матхрм{ф} \матхрм{г}\,\!</матх>
\mathrm{h} \mathrm{i} \mathrm{j} \mathrm{k} \mathrm{l} \mathrm{m} <матх>\матхрм{х} \матхрм{и} \матхрм{ј} \матхрм{к} \матхрм{л} \матхрм{м} \,\!</матх>
\mathrm{n} \mathrm{o} \mathrm{p} \mathrm{q} \mathrm{r} \mathrm{s} \mathrm{t} <матх>\матхрм{н} \матхрм{о} \матхрм{п} \матхрм{q} \матхрм{р} \матхрм{с} \матхрм{т} \,\!</матх>
\mathrm{u} \mathrm{v} \mathrm{w} \mathrm{x} \mathrm{y} \mathrm{z} <матх>\матхрм{у} \матхрм{в} \матхрм{w} \матхрм{x} \матхрм{y} \матхрм{з} \,\!</матх>
\mathrm{0} \mathrm{1} \mathrm{2} \mathrm{3} \mathrm{4} <матх>\матхрм{0} \матхрм{1} \матхрм{2} \матхрм{3} \матхрм{4} \,\!</матх>
\mathrm{5} \mathrm{6} \mathrm{7} \mathrm{8} \mathrm{9} <матх>\матхрм{5} \матхрм{6} \матхрм{7} \матхрм{8} \матхрм{9}\,\!</матх>
готица
\mathfrak{A} \mathfrak{B} \mathfrak{C} \mathfrak{D} \mathfrak{E} \mathfrak{F} \mathfrak{G} <матх>\матхфрак{А} \матхфрак{Б} \матхфрак{C} \матхфрак{D} \матхфрак{Е} \матхфрак{Ф} \матхфрак{Г} \,\!</матх>
\mathfrak{H} \mathfrak{I} \mathfrak{J} \mathfrak{K} \mathfrak{L} \mathfrak{M} <матх>\матхфрак{Х} \матхфрак{I} \матхфрак{Ј} \матхфрак{К} \матхфрак{L} \матхфрак{M} \,\!</матх>
\mathfrak{N} \mathfrak{O} \mathfrak{P} \mathfrak{Q} \mathfrak{R} \mathfrak{S} \mathfrak{T} <матх>\матхфрак{Н} \матхфрак{О} \матхфрак{П} \матхфрак{Q} \матхфрак{Р} \матхфрак{С} \матхфрак{Т} \,\!</матх>
\mathfrak{U} \mathfrak{V} \mathfrak{W} \mathfrak{X} \mathfrak{Y} \mathfrak{Z} <матх>\матхфрак{У} \матхфрак{V} \матхфрак{W} \матхфрак{X} \матхфрак{Y} \матхфрак{З} \,\!</матх>
\mathfrak{a} \mathfrak{b} \mathfrak{c} \mathfrak{d} \mathfrak{e} \mathfrak{f} \mathfrak{g} <матх>\матхфрак{а} \матхфрак{б} \матхфрак{ц} \матхфрак{д} \матхфрак{е} \матхфрак{ф} \матхфрак{г} \,\!</матх>
\mathfrak{h} \mathfrak{i} \mathfrak{j} \mathfrak{k} \mathfrak{l} \mathfrak{m} <матх>\матхфрак{х} \матхфрак{и} \матхфрак{ј} \матхфрак{к} \матхфрак{л} \матхфрак{м} \,\!</матх>
\mathfrak{n} \mathfrak{o} \mathfrak{p} \mathfrak{q} \mathfrak{r} \mathfrak{s} \mathfrak{t} <матх>\матхфрак{н} \матхфрак{о} \матхфрак{п} \матхфрак{q} \матхфрак{р} \матхфрак{с} \матхфрак{т} \,\!</матх>
\mathfrak{u} \mathfrak{v} \mathfrak{w} \mathfrak{x} \mathfrak{y} \mathfrak{z} <матх>\матхфрак{у} \матхфрак{в} \матхфрак{w} \матхфрак{x} \матхфрак{y} \матхфрак{з} \,\!</матх>
\mathfrak{0} \mathfrak{1} \mathfrak{2} \mathfrak{3} \mathfrak{4} <матх>\матхфрак{0} \матхфрак{1} \матхфрак{2} \матхфрак{3} \матхфрак{4} \,\!</матх>
\mathfrak{5} \mathfrak{6} \mathfrak{7} \mathfrak{8} \mathfrak{9} <матх>\матхфрак{5} \матхфрак{6} \матхфрак{7} \матхфрак{8} \матхфрак{9}\,\!</матх>
калиграфија
\mathcal{A} \mathcal{B} \mathcal{C} \mathcal{D} \mathcal{E} \mathcal{F} \mathcal{G} <матх>\матхцал{А} \матхцал{Б} \матхцал{C} \матхцал{D} \матхцал{Е} \матхцал{Ф} \матхцал{Г} \,\!</матх>
\mathcal{H} \mathcal{I} \mathcal{J} \mathcal{K} \mathcal{L} \mathcal{M} <матх>\матхцал{Х} \матхцал{I} \матхцал{Ј} \матхцал{К} \матхцал{L} \матхцал{M} \,\!</матх>
\mathcal{N} \mathcal{O} \mathcal{P} \mathcal{Q} \mathcal{R} \mathcal{S} \mathcal{T} <матх>\матхцал{Н} \матхцал{О} \матхцал{П} \матхцал{Q} \матхцал{Р} \матхцал{С} \матхцал{Т} \,\!</матх>
\mathcal{U} \mathcal{V} \mathcal{W} \mathcal{X} \mathcal{Y} \mathcal{Z} <матх>\матхцал{У} \матхцал{V} \матхцал{W} \матхцал{X} \матхцал{Y} \матхцал{З}\,\!</матх>
хебрејски
\aleph \beth \gimel \daleth <матх>\алепх \бетх \гимел \далетх\,\!</матх>
особина синтакса како се рендерује
без курзива \мбоx{абц} <матх>\мбоx{абц}</матх> <матх>\мбоx{абц} \,\!</матх>
мешани курзив (лоше) \мбоx{иф} н \мбоx{ис евен} <матх>\мбоx{иф} н \мбоx{ис евен}</матх> <матх>\мбоx{иф} н \мбоx{ис евен} \,\!</матх>
мешани курзив (добро) \мбоx{иф }н\мбоx{ ис евен} <матх>\мбоx{иф }н\мбоx{ ис евен}</матх> <матх>\мбоx{иф }н\мбоx{ ис евен} \,\!</матх>
мешани курзив (читљивије: на ~ се не прелама текст, док "\ " форсира размак) \мбоx{иф}~н\ \мбоx{ис евен} <матх>\мбоx{иф}~н\ \мбоx{ис евен}</матх> <матх>\мбоx{иф}~н\ \мбоx{ис евен} \,\!</матх>

Боје

У једначинама могу да се користе боје:

  • {\цолор{Блуе}x^2}+{\цолор{YеллоwОранге}2x}\color{OliveGreen}1}
    <math>{\color{Blue}x^2}+{\color{YellowOrange}2x{\цолор{ОливеГреен}1}</матх>
  • x_{1,2}=\frac{-b\pm\sqrt{\color{Red}b^2-4ac}}{2a}
    <матх>x_{1,2}=\фрац{-б\пм\сqрт{\цолор{Ред}б^2-4ац}}{2а}</матх>

Овде видети списак свих имена боја које ЛаТеX подржава.

Треба имати у виду да боје не треба да се користе као једини начин да се идентификују делови формуле, јер то постаје бесмислено код црно-белих медија, или за људе који не разликују боје.

Питања форматирања

Белине

ТеX најчешће сам води рачуна о белинама и размацима, али понекада је потребно ручно контролисати белине.

особина синтакса како се рендерује
двоструки квад размак а \qqуад б <матх>а \qqуад б</матх>
квад размак а \qуад б <матх>а \qуад б</матх>
текст размак а\ б <матх>а\ б</матх>
текст размак без ПНГ конверзије а \мбоx{ } б <матх>а \мбоx{ } б</матх>
велики размак а\;б <матх>а\;б</матх>
средњи размак а\>б [није подржано]
мали размак а\,б <матх>а\,б</матх>
без размака аб <матх>аб\,</матх>
мали негативни размак а\!б <матх>а\!б</матх>

Поравнање са остатком текста

Услед подразумеваног ЦСС-а 

img.tex { vertical-align: middle; }

изрази унутар линије, као што је <матх>\инт_{-Н}^{Н} е^x\, дx</матх> би требало да изгледају добро.

Међутим, ако желите да поравнање буде другачије, користите <font style="vertical-align:-100%;"><math>...</math></font> и експериментишите са vertical-align аргументом док не добијете жељени резултат; међутим, резултат може да зависи од браузера и од подешавања браузера.

Такође, треба да имате у виду да ако се ослањате на овакво подешавање, ако/када рендеровање на серверу буде промењено у будућим верзијама, резултат овог ручно постављеног поравнања одједном може да изгледа лоше. Значи користите овакво подешавање умерено, ако уопште морате.

Форсирано ПНГ рендеровање

Ако желите да форсирате да се формула рендерује као ПНГ, додајте \, (мала белина) на крај формуле (која се не рендерује). Ово ће форсирати ПНГ ако је корисник у подешавањима изабрао ХТМЛ уколико је врло једноставно, иначе ПНГ, али не и у случају да је изабрао ХТМЛ уколико је могуће, иначе ПНГ (ова подешавања се могу наћи под језичком математика у подешавањима).

Такође, можете да додате \,\! (мали размак, и негативни размак, који се потиру међусобно) било где унутар матх тагова. Ово форсира ПНГ, чак и када је у подешавањима изабрано ХТМЛ уколико је могуће, иначе ПНГ, за разлику од \,.

Ово може да буде корисно како би рендеровање формула у неком доказу било конзистентно, или да се исправи формула коју ХТМЛ евентуално рендерује неисправно.

На пример:

синтакса како изгледа рендеровано
а^{ц+2} <матх>а^{ц+2}</матх>
а^{ц+2} \, <матх>а^{ц+2} \,</матх>
а^{\,\!ц+2} <матх>а^{\,\!ц+2}</матх>
а^{б^{ц+2}} <матх>а^{б^{ц+2}}</матх> (ПОГРЕШНО са опцијом ХТМЛ уколико је могуће, иначе ПНГ!)
а^{б^{ц+2}} \, <матх>а^{б^{ц+2}} \,</матх> (ПОГРЕШНО са опцијом ХТМЛ уколико је могуће, иначе ПНГ!)
а^{б^{ц+2}}\аппроx 5 <матх>а^{б^{ц+2}}\аппроx 5</матх> (услед <матх>\аппроx</матх>, \,\! није потребно)
а^{б^{\,\!ц+2}} <матх>а^{б^{\,\!ц+2}}</матх>
\инт_{-Н}^{Н} е^x\, дx <матх>\инт_{-Н}^{Н} е^x\, дx</матх>


Ово је тестирано са већином формула на овој страници, и изгледа да ради без икаквих проблема.

Такође може да буде добра идеја да се укључи коментар у ХТМЛ-у, како неко не би исправо формулу уклонивши тај део кода:

<!-- \,\! služi da bi se formula renderovala kao PNG umesto HTML. Ne uklanjajte taj deo koda.-->

Комутативни дијаграми

Да бисте направили комутативни дијаграм, потребно је да испратите три корака:

Дијаграми у ТеX-у

Xy-пиц (онлајн упутство) је најмоћнији пакет опште намене за цртање дијаграма у ТеX-у.

Међу једноставнијим пакетима су:

Следи шаблон за Xy-пиц, заједно са додатком који повећава маргине у двипс-у, како дијаграм не би био исувише исечен: 

\documentclass{amsart}
\usepackage[all, ps, dvips]{xy} % Loading the XY-Pic package
% Using postscript driver for smoother curves
\usepackage{color} % For invisible frame
\begin{document}
\thispagestyle{empty} % No page numbers
\SelectTips{eu}{} % Euler arrowheads (tips)
\setlength{\fboxsep}{0pt} % Frame box margin
{\color{white}\framebox{{\color{black}$$ % Frame for margin

\xymatrix{ % The diagram is a 3x3 matrix
%%% Diagram goes here %%%
}

$$}}} % end math, end frame
\end{document}

Конвертовање у СВГ

Када је направљен ТеX код, СВГ датотека се добија на следећи начин, под претпоставком да се ТеX фајл зове цомм.теx: 

latex comm.tex
dvips -E -y 2500 -o comm.eps comm.dvi
eps2eps -dNOCACHE comm.eps comm2.eps
pstoedit -f sk comm2.eps comm.sk
inkscape -z -f comm.sk -l comm.svg

Ово прави DVI датотеку, конвертује је у ЕПС (скалира за 2.5x), конвертује фонт и линије, и конвертује у СВГ помоћу Скетцх-а.

Овде се користи неколико софтверских пакета:

Слање фајла

Види још: Цоммонс:Цоммонс:Фирст степс/Уплоад форм
Види још: ен:Хелп:Цонтентс/Имагес анд медиа

Пошто дијаграм представља ваш рад, пошаљите га на Викимедијину Оставу, тако да сви пројекти (најбитније, сви језици) могу да га користе без потребе да га копирају на своју матичну Википедију.

Проверите величину
Пре слања, проверите да подразумевана величина слике није ни превелика нити премала тако што ћете је отворити у некој СВГ апликацији, и погледати је у подразумеваној величини (100% скалирање), у супротном подесите -y опцију у двипс.
Име
Постарајте се да фајл има смислено име.
Слање
Улогујте се на Оставу, а затим пошаљите фајл; у поље Суммарy, упишите кратак опис.

Сада идите на страну слике и додајте опис, укључујући и изворни код, коришћењем овог шаблона:

{{Информатион |Десцриптион = {{ср| Опис [[:ср:Линк ка страни на Википедији|теме]] }} |Соурце=Направљено по: [[:ср:Википедија:Формуле#Комутативни дијаграми]] <пре> % ТеX изворни код иде овде </пре> |Дате = датум прављења, на пример 1999-12-31 |Аутхор = [[Усер:ВашеКорисничкоИме|Ваше право име]] |Пермиссион = {{селф|ПД-селф (или друга лиценца)|аутхор=[[Усер:ВашеКорисничкоИме|Ваше право име]]}} }}

[[Цатегорy:Цоммутативе диаграмс]]

Изворни код
  • Укључите изворни код у страну слике, у Соурце одељак Информатион шаблона, тако да касније буде могуће мењати дијаграм.
  • Укључите цео .теx фајл, не само фрагменат, тако да они који у будућности евентуално буду мењали ваш дијаграм не морају да реконструишу цео фајл.
  • (Немојте да га укључујете у Суммарy одељак, који је намењен за кратак опис.)
Лиценца
Најуобичајенија лиценца за комутативне дијаграме је ПД-селф; неки аутори користе ПД-инелигибле, посебно за просте дијаграме, а у оптицају су и друге лиценце. Молимо вас да не користите ГЛСД лиценцу, јер она захтева да целокупан текст ГЛСД лиценце буде укључен у сваки документ који користи дијаграм.
Опис
Ако је могуће, линкујте ка одговарајућој Војно Енциклопедијској страници, релевантној за дијаграм.
Категорија
Укључите [[Category:Commutative diagrams]], тако да се дијаграм приказује у категорији цоммонс:Цатегорy:Цоммутативе диаграмс. Можете да користите и неку од поткатегорија.
Укључивање слике
Сада можете да укључите слику на жељену страну на следећи начин [[Image:Diagram.svg]]

Примери

Пример добро направљеног дијаграма је цоммонс:Имаге:ПСУ-ПУ.свг.

Примери

Квадратни полином

<матх>аx^2 + бx + ц = 0</матх>

<math>ax^2 + bx + c = 0</math>

Квадратни полином (форсирано ПНГ рендеровање)

<матх>аx^2 + бx + ц = 0\,\!</матх>

<math>ax^2 + bx + c = 0\,\!</math>

Квадратна формула

<матх>x=\фрац{-б\пм\сqрт{б^2-4ац}}{2а}</матх>

<math>x=\frac{-b\pm\sqrt{b^2-4ac}}{2a}</math>

Велике заграде и разломци

<матх>2 = \лефт( \фрац{\лефт(3-x\ригхт) \тимес 2}{3-x} \ригхт)</матх>

<math>2 = \left( \frac{\left(3-x\right) \times 2}{3-x} \right)</math>

<матх>С_{\теxт{неw}} = С_{\теxт{олд}} - \фрац{ \лефт( 5-Т \ригхт) ^2} {2}</матх> <math>S_{\text{new}} = S_{\text{old}} - \frac{ \left( 5-T \right) ^2} {2}</math>

Интеграли

<матх>\инт_а^x \инт_а^с ф(y)\,дy\,дс = \инт_а^x ф(y)(x-y)\,дy</матх>

<math>\int_a^x \int_a^s f(y)\,dy\,ds = \int_a^x f(y)(x-y)\,dy</math>

Сумирање

<матх>\сум_{м=1}^\инфтy\сум_{н=1}^\инфтy\фрац{м^2\,н}{3^м\лефт(м\,3^н+н\,3^м\ригхт)}</матх>

<math>\sum_{m=1}^\infty\sum_{n=1}^\infty\frac{m^2\,n} {3^m\left(m\,3^n+n\,3^m\right)}</math>

Диференцијалне једначине

<матх>у + п(x)у' + q(x)у=ф(x),\qуад x>а</матх>

<math>u'' + p(x)u' + q(x)u=f(x),\quad x>a</math>

Комплексни бројеви

<матх>|\бар{з}| = |з|, |(\бар{з})^н| = |з|^н, \арг(з^н) = н \арг(з)</матх>

<math>|\bar{z}| = |z|, |(\bar{z})^n| = |z|^n, \arg(z^n) = n \arg(z)</math>

Лимеси

<матх>\лим_{з\ригхтарроw з_0} ф(з)=ф(з_0)</матх>

<math>\lim_{z\rightarrow z_0} f(z)=f(z_0)</math>

Интегралне једначине

<матх>\пхи_н(\каппа) = \фрац{1}{4\пи^2\каппа^2} \инт_0^\инфтy \фрац{\син(\каппа Р)}{\каппа Р} \фрац{\партиал}{\партиал Р} \лефт[Р^2\фрац{\партиал Д_н(Р)}{\партиал Р}\ригхт]\,дР</матх>

<math>\phi_n(\kappa) = \frac{1}{4\pi^2\kappa^2} \int_0^\infty \frac{\sin(\kappa R)}{\kappa R} \frac{\partial}{\partial R} \left[R^2\frac{\partial D_n(R)}{\partial R}\right]\,dR</math>

Пример

<матх>\пхи_н(\каппа) = 0.033Ц_н^2\каппа^{-11/3},\qуад \фрац{1}{Л_0}\лл\каппа\лл\фрац{1}{л_0}</матх>

<math>\phi_n(\kappa) = 0.033C_n^2\kappa^{-11/3},\quad \frac{1}{L_0}\ll\kappa\ll\frac{1}{l_0}</math>

Настављање и случајеви

<матх>ф(x) = \бегин{цасес}1 & -1 \ле x < 0 \\ \фрац{1}{2} & x = 0 \\ 1 - x^2 & \мбоx{отхерwисе}\енд{цасес}</матх>

<math> f(x) = \begin{cases} 1 & -1 \le x < 0 \\ \frac{1}{2} & x = 0 \\ 1 - x^2 & \mbox{otherwise} \end{cases} </math>

Префиксни индекс

<матх>{}_пФ_q(а_1,...,а_п;ц_1,...,ц_q;з) = \сум_{н=0}^\инфтy \фрац{(а_1)_н\цдот\цдот\цдот(а_п)_н}{(ц_1)_н\цдот\цдот\цдот(ц_q)_н}\фрац{з^н}{н!}</матх>

<math>{}_pF_q(a_1,...,a_p;c_1,...,c_q;z) = \sum_{n=0}^\infty \frac{(a_1)_n\cdot\cdot\cdot(a_p)_n}{(c_1)_n\cdot\cdot\cdot(c_q)_n} \frac{z^n}{n!}</math>

Разломци и мали разломци

<матх> \фрац {а}{б}</матх>   <матх> \тфрац {а}{б} </матх> <math> \frac {a}{b}\ \tfrac {a}{b} </math>

Пријављивање багова

За дискусије, пријављивање багова и захтев за нове опције идите на Wикитецх-л мејлинг листу, или пошаљите баг на Медиазилла под МедиаWики еxтенсионс.

Види још

Спољне везе

Шаблон:Х:ф

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com/vojnaenciklopedija/index.php?title=Помоћ:Formule&oldid=8996”