Пређи на садржај

ТНТ еквивалент

Izvor: Vojna Enciklopedija

Шаблон:Infobox unit

Dijagram koji prikazuje eksplozivnu snagu i visinu oblaka pečuraka. On pruža skalu za poređenje energija oslobođenih različitim nuklearnim eksplozijama. Na primer, Debeli čovek je oslobodio 22 kilotona, dok su termonuklearne eksplozije nastale tokom operacije Dvorac Bravo oslobodile 15.000 kilotona.

TNT ekvivalent je konvencija za izražavanje energije, koja se obično koristi za opisivanje energije oslobođene u eksploziji. Tona TNT-a je jedinica energije definisana konvencijom Шаблон:Val (Шаблон:Val),[1] što je približna energija oslobođena pri detonaciji metričke tone (1.000 kilograma) TNT-a. Drugim rečima, za svaki gram eksplodiranog TNT-a, oslobođeno je 4.184 kilodžula (ili 4.184 džula ) energije.

Ova konvencija ima za cilj da uporedi destruktivnost događaja sa konvencionalnim eksplozivnim materijalima, za koji je TNT tipičan primer, iako drugi konvencionalni eksplozivi kao što je dinamit sadrže više energije.

Kiloton i megaton

„Kiloton (ekvivalent TNT)“ je jedinica energije jednaka 4,184 teradžula (4,184 × 1012 J).[2]

"Megaton (od TNT ekvivalenta)" je jedinica energije jednaka 4,184 petažula (4,184 × 1015 J).[3]

Kiloton i megaton ekvivalenta TNT-a tradicionalno se koriste za opisivanje izlazne energije, a time i razorne moći nuklearnog oružja. Ekvivalent TNT-a pojavljuje se u različitim sporazumima o kontroli nuklearnog oružja i koristi se za karakterizaciju energije oslobođene pri udarima asteroida.[4]

Istorijsko izvođenje vrednosti

Alternativne vrednosti za TNT ekvivalentnost se mogu izračunati prema tome koja se osobina upoređuje i kada se u dva procesa detonacije mere.[5][6][7][8]

Tamo gde je, na primer, poređenje po energetskom prinosu, energija eksploziva se obično izražava za hemijske svrhe kao termodinamički rad proizveden njegovom detonacijom. Za TNT je to tačno izmereno kao 4.686 J/g iz velikog uzorka eksperimenata sa vazdušnim eksplozijama, a teoretski je izračunato na 4.853 J/g.[9]

Međutim, čak i na ovoj osnovi, poređenje stvarnih energetskih prinosa velikog nuklearnog uređaja i eksplozije TNT-a može biti malo netačno. Male eksplozije TNT-a, posebno na otvorenom, nemaju tendenciju da sagoreju čestice ugljenika i ugljovodonične produkte eksplozije. Efekti ekspanzije gasa i promene pritiska imaju tendenciju da brzo "zamrznu" opekotinu. Velika otvorena eksplozija TNT-a može održati temperaturu vatrene kugle dovoljno visokom da neki od tih proizvoda sagore sa atmosferskim kiseonikom.[10]

Takve razlike mogu biti značajne. Iz bezbednosnih razloga širok opseg kao Шаблон:Val je navedeno za gram TNT-a nakon eksplozije.[11]

Tako se može reći da nuklearna bomba ima snagu od 15 kt (Шаблон:Val), ali eksplozija stvarnog 15.000 tona gomile TNT-a može dati (na primer) Шаблон:Val zbog dodatne oksidacije ugljenika/ugljovodonika koja nije prisutna kod malih punjenja na otvorenom.[10]

Ove komplikacije su zaobiđene konvencijom. Energija koju oslobađa jedan gram TNT-a proizvoljno je definisana kao stvar konvencije na 4.184 J,[12] što je tačno jedna kilokalorija.

Kilotona TNT-a se može vizualizovati kao kocka TNT-a veličine 846 m (2.776 ft) sa strane.

Gram TNT-a Symbol Tona TNT-a Symbol Energija [Džul] Energija [Wh] Odgovarajući gubitak mase [a]
milligram TNT-a mg nanotona TNT-a nt Шаблон:Val ili 4.184 džula 1.162 mWh 46.55 fg
gram TNT-a g mikrotona TNT-a μt Шаблон:Val ili 4.184 kilodžula 1.162 Wh 46.55 pg
kilogram TNT-a kg miliona TNT-a mt Шаблон:Val ili 4.184 megadžula 1.162 kWh 46.55 ng
megagram TNT-a Mg tona TNT-a t Шаблон:Val ili 4.184 gigadžula 1.162 MWh 46.55 μg
gigagram TNT-a Gg kiloton TNT-a kt Шаблон:Val ili 4.184 teradžula 1.162 GWh 46.55 mg
teragram TNT-a Tg megaton TNT-a Mt Шаблон:Val ili 4.184 petadžula 1.162 TWh 46.55 g
petagram TNT-a Pg gigaton TNT-a Gt Шаблон:Val ili 4.184 eksadžula 1.162 PWh 46.55 kg

Konverzija u druge jedinice

Ekvivalent 1 tone TNT-a je približno:

Primeri

За више информација погледајте: Poredak vrednosti (energija)
Megatona TNT-a Energija [Wh] Opis
Шаблон:Val 1.162 Wh ≈ 1 kalorija hrane (velika kalorija, kcal), što je približna količina energije potrebna da se temperatura jednog kilograma vode podigne za jedan stepen Celzijusa pri pritisku od jedne atmosfere.
Шаблон:Val 1.162 kWh U kontrolisanim uslovima jedan kilogram TNT-a može uništiti (ili čak uništiti) malo vozilo.
Шаблон:Val 5.6 kWh Energija za sagorevanje 1 kilograma drveta.[18]
Шаблон:Val 11.62 kWh Približna toplotna energija zračenja koja se oslobađa tokom 3-faznog, 600 V, 100 kA lučnog kvara u odeljku od 0,5 m × 0,5 m × 0,5 m (20 in × 20 in × 20 in) u periodu od 1 sekunde.
Шаблон:Val 13.94 kWh Količina TNT-a koja je upotrebljena je (12 kg) u eksploziji koptske crkve u Kairu, Egipat, 11. decembra 2016. u kojoj je poginulo 25 osoba [19]
Шаблон:Val 2.90 MWh Televizijska emisija Razotkrivanje mitova koristila je 2,5 tone ANFO-a da napravi "domaće" dijamante. (Epizoda 116.)
Шаблон:Val–Шаблон:Val 280–2,800 kWh Energija koju oslobađa prosečno pražnjenje groma.[20]
Шаблон:Val 1.16–51.14 MWh Konvencionalne bombe daju manje od jedne tone do 44 tone FOAB-a. Iznos krstareće rakete Tomahavk je ekvivalentan 500 kg TNT-a.[21]
Шаблон:Val 581 MWh Realno punjenje od 0.454 kt (1.900 TJ) u operaciji Mornarski šešir. Da je naelektrisanje puna sfera, bilo bi 1 kt (4,2 TJ).
Датотека:Sailor Hat Shot.jpg
454 tone TNT-a (5 k 10 m (17 k 34 ft)) čeka na detonaciju u operaciji Sailor Hat.
Шаблон:Val 2.088 GWh Procenjena količina eksploziva u Bejrutu od 2.750 tona amonijum nitrata [22] koja je ubila 137 ljudi u libanskoj luci i blizu nje u 18 časova po lokalnom vremenu u utorak, 4. avgusta 2020.[23] Nezavisna studija stručnjaka za istraživanja eksplozije i uticaja Grupa na Univerzitetu u Šefildu predviđa da je najbolja procena količine eksploziva u Bejrutu 0,5 kilotona TNT-a, a realno ograničena procena je 1,12 kilotona TNT-a.[24]
Шаблон:Val 1.16–2.32 GWh Procenjena količina eksploziva koja je izazvala eksploziju u Opau, koja je ubila više od 500 osoba u nemačkoj fabrici đubriva 1921.
Шаблон:Val 2.67 GWh Količina sunčeve energije koja godišnje padne na (1 hektar) zemljišta je 9,5 TJ (2.650 MWh) (prosek po površini Zemlje).[25]
Шаблон:Val 3.4 GWh Eksplozija u Halifaksu 1917. bila je slučajna detonacija 200 tona TNT-a i 2.300 tona pikrinske kiseline [26]
Шаблон:Val 3.6 GWh Operacija veliki prasak 18. aprila 1947. godine razorila je bunkere na Helgolandu. Akumulirao je 6.700 metričkih tona viška municije iz Drugog svetskog rata postavljene na različitim lokacijama širom ostrva. Oslobođena energija bila je 1.3×1013 J, ili oko 3,2 kilotona TNT ekvivalenta.[27]
Шаблон:Val 9.3 GWh Minor Scale, konvencionalna eksplozija u Sjedinjenim Državama iz 1985. godine, koja koristi 4.744 tone ANFO eksploziva za obezbeđivanje ekvivalentne vazdušne eksplozije od osam kilotona (33,44 TJ) nuklearnog oružja,[28] veruje se da je najveća planirana detonacija konvencionalnog eksploziva u istoriji.
Шаблон:Val 17.4–23.2 GWh Atomska bomba Little Boy bačena na Hirošimu 6. avgusta 1945. eksplodirala je energijom od oko 15 kt (63 TJ) ubivši između 90.000 i 166.000 ljuModerno nuklearno oružje u arsenalu Sjedinjenih Država ima snagu oddi,[29] a atomska bomba Fat Man bačena na Nagasaki 9. avgusta , 1945, eksplodirala je sa energijom od oko 20 kt (84 TJ) ubivši preko 60.000 [29] Moderno nuklearno oružje u arsenalu Sjedinjenih Država ima snagu od 03 kt (13 TJ) do 12 Mt (50 PJ) ekvivalenta, za stratešku bombu B83.
>2.4×10−1 280 GWh Tipičan izlaz energije je kao jake oluje sa grmljavinom.[30]
Шаблон:Val – Шаблон:Val 20 MWh – 700 GWh Procenjena kinetička energija tornada.[31]
1 1.16 TWh Energija sadržana u jednoj megatoni TNT-a (4,2 PJ) dovoljna je za napajanje prosečnog američkog domaćinstva tokom 103.000 godina.[32] Procenjena gornja granična snaga eksplozije u Tunguskoj od 30 Mt (130 PJ) mogla bi da napaja isti prosečni dom više od 3.100.000 godina. Energija te eksplozije mogla bi napajati čitave Sjedinjene Države 3,27 dana.[33]
8.6 10 TWh Energija koju bi tipičan tropski ciklon oslobodio za jedan minut, prvenstveno iz kondenzacije vode. Vetar čini 0,25% te energije.[34]
16 18.6 TWh Približna izračena površinska energija oslobođena u zemljotresu jačine 8 stepeni.[35]
21.5 25 TWh Potpuna konverzija 1 kg materije u čistu energiju dala bi teoretski maksimum (E = mc2) od 89.8 petadžula, što je ekvivalentno 21.5 megatona TNT-a. Još nije postignuta takva metoda potpune konverzije kao što je kombinovanje 500 grama materije sa 500 grama antimaterije. U slučaju proton-antiprotonske anihilacije, približno 50% oslobođene energije će pobeći u obliku neutrina, koji se skoro ne mogu detektovati.[36] Događaji anihilacije elektrona i pozitrona emituju svoju energiju u potpunosti kao gama zraci.
24 28 TWh Približna jačina erupcije vulkana St. Helens iz 1980. godine. [37]
26.3 30.6 TWh Energija oslobođena zemljotresom u Indijskom okeanu 2004.[38]
Датотека:2004 Indonesia Tsunami Complete.gif
Animacija cunamija u Indijskom okeanu 2004
Шаблон:Val 53 TWh Energija oslobođena u zemljotresu i cunamiju u Tohokuu 2011. bila je preko 200.000 puta veća od površinske energije i izračunala je USGS u Шаблон:Val džula,[39][40] nešto manje od zemljotresa u Indijskom okeanu 2004. godine. Procenjena je u trenutku magnitude 9,0–9,1.
Датотека:2011 Tōhoku earthquake and tsunami damage Matsushima, Miyagi.JPG
Šteta izazvana cunamijem Tohoku 2011
50–56 58 TWhali je imao maksimalni teorijski projektovani prinos od Sovjetski Savez je razvio prototip termonuklearne bombe, nazvana Car Bomba, koji je testiran na 50 Mt (210 PJ), ali je imao maksimalnu teorijski projektovanu snagu od 100 Mt (420 PJ).[41] Efikasni destruktivni potencijal takvog oružja veoma varira u zavisnosti od uslova kao što su visina na kojoj je detonirano, karakteristike mete, teren i fizički pejzaž na kome je detonirano.
61 70.9 TWh Energija koju je oslobodila vulkanska erupcija Hunga Tonga–Hunga Haʻapai 2022. u južnom Tihom okeanu, procenjuje se da je ekvivalentna kao 61 megatona TNT-a.[42]
84 97.04 TWh Sunčevo zračenje na Zemlji svake sekunde.[43]
200 230 TWh Ukupna energija oslobođena erupcijom Krakatoe 1883. u Holandskoj Istočnoj Indiji (današnja Indonezija).[44]
540 630 TWh Ukupna energija proizvedena širom sveta svim nuklearnim testiranjima i kombinovanom upotrebom u borbi, od 1940-ih do danas, iznosi oko 540 megatona.
1,460 1.69 PWh Ukupan globalni nuklearni arsenal je oko 15.000 nuklearnih bojevih glava [45][46][47] sa destruktivnim kapacitetom od oko 1.460 megatona[48][49][50][51] ili 1,46 gigatona (1,460 miliona tona) TNT-a. Ovo je ekvivalentno 6.11x1018 džula energije.
2,680 3 PWh Energetska jačina zemljotresa u Valdiviji 1960. godine procenjen je u trenutku magnitude 9,4–9,6. Ovo je najsnažniji zemljotres zabeležen u istoriji.[52][53]
Датотека:Valdivia after earthquake, 1960.jpg
Posledice zemljotresa u Valdiviji 1960.
2,870 3.34 PWh Energija koju oslobađa uragan dnevno tokom kondenzacije.[54]
33,000 38.53 PWh Ukupna energija oslobođena erupcijom planine Tambora na ostrvu Sumbava u Indoneziji 1815. Dala je ekvivalent od 2,2 miliona veličine atomske bombe Little boy (prva atomska bomba) ili 1/4 ukupne svetske godišnje potrošnje energije.[55] Ova erupcija je 4-10 puta destruktivnija od erupcije Krakatoa iz 1883. godine.[56]
240,000 280 PWh Približan ukupan prinos super-erupcije Kaldere La Garita je 10.000 puta jači od erupcije Mount St. Helens 1980. godine. [57] Bio je to drugi po energiji događaj koji se dogodio na Zemlji od izumiranja u periodu kreda-paleogen pre 66 miliona godina.
Датотека:WheelerGACO.jpg
Fotografija kaldere La Garita
301,000 350 PWh Ukupna energija sunčevog zračenja koju prima Zemlja u gornjim slojevima atmosfere na sat.[58][59]
875,000 1.02 EWh Približan jačina poslednje erupcije supervulkana Jelouston.[60]
Датотека:Yellowstone Caldera.svg
Slika supervulkana Jelouston.
Шаблон:Val 4.2 EWh Sunčevo zračenje Sunca svakih 12 sati.[58][61]
Шаблон:Val 7 EWh Procenjena energija pri udaru kada je najveći fragment komete Šumejker-Levi 9 udario u Jupiter je ekvivalentna 6 miliona megatona (6 triliona tona) TNT-a.[62]
Датотека:Comet Shoemaker-Levy 9 Impact Site on Jupiter.jpg
Mesto udara komete Shoemaker-Levi 9
Шаблон:Val 116 EWh Procene iz 2010. pokazuju da je kinetička energija udara u Čiksulubu dala 72 teratona TNT ekvivalenta (1 teraton TNT je jednak 106 megatona TNT-a) koji je izazvao izumiranje K-Pg, zbrisavši 75% svih vrsta živih bića na Zemlji.[63][64] Ovo je daleko razornije od bilo koje prirodne katastrofe zabeležene u istoriji. Takav događaj bi izazvao globalni vulkanizam, zemljotrese, megacunamije i globalne klimatske promene.[63][65][66][67][68]
Датотека:Chicxulub-animation.gif
Animacija udara Čiksuluba.
>Шаблон:Val >28 ZWh Energija udara arhejskih asteroida.[69]
Шаблон:Val 106 ZWh Ukupna izlazna energija Sunca u sekundi.[70]
Шаблон:Val 280 ZWh Kinetička energija udarca Kaloris Planitia.[71]
Датотека:The Mighty Caloris (PIA19213) cropped.png
Fotografija Kalories Planitia na Merkuru. Snimljeno od Mesindžera u orbiti.
Шаблон:Val Шаблон:Val RWh Eksplozivna energija količine TNT mase Zemlje.[72]
Шаблон:Val Шаблон:Val RWh Ukupna solarna snaga u svim pravcima dnevno.[73]
Шаблон:Val Шаблон:Val Wh Eksplozivna energija količine TNT mase Sunca.[74]
Шаблон:Val Шаблон:Val Wh Eksplozija supernove tipa daje 1–Шаблон:Val džula energije, što je oko 2,4–4,8 stotina milijardi jotatona (24–48 oktilona (2.4–Шаблон:Val) megatona) TNT-a, što je ekvivalentno eksplozivnoj sili količine TNT-a preko triliona (1012) puta mase planete Zemlje. Ovo je astrofizička standardna sveća koja se koristi za određivanje galaktičkih udaljenosti.[75]
Шаблон:Val Шаблон:Val Wh Najveća primećena vrsta supernove, rafali gama zraka (GRB) oslobađaju više od 1046 džula energije.[76]
Шаблон:Val Шаблон:Val Wh Oslobođeno je spajanje dve crne rupe, što je rezultiralo prvim posmatranjem gravitacionih talasa Шаблон:Val džula [77]
Шаблон:Val Шаблон:Val Wh Procenjena masa-energija posmatranog univerzuma.[78]

Relativni faktor efektivnosti

Faktor relativne efikasnosti (RE faktor) povezuje moć rušenja eksploziva sa snagom TNT-a, u jedinicama TNT ekvivalenta/kg (TNTe/kg). RE faktor je relativna masa TNT-a kojoj je eksploziv ekvivalentan: Što je RE veći, to je eksploziv snažniji.

Ovo omogućava inženjerima da odrede odgovarajuće mase različitih eksploziva kada primenjuju formule za miniranje razvijene posebno za TNT. Na primer, ako formula za sečenje drveta zahteva snagu od 1 kg TNT-a, onda bi na osnovu oktanitrokubanovog RE faktora od 2,38 bilo potrebno samo 1,0/2,38 (ili 0,42) kg da bi se obavio isti posao. Koristeći PETN, inženjerima bi trebalo 1,0/1,66 (ili 0,60) kg da bi dobili iste efekte kao 1 kg TNT-a. Sa ANFO ili amonijum nitratom, njima bi bilo potrebno 1,0/0,74 (ili 1,35) kg ili 1,0/0,32 (ili 3,125) kg, respektivno.

Izračunavanje jednog RE faktora za eksploziv je, međutim, nemoguće. Zavisi od konkretnog slučaja ili upotrebe. S obzirom na par eksploziva, može se proizvesti 2× izlaz udarnog talasa (ovo zavisi od udaljenosti mernih instrumenata), ali razlika u sposobnosti direktnog rezanja metala može biti 4× veća za jednu vrstu metala i 7× veća za drugu vrstu metala. Relativna razlika između dva eksploziva sa oblikovanim punjenjem biće još veća. Tabelu u nastavku treba uzeti kao primer, a ne kao precizan izvor podataka.

Neki primeri faktora relativne efikasnosti
Eksplozivno, kvaliteta Gustina
(g/ml) 		Detonacija
vel. (m/s) 		Relativna
efikasnost
Amonijum nitrat (AN + <0.5% H2O) 0.88 2,700[79] 0.32[80][81]
Živa(II) fulminate 4.42 4,250 0.51[82]
Crni barut (75% KNO3 + 19% C + 6% S, drevni niski eksploziv) 1.65 400 0.55[83]
Heksamin dinitrat (HDN) 1.30 5,070 0.60
Dinitrobenzen (DNB) 1.50 6,025 0.60
HMTD (Heksamin peroksid) 0.88 4,520 0.74
ANFO (94% AN + 6% mazuta) 0.92 4,200 0.74
Urea nitrat 1.67 4,700 0.77
TATP (Aceton peroksid) 1.18 5,300 0.80
Toveks Ekstra (AN vodeni gel) komercijalni proizvod 1.33 5,690 0.80
Hidromite 600 (AN vodena emulzija) komercijalni proizvod 1.24 5,550 0.80
ANNMAL (66% AN + 25% NM + 5% Al + 3% C + 1% TETA) 1.16 5,360 0.87
Amatol (50% TNT + 50% AN) 1.50 6,290 0.91
Nitrogvanidin 1.32 6,750 0.95
Trinitrotoluen (TNT) 1.60 6,900 1.00
Hexanitrostilben (HNS) 1.70 7,080 1.05
Nitrourea 1.45 6,860 1.05
Tritonal (80% TNT + 20% aluminijum)[b] 1.70 6,650 1.05
Nikl hidrazin nitrat (NHN) 1.70 7,000 1.05
Amatol (80% TNT + 20% AN) 1.55 6,570 1.10
Nitroceluloza (13.5% N, NC; AKA pamuk) 1.40 6,400 1.10
Nitrometan (NM) 1.13 6,360 1.10
PBXW-126 (22% NTO, 20% RDX, 20% AP, 26% Al, 12% PU sistem)[b] 1.80 6,450 1.10
Dietilen glikol dinitrat (DEGDN) 1.38 6,610 1.17
PBXIH-135 EB (42% HMX, 33% Al, 25% PCP-TMETN sistem)[b] 1.81 7,060 1.17
PBXN-109 (64% RDX, 20% Al, 16% HTPB sistem)[b] 1.68 7,450 1.17
Triaminotrinitrobenzen (TATB) 1.80 7,550 1.17
Pikrinska kiselina (TNP) 1.71 7,350 1.17
Trinitrobenzen (TNB) 1.60 7,300 1.20
Tetritol (70% tetril + 30% TNT) 1.60 7,370 1.20
Dinamit, Nobel's (75% NG + 23% diatomit) 1.48 7,200 1.25
Tetril 1.71 7,770 1.25
Torpeks (aka HBX, 41% RDX + 40% TNT + 18% Al + 1% Vosak)[b] 1.80 7,440 1.30
Kompozicija B (63% RDX + 36% TNT + 1% Vosak) 1.72 7,840 1.33
Kompozicija C-3 (78% RDX) 1.60 7,630 1.33
Kompozicija C-4 (91% RDX) 1.59 8,040 1.34
Pentolit (56% PETN + 44% TNT) 1.66 7,520 1.33
Semteks 1A (76% PETN + 6% RDX) 1.55 7,670 1.35
Heksal (76% RDX + 20% Al + 4% wax)[b] 1.79 7,640 1.35
RISAL P (50% IPN + 28% RDX + 15% Al + 4% Mg + 1% Zr + 2% NC)[b] 1.39 5,980 1.40
Hidrazin nitrat 1.59 8,500 1.42
Mixture: 24% nitrobenzen + 76% TNM 1.48 8,060 1.50
Mixture: 30% nitrobenzen + 70% azot tetroksid 1.39 8,290 1.50
Nitroglicerin (NG) 1.59 7,700 1.54
Metil nitrat (MN) 1.21 7,900 1.54
Oktol (80% HMX + 19% TNT + 1% DNT) 1.83 8,690 1.54
Nitrotriazolon (NTO) 1.87 8,120 1.60
DADNE (1,1-diamino-2,2-dinitroethene, FOX-7) 1.77 8,330 1.60
Gelignit (92% NG + 7% Nitroceluloza) 1.60 7,970 1.60
Plastični Gel® (u tubi paste za zube: 45% PETN + 45% NG + 5% DEGDN + 4% NC) 1.51 7,940 1.60
Kompozicija A-5 (98% RDX + 2% Stearinska kiselina) 1.65 8,470 1.60
Eritritol tetranitrat (ETN) 1.72 8,206 1.60
Heksogen (RDX) 1.78 8,600 1.60
PBXW-11 (96% HMX, 1% HyTemp, 3% DOA) 1.81 8,720 1.60
Pentrit (PETN) 1.77 8,400 1.66
Etilen glikol dinitrat (EGDN) 1.49 8,300 1.66
MEDINA (Metilen dinitroamin) 1.65 8,700 1.70
Trinitroazetidin (TNAZ) 1.85 8,640 1.70
Oktogen (HMX grade B) 1.86 9,100 1.70
Heksanitrobenzen (HNB) 1.97 9,340 1.80
Heksanitroheksaazaizovurcitan (HNIW; AKA CL-20) 1.97 9,500 1.90
DDF (4,4'-Dinitro-3,3'-diazenofuroksan) 1.98 10,000 1.95
Heptanitrokuban (HNC)[c] 1.92 9,200 N/A
Oktanitrokuban (ONC) 1.95 10,600 2.38
Oktaazakuban (OAC)[c] 2.69 15,000 >5.00
  1. ↑ Jednakost mase i energije.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 TBX (termobarični eksplozivi) ili EBKS (poboljšani eksplozivi), u malom, skučenom prostoru, mogu imati preko dva puta veću moć razaranja. Ukupna snaga aluminizovanih smeša striktno zavisi od stanja eksplozije.
  3. ↑ 3,0 3,1 Predviđene vrednosti

Nuklearni primeri

Nuklearno oružje i najmoćniji primeri nenuklearnog oružja
Nuklearno oružje Ukupna snaga Nuklearnog oružja
(kilotona TNT-a) 		Težina
(kg) 		Relativna
efikasnost
Bomba korišćena u Oklahoma Sitiju (ANFO zasnovan na trkačkom gorivu) 0.0018 2,300 0.78
GBU-57 bomba (Massive Ordnance Penetrator, MOP) 0.0035 13,600 0.26
Grend slem (bomba kao zemljotres, M110) 0.0065 9,900 0.66
BLU-82 (Daisy Cutter) 0.0075 6,800 1.10
MOAB (nenuklearna bomba, GBU-43) 0.011 9,800 1.13
FOAB (napredna termobarična bomba, ATBIP) 0.044 9,100 4.83
W54, Mk-54 (Davy Crockett) 0.022 23 1,000
W54, B54 (SADM) 1.0 23 43,500
Hipotetički nuklearni kofer 2.5 31 80,000
Fat Man (bačena na Nagasaki) A-bomba 20 4,600 4,500
Klasična (jednostepena) fisiona A-bomba 22 420 50,000
W88 moderna termonuklearna bojeva glava (MIRV) 470 355 1,300,000
Tipična (dvostepena) Nuklearna bomba 500–1000 650–1,120 900,000
W56 termonuklearna bojeva glava 1,200 272–308 4,960,000
B53 nuklearna bomba (dvostepena) 9,000 4,050 2,200,000
B41 nuklearna bomba (trostepena) 25,000 4,850 5,100,000
Car nuklearna bomba (trostepena) 50,000–56,000 26,500 2,100,000
Antimaterija 43,000 1 43,000,000,000

Vidi još

References

  1. ↑ „Tons (Explosives) to Gigajoules Conversion Calculator”. unitconversion.org. Архивирано из оригинала на датум 2017-03-17. Приступљено 2016-01-06. 
  2. ↑ „Convert Megaton to Joule”. www.unitconverters.net. Приступљено 2022-03-22. 
  3. ↑ „Convert Gigaton to Joule”. www.unitconverters.net. Приступљено 2022-03-22. 
  4. ↑ „Joules to Megatons Conversion Calculator”. unitconversion.org. Архивирано из оригинала на датум 2009-11-24. Приступљено 2009-11-23. 
  5. ↑ Sorin Bastea, Laurence E. Fried, Kurt R. Glaesemann, W. Michael Howard, P. Clark Souers, Peter A. Vitello, Cheetah 5.0 User's Manual, Lawrence Livermore National Laboratory, 2007.
  6. ↑ Шаблон:Cite tech report
  7. ↑ Шаблон:Cite tech report
  8. ↑ Шаблон:Cite tech report
  9. ↑ Cooper, Paul W. (1996). Explosives Engineering. New York: Wiley-VCH. стр. 406. ISBN 978-0-471-18636-6. 
  10. ↑ 10,0 10,1 Charles E. Needham (Oct 3, 2017). Blast Waves (на језику: English). стр. 91. ISBN 978-3319653822. OCLC 1005353847. Архивирано из оригинала на датум December 26, 2018. Приступљено January 25, 2019. 
  11. ↑ Blast effects of external explosions (Section 4.8. Limitations of the TNT equivalent method) Archived August 10, 2016, at the Wayback Machine.
  12. ↑ „Appendix B8 – Factors for Units Listed Alphabetically”. 2009-07-02. Архивирано из оригинала на датум 2016-01-29. Приступљено 2007-03-29.  In (NIST SI Guide (2008))
  13. ↑ „Tons Of Tnt to Calories | Kyle's Converter”. www.kylesconverter.com. Приступљено 2022-03-22. 
  14. ↑ „Convert tons of TNT to joules | energy conversion”. convert-to.com. Приступљено 2022-03-22. 
  15. ↑ „Convert tons of TNT to BTU - British Thermal Unit | energy conversion”. convert-to.com. Приступљено 2022-03-22. 
  16. ↑ „Convert tons of TNT to foot pounds | energy conversion”. convert-to.com. Приступљено 2022-03-22. 
  17. ↑ „Tons Of Tnt to Kilowatt-hours | Kyle's Converter”. www.kylesconverter.com. Приступљено 2022-03-22. 
  18. ↑ Timcheck, Jonathan (Fall 2017). „The Energy in Wildfires: The Western United States”. large.stanford.edu. Архивирано из оригинала на датум 17 January 2018. Приступљено 2022-03-31. 
  19. ↑ Atassi, Basma; Sirgany, Sarah; Narayan, Chandrika (December 13, 2016). „Local media: Blast at Cairo cathedral kills at least 25”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 10 April 2017. Приступљено 5 April 2017. 
  20. ↑ „How do Thunderstorms and Lightning Work?”. www.thenakedscientists.com (на језику: English). 2007-03-06. Приступљено 2022-03-22. 
  21. ↑ Homer-Dixon, Thomas F (2002). The Ingenuity Gap. стр. 249. ISBN 978-0-375-71328-6. Архивирано из оригинала на датум 2021-01-14. Приступљено 2020-11-07. 
  22. ↑ Fuwad, Ahamad (5 August 2020). „Beirut Blast: How does yield of 2,750 tonnes of ammonium nitrate compare against Halifax explosion, Hiroshima bombing?”. DNA India (на језику: English). Архивирано из оригинала на датум 6 August 2020. Приступљено 7 August 2020. 
  23. ↑ Staff, W. S. J. (6 August 2020). „Beirut Explosion: What Happened in Lebanon and Everything Else You Need to Know”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала на датум 6 August 2020. Приступљено 7 August 2020. 
  24. ↑ Rigby, S. E.; Lodge, T. J.; Alotaibi, S.; Barr, A. D.; Clarke, S. D.; Langdon, G. S.; Tyas, A. (2020-09-22). „Preliminary yield estimation of the 2020 Beirut explosion using video footage from social media”. Shock Waves (на језику: English). 30 (6): 671—675. Bibcode:2020ShWav..30..671R. ISSN 1432-2153. doi:10.1007/s00193-020-00970-z. 
  25. ↑ c=AU; co=Commonwealth of Australia; ou=Department of Sustainability, Environment. „Space Weather Services website”. www.sws.bom.gov.au (на језику: English). Приступљено 2022-04-23. 
  26. ↑ Ruffman, Alan; Howell, Colin (1994). Ground Zero: A Reassessment of the 1917 Explosion in Halifax Harbour. Nimbus Publishing. ISBN 978-1-55109-095-5. 
  27. ↑ Willmore, PL (1949). „Seismic Experiments on the North German Explosions, 1946 to 1947”. Philosophical Transactions of the Royal Society. 242 (843): 123—151. Bibcode:1949RSPTA.242..123W. ISSN 0080-4614. JSTOR 91443. doi:10.1098/rsta.1949.0007. 
  28. ↑ Tech Reps (1986). „Minor Scale Event, Test Execution Report”. Albuerque,NM. hdl:100.2/ADA269600. 
  29. ↑ 29,0 29,1 „Hiroshima and Nagasaki: The Long Term Health Effects”. K1 project. 2012-08-09. Архивирано из оригинала на датум 2015-07-23. Приступљено 2021-01-07. 
  30. ↑ Crook, Aaron (10 February 2010). „The gathering storms”. Cosmos. Архивирано из оригинала на датум 4 April 2012. 
  31. ↑ Fricker, Tyler; Elsner, James B. (2015-07-01). „Kinetic Energy of Tornadoes in the United States”. PLOS ONE. 10 (7): e0131090. Bibcode:2015PLoSO..1031090F. ISSN 1932-6203. PMC 4489157слободно за читање. PMID 26132830. doi:10.1371/journal.pone.0131090. 
  32. ↑ „Frequently Asked Questions – Electricity”. United States Department of Energy. 2009-10-06. Архивирано из оригинала на датум 2010-11-23. Приступљено 2009-10-21.  (Calculated from 2007 value of 936 kWh monthly usage)
  33. ↑ „Country Comparison :: Electricity – consumption”. The World Factbook. CIA. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-28. Приступљено 2009-10-22.  (Calculated from 2007 value of 3,892,000,000,000 kWh annual usage)
  34. ↑ „NOAA FAQ: How much energy does a hurricane release?”. National Oceanic & Atmospheric Administration. August 2001. Архивирано из оригинала на датум 2017-11-02. Приступљено 2009-06-30.  cites 6E14 watts continuous.
  35. ↑ „How much energy does an earthquake release?”. Volcano Discovery. 12 June 2023. 
  36. ↑ Borowski, Stanley K. (March 1996). Comparison of Fusion/Antiproton Propulsion systems. 23rd Joint Propulsion Conference. NASA Glenn Research Center. doi:10.2514/6.1987-1814. hdl:2060/19960020441. 
  37. ↑ „Mount St. Helens – From the 1980 Eruption to 2000, Fact Sheet 036-00”. pubs.usgs.gov. Архивирано из оригинала на датум 12 May 2013. Приступљено 2022-04-23. 
  38. ↑ „USGS Earthquake Hazards Program: Energy and Broadband Solution: Off W Coast of Northern Sumatra”. 2010-04-04. Архивирано из оригинала на датум April 4, 2010. Приступљено 2023-02-10. 
  39. ↑ „USGS.gov: USGS WPhase Moment Solution”. Earthquake.usgs.gov. Архивирано из оригинала на датум 14 March 2011. Приступљено 13 March 2011. 
  40. ↑ „USGS Energy and Broadband Solution”. 2011-03-16. Архивирано из оригинала на датум March 16, 2011. Приступљено 2023-02-10. 
  41. ↑ See Currently deployed U.S. nuclear weapon yields Archived September 7, 2016, at the Wayback Machine., Complete List of All U.S. Nuclear Weapons Archived December 16, 2008, at the Wayback Machine., Tsar Bomba Archived June 17, 2016, at the Wayback Machine., all from Carey Sublette's Nuclear Weapon Archive.
  42. ↑ Díaz, J. S.; Rigby, S. E. (2022-08-09). „Energetic output of the 2022 Hunga Tonga–Hunga Ha‘apai volcanic eruption from pressure measurements”. Shock Waves (на језику: English). 32 (6): 553—561. Bibcode:2022ShWav..32..553D. ISSN 1432-2153. doi:10.1007/s00193-022-01092-4. 
  43. ↑ The solar constant of the sun is 1370 watts per square meter and Earth has a cross-sectional surface area of Шаблон:Val square meters.
  44. ↑ „The eruption of Krakatoa, August 27, 1883”. Commonwealth of Australia 2012, Bureau of Meteorology. 5 April 2012. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-18. Приступљено 23 February 2022. 
  45. ↑ „Status of World Nuclear Forces”. fas.org. Архивирано из оригинала на датум 2017-05-08. Приступљено 2017-05-04. 
  46. ↑ „Nuclear Weapons: Who Has What at a Glance”. armscontrol.org. Архивирано из оригинала на датум 2018-01-24. Приступљено 2017-05-04. 
  47. ↑ „Global nuclear weapons: downsizing but modernizing”. Stockholm International Peace Research Institute. 13 June 2016. Архивирано из оригинала на датум 7 October 2016. Приступљено 4 May 2017. 
  48. ↑ Kristensen, Hans M.; Norris, Robert S. (May 3, 2016). „Russian nuclear forces, 2016”. Bulletin of the Atomic Scientists. 72 (3): 125—134. Bibcode:2016BuAtS..72c.125K. doi:10.1080/00963402.2016.1170359. 
  49. ↑ Kristensen, Hans M; Norris, Robert S (2015). „US nuclear forces, 2015”. Bulletin of the Atomic Scientists. 71 (2): 107. Bibcode:2015BuAtS..71b.107K. doi:10.1177/0096340215571913. 
  50. ↑ „Minimize Harm and Security Risks of Nuclear Energy”. Архивирано из оригинала на датум 2014-09-24. Приступљено 2017-05-04. 
  51. ↑ Kristensen, Hans M; Norris, Robert S (2015). „Chinese nuclear forces, 2015”. Bulletin of the Atomic Scientists. 71 (4): 77. Bibcode:2015BuAtS..71d..77K. doi:10.1177/0096340215591247. 
  52. ↑ „Measuring the Size of an Earthquake”. U.S. Geological Survey. 1 September 2009. Архивирано из оригинала на датум 1 September 2009. Приступљено 17 January 2010. 
  53. ↑ „Table-Top Earthquakes”. 2022-12-07. Архивирано из оригинала на датум December 7, 2022. Приступљено 2023-02-10. 
  54. ↑ „Hurricane FAQ – NOAA's Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory” (на језику: English). Приступљено 2022-03-21. 
  55. ↑ Klemetti, Erik (April 2022). „Tambora 1815: Just How Big Was The Eruption?”. Wired (на језику: English). Приступљено 2022-06-07. 
  56. ↑ Evans, Robert (July 2002). „Blast from the Past”. Smithsonian Magazine. 
  57. ↑ „La Garita Mountains grew from volcanic explosions 35 million years ago”. US Forest Service (на језику: English). 2021-08-25. Приступљено 2022-04-23. 
  58. ↑ 58,0 58,1 The solar constant of the sun is 1370 watts per square meter and Earth has a cross-sectional surface area of Шаблон:Val square meters.
  59. ↑ 1 hour is equivalent to 3600 seconds.
  60. ↑ „The thought experiment: What would happen if the supervolcano under Yellowstone erupted?”. BBC Science Focus Magazine (на језику: English). Приступљено 2022-04-23. 
  61. ↑ 1 day is equivalent to 86400 seconds.
  62. ↑ „Comet/Jupiter Collision FAQ – Post-Impact”. www.physics.sfasu.edu. Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2021. Приступљено 2022-02-24. 
  63. ↑ 63,0 63,1 Richards, Mark A.; Alvarez, Walter; Self, Stephen; Karlstrom, Leif; Renne, Paul R.; Manga, Michael; Sprain, Courtney J.; Smit, Jan; Vanderkluysen, Loÿc; Gibson, Sally A. (2015-11-01). „Triggering of the largest Deccan eruptions by the Chicxulub impact”. Geological Society of America Bulletin. 127 (11–12): 1507—1520. Bibcode:2015GSAB..127.1507R. ISSN 0016-7606. doi:10.1130/B31167.1. 
  64. ↑ Jablonski, David; Chaloner, William Gilbert; Lawton, John Hartley; May, Robert McCredie (1994-04-29). „Extinctions in the fossil record”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences. 344 (1307): 11—17. doi:10.1098/rstb.1994.0045. 
  65. ↑ Kornei, Katherine (2018-12-20). „Huge Global Tsunami Followed Dinosaur-Killing Asteroid Impact”. Eos (на језику: English). Приступљено 2022-03-21. 
  66. ↑ „Chicxulub Impact Event”. www.lpi.usra.edu. Приступљено 2022-04-23. 
  67. ↑ Henehan, Michael J.; Ridgwell, Andy; Thomas, Ellen; Zhang, Shuang; Alegret, Laia; Schmidt, Daniela N.; Rae, James W. B.; Witts, James D.; Landman, Neil H.; Greene, Sarah E.; Huber, Brian T. (2019-10-21). „Rapid ocean acidification and protracted Earth system recovery followed the end-Cretaceous Chicxulub impact”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 116 (45): 22500—22504. Bibcode:2019PNAS..11622500H. ISSN 0027-8424. PMC 6842625слободно за читање . PMID 31636204 . doi:10.1073/pnas.1905989116. 
  68. ↑ Nield, David (October 22, 2019). „That Dinosaur-Killing Asteroid Instantly Acidified Our World's Oceans, Too”. ScienceAlert (на језику: English). Приступљено 2022-04-23. 
  69. ↑ Zahnle, K. J. (2018-08-26). „Climatic Effect of Impacts on the Ocean”. Comparative Climatology of Terrestrial Planets III: From Stars to Surfaces (на језику: English). 2065: 2056. Bibcode:2018LPICo2065.2056Z. 
  70. ↑ Carroll, Carroll (2017). „Sun: Amount of Energy the Earth Gets from the Sun”. Ask a Physicist. Архивирано из оригинала на датум 16 August 2000. 
  71. ↑ Lü, Jiangning; Sun, Youshun; Nafi Toksöz, M.; Zheng, Yingcai; Zuber, Maria T. (2011-12-01). „Seismic effects of the Caloris basin impact, Mercury”. Planetary and Space Science (на језику: English). 59 (15): 1981—1991. Bibcode:2011P&SS...59.1981L. ISSN 0032-0633. doi:10.1016/j.pss.2011.07.013. hdl:1721.1/69472. 
  72. ↑ Luzum, Brian; Capitaine, Nicole; Fienga, Agnès; Folkner, William; Fukushima, Toshio; Hilton, James; Hohenkerk, Catherine; Krasinsky, George; Petit, Gérard; Pitjeva, Elena; Soffel, Michael (2011-07-10). „The IAU 2009 system of astronomical constants: the report of the IAU working group on numerical standards for Fundamental Astronomy”. Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy (на језику: English). 110 (4): 293. Bibcode:2011CeMDA.110..293L. ISSN 1572-9478. doi:10.1007/s10569-011-9352-4. 
  73. ↑ „Ask A Physicist: Sun”. Cosmic Helospheric Learning Center. 16 August 2000. Архивирано из оригинала на датум 16 August 2000. Приступљено 23 February 2022. 
  74. ↑ „Sun Fact Sheet”. nssdc.gsfc.nasa.gov. Приступљено 2022-03-22. 
  75. ↑ Khokhlov, A.; Mueller, E.; Hoeflich, P. (1993-03-01). „Light curves of type IA supernova models with different explosion mechanisms.”. Astronomy and Astrophysics. 270: 223—248. Bibcode:1993A&A...270..223K. ISSN 0004-6361. 
  76. ↑ Maselli, A.; Melandri, A.; Nava, L.; Mundell, C. G.; Kawai, N.; Campana, S.; Covino, S.; Cummings, J. R.; Cusumano, G.; Evans, P. A.; Ghirlanda, G.; Ghisellini, G.; Guidorzi, C.; Kobayashi, S.; Kuin, P.; LaParola, V.; Mangano, V.; Oates, S.; Sakamoto, T.; Serino, M.; Virgili, F.; Zhang, B.- B.; Barthelmy, S.; Beardmore, A.; Bernardini, M. G.; Bersier, D.; Burrows, D.; Calderone, G.; Capalbi, M.; Chiang, J. (2014). „GRB 130427A: A Nearby Ordinary Monster”. Science. 343 (6166): 48—51. Bibcode:2014Sci...343...48M. PMID 24263134. arXiv:1311.5254слободно за читање. doi:10.1126/science.1242279. 
  77. ↑ The LIGO Scientific Collaboration; the Virgo Collaboration; Abbott, B. P.; Abbott, R.; Abbott, T. D.; Abernathy, M. R.; Acernese, F.; Ackley, K.; Adams, C. (2016-06-14). „Properties of the Binary Black Hole Merger GW150914”. Physical Review Letters. 116 (24): 241102. Bibcode:2016PhRvL.116x1102A. ISSN 0031-9007. PMID 27367378. arXiv:1602.03840слободно за читање. doi:10.1103/PhysRevLett.116.241102. 
  78. ↑ „Big Bang Energy (Ask an Astrophysicist)”. Imagine the Universe!. 11 February 1998. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-19. Приступљено 23 March 2022. 
  79. ↑ US Army FM 3–34.214: Explosives and Demolition, 2007, page 1–2.
  80. ↑ Török, Zoltán; Ozunu, Alexandru (2015). „Hazardous properties of ammonium nitrate and modeling of explosions using TNT equivalency.”. Environmental Engineering & Management Journal. 14 (11): 2671—2678. doi:10.30638/eemj.2015.284. 
  81. ↑ Queensland Government. „Storage requirements for security sensitive ammonium nitrate (SSAN)”. Архивирано из оригинала на датум 22 October 2020. Приступљено 24 August 2020. 
  82. ↑ „Whitehall Paraindistries”. Архивирано из оригинала на датум 2017-02-10. Приступљено 2017-03-31. 
  83. ↑ „FM 5–250” (PDF). bits.de. United States Department of the Army. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5 August 2020. Приступљено 23 October 2019. 

Шаблон:Подножје

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com/vojnaenciklopedija/index.php?title=TNT_ekvivalent&oldid=17021”