Пређи на садржај

Динитробензен

Izvor: Vojna Enciklopedija

Динитробензени су хемијска једињења састављена од бензенског прстена и два супституента нитро групе (-НО2). Три могућа распореда нитро група дају три изомера, 1,2-Динитробензен, 1,3-динитробензен и 1,4-динитробензен. Сваки изомер има хемијску формулу: C6Х4Н2О4 и моларну масу од око 168,11 г/мол. 1,3-динитробензен је најчешћи изомер и користи се у производњи експлозива.

Својства

Сви Динитробензени су кристалне чврсте материје. Тачке кључања три изомера су релативно близу; међутим, тачке топљења се значајно разликују. Највишу тачку топљења има 1,4-динитробензен, и има највећу симетрију.

​
Динитробензени
Преферентно ИУПАЦ име 1,2-Динитробензен 1,3-Динитробензен 1,4-Динитробензен
Друга имена о-Динитробензен м-Динитробензен п-Динитробензен
Хемијска структура Грешка при прављењу минијатуре:
ЦАС регистарски број 528-29-0 99-65-0 100-25-4
25154-54-5 (Неспецификовани изомери) [1]
ПубЦхем PubChem 10707 PubChem 7452 PubChem 7492
Хемијска формула C6Х4Н2О4
Моларна маса 168.11 г/мол
Магнетска осетљивост -65.98·10−6 цм3/мол -70.53·10−6 цм3/мол -68.30·10−6 цм3/мол
Физичко стање Чврст
Изглед бела чврста материја жућкаста чврста супстанца бледо жута чврста супстанца [2]
Тачка топљења 118 °Ц (244 °Ф; 391 К) [3] 89,6 °Ц (193,3 °Ф; 362,8 К) [4] 174 °Ц (345 °Ф; 447 К) [5]
Тачка кључања 318 °Ц (604 °Ф; 591 К) [3] 297 °Ц (567 °Ф; 570 К) [4] 299 °Ц (570 °Ф; 572 К) [6]
Густина 1.565 г/цм3 (17 °Ц (63 °Ф; 290 К)) [6] 1.575 г/цм3 (18 °Ц (64 °Ф; 291 К)) [6] 1.625 г/цм3 (18 °Ц (64 °Ф; 291 К)) [6]
Напон паре 0.08 Па (30 °Ц (86 °Ф; 303 К)) [7] 0.07 Па (30 °Ц (86 °Ф; 303 К)) [7]
0.34 Па (50 °Ц (122 °Ф; 323 К)) [7] 0.23 Па (50 °Ц (122 °Ф; 323 К)) [7]
Растворљивост Нерастворљиво у води
ГХС пиктограми опасности Датотека:ГХС-пицтограм-скулл.свг Датотека:ГХС-пицтограм-силхоуетте.свг Датотека:ГХС-пицтограм-поллу.свг
ГХС изјава о опасности Шаблон:Х-пхрасес
ГХС изјаве о мерама предострожности Шаблон:П-пхрасес

Реактивност

То су једињења која представљају значајну нестабилност и запаљивост, са тачком паљења од 150 °Ц (302 °Ф; 423 К) за орто и мета изомере.

То су нестабилна једињења, осетљива на топлоту, ударце и пламен. Орто-динитробензен може да детонира када је изложен топлоти или пламену. Мета-динитробензен може да детонира при удару или када се загреје у затвореном простору. Сви изомери су испарљиви када су изложени воденој пари.

Они су некомпатибилни са јаким оксидантима, а контакт са алкалијама и металима (као што су калај и цинк) може изазвати повишење температуре и повећан притисак у посудама. Помешани са азотном киселином, сви изомери могу бити изузетно експлозивни.

Њихово разлагање, посебно током сагоревања, производи токсичне гасове и паре као што су оксиди азота и угљен-моноксид.

Апликације

У производњи целулоида, у разним органским синтезама, посебно у синтези боја, како финалних тако и међупроизвода, у производњи експлозива, у производњи фармацеутских производа (лекова).

Динитробензени се користе за добијање амина редукцијом, који имају велику примену у производњи боја и фармацеутских производа.

1,2-динитробензен се користи као замена за камфор у производњи целулозног нитрата.

Види још

Референце

  1. ↑ Шаблон:ГЕСТИС
  2. ↑ Е. Б. Старкеy (1939). „П-ДИНИТРОБЕНЗЕНЕ”. Органиц Сyнтхесес. 19: 40. дои:10.15227/оргсyн.019.0040. 
  3. ↑ 3,0 3,1 Шаблон:ГЕСТИС
  4. ↑ 4,0 4,1 Шаблон:ГЕСТИС
  5. ↑ Шаблон:ГЕСТИС
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Броцкхаус АБЦ Цхемие, ВЕБ Ф.А. Броцкхаус Верлаг, Леипзиг 1971.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Фéлиx-Ривера, Хилсамар (2011). „Триацетоне трипероxиде тхермогравиметриц студy оф вапор прессуре анд ентхалпy оф сублиматион ин 303–338К температуре ранге”. Тхермоцхимица Ацта. 514 (1–2): 37—43. дои:10.1016/ј.тца.2010.11.034. )

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com/vojnaenciklopedija/index.php?title=Dinitrobenzen&oldid=16944”