Шаблон:Догодило се на данашњи дан/12. јануар

475 — Византијски цар Зенон приморан је да побегне из своје престонице у Константинопољу, а његов генерал Василиск стиче контролу над царством.
812 — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је Карлово крунисање 800. године у Риму за светог римског цара, што је титула на коју је право полагао Константинопољ. Тај споразум је имао веома озбиљне последице за све српске земље - оне су подељене граничном линијом између два царства која ће временом постати граница источног и западног хришћанства.
1528 — Шведски краљ Густав I крунисан је за шведског краља, који је већ владао од свог избора у јуну 1523.
1554 — Баинаунг, iz dinastije Toungu који ће наставити да придобија околне државе у своје царство, тако да ће то постати у једном периоду највеће царство у историји југоисточне Азије, тада те 1954. године крунисан је за краља Бурме.
1616 — Португалски капетан Франциско Калдеира Кастело Бранко на делти реке Амазон основао је град Белем у Бразилу.
1848 — На Сицилији се догодио устанак Палерма против Бурбонског краљевства Две Сицилије .
1866 — У Лондону је основано Краљевско ваздухопловно друштво.
1872 — Јоханес IV је крунисан за цара Етиопије у Аксуму , што је прво царско крунисање у том граду после више од 200 година.
1879 — Почео је рат између Британаца и племена Зулу у јужној Африци.
1894 — Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1906 — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије
1915 — Полетео је први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.
1916 —
- Први светски рат: Освалд Боелцке и Мак Имелман, добили су највишу војну награду Немачког царства за по осам ваздушних победа над савезничким авионима, Поур ле Мерите, као први немачки авијатичари који су је заслужили.
- Први светски рат: У оперативни дневник Треће аустријске армије записано је да је та армија неспособна да настави борбу на Мојковцу без попуне новим снагама, а црногорској војсци је наређено да по сваку цену издржи нападе и сачува одступницу српској војсци која је већ била безбедна.
1918 — Српска војска је по завршетку Првог светског рата ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабсбуршке монархије у том граду.
1940 —
- Други светски рат: Русија бомбардовала финске градове.
- Други светски рат: Краљевина Југославија је потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком.
1942 —
- Други светски рат: Председник Сједињених Држава Франклин Д. Роосевелт је по извршној наредби 9017, основао Национални одбор за ратне раднике. Одбор је био нешто као арбитражни суд у случајевима спорова око управљања радним односима како би спречио прекиде рада који би могли ометати ратне напоре. Пошто се десила комплетна пренамена цивилне индустрије у војну због ратног стања, дошло је до побуне у неким предузећима који нису баш били вољни да раде ствари које им се не исплате, онда је због тога и основан овај одбор који се бавио решавањем радних спорова и функцијама стабилизације зарада. Национални одбор се даље децентрализовао 1943. године, када је успоставио посебне трипартитне комисије који ће се бавити одређеним индустријама на националној основи. Рузвелтов наследник Хари С. Труман издао је извршну наредбу 9672 о престанку рада Националног одбора за рад ратних радника 31. децембра 1945. Радне спорове је након тога арбитрирао Национални одбор за радне односе.
- Други светски рат: Италијански гувернер окупиране Црне Горе генерал Пирцио Бироли наредио да се за једног убијеног или рањеног официра стреља 50, а за подофицира или војника 10 цивила.
1945 — Други светски рат: Почетак офанзивних операција Црвене армије на реци Висли, због којих су немачке снаге биле приморане да обуставе удар у Алзасу и да све расположиве резерве пребаце на совјетско-немачки фронт. Од тада па све до капитулације Трећег рајха иницијатива на фронтовима била је у рукама антифашистичке коалиције.
1962 — Вијетнамски рат: Покренута је операција Чопер, прва америчка борбена мисија у рату. Американци су крајем децембра са 82 хеликоптера слетели у Сајгон и чекали наређење о нападу. У нападу је учествовало преко 1000 падобранаца против Вијетнамаца, који су били поприлично изненађени нападом, али су стекли драгоцено борбено искуство које су касније са великим учинком користили против америчких трупа.
1963 — Независност: Кенија је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. године постала је република, а Кенијата први председник.
1964 — Војни пуч: У Занзибару, месец дана пошто је та острвска афричка држава у Индијском океану постала независна, збачен je са власти султан у побуни познатој као Занзибарска револуција и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.
1966 — Вијетнамски рат: Линдон Б. Џонсон је изјавио да би Сједињене Државе требало да остану у Јужном Вијетнаму док се тамошња комунистичка агресија не оконча.
1969 — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.
1970 — Грађански рат: Године 1967. започети грађански рат за аутономију Бијафре од Нигерије завршио је победом нигеријских трупа и капитулацијом генерала Филипа Ефионга.
1977 — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену.
1979 — Војни пуч: Група генерала извршила је војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.
1983 — Тероризам: Шиитски екстремисти активирали су аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено.
1991 — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.
1992 —
- Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.
- Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији
1993 —
- Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.
- Рат у БиХ: На мировним преговорима у Женеви председник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене Венс-Овеновим мировним планом.
1995 — Савет безбедности УН за још сто дана продужио делимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.
1996 — Рат у БиХ: Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.
1997 — Вештачки сателити: Програм свемирског шатла: Атлантис је лансиран из свемирског центра Кенеди у мисији СТС-81 до руске свемирске станице Мир, носећи астронаута Џерија М. Линенгера на четворомесечном боравку на станици, замењујући астронаута Џон Е. Блаха.
1998 — Немачка пристала да установи фонд од 200 милиона марака ради обештећења око 18.000 Јевреја из источноевропских земаља, који су претрпели мучење нациста у Другом светском рату.
2000 —
- Тероризам: Турска влада сагласила се да одгоди смртну казну вешањем вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану.
- Велика Британија хомосексуалцима дозволила службу у оружаним снагама.
- Еритреја и Етиопија потписале су у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.
2002 — У Бечу је Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.
2005 — Амерички председник Џорџ Буш изјавио је да је око 30.000 грађана Ирака погинуло у рату у тој земљи, од почетка инвазије 20. марта 2003. године.
2006 —
- Тероризам: Турчин Мехмет Али Агџа који је 1981. покушао да убије папу Јована Павла II, пуштен је на слободу после одлежаних готово 25 година робије у италијанским и турским затворима због атентата на папу као и убиства једног турског новинара.
- Бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче пуштен је, уз кауцију од 20.000 долара, из кућног притвора и ослобођен одговорности за случајеве кршења људских права.
2007 — Шпанска полиција ухапсила је Изабелу Перон, 75-годишњу бившу председницу Аргентине, због истраге у њеној домовини поводом ликвидације левичарских активиста пре војне диктатуре од 1976. до 1983.
2008 — У хеликоптерској несрећи у Македонији у близини Скопља, погинуло је 11 македонских војника који су се враћали из Босне, у којој су боравили у оквиру снага Еуфора
2009 — Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини позвао је Хрватску и Словенију да реше свој седамнаест година стар гранични спор.
2012 — Хашки трибунал осудио је генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид над Муслиманима из Сребренице у лето 1995. године.
2016 — Тероризам: У бомбашком нападу у центру Истанбулу погинуло 10 особа, од чега 9 немачких држављана, а 15 је тешко повређено. За напад код Теодосијевог обелиска, 25 метара од Плаве џамије и недалеко од Аје Софије, туристичког срца тог града, и најпопуларније туристичке дестинације у граду, осумњичен је један 28-годишњи терориста из Сирије.

11. јануар | 12. јануар | 13. јануар