Шаблон:Догодило се на данашњи дан/15. јануар
- 69 — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца.
- 1535 — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.
- 1559 — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I.
- 1582 — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.
- 1804 — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.
- 1910 — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке.
- 1912 — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.
- 1919 — Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка.
- 1943 — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.
- 1943 — У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.
- 1970 — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије.
- 1970 — Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије.
- 1973 — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.
- 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима.
- 1985 — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте.
- 1992 — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.
- 1993 — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.
- 1998 — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.
- 1999 — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.
- 2000 — У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.
- 2001 — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.