Šablon:Dogodilo se na današnji dan/2. januar
- 69. p. n. e. — Rimske legije u Gornjoj Germaniji odbijaju da se zakunu na vernost Galbi. Došlo je do pobune i oni proglase Vitelija za cara.
- 366 — Alemani su prešli zaleđenu Rajnu u velikim masama, izvršivši invaziju na Rimsko carstvo.
- 1492 — Španija pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela je od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu, što je bio završni čin oslobođenja Španije od muslimana. Boabdil, bio je poslednji vladar Granade koji se predao kralju Fernandu II i kraljici Izabeli I, čime je okončana rekonkista.
- 1680 — Trunajajska pobuna: Amangkurat II od Matarama i njegovi telohranitelji pogubili su pobunjeničkog vođu Trunajaju
- 1757 — Velika Britanija je zauzela Kalkutu u Indiji.
- 1777 — Američki revolucionarni rat: Američke snage pod komandom Džordža Vašingtona odbile su britanski napad u bici kod potoka Asunpink kod Trentona u državi Nju Džerzi.
- 1781 — Virdžinija je usvojila zakon kojim se odrekla svojih zapadnih teritorijalnih pretenzika, čime su stvoreni uslovi da Merilend ratifikuje Članke Konfederacije.
- 1791 — Masakr koji se desio u državi Ohajo u Severnoj Americi, označava početak rata protiv Indijanaca.
- 1793 — Rusija i Pruska dele među sobom Poljsku.
- 1799 — Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle u Siriju.
- 1833 — Britanske trupe zauzele su Folklandska ostrva u Atlantskom okeanu. Taj arhipelag udaljen je oko 500 kilometara od argentinske obale i nalazi se u južnom Atlantiku. Dan ranije London je proglasio suverenitet nad ostrvima, izbacivši s njih argentinski garnizon.
- 1865 — Urugvajski rat: Opsada Paisandu-a završena je kada su Brazilci i Koloradanci zauzeli Paisandu u Urugvaju.
- 1871 — Amadeo I postaje kralj Španije.
- 1904 — Ukazom kralja Petra određeno da se na Vidovdan svake godine drži pomen izginulim borcima. Vršenje parastosa i pomena na Vidovdan prvi put je ozakonjeno uredbom kralja Aleksandra Obrenovića 15. juna 1889. godine.
- 1905 — Rusko-japanski rat: Rusija prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.
- 1913 — Turski garnizon na ostrvu Hios predao se Grcima.
- 1915 — Prvi svetski rat: Okončana petodnevna bitka kod Sarikamiša, tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Enver-paše. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.
- 1935 — Bruno Hauptman odlazi na suđenje zbog ubistva Čarlsa Lindberga mlađeg, sina avijatičara Čarlsa Lindberga.
- 1941 —
- Drugi svetski rat: Nemačko bombardovanje znatno oštetilo Landaf katedralu, sagrađenu 1290. na obali reke Taf u Kardifu, Vels.
- Američka vlada objavila Liberty ship, program sa ciljem da se napravi 200 tovarnih brodova. Do kraja rata, biće sagrađeno preko 2.700 brodova.
- 1942 —
- Drugi svetski rat: Japanske snage zauzimaju glavni grad Filipina (tada kolonija SAD) Manilu.
- Drugi svetski rat: FBI osudio 33 člana nemačke špijunske mreže koju je predvodio Fritz Joubert Duquesne. To je bio najveći špijunski slučaj u historiji SAD-a.
- Drugi svetski rat: Američka mornarica otvara bazu za dirižable u Lejkherstu, Nju Džerzi.
- 1943 — Drugi svetski rat: Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su počeli povlačenje s Kavkaza.
- 1944 — U selu Bujanu u Albaniji završena je osnivačka konferencija Narodnooslobodilačkog odbora za Kosovo i Metohiju. Rezolucija Bujanske konferencije naglašava da je Kosovo i Metohija naseljena najvećim delom šiptarskim narodom koji želi da se oslobodi i ujedini sa Šipnijom (Albanijom). “Garancija za ovo jeste Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Narodnooslobodilačka vojska Šipnije sa kojom je usko povezana.“
- 1946 — U nemogućnosti da nastavi svoju vladu nad Albanijom posle Drugog svetskog rata, kralj Zog je abdicirao, ali je zadržao svoje pravo na tron.
- 1955 — Vojni puč: U Panami ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon. Nasledio ga prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado, koji je bio na vlasti manje od dve sedmice. Oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen predsednik Remon.
- 1959 —
- Veštački sateliti: Lansiran prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska „Luna I“ bez ljudske posade.
- Dan pošto je srušio režim diktatora Fulhensija Batiste i ušao u Havanu, Fidel Kastro je za privremenog predsednika Kube naimenovao Manuela Urutiju.
- 1963 — Vijetnamski rat: Vijetkong je odneo prvu veću pobedu u bici kod Ap Baka.
- 1978 — Demonstracije: Po naređenju predsednika Pakistana, generala Muhammad Zia-ul-Haka, paravojne snage su otvorile vatru na mirne radničke demonstrante u gradu Multan u Pakistanu. Ovde treba napomenuti da je bivši predsednik Zulfikar Ali Buto zbačen sa vlasti 1977. godine, a da je na čelu vojnog suda bio upravo ovaj general Muhammad Zia-ul-Haka koji ga je osudio na smrtnu kaznu. Kasnije 1988. godine ovaj general je poginuo u avio nesreći, pod malo čudnim okolnostima.
- 1988 — Terorizam: Gerilci Mozambičkog desničarskog pobunjeničkog pokreta Renamo postavili su zasedu putničkom vozu na zapadu Mozambika, ubivši najmanje 22 i ranivši više od 70 putnika.
- 1992 — Rat u Hrvatskoj: Predsednici Srbije i Hrvatske, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji, Vensov plan, kojim je predviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN; vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.
- 1993 — Rat u Bosni i Hercegovini: Lideri tri ratne frakcije u Bosni se sastaju da diskutuju o mirovnim planovima.
- 1994 — Više od 70 ljudi poginulo i najmanje 670 ranjeno, tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.
- 1998 — Vojni puč: Vlasti Nigera uhapsile bivšeg premijera Hamu Amadua, pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara.
- 2004 — Veštački sateliti: Sonda Stardast letelica uspešno prošla pored komete Wild 2, uzimajući uzorak čestica iz njene kome koje će doneti Zemlju dve godine kasnije.
- 2016 — Terorizam: Saudijska Arabija je pogubila 47 osoba zbog terorizma, među kojima je bio i imam Nimr el Nimr, centralna figura šiitskih protesta koji su izbili 2011. godine kao deo Arapskog proleća.
- 2017 — Terorizam: Islamska država je preuzela odgovornost za napad na noćni klub u Istanbulu (Turska) u novogodišnjoj noći tokom koga je ubijeno 39 ljudi.