Šablon:Dogodilo se na današnji dan/12. januar

475 — Vizantijski car Zenon primoran je da pobegne iz svoje prestonice u Konstantinopolju, a njegov general Vasilisk stiče kontrolu nad carstvom.
812 — Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea sklopili mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, posle više od decenije rata Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. godine u Rimu za svetog rimskog cara, što je titula na koju je pravo polagao Konstantinopolj. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za sve srpske zemlje - one su podeljene graničnom linijom između dva carstva koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.
1528 — Švedski kralj Gustav I krunisan je za švedskog kralja, koji je već vladao od svog izbora u junu 1523.
1554 — Bainaung, iz dinastije Toungu koji će nastaviti da pridobija okolne države u svoje carstvo, tako da će to postati u jednom periodu najveće carstvo u istoriji jugoistočne Azije, tada te 1954. godine krunisan je za kralja Burme.
1616 — Portugalski kapetan Francisko Kaldeira Kastelo Branko na delti reke Amazon osnovao je grad Belem u Brazilu.
1848 — Na Siciliji se dogodio ustanak Palerma protiv Burbonskog kraljevstva Dve Sicilije .
1866 — U Londonu je osnovano Kraljevsko vazduhoplovno društvo.
1872 — Johanes IV je krunisan za cara Etiopije u Aksumu , što je prvo carsko krunisanje u tom gradu posle više od 200 godina.
1879 — Počeo je rat između Britanaca i plemena Zulu u južnoj Africi.
1894 — Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1906 — Počeo Carinski rat između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije
1915 — Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1916 —
- Prvi svetski rat: Osvald Boelcke i Mak Imelman, dobili su najvišu vojnu nagradu Nemačkog carstva za po osam vazdušnih pobeda nad savezničkim avionima, Pour le Merite, kao prvi nemački avijatičari koji su je zaslužili.
- Prvi svetski rat: U operativni dnevnik Treće austrijske armije zapisano je da je ta armija nesposobna da nastavi borbu na Mojkovcu bez popune novim snagama, a crnogorskoj vojsci je naređeno da po svaku cenu izdrži napade i sačuva odstupnicu srpskoj vojsci koja je već bila bezbedna.
1918 — Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1940 —
- Drugi svetski rat: Rusija bombardovala finske gradove.
- Drugi svetski rat: Kraljevina Jugoslavija je potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1942 —
- Drugi svetski rat: Predsednik Sjedinjenih Država Franklin D. Roosevelt je po izvršnoj naredbi 9017, osnovao Nacionalni odbor za ratne radnike. Odbor je bio nešto kao arbitražni sud u slučajevima sporova oko upravljanja radnim odnosima kako bi sprečio prekide rada koji bi mogli ometati ratne napore. Pošto se desila kompletna prenamena civilne industrije u vojnu zbog ratnog stanja, došlo je do pobune u nekim preduzećima koji nisu baš bili voljni da rade stvari koje im se ne isplate, onda je zbog toga i osnovan ovaj odbor koji se bavio rešavanjem radnih sporova i funkcijama stabilizacije zarada. Nacionalni odbor se dalje decentralizovao 1943. godine, kada je uspostavio posebne tripartitne komisije koji će se baviti određenim industrijama na nacionalnoj osnovi. Ruzveltov naslednik Hari S. Truman izdao je izvršnu naredbu 9672 o prestanku rada Nacionalnog odbora za rad ratnih radnika 31. decembra 1945. Radne sporove je nakon toga arbitrirao Nacionalni odbor za radne odnose.
- Drugi svetski rat: Italijanski guverner okupirane Crne Gore general Pircio Biroli naredio da se za jednog ubijenog ili ranjenog oficira strelja 50, a za podoficira ili vojnika 10 civila.
1945 — Drugi svetski rat: Početak ofanzivnih operacija Crvene armije na reci Visli, zbog kojih su nemačke snage bile primorane da obustave udar u Alzasu i da sve raspoložive rezerve prebace na sovjetsko-nemački front. Od tada pa sve do kapitulacije Trećeg rajha inicijativa na frontovima bila je u rukama antifašističke koalicije.
1962 — Vijetnamski rat: Pokrenuta je operacija Čoper, prva američka borbena misija u ratu. Amerikanci su krajem decembra sa 82 helikoptera sleteli u Sajgon i čekali naređenje o napadu. U napadu je učestvovalo preko 1000 padobranaca protiv Vijetnamaca, koji su bili poprilično iznenađeni napadom, ali su stekli dragoceno borbeno iskustvo koje su kasnije sa velikim učinkom koristili protiv američkih trupa.
1963 — Nezavisnost: Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. godine postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
1964 — Vojni puč: U Zanzibaru, mesec dana pošto je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna, zbačen je sa vlasti sultan u pobuni poznatoj kao Zanzibarska revolucija i proglašena republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
1966 — Vijetnamski rat: Lindon B. Džonson je izjavio da bi Sjedinjene Države trebalo da ostanu u Južnom Vijetnamu dok se tamošnja komunistička agresija ne okonča.
1969 — Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1970 — Građanski rat: Godine 1967. započeti građanski rat za autonomiju Bijafre od Nigerije završio je pobedom nigerijskih trupa i kapitulacijom generala Filipa Efionga.
1977 — Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.
1979 — Vojni puč: Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.
1983 — Terorizam: Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
1991 — Kongres SAD odobrio predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.
1992 —
- Vlada Alžira dan posle ostavke šefa države Šadlija Bendžedida odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to „nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa“. Na izborima vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti se prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno više desetina hiljada Alžiraca.
- Referendum za teritorijalnu i političku autonomiju Albanaca u Makedoniji
1993 —
- Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan za 3,5 miliona u odnosu na 1991, od čega tri miliona raseljeno i izbeglo sa teritorije Jugoslavije.
- Rat u BiH: Na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio ustavne principe predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom.
1995 — Savet bezbednosti UN za još sto dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.
1996 — Rat u BiH: Prve ruske jedinice u sastavu IFOR stigle u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
1997 — Veštački sateliti: Program svemirskog šatla: Atlantis je lansiran iz svemirskog centra Kenedi u misiji STS-81 do ruske svemirske stanice Mir, noseći astronauta Džerija M. Linengera na četvoromesečnom boravku na stanici, zamenjujući astronauta Džon E. Blaha.
1998 — Nemačka pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih zemalja, koji su pretrpeli mučenje nacista u Drugom svetskom ratu.
2000 —
- Terorizam: Turska vlada saglasila se da odgodi smrtnu kaznu vešanjem vođi kurdskih pobunjenika Abdulahu Odžalanu.
- Velika Britanija homoseksualcima dozvolila službu u oružanim snagama.
- Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2002 — U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
2005 — Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
2006 —
- Terorizam: Turčin Mehmet Ali Agdža koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.
- Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče pušten je, uz kauciju od 20.000 dolara, iz kućnog pritvora i oslobođen odgovornosti za slučajeve kršenja ljudskih prava.
2007 — Španska policija uhapsila je Izabelu Peron, 75-godišnju bivšu predsednicu Argentine, zbog istrage u njenoj domovini povodom likvidacije levičarskih aktivista pre vojne diktature od 1976. do 1983.
2008 — U helikopterskoj nesreći u Makedoniji u blizini Skoplja, poginulo je 11 makedonskih vojnika koji su se vraćali iz Bosne, u kojoj su boravili u okviru snaga Eufora
2009 — Šef italijanske diplomatije Franko Fratini pozvao je Hrvatsku i Sloveniju da reše svoj sedamnaest godina star granični spor.
2012 — Haški tribunal osudio je generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice u leto 1995. godine.
2016 — Terorizam: U bombaškom napadu u centru Istanbulu poginulo 10 osoba, od čega 9 nemačkih državljana, a 15 je teško povređeno. Za napad kod Teodosijevog obeliska, 25 metara od Plave džamije i nedaleko od Aje Sofije, turističkog srca tog grada, i najpopularnije turističke destinacije u gradu, osumnjičen je jedan 28-godišnji terorista iz Sirije.

11. januar | 12. januar | 13. januar