Пређи на садржај

МИЦА (пројектил)

Izvor: Vojna Enciklopedija
МИЦА
МИЦА ракета постављена на авиону Рафал

Врста Ракета ваздух-ваздух и земља-ваздух кратког/средњег домета
Држава порекла Француска
Историја употребе
У служби 1996 до данас
Историја производње
Произвођач МБДА Француска
Својства
Дужина 3,1 м
Маса 112 кг
Промер 160 мм
Брзина 4 маха
Бојева глава 12 кг
Домет Лансирање из ваздуха:
до 60 км
Вертикално лансирање:
до 20 км
Погонско гориво Ракетни мотор на чврсто гориво
Максимална висина лета Вертикално лансирање:
од 0-9 км
Систем навођење средњи курс:
  • Инерцијално навођење
  • Даталинк

Терминал :

  • МИЦА-РФ/ЕМ: Активно радарско навођење
  • МИЦА-ИР: Инфрацрвено навођење
Лансирна платформа Површински бродови
Подморнице
Батерије на земљи
Дассаулт Рафале
Мираге 2000
Мираге Ф1
Су-30МКИ
Детонациони механизам Близински упаљач или директан погодак

МИЦА (француски: Миссиле д'Интерцептион, де Цомбат ет д'Ауто-дéфенсе, што у преводу значи „пројектил за пресретање, борбу и самоодбрану”) је француски противваздушни вишенаменски пројектил кратког до средњег домета, способан за дејство по више циљева, у свим временским условима, са системом „испали и заборави“ (фире-анд-форгет), који производи компанија МБДА Франце. Намењен је за употребу како са ваздухоплова, као појединачни пројектил, тако и са копнених јединица и бродова, који могу бити опремљени брзим лансирним системом МИЦА Вертицал Лаунцх Сyстем. Опремљен је системом за управљање вектором потиска (тхруст вецтор цонтрол – ТВЦ). Развој је започет 1982. године од стране компаније Матра. Прва испитивања обављена су 1991. године, а ракета је ушла у оперативну употребу 1996. године, као наоружање авиона Рафал и Мираж 2000. Заменила је пројектил Супер 530 у улози пресретања и пројектил Магиц II у улози борбе прса у прса. Варијанте МИЦА-ЕМ и МИЦА-ИР могу испунити улоге ракета ваздух-ваздух кратког и средњег домета за дејство ван визуелног домета (БВР – Беyонд Висуал Ранге).

Ракетни систем МИЦА представља револуционарни приступ ваздушној борби, јединствено комбинујући способности за борбу ван визуелног домета (БВР) и у визуелном домету (WВР) у јединственој конструкцији. Развијен од стране Матра (сада МБДА Франце), овај двонаменски ракетни систем је ушао у службу 1996. године као први прави вишенаменски ваздух-ваздух систем наоружања на свету, способан да замени и интерцепторе средњег домета и ракете за блиску борбу.

Значај МИЦА превазилази њене техничке способности. Као камен темељац француске одбрамбене суверености и велики извозни успех са преко 5.000 произведених ракета за 15 нација, МИЦА демонстрира одрживост европских одбрамбених иновација у конкурисању са успостављеним америчким и руским системима. Њена јединствена архитектура, која нуди како електромагнетско (ЕМ) тако и инфрацрвено (ИР) навођење у идентичним конструкцијама, пружа невиђену тактичку флексибилност која остаје ненадмашена од стране савремених ракетних система.

Дана 11. јуна 2007. године, ракета МИЦА лансирана са авиона Рафал успешно је демонстрирала способност гађања циља „иза рамена“ (овер-тхе-схоулдер), уништивши мету која се налазила иза авиона са ког је лансирана. Мета је била означена од стране другог авиона, а координате су пренете путем система Линк 16.[1]

Историјат

Почетком 1980-их, Сједињене Америчке Државе предложиле су европским земљама заједнички развој ракете ваздух–ваздух кратког домета, која би заменила њихове АИМ-9 Сидеwиндер пројектиле, док су саме радиле на развоју ракете средњег домета као наследника АИМ-7 Спарроw. Идеја је била да се развојни програми поделе, а да се затим међусобно набављају готови системи.

Француска је одбила ову понуду и одлучила да развије ракету способну да обавља обе мисије, користећи два међусобно заменљива трагача: МИЦА ЕМ (електромагнетна верзија) замењује ракету средњег домета Супер 530Д, док МИЦА ИР (инфрацрвена верзија) замењује Магиц II, пројектил за блиску ваздушну борбу. Прво лансирање ракете МИЦА обављено је 1992. године, а у оперативну употребу ушла је 1996. године.[2]

Укупни трошак програма МИЦА ваздух–ваздух процењен је, према финансијским условима из 2009. године, на 1,674 милијарде евра. Француском ратном ваздухопловству испоручено је 570 ракета МИЦА ИР и 540 ракета МИЦА ЕМ, а последње су испоручене 2012. године, што даје просечну цену од око 1,5 милиона евра по ракети.[3] Њена употреба у постојећој конфигурацији планирана је до периода 2020–2025.[4]

Године 1995. одлучено је да се започне развој Метеор ракете као допуне систему МИЦА, за дејства на великим удаљеностима ван видног домета (БВР – Беyонд Висуал Ранге) и у складу са тадашњим правилима ангажовања (РОЕ – Рулес оф Енгагемент), на пример за нападе на радарске авионе или авионе за допуну горива на удаљености од 100 км. Први серијски примерци планирани су за 2012. годину, док је прва оперативна употреба у француској војсци заказана за 2018. годину. Током испитне кампање ЦДГ8 на носачу авиона Цхарлес де Гаулле, изведена су тестирања мешовите конфигурације МИЦА/Метеор на авиону Рафал М02, који је том приликом по први пут носио радар РБЕ2-АЕСА.

Развија се и верзија МИЦА-НГ (Ноувелле Гéнéратион – нова генерација), чије је увођење у употребу планирано око 2025. године. Ова верзија неће садржавати ниједну компоненту америчког порекла, како би се избегла ограничења америчке регулативе о међународном промету наоружања (ИТАР – Интернатионал Траффиц ин Армс Регулатионс).[5]

Карактеристике

Ракета МИЦА користи стандардну аеродинамичку конфигурацију оптимизовану за читав спектар дејстава, од 0,5 до 80 километара. Са дужином од 3,1 метар и пречником од 160 мм, њене компактне димензије омогућавају ношење до шест јединица на ловцима средње тежине, попут Рафала, чиме се максимизира борбена издржљивост. Лансирна маса од 112 килограма укључује бојеву главу масе 12 килограма са усмереним фрагментацијама, коју производи ТДА Армементс. Ова бојева глава користи усмерени образац распрскавања ради повећане смртоносности против савремених структура борбених летелица.

Погонски систем садржи једнофазни ракетни мотор на чврсто гориво који производи компанија Протац, користећи нискодимни погонски материјал Буталите ради смањења визуелног трага. Кључна иновација налази се у систему управљања вектором потиска (ТВЦ), који користи четири гасно-динамичке лопатице за скретање издувних гасова, омогућавајући тренутно маневрисање великим оптерећењима одмах након лансирања. Ова способност ТВЦ система омогућава маневрисање при оптерећењу од 50г у домету од 0 до 7 километара, које опада на 30г при 12 километара услед смањења кинетичке енергије — што значајно надмашује способности већине савремених ракета, које се крећу између 35 и 40г.

Постоје две ваздушно-лансиране варијанте као основна способност ракете МИЦА:

  • МИЦА РФ поседује активни радарски систем за самонавођење, и
  • МИЦА ИР поседује инфрацрвени (ИР) систем за самонавођење заснован на формирању слике циља.

Стандардне варијанте МИЦА РФ и МИЦА ИР имају идентичне спољашње димензије и погонске системе, а разликују се искључиво по глави за навођење. У оперативној употреби су од 1999. године (РФ) и 2000. године (ИР). Ове ракете постижу максималне брзине до 4 Маха, са дометима дејства од 0,5 до 60 километара у типичним условима, који се могу продужити до 80 километара у оптималним околностима. Систем за двоструки режим упаљача – са близинском и ударном функцијом – користи активни Доплер радар у Ку опсегу, чиме се обезбеђује поуздано активирање бојеве главе чак и против малих или „невидљивих“ циљева.

Обе варијанте су пројектоване да филтрирају противмере као што су мамци (енгл. цхафф) и инфрацрвених мамаца (децоy фларес). Јединица за управљање вектором потиска, уграђена у ракетни мотор, повећава управљивост пројектила. Ракета је способна за навођење након лансирања (ЛОАЛ – Лоцк-Он Афтер Лаунцх), што значи да може гађати циљеве који се у тренутку лансирања налазе ван домета њених сензора. Када је постављена на авион Рафал, верзија МИЦА ИР може слати инфрацрвене слике централном систему за обраду података, функционишући тако и као додатни сензор.[6]

ВЛ МИЦА НГ (лево) и ЦАММ-ЕР (десно) на сајму ИЛА Берлин Аир Схоw 2024

МИЦА се такође може користити као ракета земља–ваздух кратког домета. Доступна је у копненој верзији, ВЛ МИЦА, која се лансира из контејнера постављеног на камиону, и у морнаричкој верзији, ВЛ МИЦА-M, која се лансира из вертикалног лансирног система монтираног на брод.[7] Дана 23. октобра 2008. године у 15:30, на полигону ЦЕЛМ у Бискаросу (Ландес), ракета ВЛ МИЦА је успешно извела последње испитно лансирање од укупно 14, чиме је потврђена њена спремност за серијску производњу. Циљна мета била је беспилотна летелица која је летела ниско изнад мора, на удаљености од 12 км; упркос тој удаљености, ракета МИЦА опремљена активним радаром успешно је закључала мету и оборила је.

Вертикални лансирни МИЦА систем је захтевао значајно редизајнирање за копнене и поморске примене. Поморска ВЛ-МИЦА-M варијанта, оперативна од 2008. године, пружа 360-степено хемисферично покривање са максималним дометом смањеним на 20 километара због енергетских пенала вертикалног лансирања. Систем постиже интервале лансирања од две секунде, омогућавајући брзо вишециљно ангажовање. Копнене ВЛ-МИЦА конфигурације користе носаче са кутијастим лансерима постављене на камионима са аутоматским могућностима допуњавања, пружајући мобилну одбрану подручја за вредне циљеве.

Сложеност интеграције се повећава за поморске примене, захтевајући интерфејс са бродским системима управљања борбом и прилагођавање поморским условима окружења. Оманска морнарица са Кхарееф-класа корветама је пионир у ВЛ-МИЦА-M распоређивању 2013. године, праћен Сингапурским Индепенденце - класа пловилима и египатским Гоwинд корветама, сваки носећи између 8 и 32 вертикалне лансирне рампе зависно од конфигурације брода.

Корвете које су премале да би носиле велики и скупи систем ракета Астер представљају највероватније кориснике верзије ВЛ МИЦА-M, која нуди сличне способности као Астер 15, али без појачивача и векторског управљања ПИФ-ПАФ.[8]

Иако ВЛ МИЦА има декларисани домет од 20 км, аеродинамичке перформансе су значајно умањене при тим удаљеностима. У распону од 0 до 7 км, ракета МИЦА има способност маневрисања од 50г, док се при 12 км удаљености та способност смањује на 30г, услед губитка енергије током лета.[9]

Техничке карактеристике (МИЦА ЕМ/ИР)

Основне техничке карактеристике ракете МИЦА
Особина Вредност
Дужина 3,1 м
Пречник 160 мм
Маса око 112 кг
Домет до 80 км (у зависности од лансирне тачке)
Брзина преко 4 Маха
Навођење Инерцијално + активни радар (ЕМ) или пасивни инфрацрвени (ИР)
Бојева глава 12 кг, фрагментациона
Фузија Радарска близинска и контактна
Погон Ракета на чврсто гориво

Двоструки системи навођења омогућавају ненадмашну флексибилност

  • МИЦА ЕМ (електромагнетна варијанта): користи активну импулсно-Доплерову радарску главу за самонавођење типа АД4А, која ради у фреквентном опсегу од X до Ку опсега (10–20 ГХз). Монопулсна Доплерова технологија обухвата напредне противмере против електронског ометања (ЕЦЦМ), укључујући способност навођења на извор ометања (хоме-он-јам) и фреквентну агилност. Ова глава подржава и режим закључавања пре лансирања (лоцк-он-бефоре-лаунцх, ЛОБЛ) и режим закључавања након лансирања (лоцк-он-афтер-лаунцх, ЛОАЛ), при чему други омогућава дејство по циљевима који се у тренутку лансирања налазе ван домашаја главе, захваљујући ажурирању путање путем радио-везе током лета.
  • МИЦА ИР: користи пасивну инфрацрвену главу за навођење са двопојасним сликовним сензором и жаришном равни матрицом (Фоцал Плане Арраy – ФПА). Систем затвореног хлађења одржава оптималну температуру сензора током целог лета. Напредни алгоритми за сузбијање инфрацрвених противмера (ИРЦЦМ) омогућавају разликовање стварних циљева од мамаца помоћу спектралне и кинематичке анализе. Јединствено за ИР варијанту јесте то што она шаље слике назад централном рачунарском систему авиона, чиме ефективно функционише као додатни сензор у току приласка циљу.

Обе варијанте поседују инерцијални навигациони систем фиксиран на структуру ракете (страп-доwн), који омогућава навођење током средње фазе лета уз програмабилне путне тачке за оптимизовану путању. Двосмерна радио-веза, компатибилна са тактичком мрежом Линк 16, омогућава ажурирање циља у реалном времену и подржава револуционарну способност дејства “преко рамена” (овер-тхе-схоулдер), демонстрирану 2007. године, када је ракета МИЦА уништила циљ који се налазио иза авиона са којег је лансирана.

Варијанте

Макета ракете МБДА МИЦА на Тајвану
Лансирна платформа за МИЦА САМ на аеромитингу у Паризу 2015. године
Варијанте ракете МИЦА
Назив Тип навођења Платформа Напомене
МИЦА РФ / ЕМ [10] Активни радар (електромагнетни) [11] Авионска Основна верзија са радаром за самонавођење
МИЦА ИР Инфрацрвено (сликовно) [11] Авионска Основна верзија са инфрацрвеним трагачем
ВЛ МИЦА РФ / ЕМ Активни радар Копнена Лансирање са камионске платформе
ВЛ МИЦА ИР Инфрацрвено Копнена Лансирање са камионске платформе
ВЛ МИЦА-M РФ / ЕМ Активни радар Морнаричка Лансирање са бродског вертикалног система
ВЛ МИЦА-M ИР Инфрацрвено Морнаричка Лансирање са бродског вертикалног система
А3СМ Различити режими Подморничка Верзија лансирана са подморница класе Баррацуда
МИЦА НГ АЕСА радар / Инфрацрвено (матрични сензор) Вишеструке Друга генерација, намењена против стеалтх циљева са АЕСА радаром [12]

Поређење са другим ракетама

МИЦА је позната по својој свестраности, јер комбинује способности пројектила средњег и кратког домета. У поређењу са америчким АИМ-120 АМРААМ, МИЦА је лакша (112 кг наспрам 162 кг за АИМ-120А) и има сличан домет (60–80 км за МИЦА наспрам 50–70 км за АИМ-120А). Њена контрола вектора потиска даје јој предност у маневарској борби, слично пројектилима за догфигхт попут АИМ-9 Сидеwиндер. Према француским изворима, МИЦА пружа сличне перформансе уз мању масу, омогућавајући авионима да носе више ракета

Регионални Контекст

У региону Балкана, неколико земаља поседује напредне борбене авионе и ракетне системе, што значајно утиче на регионалну војну равнотежу. Хрватска оперише са 12 Рафале авиона стандарда Ф3-Р, који су способни да користе Метеор ракете дугог домета (Дефенсе Миррор). Ови авиони, набављени 2021. године, заменили су застареле МиГ-21 авионе и значајно су унапредили хрватске ваздухопловне способности. Грчка такође користи Рафале авионе, који су опремљени МИЦА ракетама, а вероватно имају и приступ Метеор ракетама, с обзиром на њихов статус чланице НАТО-а и блиске везе са Француском.

Србија је 29. августа 2024. године потписала уговор са француском компанијом Дассаулт Авиатион за набавку 12 Рафале авиона (9 једноседа и 3 двоседа) у вредности од 2,7 милијарди евра, са испоруком планираном између 2028. и 2030. године (Реутерс). Према изјавама председника Србије Александра Вучића, ови авиони ће бити испоручени са МИЦА ваздух-ваздух ракетама средњег домета, уместо са напреднијим Метеор ракетама дугог домета. Ово ограничење је у складу са политиком ограничавања извоза напредног оружја земљама ван НАТО-а, слично као у случају Египта, чији Рафале авиони такође не користе Метеор ракете (Милитарy Wатцх Магазине).

Импликације за Србију

Одлука да се српски Рафале авиони опреме МИЦА ракетама уместо Метеор ракетама има значајне оперативне импликације. МИЦА ракете, са дометом до 80 км, пружају високу способност у борби на кратким и средњим дометима, захваљујући двоструким системима навођења (радарским и инфрацрвеним) и контроли вектора потиска (МБДА МИЦА). Међутим, Метеор ракете, са дометом преко 100 км, омогућавају ангажовање циљева на знатно већим удаљеностима, што је кључно у модерним ваздушним борбама изван визуелног домета (БВР). Стога, у потенцијалним ваздушним сукобима, српски Рафале авиони могу бити у неповољнијем положају у односу на авионе суседних земаља који користе Метеор ракете, попут хрватских Рафале авиона.

Ипак, Рафал је високо напредна платформа са одличним сензорима, укључујући РБЕ2-АЕСА радар и СПЕЦТРА систем за електронско ратовање, што значајно повећава његову борбену ефикасност (Дассаулт Рафале). МИЦА ракете су флексибилне и ефикасне у различитим борбеним ситуацијама, укључујући борбу изблиза и пресретање на средњем домету. Србија може додатно разматрати набавку других система, попут противавионских ракета или беспилотних летелица, како би компензовала ограничења у домету својих ваздух-ваздух ракета.

Регионална војна динамика

Поред Хрватске и Грчке, друге земље у региону такође поседују значајне ваздухопловне способности. Мађарска оперише са Грипен C/D авионима, који су опремљени АИМ-120 АМРААМ ракетама, са дометом сличним или нешто мањим од Метеор ракета. Иако није потврђено да Мађарска користи Метеор ракете, њихови Грипен авиони имају напредне борбене способности. Румунија користи Ф-16 авионе са АИМ-120 АМРААМ ракетама, које имају домет до 160 км у најновијим верзијама, што их чини конкурентним у даљинским борбама (Дефенсе Неwс).

Поређење авиона и ракета земаља региона
Земља Авион Главне ракете Домет ракета
Хрватска Рафале Ф3-Р МИЦА, Метеор До 80 км (МИЦА), >100 км (Метеор)
Грчка Рафале, Мираге 2000 МИЦА, вероватно Метеор До 80 км (МИЦА), >100 км (Метеор)
Србија Рафале (од 2028) МИЦА До 80 км
Мађарска Грипен C/D АИМ-120 АМРААМ До ~120 км
Румунија Ф-16 АИМ-120 АМРААМ До ~160 км

Геополитички фактори

Ограничење на Метеор ракете за Србију вероватно одражава шире геополитичке факторе. Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ која одржава неутралну позицију и има историјске везе са Русијом, суочава се са ограничењима у приступу најнапреднијим западним оружаним системима. Слична ограничења су примењена на Египат, чији Рафале и Ф-16 авиони користе старије или мање способне ракете. Ово указује на политику Запада да ограничи извоз оружја које би могло променити регионалну равнотежу или бити дељено са трећим странама, попут Русије.

Србија је изразила намеру да не дели технологију Рафале авиона са Русијом. Ова изјава има за циљ да ублажи забринутост Запада, али ограничења на Метеор ракете и даље остају.

Алтернативне опције за Србију

Постоје извештаји да Србија разматра интеграцију својих постојећих руских ракета, попут Р-27ЕР1 (домет 100 км) и Р-77Е, на Рафале авионе, уз сарадњу са израелском компанијом Елбит Сyстемс. Ово би могло омогућити Србији да задржи одређени ниво даљинских борбених способности, иако интеграција руских ракета на западне платформе може бити технички изазовна и политички осетљива.

Поред тога, Србија већ користи кинеске противавионске системе, попут ФК-3 (експортна верзија ХQ-22), што указује на њену стратегију диверзификације војних набавки. Ова разноврсност може помоћи Србији да изгради уравнотежене одбрамбене способности, упркос ограничењима на одређене западне технологије.

Будуће перспективе

Набавка Рафале авиона представља значајан корак у модернизацији српских ваздухопловних снага, замењујући застареле МиГ-29 авионе и повећавајући оперативне способности у региону. Ипак, ограничење на МИЦА ракете може захтевати додатне инвестиције у друге системе или стратегије како би се осигурала конкурентност у даљинским ваздушним борбама.

У будућности, Србија може размотрити набавку МИЦА НГ ракета, које су у развоју и очекују се до 2026. године, са побољшаним трагачима и перформансама (МБДА МИЦА НГ). Ово би могло додатно унапредити способности српских Рафале авиона без потребе за политички осетљивим Метеор ракетама.

У закључку, док набавка Рафале авиона са МИЦА ракетама значајно јача српске ваздухопловне снаге, ограничења у погледу Метеор ракета наглашавају сложеност регионалне војне динамике и геополитичких фактора који обликују војне набавке у региону.

Будући Развој

Програм МИЦА НГ (нове генерације), представља следећу еволуцију МИЦА пројектила, покренут 2018. године, под вођством компаније МБДА и француске Дирекције за набавку одбране (ДГА), а са првим пробним лансирањем у јуну 2025, а прве испоруке планиране су за 2026. годину., доноси револуционарна унапређења. Идеја овог пројекта је да се одговори на све сложеније претње у модерном ваздушном простору, укључујући стеалтх авионе, беспилотне летелице (УАВ), мале летелице и циљеве са смањеним инфрацрвеним и електромагнетским потписима. Двопулсни ракетни мотор на чврсто гориво, који је развио Роxел, омогућава повећање домета за 40% захваљујући оптимизованим профилима потиска, чиме се борбени домет потенцијално продужава на преко 100 километара, уз очувану способност маневрисања у завршној фази лета.

Радарска глава за РФ варијанту користи АЕСА технологију (радар са активно електронски управљаним низом антена), која пружа побољшану отпорност на електронско ометање и бољу ефикасност против циљева са смањеним радарским одразом (стеалтх).

Инфрацрвена (ИР) варијанта добија нову сензорску матрицу са знатно повећаном осетљивошћу, омогућавајући откривање циљева са умањеним инфрацрвеним потписима. Обе варијанте укључују унутрашње сензоре за праћење техничког стања, који омогућавају дијагностику у реалном времену током целог пројектованог радног века од 30 година. Смањени обим електронских компоненти ослобађа додатни простор за погонско гориво, што додатно доприноси продужењу домета, без повећања димензија ракете.

МИЦА НГ ће бити интегрисана на Рафале авионе стандарда Ф4.1, а очекује се и њена употреба на другим платформама које тренутно користе МИЦА пројектил, попут Мираж 2000-5, захваљујући компатибилности са постојећим лансерима.

МИЦА НГ одговара на нове безбедносне претње

Програм МИЦА нове генерације (НГ) директно одговара на ширење технологије смањеног радарског одраза (стеалтх) и претње са продуженим дометом. Повећање домета за 40%, до потенцијалних 100+ километара, затвара разлику у односу на нове ракете великог домета, уз очување традиционалне агилности ракете МИЦА. АЕСА технологија главе за самонавођење омогућава побољшане способности против циљева са малим радарским одразом захваљујући повећаној осетљивости и отпорности на електронско ометање.

Интеграција у мрежно-центрисано ратовање омогућава МИЦА НГ да функционише унутар ширег борбеног „облака“ (цомбат цлоуд). Фузија података у реалном времену са више сензора различитих платформи повећава вероватноћу успешног дејства и смањује рањивост система. Способност сарадничког напада путем Линк 16 омогућава лансирање са једне платформе, док друга преузима терминално навођење — чиме се ефективни домет значајно проширује.

Оквири међународне сарадње гарантују дугорочну релевантност

Подршка Европског одбрамбеног фонда у износу од 7,3 милијарде евра (2021–2027) обезбеђује средства за развој, док интеграција у будући борбени ваздухопловни систем (ФЦАС) гарантује компатибилност са платформама следеће генерације. Мултинационална структура МБДА олакшава размену технологије, уз очување националног суверенитета и контроле над кључним способностима.

Стандардизација кроз НАТО захтеве за интероперабилност подстиче развој заједничких интерфејса који су корисни за извозне купце. Споразуми о трансферу технологије, посебно са Индијом као великим наручиоцем, могли би омогућити делимичну локалну производњу, при чему се задржавају МБДА-ове стратешке предности у кључним технологијама.

Кључне Технолошке Иновације

МИЦА НГ доноси значајна побољшања у односу на тренутну генерацију МИЦА пројектила, фокусирајући се на повећање домета, унапређење трагача и побољшање маневарских способности. Главне карактеристике укључују:

  • Повећан Домет: Нови двопулзни ракетни мотор, развијен од стране компаније Роxел, у комбинацији са смањеним волуменом електронских компоненти омогућава већи капацитет пропеланта. Ово резултира повећањем домета за ваздух-ваздух верзију, процењеним на до 40% више од тренутних 60–80 км, потенцијално достижући преко 100 км, иако тачни подаци нису јавно доступни. За вертикално лансирану верзију (ВЛ МИЦА НГ), домет је потврђен на 40 км, што је двоструко више од тренутних 20 км (МБДА ВЛ МИЦА НГ).
  • Напредни Трагачи: Инфрацрвени трагач МИЦА НГ користи матрични сензор (фоцал плане арраy), који пружа већу осетљивост и резолуцију за детекцију циљева са ниским топлотним потписом, попут беспилотних летелица и стеалтх авиона (Сеапоwер Магазине). Радарски трагач опремљен је АЕСА (Ацтиве Елецтроницаллy Сцаннед Арраy) антеном, развијеном од стране Тхалеса, која омогућава паметне стратегије детекције и праћење циљева у сложеним електронским окружењима.
  • Побољшана Маневарска Способност: Двопулзни ракетни мотор омогућава два одвојена сагоревања: прво за убрзање пројектила до високе брзине, а друго за додатни потисак у терминалној фази, чиме се повећава способност пресретања брзих и маневарских циљева, укључујући суперсоничне противбродске ракете у случају ВЛ МИЦА НГ.
  • Смањени Трошкови Одржавања: Уграђени сензори за праћење стања пројектила омогућавају реално-временско праћење перформанси и смањују потребу за редовним одржавањем, чиме се смањују оперативни трошкови и повећава спремност пројектила.
  • Компатибилност и Интероперабилност: МИЦА НГ задржава исте аеродинамичке карактеристике, масу (112 кг), дужину (3,1 м) и пречник (160 мм) као тренутна МИЦА, што омогућава лаку интеграцију са постојећим платформама и лансерима без потребе за значајним модификацијама (МБДА МИЦА НГ). Ово укључује и интероперабилност са тренутним МИЦА пројектилима, омогућавајући комбиновану употребу у прелазном периоду.
  • Оперативна Флексибилност: МИЦА НГ наставља да нуди "фире-анд-форгет" функционалност и способност ангажовања више циљева истовремено. Инфрацрвена верзија (ИР МИЦА НГ) пружа пресретање без емитовања радарских сигнала, што је посебно корисно против циљева са напредним системима упозорења. Комбинација режима закључавања пре лансирања (Лоцк-Он-Бефоре-Лаунцх) и после лансирања (Лоцк-Он-Афтер-Лаунцх) омогућава 360° лансирни омотач, повећавајући тактичку флексибилност (МБДА МИЦА НГ).

Варијанте у Развоју

Поред ваздух-ваздух верзије, развија се и ВЛ МИЦА НГ, вертикално лансирана варијанта за копнене и поморске снаге, која је представљена на изложби Еуронавал-Онлине 2020. године. Ова верзија користи исти МИЦА НГ пројектил, али је прилагођена за вертикалне лансирне системе, са дометом од 40 км и побољшаним способностима против суперсоничних и маневарских претњи, попут противбродских ракета. ВЛ МИЦА НГ је већ привукла пажњу међународних купаца, укључујући Египатску морнарицу као првог потврђеног корисника за фрегате класе МЕКО А200.

Такође, постоји потенцијал за даљи развој верзије А3СМ за подморнице, слично тренутној верзији за подморнице класе Баррацуда француске морнарице, иако специфични планови за А3СМ НГ нису јавно објављени.

Смернице за Будући Развој

Да би МИЦА НГ остала конкурентна у наредним деценијама, развој треба да се фокусира на следеће области:

  • Даље Повећање Домета: Иако МИЦА НГ већ нуди значајно повећање домета, даљи развој може циљати на приближавање домету пројектила попут МБДА Метеор (преко 100 км), посебно за ваздух-ваздух мисије, како би се омогућило ангажовање циљева на већим удаљеностима.
  • Борба Против Асиметричних Претњи: С обзиром на све већу употребу ројева дронова и других асиметричних претњи, МИЦА НГ треба да унапреди способности за ангажовање више малих циљева истовремено, потенцијално кроз побољшане алгоритме за праћење и циљање.
  • Интеграција са Новим Платформама: Поред Рафале авиона, МИЦА НГ треба да буде прилагођена за будуће борбене платформе, укључујући беспилотне борбене летелице и потенцијалне наследнике Рафале авиона, попут пројекта Футуре Цомбат Аир Сyстем (ФЦАС).
  • Побољшана Мрежна Повезаност: Интеграција са напредним системима за пренос података, попут Линк 16 и будућих широкопојасних веза на Рафале Ф4 стандарду, омогућиће МИЦА НГ да користи податке са других платформи за прецизније навођење, посебно у режиму закључавања после лансирања.
  • Смањење Логистичких Захтева: Даљи развој треба да тежи ка смањењу логистичког отиска, укључујући мању потребу за особљем и дужи век трајања пројектила, како би се олакшала употреба у експедицијским операцијама (МБДА ВЛ МИЦА НГ).
  • Експортни Потенцијал: С обзиром на то да тренутну МИЦА користи 14 земаља, а ВЛ МИЦА је у употреби код 15 оружаних снага, МБДА треба да циља на ширење тржишта МИЦА НГ, посебно у земљама попут Србије, која планира набавку Рафале авиона од 2028. године, чиме би МИЦА НГ могла постати део арсенала.

Поређење са Конкуренцијом

Поређење МИЦА НГ са конкурентским ракетама
Карактеристика МИЦА НГ АИМ-120 АМРААМ Р-77
Маса 112 кг 162 кг 175 кг
Домет (процењени) >100 км (ваздух–ваздух) 120–160 км (Ц7/D) 110 км
Трагачи ИР (матрицни), РФ (АЕСА) РФ (активни радар) РФ (активни радар)
Маневарска способност Висока (двопулзни мотор, 50г на 7 км) Средња (30г) Средња (30г)
Стеалтх пресретање Да (ИР верзија) Не Не
Платформе Рафале, Мираге 2000, ВЛС Разни НАТО авиони Су-30, МиГ-29

МИЦА НГ се истиче по својој свестраности и способности за тихо пресретање, што је чини посебно погодном за сложене борбене сценарије где је потребно избегавање детекције од стране непријатељских система (МБДА МИЦА НГ).

Закључак

МИЦА НГ представља значајан корак напред у развоју МИЦА пројектила, пружајући унапређене перформансе за борбу против будућих претњи. Са фокусом на повећан домет, напредне трагаче, побољшану маневарску способност и смањене трошкове одржавања, МИЦА НГ ће ојачати способности француских и савезничких оружаних снага. Њен развој такође отвара врата за ширење на нова тржишта, укључујући земље попут Србије, и поставља темеље за даље иновације у области ваздух-ваздух и земља-ваздух система одбране.

Оперативна историја и борбене перформансе

Развојни пут одражава еволуирајуће захтеве

Почетни развој у периоду од 1982. до 1987. године успоставио је концепт ракете са двоструком наменом, осмишљене да замени и ракету Супер 530Д и Магиц II. Прва испитивања из 1991. године и пробно лансирање 1992. године потврдили су дизајн, пре него што је ракета ушла у оперативну употребу 1996. године. Почетна оперативна расподела на 37 француских авиона Мираге 2000-5 представљала је основу способности, уз постепено ширење унутар инвентара француског ратног ваздухопловства и морнарице на укупно 1.110 ракета.

Извозни успех започео је наруџбином Тајвана из 1992. године за 960 ракета, што је потврдило прихватање на међународном тржишту. Следеће велике наруџбине укључују Индију (1.200 ракета), Грчку (100), Египат (150) и Катар, чиме се МИЦА сврстава међу најуспешније извозне ракете у Европи. Копнено-ваздушна варијанта ВЛ-МИЦА додатно је проширила базу корисника на Мароко (200 ракета), Оман и више морнаричких оператера.

Ограничена борбена употреба онемогућава коначну процену

Упркос широкој оперативној употреби у Либији (2011), Малију (2013) и сталним операцијама изнад Ирака и Сирије (од 2014. до данас), конкретни борбени ангажмани остају поверљиви. Одсуство јавно познатих обарања у контрасту је с документованом борбеном употребом АМРААМ ракета, али то може више говорити о оперативној безбедности него о ограничењима у перформансама. Демонстрација дејства „преко рамена“ из 2007. године и доследни успеси на вежбама указују на високу борбену спремност.

ВЛ-МИЦА је доказала своју оперативну способност током вежбе АСТЕР25 2025. године, док је прво лансирање МИЦА НГ ракете у јуну 2025. потврдило унапређења нове генерације. Остварени успех у свих 14 квалификационих лансирања ВЛ-МИЦА варијанте показује зрелост и поузданост технологије.

Интеграција на платформе проширује оперативни спектар

Интеграција на авион Рафале максимизира способности ракете МИЦА захваљујући модуларној авионици и фузији сензора. Могућност ношења шест ракета уз очувану вишенаменску способност пружа тактичку флексибилност. Надоградње Мираге 2000-5/9, нарочито кроз индијски модернизациони програм вредан 2,2 милијарде долара, потврђују успешну интеграцију са старијим платформама.

Модернизација авиона Мираге Ф1 кроз АСТРАЦ програм, којим се ствара способност „џепног Рафала“, илуструје трансформативни потенцијал МИЦА система и за старије летелице. Интеграција у морнаричке системе код више од 10 међународних флота потврђује адаптабилност за лансирање са бродова, док примена на подморницама класа Баррацуда и Калвари шири домене примене и на подводне платформе.

Производна изврсност и индустријска основа

Производња МБДА демонстрира европски индустријски капацитет

Примарна производња ракета одвија се у МБДА погонима у Ле Плессис-Робинсону, Селлес-Саинт-Денису и Боургесу, што представља концентрисану стручност европске индустрије вођених пројектила. Три-национална структура компаније (Француска, Немачка, Италија), са проширењима на Шпанију и Уједињено Краљевство, омогућава пренос технологије и набавку компоненти широм европске одбрамбене индустријске базе.

Кључни добављачи подсистема одржавају специјализовану стручност: Тхалес обезбеђује РФ главе за навођење кроз АД4А радарску технологију, док Сафран испоручује ИР главе – са преко 30.000 произведених јединица кроз све програме. Протац производи ракетне моторе на чврсто гориво, док Роxел развија напредне двопулсне моторе за варијанту МИЦА НГ. Овај дистрибуирани модел производње осигурава отпорност ланца снабдевања, уз очување контроле над кључним технологијама.

Производни показатељи потврђују одрживи капацитет – преко 5.000 ракета произведено је од 1996. године. Испорука 1.000-те ракете француским оружаним снагама у октобру 2010. представља важну прекретницу, док континуирана производња за извозне наручиоце одржава високу стручност. Уговор из 2018. године о пиротехничкој обнови 300 ракета продужио је њихов животни век до 2030. године, што показује посвећеност пуном животном циклусу производа.

Стратешка процена

МИЦА заузима јединствено место у глобалној хијерархији ракетних система

Способност МИЦА система за двоструку намену и даље је без преседана, пружајући тактичким командантима изузетну флексибилност у оквиру једног оружаног система. Иако домет БВР (изван визуелног домета) заостаје за специјализованим ракетама као што су Метеор или АИМ-120Д, а маневрисање у блиској борби (WВР) није на нивоу најнапреднијих ракета за догфигхт, МИЦА бриљира у средњем домету – где се одвија већина савремених ваздушних сукоба.

За мање ваздухопловне снаге, МИЦА нуди посебну вредност кроз поједностављену логистику и обуку, а истовремено обезбеђује поуздане способности у целокупном спектру борбе. Могућност избора између РФ и ИР варијанте у складу са тактичком ситуацијом пружа флексибилност коју системи са једном врстом главе не могу да понуде. Ово је нарочито корисно у сложеним условима електронског ратовања или када се суочава са комбинованим циљевима.

Технолошка еволуција обезбеђује конкурентски положај

Развој МИЦА НГ јасно показује опредељеност МБДА да одржи технолошку релевантност. Комбинација продуженог домета, унапређених глава за навођење и побољшаних противмера решава досадашња ограничења уз очување кључних предности система. Пројектовани радни век од 30 година уз интегрисани систем за надзор стања смањује укупне трошкове животног циклуса, што ублажава вишу цену по јединици у поређењу са неким конкурентима.

Интеграција у савремене европске одбрамбене иницијативе обезбеђује континуирану подршку развоју и компатибилност са новим платформама. Како програми за ловце шесте генерације сазревају, напредна архитектура података и мрежно-центрисане способности МИЦА НГ ракете позиционирају је за дугорочну употребу до средине 21. века.

Оперативне импликације фаворизују флексибилно распоређивање

Доказана поузданост МИЦА система на ваздушним, копненим и поморским платформама омогућава командантима конзистентну борбену способност без обзира на оперативни домет. Вертикална лансерна адаптација посебно повећава способности самоодбране за мање бродове који не могу да носе веће ракетне системе за одбрану шире области. Интеграција на подморнице проширује ову флексибилност и на подводне платформе, пружајући критичну одбрану од авиона за поморски надзор.

За војне планере, МИЦА представља зрео и проверен систем са постојећом инфраструктуром за логистику и обуку. Широка база корисника олакшава међународну сарадњу и размену најбољих пракси. Иако ограничења у интеграцији са одређеним платформама умањују универзалну примену, постојећи корисници имају корист од сталних унапређења кроз МИЦА НГ програм.

МИЦА ракетни систем представља пример успешне европске одбрамбене иновације, нудећи јединствене способности које допуњују – а не имитирају – америчке и руске системе. Његова стална еволуција обезбеђује релевантност у савременим претњама, док оперативна флексибилност остаје његов заштитни знак.

Оператери

Карта МИЦА оператера у плавој боји

Тренутни оператери

Ракета ваздух-ваздух

Хрватско ратно ваздухопловство: Уз куповину борбених авиона Рафал Ф3Р долазе ракете МИЦА у радарски вођеној и инфрацрвеној верзији; разматрана је могућност набавке истог система у ВЛ верзији, тј. система земља-ваздух.[13]
Египатске ваздухопловне снаге: МИЦА ЕМ/ИР коришћен на Рафалима, купљено је 150 пројектила [14]
Француске ваздухопловне и свемирске снаге: користе се на авионима Мираж 2000-5, Мираж 2000Д РМВ и Рафал.[15][16][17]
Француска морнарица: користи се на авионима Рафал M.[17]
Грчке ваздухопловне снаге: МИЦА ЕМ/ИР [18][19] на Мираж 2000 и Рафал.
  • 100 пројектила наручено 2000 (испорука 2003-04) [20]
  • 100 наручено 2003 [20]
Индијско ваздухопловство: 200 МИЦА-ИР и 1000 МИЦА-РФ пројектила интегрисано је у надограђене Мираже-2000 и Рафале.[21] Индијско ваздухопловство успешно је тестирало ракету МИЦА из свог авиона Сухој Су-30МКИ.[22]
Краљевско мароканско ваздухопловство:[23] 150 пројектила наручено 2005 [20]
Ваздухопловство Емира Катара:[24] 100 МИЦА-ЕМ наручено 1994, 150 МИЦА-ИР + 150 МИЦА-ЕМ наручено 2015 [20]
Ваздухопловство Републике Кине: 960 првобитно купљених за опремање ловаца Мираж 2000-5 РоЦАФ-а. Национални институт за науку и технологију Цхунг-Схан добио је задатак да унапреди ракету 2016. године.[25]
Ваздухопловство Уједињених Арапских Емирата: на Миражу 2000, 500 пројектила наручено 1998.[26]

Ракета земља-ваздух

Копнене снаге Боцване: 1 батерија ВЛ МИЦА на лансеру за подизање, набављена 2016.[27] За овај систем је набављено 50 пројектила.
Краљевска мароканска војска: 4 батерије ВЛ МИЦА,[28] 200 ракета наручено за те системе у 2020 [20]
Краљевске војске Омана: (прва батерија за клијента 1 наручена 2009, испоручена 2012, 50 пројектила) Копнени ВЛ МИЦА [29][30]
Противваздушна одбрана Националне гарде Саудијске Арабије: ВЛ-МИЦА, 5 батерија наручене 2013. са 250 пројектила [20]
Краљевска тајландска војска: 1 ВЛ МИЦА батерија, 50 пројектила наручено 2016.[20]

Морнаричка ракета земља-ваздух

ВЛ МИЦА-M инсталиран на 4 корвете класе Говинд (16 ВЛС), 75 ракета купљених по том уговору [20]
ВЛ-МИЦА-M инсталиран на 4 МЕКО-А200-ЕН са сваким 32 × ВЛС за МБДА МИЦА-НГ, 200 пројектила купљених по том уговору.[20]
Купљено 75 пројектила.
Индонежанска морнарица: 2 ВЛ МИЦА-M инсталирана на Мартадината фрегати класе.[31]
  • 40 МИЦА пројектила купљених 2018 [20]
Краљевска мароканска морнарица: ВЛ МИЦА-M инсталиран на дизајну класе Сигма.
Краљевска морнарица Омана: ВЛ МИЦА-M се користи на Кхарееф корветама класе (наручене 2008, испоручене 2013-14, 60 пројектила) [30]
Емир катарске морнарице наручио 2 Мусхериб са по 8 ВЛС МИЦА и 30 пројектила патролна брода класе је 2016. године.[20]
Морнарица Саудијске Арабије: ВЛ МИЦА-M. наручено за 5 фрегата Аванте-2200 , наручено 2018. са 120 ракета [20]
Морнарица Републике Сингапура: 8 Индепенденце бродова за приобалне мисије класе опремљено је ВЛ МИЦА-M, 150 пројектила наручено за њега 2013.[32]
Морнарица Уједињених Арапских Емирата: ВЛ МИЦА-M на патролном броду класе 2 Фалај , наручено 20 пројектила за 2 корвете.[20]

Морнаричка подводна-ваздух ракета

Француска морнарица: на подморници класе Баракуда.
Индијска морнарица: на класи подморнице Калгари.

Будући оператери

Бугарска морнарица: У септембру 2022. бугарска влада је одлучила да купи ВЛ МИЦА за два будућа патролна брода бугарске морнарице. Први брод је у изградњи и биће пуштен у рад 2025. године.
Краљевска малезијска морнарица: ВЛ МИЦА-M је изабран за будуће класе Махараја Лела фрегате.
Филипинска морнарица: ВЛ-МИЦА одабрана за будуће класе Мигел Малвар фрегате.
Украјинска морнарица: ПВО систем ВЛ „МИЦА“ биће инсталиран на корвету класе Ада Хетман Иван Мазепа. Дана 23. октобра 2024. године, Себастјен Лекорни, француски министар оружаних снага, најавио је да ће Француска послати први од три Миража 2000 у Украјину до марта 2025. Ови авиони ће моћи да носе ракете СЦАЛП-ЕГ и МИЦА, имају ажуриране системе за електронско ратовање и да ће украјински пилоти бити обучени у томе [33]

Потенцијални оператери

Галерија

  • МИЦА Пројектил
    МИЦА Пројектил
  • ВЛ МИЦА на Салон ду Боургет 2015
    ВЛ МИЦА на Салон ду Боургет 2015
  • Макета МИЦА пројектила у Тајвану
    Макета МИЦА пројектила у Тајвану

Види још

Референце

  1. ↑ „Тир МИЦА депуис ун Рафале Ф2: qуанд ле цхассеур девиент ла цибле” [МИЦА схоот фром а Рафале Ф2: wхен тхе хунтер бецомес тхе таргет] (на језику: франçаис). Армéес. Архивирано из оригинала на датум 2009-07-06. Приступљено 2013-08-31. 
  2. ↑ Шаблон:Харвсп.
  3. ↑ Xавиер Пинтат; Даниел Реинер (18.11.2010). „Пројет де лои де финанцес поур 2011 : Дéфенсе - Еqуипемент дес форцес”. Сéнат франçаис. Приступљено 10.01.2012.  .
  4. ↑ Франçоис Цорнут-Гентилле (14.10.2010). „Авис прéсентé ау ном де ла цоммиссион де ла дéфенсе натионале ет дес форцес армéес, сур ле пројет де лои де финанцес поур 2011 (н° 2824) Томе VII Дéфенс Éqуипемент дес форцес - Диссуасион ц) Ле миссиле аир-аир МИЦА”. Ассемблéе натионале франçаисе. Приступљено 10.01.2012.  .
  5. ↑ Мицхел Цабирол (23.04.2018). „Рéглементатион ИТАР : Éтатс-Унис, цес амис qуи не веулент пас qуе ду биен à ла Франце” (на језику: франçаис). Ла Трибуне. Приступљено 23.04.2018.  .
  6. ↑ де Бриганти, Гиованни (2011-05-31). „Рафале ин Цомбат: "Wар фор Думмиес"”. Дефенсе аероспаце. Архивирано из оригинала на датум 27. новембар 2022. Приступљено 2011-06-25. 
  7. ↑ Мица Вертицал Лаунцх Схорт-Ранге Аир-Дефенце Сyстем, Франце, Армy тецхнологy, Приступљено 24 Новембер 2014  .
  8. ↑ „неwс сецтион”, А&D диц, 2008 .
  9. ↑ ВЛ МИЦА (ПДФ), МБДА, Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 7 Оцтобер 2013, Приступљено 24 Новембер 2014  .
  10. ↑ „МИЦА Мулти-миссион Аир-то-Аир миссиле сyстем”. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-19. 
  11. ↑ 11,0 11,1 „Миссиле Аир-Аир Моyенне Портéе” (на језику: франçаис). Архивирано из оригинала на датум 2011-07-12. 
  12. ↑ „МБДА то девелоп тхе неxт генератион оф тхе МИЦА миссиле | Пресс Релеасе”. 
  13. ↑ Петрак, Андреј (2022-10-13). „Баножић се похвалио: Хрватска набавља француске протузрачне суставе. Ево које су опције у игри”. Нови лист. Приступљено 22.03.2025. 
  14. ↑ „Лес Рафале Éгyптиенс Онт Еффецтуé Леур Премиèре Миссион Опéратионнелле”. Дефенс'Аеро. 27 Маy 2017. Архивирано из оригинала на датум 23. 11. 2023. Приступљено 19 Фебруарy 2022. 
  15. ↑ „Лес Мираге 2000-5Ф дес Цигогнес де ретоур ен Естоние”. Авионслегендаирес. 29 Април 2020. Приступљено 19 Фебруарy 2022. 
  16. ↑ D'Урсо, Стефано (2 Аугуст 2021). „Френцх Аир Форце Цомплетес Упградед Мираге 2000Д Тест Цампаигн Ин Дјибоути”. Тхе Авиатионист. Приступљено 19 Фебруарy 2022. 
  17. ↑ 17,0 17,1 „Рафале: Армемент Аир-Аир”. Омнироле-Рафале. Приступљено 19 Фебруарy 2022. 
  18. ↑ „МИЦА ЕМ (Миссиле Интерцептион Цомбат Аутодефенце)”. www.хаф.гр. 
  19. ↑ „МИЦА ИИР (Миссиле Интерцептион Цомбат Аутодефенце)”. www.хаф.гр. 
  20. ↑ 20,00 20,01 20,02 20,03 20,04 20,05 20,06 20,07 20,08 20,09 20,10 20,11 20,12 „Траде Регистерс”. армстраде.сипри.орг. Приступљено 2023-08-05. 
  21. ↑ „Цабинет Цоммиттее цлеарс 950 миллион Еуро деал то процуре 500 аир-то-аир миссилес фор Мираге 2000”. Тхе Ецономиц Тимес. Тхе Тимес оф Индиа. 2012-01-04. 
  22. ↑ „Су-30 МКИ Дестроyс Аериал Таргет Усинг МИЦА Миссиле”. Индиа стратегиц. Архивирано из оригинала на датум 2020-10-28. Приступљено 2020-10-25. 
  23. ↑ Хунтер, Јамие (20 Јуне 2007), „Упградед Мороццан Мираге маркс фирст сигнинг фор Астрац партнерсхип”, ФлигхтГлобал  .
  24. ↑ „Qатар Емири Аир Форце Рафале ЕQ/ДQ”. Омнироле-Рафале. Приступљено 19 Фебруарy 2022. 
  25. ↑ „Таиwан То Лоцаллy Упграде МИЦА Миссилес ин ИТС Мираге 2000 Јетс”. Дефенсе Wорлд. 6 Дец 2016. Архивирано из оригинала на датум 7 Децембер 2016. Приступљено 6 Дец 2016. 
  26. ↑ Амиел, Пхилиппе (3 Децембер 2021). „Ле Рафале с'импосе енфин ауx Емиратс”. Омнироле-Рафале. Приступљено 19 Фебруарy 2022. 
  27. ↑ „Ботсwана ацqуиред 300 миллион еурос оф Френцх wеапонрy ин 2016”. Дефенце Wеб. 3 Аугуст 2017. Архивирано из оригинала на датум 3 Аугуст 2017. Приступљено 3 Аугуст 2017. 
  28. ↑ „Ле Мароц емпрунте 192 М€ поур ацхетер дес миссилес сол-аир”. 
  29. ↑ „Роyал Гуард оф Оман царриес оут фирст оператионал фиринг од МБДА'с ВЛ МИЦА сyстем | Пресс Релеасе”. МБДА (на језику: Енглисх). Приступљено 2023-06-18. 
  30. ↑ 30,0 30,1 „Траде Регистерс”. армстраде.сипри.орг. Приступљено 2023-06-18. 
  31. ↑ „Индонесиан Навy цоммиссионс сецонд СИГМА фригате КРИ I Густи Нгурах Раи”. Навал Тодаy (на језику: Енглисх). 2018-01-12. Приступљено 2022-01-24. 
  32. ↑ „Сингапоре селецтс ВЛ Мица фор неw литторал миссион весселс”, Јане'с .
  33. ↑ ХОWАРД АЛТМАН (2024-10-23). „Френцх Мираге 2000с Дестинед Фор Украине Wилл Флy Wитх Сторм Схадоw, МИЦА Миссилес”. ТWЗ (на језику: Енглисх). Приступљено 2024-10-24. 
  34. ↑ „Цоммуницатион дéфенсиве”. Цоурриер д’Ереван (на језику: франçаис). 24 Фебруарy 2024. Архивирано из оригинала на датум 25 Фебруарy 2024. »а qуанд мêме ассурé Сéбастиен Лецорну парлант де миссилес Мица ВЛ (анциенс Цроталес) ет САМП/Т« 

Библиографија

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com/vojnaenciklopedija/index.php?title=MICA_(projektil)&oldid=16974”