Шаблон:Догодило се на данашњи дан/10. јануар

49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио је чувену реченицу »Alea iacta est« или у преводу „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције су ипак убили Цезара 44. године пре нове ере.
1072 — Роберт Гуисцард осваја Палермо на Сицилији за Нормане.
1356 — На државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине.
1430 — Бургундски војвода Филип Добри установио је Орден златног руна, најпрестижнији и најскупљи витешки ред на свету.
1475 — Стефан III из Молдавије победио је Османско царство у бици код Васлуја
1791 — У близини Цинциннатија током северозападног индијанског рата, почела је опсада Дунлапове станице.
1793 — Француз Жан Пјер Бланшар извео је први лет балоном изнад северноамеричког континента.
1878 — Након постепеног освајања приморских градова, црногорска војска ослободила је Бар који је 307 година био под турском влашћу.
1882 — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске. Народ, ионако оптерећен наметима, био је огорчен увођењем закона о војној обавези и мобилизацијом регрута. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, после неколико месеци Аустро-Угарска је сузбила устанак и завела оштрији полицијски режим у окупираној Босни и Херцеговини.
1889 — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.
1899 — Народна скупштина Краљевине Србије изгласала право на двобој, чиме је Србија постала једина земља у Европи где је ова врста одбране части била дозвољена.
1916 —
- Први светски рат: У Ерзурум офанзиви, Русија поразила Отоманско царство.
- Први светски рат: Након тродневних борби с црногорском војском, аустроугарске јединице пробиле су Ловћенски фронт, чиме су била отворена врата за њихов улазак у црногорску престоницу Цетиње.
1920 —
- У Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Творац организације био је амерички председник Вудро Вилсон, али идеја је наишла на највећи отпор баш у САД, које никада нису приступиле Друштву, док је СССР то учинио тек 1934, па је одсуство тих великих земаља ослабило његову снагу и учинило га неефикасним, нарочито у време италијанске агресије на Етиопију и агресивне спољне политике нацистичке Немачке уочи Другог светског рата. Због политичког неуспеха Друштво народа престало је да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.
- На снагу је ступио Версајски уговор којим је званично завршен Први светски рат.
1922 — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
1923 — Литвански становници територије Мемел су се побунили против одлуке Друштва народа да област остане под француским мандатом.
1926 — Абдул Азиз ибн Сауд проглашен је за краља Хеџаса, У Великој мошеји у Меки. Неџд, Хеџас и Асир које је под својом влашћу ујединила династија Саудита, постаће (уз још неке мање територије) саставни део новоформиране државе Саудијска Арабија. Породица Сауд владала је Ријадом у Неџаду од половине 18. века, с прекидима. После Првог светског рата припојили су Хеџас у ком се налазе највеће светиње ислама - Мека и Медина, да би почетком тридесетих оформили нову државу, највећу у Арабији.
1928 — Совјетска влада испунила налог Јосифа Стаљина и протерала из земље Лава Троцког, једног од најважнијих вођа Октобарске револуције и најзаслужнијих за стварање СССР-а. Троцки је убијен у избеглиштву у Мексику 1940, такође према Стаљиновом налогу.
1934 — У Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.
1941 — Други светски рат: Грчка војска осваја Клеисоура .
1943 — Други светски рат: Јединице Донског фронта Црвене армије су почеле уништавање опкољене немачке Шесте оклопне армије код Стаљинграда, након што је немачка команда одбила капитулацију.
1946 — У Лондону почела прва седница Генералне скупштине УН, чиме је Друштво народа званично престало да постоји.
1962 — Вештачки сателити: Аполо: НАСА је објавила планове за изградњу, Ц-5 ракете за лансирање возила, које су постале познате као Сатурн V Моон ракете, која су покренуле све Аполо мисије на месец.
1966 — Индија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965.
1969 — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.
1991 — Генерални секретар УН Хавијер Перез де Kуељар отпутовао у Багдад, али није успео да спречи Заливски рат, у којем су западне армије под вођством САД нанеле тежак пораз ирачкој армији, која је претходно окупирала Kувајт.
1994 — На самиту НАТО-а у Бриселу инициран је Програм Партнерство за мир (ПФП). У позиву за приступ Партнерству наглашено је да је НАТО отворен за чланство европским државама које су у стању да поштују начела Савеза и доприносе безбедности северноатлантске области.
1996 — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.
1998 —Тероризам: Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен на доживотну робију као организатор подметања експлозива 1993. године у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шест особа.
2001 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу. Након признања кривице осуђена је 27. фебруара 2003. године на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у Шведску. На слободи је од краја 2009. након две трећине одлежане робије.
2002 — Израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
2004 — САД су формално објавиле да је оборени ирачки председник Садам Хусеин, ухваћен 13. децембра 2003, непријатељски ратни заробљеник.
2007 — Удружење италијанских војника »Анавафал« саопштило је да је до краја 2006. умрло 50 војника који су служили у Босни и Херцеговини и на Косову, док их је око 200 тешко болесно. Верује се да су војници, већином оболели од рака зато што су у Босни и Херцеговини и на Косову дуже били изложени дејству осиромашеног уранијума. Из удружења »Анавафал« такође је наведено да је и један број деце војника који су дуже боравили на Балкану рођен с телесним недостацима.
2008 — Нови премијер Косова Хашим Тачи преузео је дужност и најавио скоро проглашење независности Косова, што се убрзо после тога и догодило.
2009 — Израелски тенкови зашли су дубоко у територију Газе, а Израел је запретио да ће интензивирати ваздушне и копнене нападе, упркос међународним позивима да обустави конфликте с милитантним Хамасом.
2012 — Тероризам: У бомбашком нападу на Јамруд у Пакистану усмрћено је најмање 30 људи, а повређено 78 особа.
2013 — Тероризам: Више од 100 људи је погинуло, а 270 повређено у неколико бомбашких експлозија у области Куетта у Пакистану.

9. јануар | 10. јануар | 11. јануар