Изворни код странице Kasetna bomba

[[Датотека:B1-B Lancer and cluster bombs.jpg|350px|мини|[[Sjedinjene Američke Države|Američki]] [[avion]] [[B-1 Lancer]] baca svoj tovar kasetnih bombi.]]
[[Datoteka:Stop cluster bombs march.jpg|350px|мини|Demonstranti iz [[Etiopija|Etiopije]] i [[Avganistan]]a kojima su amputirane obe noge protestuju protiv upotrebi kasetnih bombi u [[Dablin]]u maja 2008.]]

{{Poseban članak-lat|Sporazum o zabrani kasetnih bombi}}

'''Kasetna [[bomba]], rasprskavajuća bomba, klaster bomba, kasetna avio-bomba (KAB)''' je vrsta slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane [[municija|municije]] sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz [[vazduh]]a ili ispaljuje sa zemlje. U principu to je nevođena avio-bomba, sa bojevom glavom - specijalnim, „kontejnerom“ u kome je smeštena podmunicija koja se popularno naziva „submunicija“.

Kasetna bomba je konstruisana tako da u svojoj unutrašnjosti nosi submuniciju najrazličitijeg dejstva:
rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Svrha ovakvih bombi je uništavanje neprijateljske žive sile, uništavanje materijalno-tehničkih sredstava, zaprečavanje puteva i onemogućavanje korišćenje objekata (npr. aerodroma). Postoje i bombe dizajnirane da uništavaju [[železnička pruga|železničke pruge]], [[dalekovod]]e, oslobađaju [[hemijsko oružje|hemijsko]] ili [[biološko oružje]], kao i što postoje bombe, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su [[Letak|leci]].

Kasetna bomba je sastavljena od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina kasetnih bombica, gde se prilikom dejstva oslobađa veći broj manjih bombica nad širom okolinom, koje predstavljaju opasnost po civilno stanovništvo još dugo godina posle toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo skupo pronaći i ukloniti. Stoga za kasetne bombe možemo da kažemo da su jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice od koga i nakon završetka rata većinom stradaju civili u preko 95 % slučajeva, kao na primer u [[Vijetnam]]u i [[Laos]]u gde i posle 30 godina veliki broj njih strada.<ref name="Golubović">Golubović Z. i sar. ''Kasetne bombe-karakteristike, mehanizmi dejstva, vrste i posledice bombardovanja civilnog stanovništva''. Acta Fac.Med Naiss 1999, 16 (1) 14 UDK 616-014</ref>

Norveška vlada je započela proces [[:sr:s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvencije o kasetnoj municije]] u [[februar]]u [[2007]]. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u Dablinu maja 2008. godine, a potpisalo ga je 95 [[država]] u [[Oslo|Oslu]] [[Decembar|decembra]] 2008.<ref name="ref1">{{ен}}[http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=XXVI-6&chapter=26&lang=en 6. Convention on Cluster Munitions Dublin, 30 May 2008], Pristupljeno 8. 4. 2013.</ref><ref>{{ен}} [http://treaties.un.org/doc/publication/CN/2008/CN.776.2008-Eng.pdf CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS DUBLIN, 30 MAY 2008]</ref>. Ratifikovan je 1. avgusta 2010. godine u [[UN]] u [[Njujork]]u i postao je Međunarodno pravni dokument koga moraju sve države da poštuju. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 123 države, a od tog broja 110 <ref>[http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/the-treaty/treaty-status.aspx Cluster Munition Coalition - Treaty Status] Kompletan prikaz zemalja koje su članice, onda one koje su samo potpisnice a još nisu ratifikovale i zemalje koje nisu ni članice ni potpisnice </ref> je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi.

== Opis kasetnih bombi ==

Kasetne bombe su namenjene za razbacivanje, odjednom ili programirano, većeg broja subprojektila (bombica) malog kalibra, kao i protivtenkovskih mina. Konstruisane su tako da u svojoj unutrašnjosti nose od nekoliko desetina do nekoliko stotina malih, ali veoma opasnih bombica najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Postoje i druge vrste ove municije, poput hemijskih, bioloških i antielektro kasetnih bombi sa grafitnim vlaknima ([[BLU-114/B]]) koje su namenjene da izazovu kratke spojeve, oštete ili onemoguće dovod električne energije u visokonaponskim dalekovodima i elektro podstanicama. Te kasetne bombe su prvi put korišćene na teritoriji tadašnje [[Savezna Republika Jugoslavija|Jugoslavije]] 1999, a prevashodno na [[Kosovo i Metohija|Kosovu]], od strane [[Sjedinjene Američke Države|Amerike]] i njenih [[NATO]] saveznika. Što se tiče hemijskog oružja u kasetnim bombama, razvijali su ga tokom 1950-ih i 1960-ih godina [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetski Savez]]. Konvencija o hemijskom oružju je 1993. godine zabranila upotrebu tog oružja. Postoje i bombice [[LBU-30]], koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci, koji služe za vođenje propagandnog rata i utiču prevashodno na civilno stanovništvo kao i na vojsku, a dizajnirane su tako da izbacuju letke u okviru bombica, što osigurava da će oni pasti na predviđenu oblast bez preteranog raspršivanja zbog vetra.

Masa kasetnih bombi (subprojektila) se kreće od nekoliko stotina grama, pa do nekoliko kilograma. Male kasetne bombe su namenjene za uništavanje žive sile, utvrđenih objekata i lako oklopnih vozila, zaprečavanje određenih zemljišnih pravaca, avio pista i drugo. Veće kasetne su uglavnom [[Protivtenkovska mina|protivtenkovske mine]] koje su namenjene za uništavanje [[tenk]]ova i drugih oklopnih vozila kao i zaprečavanje nekih strateških pravaca kojim bi ova vozila mogla da prođu. Naša zemlja poseduje ovakvu vrstu kasetnih subprojektila koji se ispaljuju iz sistema [[M-87 Orkan|Orkan]] i to je [[KB-3]].

Postoje i modernije kasetne bombe koje su se pojavile u novije vreme a one su dizajnirane kao pametna podmunicija, to jest bombice koje pomoću termovizijskih senzora lociraju mete i svaka od njih ima svoj cilj koji treba da uništi. Najčešći ciljevi su oklopno mehanizovana vozila. Neke od ovih modernih kasetnih bombi je koristila [[Nemačka]] u [[Avganistan]]u.

Submunicija, to jest bombice mogu da se pojave i u obliku „koktela“ svih ovih bombica i mina, uz dodavanje specijalnih zapaljivih elemenata (belog fosfora, napalma ili cirkonijuma), radi izazivanja požara. Kada se koriste u gradovima ili gušće naseljenim mestima, često su prvo konvencionalnim eksplozivom kasetnih bombica probijani krovovi i zidovi zgrada, da bi se ujedno u toj smesi sa eksplozivom aktivirao i zapaljivi sadržaj u vidu belog fosfora, cirkonijuma ili napalma koji izaziva požare i u velikoj meri otežava njihovo gašenje. Bombice mogu da se aktiviraju odmah prilikom pada, mogu biti obične mine sa različitim vremenima usporenja ili specijalne mine, opremljene raznim tipovima senzora (IC, akustični i seizmički) za detekciju i samonavođenje na objekat dejstva.

=== Konstrukcija ===

Osnovni deo kasetne bombe čini kontejner napunjen sa više desetina ili stotina kasetnih bombica i uređaj za njihovo programirano izbacivanje. Otvaranje kaseta zavisi od konstrukcije kasetne bombe, korišćenjem jednog od sledećih principa: 
* Rotacionom silom (kod ranijih tipova kaseta sa uvijenim stabilizatorima), 
* Vazdušnom strujom, 
* Piromehanizmima i [[barut]]nim gasovima (kao npr. kod [[Krstareća raketa|krstareće rakete]] kasetnog tipa [[Tomahavk (raketa)|Tomahavk]], ili kod planirajućeg autonomno vođenog projektila kasetnog tipa [[AGM-154A]] ), kao i 
* Putem tempirnih upaljača i satnih mehanizama.

Posebnu grupu sistema za razbacivanje submunicije sa aviona čine podvesni kontejneri stalnog tipa (dispenzeri), koji se mogu koristiti više puta. Opremaju se sa nekoliko stotina malih avio-bombi u različitim kombinacijama i za različite namene.

Prema konstrukciji kasetne bombe možemo podeliti na:<ref name="Golubović"/> 
* kasete stalnog tipa, neodbacujuće (kasetni dispenzeri) i 
* kasete potrošnog tipa, odbacujuće (KAB i kasetni kontejneri).

I jedne i druge su oblika specijalnih kontejnera napunjene velikim brojem malih avio-bombi. Kasete oba tipa imaju aerodinamični oblik i podvešavaju se na spoljne, unutrašnje ili podtrupne nosače naoružanja vazduhoplova.

Raznolikost i vrsta ciljeva koji su bombardovani iz vazduha, uslovili su izradu velikog broja vazduhoplovnih kasetnih oružnih sistema ili, drugim rečima, vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom najrazličitijeg dejstva i tehničkih rešenja.
 
Obzirom na veliku efikasnost upotrebe vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom za bombardovanje velike površine i teritorije jednim naletom, sva sredstva za nošenje i razbacivanje malih bombica iz vazduha možemo podeliti na:

a). Svežnjeve malih avio-bombi potrošnog tipa;

b). Kasetne avio-bombe;

c). Kasete stalnog tipa (kasetni dispenzeri), neodbacujući (kontejneri stalnog tipa);

d). Kasete potrošnog tipa (kontejneri), odbacujući (planirajući kontejneri, vođeni leteći kontejneri, odbacivi dispenzeri, autonomni slobodnoleteći kasetni dispenzeri, kasetni dispenzeri ili kontejneri sa raketnim pogonom za povećanje dometa, minijaturne krstareće rakete sa kasetnom bojevom glavom itd.);

e). Krstareće rakete sa bojevom glavom napunjenom subprojektilima

=== Podela kasetnih prema nameni ===

[[Datoteka:BLU-3 Pineapple Cluster bomblet.jpg|250px|мини|thumb|BLU-3, Američke kasetne korišćene u Vijetnamu]]
Kasetne bombe su počele da se koriste još od [[Drugi svetski rat|II svetskog rata]], ali njihova ekspanzija korišćenja je bila tokom Vijetnamskog rata gde su upotrebljene kasetne Američke proizvodnje '''[[BLU-3]]'''. One su bile dizajnirane tako da su avioni sa kasetnim bombama morali nisko da lete da bi tačno pogodili određeni deo terena, zbog čega je dolazilo do velikih gubitaka aviona usled dobro organizovane protivvazdušne odbrane [[Vijetnam]]a. U kasnijem periodu tokom 1970-ih godina su dizajnirane tako da su mogle da se izbacuju i sa nešto većih visina ali ne previše visoko zbog velike nepreciznosti i velikog raštrkavanja kasetnih bombica, pa je efekat dejstva bio veoma mali. U periodu 1970-ih i 1980-ih kasetne bombe se uvode u mnoge armije i postaju jedno od osnovnih oružja država koje su ga koristile.

Krajem 1990-ih godina i početkom 21 veka su osmišljene i modernije vrste kasetnih, takozvane pametne koje su bile visoko precizno oružje i koje imaju toplotne senzore kao i vizuelne koji su u stanju da svaka bombica zasebno locira i uništi svoju metu. Takve bombice imaju i mehanizam za samouništenje u slučaju da je bombica omašila svoj cilj i u slučaju da nije odmah eksplodirala pri padu, a posle nekog određenog kratkog vremena ona bi trebalo u periodu od 4 do 48 sati sama sebe da uništi. Tako da ove bombice maksimalno izbegavaju ranjavanje velikog broja civila, kao što su to radile prethodne, zbog kojih je i počela velika kampanja za zabranu takvog nehumanog i neselektivnog oružja. [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] već imaju takvu vrstu kasetnih '''[[CBU-97]]''' i one su se prvi put upotrebljavale tokom invazije na [[Irak]] 2003. godine. Ova vrsta kasetnih nije klasifikovana kao kasetna municija u okviru široko prihvaćene definicije oružja utemeljenog u međunarodnom pravu po [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|Konvenciji o zabrani kasetne municije]].

Prema nameni kasetne bombe možemo podeliti na:
# Zapaljive kasetne;
# Protivpešadijske kasetne;
# Protivtenkovske kasetne;
# Kasetne za uništavanje pista;
# Mino-polaganjem;
# Hemijske kasetne;
# Kasetne za prekid protoka električne energije;
# Kasetna za razbacivanje letaka;
# Pametne (smart) kasetne bombe.

==== Zapaljive kasetne ====

 [[Datoteka:Molotov bread basket.jpg|250px|thumb|Sovjetske trupe su tokom zimskog rata protiv Finaca upotrebili zapaljive kasetne bombe 1939-1940.]]
'''Zapaljive kasetne''' su namenjene za izazivanja požara, nešto kao konvencionalne zapaljive bombe. One su posebno dizajnirane za tu namenu, a u svom sastavu ima belog fosfora ili napalma. Često se dešavalo da se prave u kombinaciji sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama, a namena im je da se što više otežaju napori gašenja požara. Najčešće se koriste u gradovima da prvo konvencionalnim eksplozivom probiju krovove kuća ili zgrada, a onda da sa tom dodatom smešom napalma zapale taj prostor. Jedan od prvih primera korišćenja zapaljivih kasetnih se desio u [[Zimski rat|zimskom ratu]] 1939-1940. godine kada su [[SSSR|Sovjetske trupe]] koristile protiv [[Finska|Finaca]]. Takođe su korišćene i u [[Drugi svetski rat|II svetskom ratu]] pri napadu na [[Drezden]], u [[Nemačka|Nemačkoj]], kao i [[Tokio]] u [[Japan]]u.

==== Protivpešadijske kasetne ====

{{Poseban članak-lat|Protivpešadijska mina}}

'''Protivpešadijske kasetne''' bombe su korišćenje samo sa klasičnim eksplozivom ili uz kombinaciju sa smešom napalma radi izazivanja požara. One su nešto malo manjeg oblika i lakše su od protivtenkovskih kasetnih. Namena im je da svojom eksplozijom ili fragmentiranim delovima ubije ili rani sve koji se nađu u njenoj blizini. Takve kasetne su prvi put korišćene u [[Drugi svetski rat|II svetskom ratu]], a najrasprostranjenija upotreba je bila u Vijetnamskom ratu gde je upotrebljeno nekoliko stotina miliona protivpešadijskih kasetnih bombi.

==== Protivtenkovske kasetne ====

{{Poseban članak-lat|Противтенковска мина}}

'''Protivtenkovske kasetne''' bombe su nešto većeg oblika i imaju više eksploziva koji im služi da probiju oklop od [[tenk]]a ili lako oklopljenog vozila, svojom snagom eksplozije ili fragmentacionim parčićima. Danas postoje i moderne kasetne bombe koje proizvode [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] '''[[CBU-97]]''', koje su dizajnirane tako da svaka bombica zasebno ima svoj cilj i one mogu da probiju čelični oklop od tenka. Ove bombice mogu da se izbacuju i u kombinaciji sa [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskim minama]].

==== Kasetne za uništavanje pista ====

[[Datoteka:IMI Runway Attack Munition.jpg|250px|мини|Moderna Izraelska kasetna bomba za uništavanje pista.]]
Britanske kasetne bombe tipa [[JP-233]] su dizajnirane tako da prvo prodru u beton a onda da sa blagom zadrškom eksplodiraju tako da razbiju beton na pisti i stvore krater, a to dejstvo se postiže sa dvostepenom bojevom glavom. Kasetne za uništavanje pista se obično koriste u kombinaciji zajedno sa protivpešadijskim kasetnim bombama sa tempiranim vremenom eksplozije, tako da bi se popravka piste učinila težim, i onemogućilo protivničkoj avijaciji da koristi svoje avione.

==== Mino-polaganjem ====

Ovo su artiljerijske kasetne koje su dizajnirane tako da kada se rasprše po nekom terenu one uglavnom ostaju na površini zemlje i imaju upaljače sa tempirnim vremenskim kašnjenjem da se samounište u periodu od 4 do 48 sati. Ove kasetne se obično kombinuju sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama, tako da to umnogome otežava čišćenje minskih polja. Namenjene su za sprečavanje brzih prodora neprijateljskih trupa. Ove kasetne proizvodi [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. [[:sr:s:Конвенција о касетној муницији|Konvencija o zabrani kasetnih bombi]] ne uključuje ovu vrstu oružja, jer ovo već spada u nagazne mine koje su već obuhvaćene drugim međunarodnim sporazumom.

==== Hemijske kasetne ====

{{Poseban članak-lat|Хемијско оружје}}
{{Poseban članak-lat|Конвенција о хемијском оружју}}

[[Datoteka:Demonstration cluster bomb.jpg|250px|thumb|SAD Hemijska kasetna M134 Sarin bombica, (fotografija oko 1960)]]
'''Hemijske kasetne''' su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetski Savez]] tokom 1950-ih i 1960-ih godina razvijali i dizajnirali tako da u njihovom sastavu budu sem klasičnog eksploziva i neki hemijski sastojci. Zbog teških i pogubnih posledica koje to oružje nanosi civilima, a koje je korišćeno u nekim konfliktima u građanskim ratovima, dovelo je do toga da se pokrene velika kampanja za zabranu ovog oružja. [[Konvencija o hemijskom oružju]] je od 1993. godine zabranila njihovu upotrebu. [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Rusija]] su u procesu uništavanja svojih zaliha, ali nisu uspeli da u zadatom terminu unište sve svoje zalihe do 2007. godine, pa su dobili produženje tog roka. Šest država članica je priznalo da poseduju hemijsko oružje.

==== Kasetne za prekid protoka električne energije ====

'''Antielektrične kasetne''', [[CBU-94/B]], prvi put su korišćene 1999. godine od strane [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] u ratu na prostoru bivše [[Jugoslavija|Jugoslavije]]. Kontejner je ispunjen sa 202 bombice [[BLU-114/B]], a svaka sadrži malo eksplozivno punjenja koje u sebi ima 147 namotaja sa grafitnim vlaknima ili aluminijumskom staklom. Njihova svrha je da poremeti ili oštetiti električni sistem za prenos električne energije i izazove kratke spojeve u visokonaponskim dalekovodima i električnim podstanicama. U prvom napadu, oni su isključili skoro 70% električne energije u Srbiji.

==== Kasetna za razbacivanje letaka ====

Kasetna [[LBU-30]] je namenjena da izbacuje velike količine neubojitog sadržaja, kao što su leci, koji služe za vođenje propagandnog rata i utiču prevashodno na civilno stanovništvo kao i na vojsku, a dizajnirane su tako da izbacuju letke u okviru bombica, što osigurava da će leci kao propagandni materijal pasti na predviđenu oblast bez preteranog raspršivanja zbog vetra. Ovakve kasetne su ispitivane u jednoj američkoj vojnoj bazi 2000. godine, kada je avion [[F-16 Fajting falkon|F-16]] bacio letke sa 6100 m, i pokazalo se kao dobro osmišljeno, jer je bilo veoma malo rasturanje i nemogućnost da vetar odmah raznese letke od mesta pada kasetnih.

==== Pametne (smart) kasetne bombe ====

Pametna kasetna bomba podrazumevala bi kasetnu koja je u okviru sporazuma konvencije o zabrani kasetnih bombi. To bi bile visokosofisticirane kasetne koje bi imale manje od 20 kg, onda bi morale da imaju najviše do 10 bombica unutar kontejnera, zatim ono najbitnije da svaka bombica ima svoj pojedinačni cilj na koji se navodi, da ima svaka mehanizam za samouništenje i deaktiviranje. Sporazum za zabranu kasetnih u suštini ne zabranjuje sve kasetne, nego one slobodno padajuće bombice koje nemaju svaka svoj cilj i nemaju sve ostale karakteristke koje su napisane u ovom sporazumu. Inače ove do sada kasetne su ubijale veliki broj civila i javnost se usprotivila i tražila totalnu zabranu kasetnih bombi. U svemu tome se našlo neko kompromisno rešenje, dala se šansa pametnim kasetnim bombama kojim bi se u velikoj meri izbeglo stradanje civila. A da bi se razumelo šta se tačno zahteva, koji parametri moraju da zadovolje kriterijume ove nove kasetne bombe, postavljeno je dole deo teksta iz ove konvencije, a to je kompletan originalan član 2, iz konvencije o zabrani kasetnih bombi, pa se sami uverite, šta se tačno traži od nove kasetne. Evo ispod tekst konvencije, član 2 koji glasi:

:1. '''"Žrtve kasetne municije"''' podrazumevaju lica koja su ubijena ili pretrpela fizičku ili psihološku povredu, ekonomski gubitak, društvenu marginalizaciju ili bitno umanjeno ostvarivanje svojih prava izazvano upotrebom kasetne municije. One podrazumevaju lica koja su pretrpela direktne posledice od kasetne municije, zajedno sa njihovim ugroženim porodicama i zajednicama;
:2. '''"Kasetna municija"''' podrazumeva konvencionalnu municiju koja je dizajnirana tako da rasipa ili oslobađa eksplozivne podmunicije od kojih svaka teži manje od 20 kilograma i sadrži ovu eksplozivnu podmuniciju. Ovo ne uključuje sledeće:

::* a) municiju ili podmuniciju koja je je dizajnirana tako da oslobađa signalne rakete, dim, pirotehnička sredstva ili municiju koja je dizajnirana isključivo za protivvazdušnu odbranu;
::* b) municiju ili podmuniciju koja je dizajnirana tako da proizvodi električne ili elektronske efekte;
::* c) municiju koja, da bi se izbegli diskriminišuće posledice na jednu zonu i opasnost od neeksplodirane podmunicije, poseduje svaku od sledećih karakteristika:

::::* i. svaka municija sadrži manje od deset eksplozivnih podmunicija;
::::* ii. svaka eksplozivna podmunicija teži više od četiri kilograma;
::::* iii. svaka eksplozivna podmunicija dizajnirana je tako da detektuje i angažuje jedan jedini pojedinačni cilj
::::* iv. svaka eksplozivna podmunicija opremljena je elektronskim mehanizmom za samouništenje;
::::* v. svaka eksplozivna podmunicija opremljena je elektronskim uređajem za samodeaktiviranje;

:3. '''„Eksplozivna podmunicija“''' je konvencionalna municija koja se, da bi obavila svoj zadatak, rasprskava ili oslobađa iz kasetne municije i napravljena je da deluje tako što detonira eksplozivno punjenje pre, prilikom ili nakon udara; 
:4. '''„Kasetna municija koja je''' podbacila“ podrazumeva kasetnu municiju koja je ispaljena, izbačena, lansirana ili na drugi način oslobođena i koja je trebalo da raspe ili oslobodi eksplozivne podmunicije, ali do toga nije došlo. 
:5. '''Neeksplodirana podmunicija''' podrazumeva eksplozivnu podmuniciju koju je rasulo ili oslobodilo oružje sa podmunicijom, ili koja se od njega odvojila na neki drugi način i nije eksplodirala a trebalo je;
:6. '''„Odbačena kasetna municija“''' podrazumeva oružje sa podmunicijom ili eksplozivnu podmuniciju koja nije iskorišćena, koja je napuštena ili odbačena i više se ne nalazi pod kontrolom strane koja ju je napustila ili odbacila. Odbačena kasetna municija je mogla ili ne da bude pripremljena za upotrebu;
:7. '''„Zaostala kasetna municija“''' podrazumeva kasetnu municiju koja je podbacila, odbačenu kasetnu municiju i neeksplodiranu podmuniciju i neeksplodirane bombice;
:8. '''„Transfer“''' podrazumeva, pored fizičkog premeštanja kasetne municije na ili sa državne teritorije, prenos vlasništva ili kontrole nad kasetnom municijom, ali ne podrazumeva prenos teritorije koja je zagađena zaostalom kasetnom municijom.
:9. '''Mehanizam za samouništenje''' podrazumeva mehanizam sa automatskim funkcionisanjem ugrađen u municiju koji se dodaje primarnom upaljaču i koji obezbeđuje uništavanje municije kojoj je dodat;
:10. '''Deaktiviranje''' podrazumeva automatski proces koji nepovratnim trošenjem jedne komponente čini municiju neoperabilnom, na primer baterije koja je bitna za funkcionisanje municije;
:11. '''Oblast zagađena kasetnom municijom''' podrazumeva oblast za koje se zna ili sumnja da je zagađena zaostalom kasetnom municijom;
:12. '''Mina''' je municija koja je napravljena tako da bude stavljena ispod, na ili blizu zemlje ili druge površine i da eksplodira u prisustvu, blizini ili u kontaktu sa osobom ili vozilom;
:13. '''Eksplozivna bombica''' podrazumeva konvencionalnu municiju koja teži manje od 20 kilograma, nije sama pokrenuta već je rasuta ili oslobođena iz kontejnera da bi mogla da obavi svoju funkciju i koja je dizajnira da funkcioniše tako što detonira eksplozivno punjenje pre, prilikom ili posle udara;
:14. '''Kontejner''' podrazumeva nosač koji je dizajniran tako da rasipa ili oslobođa eksplozivne bombice i koji je u vreme rasipanja ili oslobađanja zakačen za avion;
:15. '''Neeksplodirana bombica''' podrazumeva eksplozivnu bombicu koja je rasuta, oslobođena ili na drugi način odvojena od kontejnera i koja nije eksplodirala kao što je bilo predviđeno.

Ovo je kompletan član 2, gde možete da se uverite koje sve kriterijume bi zadovoljila nova kasetna da bi bila po svim međunarodnim standrdima. Znači da svaka kasetna bombica ima svoj pojedinačni cilj. Pa ako se i desi da je bombica omašila svoj zadati cilj i da nije trenutno eksplodirala onda na scenu stupaju 2 mehanizma, od kojih bi makar jedan trebalo da odradi da neutrališe bombu Prvi mehanizam je za samouništenje, to znači da ovaj mehanizam ima ulogu da uništi eksplozijom kasetnu u nekom unapred određenom vremenskom periodu. Na primer unapred se postave parametri da se bombica samouništi u periodu od 4 do 96 sati, ili se odredi neki drugi vremenski parametar samouništenja. Preporuka je da to bude do 48 sati od pada kasetne. U slučaju da prilikom pada kasetne dođe do nekog oštećenja i otkaže ovaj mehanizam za samouništenje onda stupa drugi dodatni mehanizam za deaktivaciju, koji ima zadatak da bukvalno umrtvi sve ostale upaljače u kasetnoj bombici, koji bi mogli da je aktiviraju, i time spreči da nebi neko nevin nastradao, ovde se prvenstveno misli na civile. Ova dva mehanizma daju mnogo veću sigurnost, da će oni onesposobiti bombicu i na neki način sprečiti dalja stradanja, što i jeste bila poenta samog sporazuma. U budućnosti neće smeti da se bacaju bombice koje same padaju bez ikakve kontrole, nego će svaka bombica morati da ima svoj jedinstveni cilj, gde će glava za navođenje davati signal malim raketnim motorima koji bi ih usmeravali prema svome cilju. 

Eto to je neka sadašnjost i budućnost kasetnih bombi. Predpostavlja se da Amerikanci i Rusi poseduju ovakve kasetne bombice, ali još uvek nema zvaničnih podataka o tome. Rusi su u Siriji iskoristili svoj arsenal pametnih bombica i za kratko vreme u jednom danu su uništili nekoliko desetina Turskih oklopnih jedinica, a nisu potrošili veliki broj kasetnih, jer su kasetne pronalazile svoje jedinstvene ciljeve. Nije bilo podataka o civilnim žrtvama, tako da je to iskorišćeno iz arsenala tih pametnih bombica.

=== Deminiranje i čišćenje kontaminiranog terena <ref name="drhelp">"[http://school.mech.uwa.edu.au/~jamest/demining/info/what-is.html Šta je to deminiranje]" Demining Research website. University of Western Australia, updated January, 2000.</ref>===

Deminiranje ili čišćenje je proces uklanjanja kasetnih bombi ili nekih drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava ([[NUS]]) iz kontaminirane zone. Postoje nekoliko načina za uklanjanje kasetnih i to su: 
* Jedan od načina je samostalno čišćenje bez nekih priručnih pomagala i to je možda jedan od najčešćih primera kako se radilo u prošlosti, ali to je odavno zastareo model, pa ga u zadnjoj deceniji vrlo retko srećemo posle završetka rata u nekoj od država. U toku ratnih dejstava je vrlo teško koristiti neke od savremenih metoda, pa se zato i danas primenjuje ovakav način. U ratnim uslovima se ovo radi da bi se sprečila stradanja civila koja žive na teritorijama koja su zahvaćena ratom.
* Drugi način je pomoću dresiranih životinja, obično su to psi, mada srećemo i neke druge životinje poput pacova, svinja i drugih.
* Treći način je rad sa minoistraživačem ili kako ga još zovu metal detektor, koji se i najčešće upotrebljava u savremenim armijama. Tvorac metal detektora je poljski oficir [[Jozef Kosački]] ({{jez-polj|Józef Stanisław Kosacki}}) i njegov izum je dobio naziv kao poljski detektor mina. Prva njegova upotreba je bila u toku [[Drugi svetski rat|II svetskog rata]], a kasnije su svi saveznici kopirali ovaj uređaj koji je odigrao veliku ulogu u čišćenju kontaminiranih teritorija posle II svetskog rata.
* Postoje velike mašine specijalizovane da se kreću kroz kontaminiranu oblast i namerno prelaze preko svih tih neeksplodiranih bombica i svojom težinom ih aktiviraju. Ova vozila su tako dizajnirana da mogu da izdrže detonaciju male snage sa minimalnim oštećenjima na vozilu. Takva specijalizovana vozila nisu se u najboljem svetlu pokazala jer nisu baš uvek dobro očistila kontaminiranu zonu, tako da je u nekim slučajevima ostajalo između 50 i 80 % neočišćenog terena što je daleko ispod standardnih normi [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]]-a od 99,6 %.

=== Prednosti i mane kasetnih bombi ===

Prednosti kasetnih bombi u poređenju sa ostalim vrstama bombi: 
* mogućnost veće zone dejstva, što daje veću efikasnost pri dejstvu po rastresitim objektima;
* mogućnost kombinovanog dejstva sa različitim vrstama kasetnih bombica (kumulativnog, parčadnog i zapaljivog dejstva); 
* veća verovatnoća pogađanja tačkastih ciljeva.

Najveća mana kasetnih bombi je to što, kada kasetna podmunicija ili „bombice“ ostanu neaktivirane (njihov broj može da dostigne uglavnom od 5-30 % ukupno bačene podmunicije) stvaraju de facto jednu vrstu minskog polja koje nastavlja da odnosi živote i nanosi teške telesne povrede i godinama posle završetka sukoba. Ta municija se pokazala kao veoma loša zato što je neprecizno, neselektivno oružje i u većini slučajeva sem vojnih ciljeva budu pogođeni i civilni objekti, pa zbog toga ovo oružje predstavlja veliki rizik po civile, kako za vreme samog napada, tako i nakon toga. Neeksplodirana bombica može da ubije ili povredi civile i dugo nakon završetka sukoba. Svedoci smo da i dan danas, posle čitavih 30 godina, stradaju civili od kasetnih bombi u [[Vijetnam]]u, [[Laos]]u, [[Kambodža|Kambodži]] i drugde i po tome se može videti kakve su strašne posledice ovog oružja po civilno stanovništvo. Posledice ne trpe samo povređeni, nego i njihove porodice, kao i zajednice u kojima žive. Prema zvaničnim podacima [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]] u preko 95 % slučajeva žrtve su civili, što je impozantan broj u odnosu na stradale vojnike, kojima su i bile namenjene.

=== Pretnja civilima ===

Iako su sva oružje opasna, kasetne bombe predstavljaju posebnu pretnju po civilno stanovništvo iz dva razloga: imaju široko područje dejstva i uvek ostaje veliki broj neeksplodiranih bombi u zoni dejstva. Neeksplodirane bombe mogu ostati opasne i decenijama nakon završetka sukoba, imamo primer iz rata u [[Vijetnam]]u i [[Laos]]u koji su bombardovani davne 1973. godine, pa i dalje imamo veliki broj žrtava, gde samo u Laosu imamo godišnje preko 100 civilnih žrtava <ref> {{ен}} [http://legaciesofwar.org/resources/cluster-bomb-fact-sheet/  "Cluster Bomb Fact Sheet"] Legacies of War. Retrieved 2019-11-05. </ref>.

Jedan kontejner kasetne bombe pri dejstvu zauzima prostor veličine od 2-3 fudbalska igrališta a veoma često se pri napadu dešava i izbacivanje više od jedne  kasetne što u zoni udara zauzima daleko veću površinu. Zbog toga ne strada samo vojska nego najčešće stradaju civili i nedužna deca. A još problematičnija upotreba kasetnih je u gusto naseljenim mestima, gde imamo primer iz 1999. godine kada je '''[[NATO]]''' gađao centar [[Niš]]a, i tada je stradalo više desetina naših građana. Imamo i jedan slučaj iz [[Liban]]a gde je za samo 3 dana bačeno 4 milion kasetnih, gde i dan danas strada po nekoliko civila svakog meseca. 

Kasetne bombe su dokazano pogubne za civilno stanovništvo i zbog ogromnog stradanja civilog stanovništva od kasetne municije došlo je do velikog protivljenja korišćenju kasetnih bombi počev od [[Crveni krst|Crvenog krsta]] <ref> {{ен}} [https://www.icrc.org/en?opendocument "Cluster Bomb Fact Sheet"] Legacies of War. Retrieved 2019-11-05. </ref>, zatim stotine organizacija iz celog sveta, onda koalicija za zabranu kasetne municije  <ref> {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/home.aspx Cluster Munition Coalition ] Koalicija za zabranu kasetne municije </ref>, kao i [[UN|Ujedinjene Nacije]]. '''Handicap International''' je 2005. godine radio studio stradanja civila u svetu od kasetne municije i zabeležio je 13.306 zvanično potvrđenih žrtava, a to je od tog broja '''98%''' civilnih žrtava, dok je '''27%''' stradalo dece. A prema zvaničnim podacima '''[[UN]]'''-a od kasetne municije je stradalo nešto više od '''95%''' civila u odnosu na broj vojnika, a od tog broja '''25%''' su deca, što je približno isti podatak koji je dao i '''Handicap Internešnal''' u svojim izveštajima.

=== Broj žrtava od kasetnih bombi ===

Prema podacima HRW-a ([[Human Rights Watch]]) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921.<ref>{{sr}} [http://www.blic.rs/Vesti/Svet/289970/Kasetnu-municiju-ima-jos-69-drzava Ukupan broj potvrđenih žrtava] - Blic online 16.11.2011.</ref> Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u [[Laos]]u, [[Vijetnam]]u i [[Kambodža|Kambodži]] procenjeno da ih je bilo više od 54.000.

=== Vrste kasetnih bombi ===

{{Poseban članak-lat|Spisak kasetnih bombi}}

'''Tabela: Pokazuje države proizvođače i vrste kasetnih bombi koje te države proizvode [http://www.the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles]'''

{| class="wikitable"
|-
! style="background:#ffbf00;"| '''Države proizvođači''' !! style="background:#ffbf00;"| '''Vrste kasetne municije'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Argentina]]''' || [[CME-155 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Australija]]''' || [[Karinga]], [[CBU-58c]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Belgija]]''' || [[NR 269 155 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Bosna i Hercegovina|BiH]]''' || [[Orkan M-87 262 mm]] ([[KB-1]], [[KB-2]])
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Brazil]]''' || [[ASTROS]], [[FZ-100 70 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Čile]]''' || [[CB-130]], [[CB-250K]], [[CB-500]], [[CB-500K]], [[CB-500K2]], [[CB-770]], [[WB-250F]], [[WB-500F]], [[PM-1]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Egipat]]''' || [[M42D]], [[SAKR-18]], [[SAKR-36]], [[M26A1]], [[Grad 122 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Francuska]]''' || [[OGR 155 mm]], [[BLG-66 Beluga]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Grčka]]''' || [[GRM-49 155 mm]], [[GRM20]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Holandija]]''' || [[M483A1]], [[M864 155 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Hrvatska]]''' || [[M93 120 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Nemačka]]''' || [[M26 227 mm]], [[SMArt-155]], [[SD-1]], [[SD-2]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Indija]]''' || [[Pinaka 214 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Iran]]''' || [[PROSAB-250]], [[Shahab-2]], [[Grad 122 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Irak]]''' || [[NAAMAN-250]], [[NAAMAN-500]], [[Ababil]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Italija]]''' || [[RS6A2]] i [[S6A2 81 mm]], [[S12B 120 mm]], [[RB63 155 mm]], [[M 26]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Izrael]]''' || [[M 85]], [[ARC-32]], [[GRADLAR 122 mm/160 mm]], [[ATAP-300]], [[ATAP-500]], [[ATAP-1000 RAM]], [[TAL-1]], [[TAL-2]], [[BARAD]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Japan]]''' || [[M 26]] i [[M26A1]], [[M261]], [[M483A1]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]]''' || [[M2001 155 mm]], [[TIEKIE]], [[CB-470]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Severna Koreja]]''' || [[RBK-500]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Južna Koreja]]''' || [[M261]], [[KCBU-58B]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Kina]]''' || [[Tupe W01]], [[Type-83]], [[Type-59]], [[Type-62]], [[Type-66]], [[BL-755 clone]], [[Tupe 2]], [[Type-63]], [[Type-81]], [[Type-90A]], [[WM-80]], [[WS-1]], [[WS-1B]], [[WS-1E]], [[WS-2]], [[MZD-2]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Pakistan]]''' || [[M483A1 155 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Poljska]]''' || [[ZK-300 Kisajno]], [[LBKas-250]], [[2S1]], [[M-21FK “FENIKS-Z 122 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Rumunija]]''' || [[CL-250]], [[LAR-160]], [[CG-540]] i [[CG-540 ER]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Rusija]]''' || [[AO-2.5 APAM]], [[ODS-OD FAE]], [[PTAB 2.5]], [[PTAB-1M]], [[PROSAB]], [[ZAB 2.5]], [[PTAB-2.5M HEAT]], [[AO-2.5-2 APAM]], [[AO-1SCh]], [[PTAB 2.5M]], [[ShOAB-0.5]], [[BetAB]], [[SPBE-D SFW]], [[OFAB-50 APAM]], [[OFAB 2.5 APAM]], [[SPBE-D]], [[PTAB]], [[3-O-23]], [[3-O-13]], [[3-O-14]], [[Grad (9M218)]], [[Grad (9M217)]], [[Uragan (9M27K)]], [[Smerč (9M55K)]], [[Smerč (9M55K1)]], [[Smerč (9M55K5)]], [[R-65/70 Luna M (FROG-7)]], [[Iskander (SS-26)]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Singapur]]''' || Proizvodi projektile od 155 mm i minobacačke kasetne bombe od 120 mm ali nisam našao podatke o nazivima
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Sjedinjene Američke Države|SAD]]''' || [[ATACMS 1]], [[ATACMS 1A]], [[M26 MLRS]], [[M26A1 MLRS]], [[M261 MPSM]], [[M449 APICM]], [[M449A1 APICM]], [[M483/M483A1]], [[M864]], [[M444]], [[Mk-20]], [[CBU-87 CEM|CBU-87 CEM]], [[CBU-103 CEM WCMD]], [[CBU-97 SFW]], [[CBU-105 SFW WCMD]], [[CBU-105 SFW P3I WCMD]], [[AGM-154A JSOW-A]], [[M28]], [[M29]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Slovačka]]''' || [[M 26]], [[JRKK–AGAT 122 mm]], [[AGAT]], [[PAT-794]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Španija]]''' || [[ESPIN-21]], [[MAT-120]], [[BME-330B/AP]], [[BME-330AT]], [[BME-330C]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Švajcarska]]''' || [[M-109]] i [[M-109 Kawest 155 mm]], [[KaG-88 155 mm]], [[KaG-90 155 mm]], [[KaG-88/99 155 mm]], [[MP-98 120 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Švedska]]''' || [[BK-90 Mjolner]],  ([[MJ-1]] i [[MJ-2]])
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Turska]]''' || [[M396 155 mm]], [[M483A1 155 mm]], [[TRK-122 122 mm]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]]''' || [[BL-755]], [[IBL-755]],  [[RBL-755]], [[L20A1]], [[M483]], [[M261]], [[M 26]]
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Jugoslavija]] (bivša Socijalistička Republika)''' || [[M87 Orkan|Orkan M-87 262 mm]] ([[KB-1]], [[KB-2]]),  [[ORKAN MLRS 262 mm]], [[FAB 275]], [[FAB 275 M91]], [[PRAB 250J]], [[PAT-794 155 mm]], [[3-O-23 152 mm]], [[RAB-120]], [[KPT-150]]
|}

== Pogođene i kontaminirane zemlje i regioni ==

U svetu postoji 39 država kontaminiranih kasetnim bombama,<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Kontaminirane zemlje i regioni] - AFFECTED COUNTRIES AND TERRITORIES</ref> uključujući i sporne teritorije i to su:

{{Div col|colwidth=9em}}
* [[Avganistan]]
* [[Albanija]]
* [[Angola]]
* [[Azerbejdžan]]
* '''[[Nagorno-Karabah]]*'''
* [[Bosna&nbsp;i&nbsp;Hercegovina]]
* [[Čad]]
* [[Crna Gora]]
* [[Eritreja]]
* [[Etiopija]]
* [[Grenada]]
* [[Gruzija]]
* [[Hrvatska]]
* [[Iran]]
* [[Irak]]
* [[Izrael]]
* [[Jemen]]
* [[Južni Sudan]]
* [[Kambodža]]
* [[Kolumbija]]
* [[Demokratska Republika Kongo]]
* [[Kuvajt]]
* [[Laos]]
* [[Liban]]
* [[Libija]]
* [[Mauritanija]]
* [[Maroko]]
* '''[[Zapadna Sahara]]*'''
* [[Mozambik]]
* [[Rusija|Ruska Federacija]]
* [[Čečenija]]
* [[Saudijska Arabija]]
* [[Srbija]]
* '''[[Kosovo i Metohija|Kosovo]]*'''
* [[Sijera Leone]]
* [[Sirija]]
* [[Sudan]]
* [[Tadžikistan]]
* [[Uganda]]
* [[Ukrajina]]
* [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]]
* '''[[Folklandska ostrva|Folklandska Ostrva]]*'''
* [[Vijetnam]]
* [[Zambija]]
{{Div col end}}

'''Napomena:''' Sporne teritorije su obeležene sa '''zvezdicom (*)''' i '''boldovane su'''.

Tokom 2010. godine kontaminirani teren je očišćen i uništene su kasetne bombe u: [[Avganistan]]u [[Angola|Angoli]], [[Demokratska Republika Kongo|DR Kongo]] i [[Irak]]u, dok je zabeležen značajan napredak u čišćenju u [[Kambodža|Kambodži]], [[Srbija|Srbiji]] i [[Vijetnam]]u. Najmanje 59.978 neeksplodiranih kasetnih bombica je uništeno tokom operacije čišćenja, a očišćeno je više od 18,5 km² kontaminiranog zemljišta.

== Korisnici kasetne municije <ref>{{ен}} [http://www.the-monitor.org/index.php/publications/display?url=cmm/2011/ Monitor za 2011. godinu] - ("Monitor“ tabela skinuti u PDF formatu, 13 strana)</ref> ==

Do sada je 21 zemlja <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Korisnici kasetne municije] - USERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> koristila kasetnu municiju tokom oružanih sukoba u 37 zemalja i to su: [[Eritreja]], [[Etiopija]], [[Francuska]], [[Gruzija]], [[Holandija]], [[Irak]], [[Izrael]], [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]], [[Kolumbija]], [[Libija]], [[Maroko]], [[Nigerija]], [[Rusija]], [[Saudijska Arabija]], [[Sjedinjene Američke Države]], bivša [[Jugoslavija]], [[Sirija]], [[Sudan]], [[Tajland]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Ukrajina]].

{| class="wikitable sortable"
|-
! style="background:#ffbf00;"| Zemlje korisnici !! style="background:#ffbf00;"| Lokacije korišćenja
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Angola]] || [[Angola]],'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Azerbejdžan]] || [[Azerbejdžan]], [[Jermenija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Kolumbija]] || [[Kolumbija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Eritreja]]  || [[Etiopija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Etiopija]] || [[Eritreja]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Francuska]] || [[Čad]], [[Irak]], [[Kuvajt]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Gruzija]] || [[Gruzija]], [[Abhazija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Irak]] || [[Irak]], [[Iran]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Italija]] || [[Egipat]], [[Libija]], [[Malta]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Izrael]] || [[Liban]], [[Sirija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Libija]] || [[Čad]], [[Libija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Maroko]] || [[Zapadna Sahara]], [[Mauritanija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Holandija]] || bivša [[Jugoslavija]] ([[Crna Gora]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]]) <ref name=autogenerated1>{{ен}} [http://www.the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles/theme/1327 Monitor daje podatke koje su sve zemlje bombardovale kasetnim po Jugoslaviji] - Use, production, transfer, and stockpiling)</ref>'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Nemačka]] || [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]], [[Rusija]], [[BiH]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Nigerija]] || [[Sijera Leone]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Rusija]] || [[Čečenija]], [[Avganistan]] (kao [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|SSSR]]), [[Gruzija]], [[Finska]], [[Nemačka]], [[Sirija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Saudijska Arabija]] || [[Saudijska Arabija]], [[Jemen]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Južnoafrička Republika]] || Priznali su da su u prošlosti koristili, lokacija nepoznata'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Sirija]] || [[Sirija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Sudan]] || [[Sudan]], [[Južni Sudan]], [[Uganda]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Tadžikistan]] || [[Tadžikistan]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Tajland]] || [[Kambodža]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] || [[Folklandska ostrva|Folklandska Ostrva]], [[Irak]], [[Kuvajt]], bivša [[Jugoslavija]] ([[Crna Gora]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]])  <ref name=autogenerated1 />'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Ukrajina]] || [[Ukrajina]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Sjedinjene Američke Države|SAD]] || [[Avganistan]], [[Albanija]], [[Bosna i Hercegovina|BiH]], [[Kambodža]], [[Grenada]], [[Iran]], [[Irak]], [[Kuvajt]], [[Laos]], [[Liban]], [[Libija]], [[Nemačka]], [[Saudijska Arabija]], [[Severna Koreja]], [[Sudan]], [[Tajland]], [[Vijetnam]], [[Jemen]], bivša [[Jugoslavija]] ([[Crna Gora]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]])  <ref name=autogenerated1 />'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|Jugoslavija]] (bivša Socijalistička Republika<ref>{{ен}} [http://www.the-monitor.org/index.php/publications/display?url=cmm/2011/ Monitor za 2011. godinu] - (Skinuti u PDF formatu, 13 strana)</ref>) || [[Albanija]], [[Bosna i Hercegovina|BiH]], [[Hrvatska]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[UN]] || [[Sijera Leone]]'''
|}

== Zemlje koje su proizvodile ili još uvek proizvode kasetnu municiju ==

U 34 zemlje <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Proizvođači kasetne municije] - PRODUCERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> proizvodilo se preko 200 različitih tipova kasetne municije a od ovog broja, 17 zemalja pridružilo se konvenciji o zabrani kasetnih bombi. Takođe ima više država koje su potpuno prekinule proizvodnju kasetnih bombi. U ovom trenutku početkom 2020 godine za sada su potvrdile 15 država da su potpuno prekinuli proizvodnju.

{{Div col|colwidth=9em}}
* [[Argentina]]
* '''[[Australija]]'''
* '''[[Belgija]] * '''
* '''[[Bosna i Hercegovina]] * '''
* [[Brazil]]
* '''[[Čile]] * '''
* [[Egipat]]
* '''[[Francuska]] *'''
* [[Grčka]]
* '''[[Holandija]] * '''
* '''[[Hrvatska]] * '''
* '''[[Nemačka]] * '''
* [[Indija]]
* [[Iran]]
* '''[[Irak]] * '''
* '''[[Italija]]'''
* [[Izrael]]
* '''[[Japan]] * '''
* '''[[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]] * '''
* [[Južna Koreja]]
* [[Kina]]
* [[Pakistan]]
* [[Poljska]]
* [[Rumunija]]
* [[Rusija]]
* [[Severna Koreja]]
* [[Singapur]]
* [[Sjedinjene Američke Države]]
* '''[[Slovačka]] * '''
* '''[[Španija]] * '''
* '''[[Švajcarska]]'''
* '''[[Švedska]] * '''
* [[Turska]] *
* '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo]] * '''
{{Div col end}}

'''Napomena:''' Zemlje koje su boldovane su do početka 2020. godine postale članice konvencije za zabranu kasetne municije, a zemlje koje su prestale sa proizvodnjom one su obeležene sa zvezdicom.

== Kompanije proizvođači kasetne municije ==

Među važnije proizvođače kasetne municije uvrštavaju se:

* [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] (13)
* [[Nemačka]] (13)
* [[Francuska]] (5)
* [[Japan]] (5)
* [[Španija]] (5)
* [[Brazil]] (3)
* [[Italija]] (3)
* [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] (2)

'''Napomena:''' U zagradi je broj preduzeća koji proizvode kasetnu municiju.

== Zemlje koje su skladištile ili još uvek skladište kasetnu municiju ==

U 86 država <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Skladišta kasetne municije] - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> postoje skladišta ove municije, a u zalihama ima preko 1 milion kasetnih bombi, koje sadrže preko 1 milijarde bombica i te zemlje su: 

{{Div col|colwidth=9em}}
* [[Alžir]]
* [[Angola]]
* [[Argentina]]
* [[Austrija]]
* [[Azerbejdžan]]
* [[Bahrein]]
* [[Belorusija]]
* [[Belgija]]
* [[Bosna i Hercegovina]]
* [[Brazil]]
* [[Bugarska]]
* [[Češka]]
* [[Čile]]
* [[Crna Gora]]
* [[Danska]]
* [[Egipat]]
* [[Ekvador]]
* [[Eritreja]]
* [[Estonija]]
* [[Etiopija]]
* [[Finska]]
* [[Francuska]]
* [[Grčka]]
* [[Gruzija]]
* [[Gvineja]]
* [[Gvineja Bisao]]
* [[Holandija]]
* [[Honduras]]
* [[Hrvatska]]
* [[Indija]]
* [[Indonezija]]
* [[Irak]]
* [[Iran]]
* [[Italija]]
* [[Izrael]]
* [[Japan]]
* [[Jemen]]
* [[Jordan]]
* [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]]
* [[Južna Koreja]]
* [[Kanada]]
* [[Katar]]
* [[Kazahstan]]
* [[Kina]]
* [[Kolumbija]]
* [[Kuba]]
* [[Kuvajt]]
* [[Libija]]
* [[Mađarska]]
* [[Maroko]]
* [[Moldavija]]
* [[Mongolija]]
* [[Nemačka]]
* [[Nigerija]]
* [[Norveška]]
* [[Oman]]
* [[Pakistan]]
* [[Peru]]
* [[Poljska]]
* [[Portugalija]]
* [[Rumunija]]
* [[Rusija]]
* [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
* [[Saudijska Arabija]]
* [[Severna Koreja]]
* [[Singapur]]
* [[Sirija]]
* [[Slovačka]]
* [[Slovenija]]
* [[Španija]]
* [[Srbija]]
* [[Sudan]]
* [[Švajcarska]]
* [[Švedska]]
* [[Tajland]]
* [[Turkmenistan]]
* [[Turska]]
* [[Uganda]]
* [[Ukrajina]]
* [[Ujedinjeni Arapski Emirati]]
* [[Uzbekistan]]
* [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]
* [[Zimbabve]]
{{Div col end}}

'''Napomena:''' ovo su podaci iz 2009. godine.

Prema novijim izveštajima, do kraja 2011. godine izvestan broj zemalja je, pridržavajući se konvencije i uništavajući svoja skladišta, uspeo da tokom ovog kratkog perioda uništi svoje zalihe kasetne municije, tako da danas imamo još 70 zemalja koje poseduju ovo oružje.

'''Izveštaj država ko i koliko ima zaliha u svojim skladištima kasetnih bombi:'''

{| class="wikitable"
|-
! style="background:#ffbf00;"| '''Države''' !! style="background:#ffbf00;"| '''Količina kasetnih bombi - kontejnera''' !! style="background:#ffbf00;"| '''Bombice'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''Austrija''' || 12.672 || 798.336
|-
| style="background:#0ff;"| '''Belgija''' || 115.210 || 10.138.480
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Bosna i Hercegovina|BiH]]''' || 429 || 143.152
|-
| style="background:#0ff;"| '''Hrvatska''' || 7.380 || 190.868
|-
| style="background:#0ff;"| '''Danska''' || 42.020 || 2.440.940
|-
| style="background:#0ff;"| '''Ekvador''' || 117 || 17.199
|-
| style="background:#0ff;"| '''Francuska''' || 34.937 || 14.923.621
|-
| style="background:#0ff;"| '''Nemačka''' || 544.549 || 67.305.417
|-
| style="background:#0ff;"| '''Japan''' || 14.011 || 2.029.469
|-
| style="background:#0ff;"| '''Moldavija''' || 1.385 || 27.050
|-
| style="background:#0ff;"| '''Crna Gora''' || 353 || 51.891
|-
| style="background:#0ff;"| '''Norveška''' || 52.190 || 3.087.910
|-
| style="background:#0ff;"| '''Portugalija''' || 11 || 1.617
|-
| style="background:#0ff;"| '''Slovenija''' || 1.080 || 52.920
|-
| style="background:#0ff;"| '''Španija''' || 4.762 || 232.647
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]]''' || 191.128 || 38.758.898
|- style="background:#0f0;" 
||  '''Ukupno''' || style="background:#0f0;"| '''1.022.234''' || style="background:#0f0;"| '''140.200.415'''
|}

'''Napomena:''' Ovo su podaci iz 2010. godine i na ovom spisku nema mnogih država zato što nisu dostavile izveštaje o količinama zaliha u svojim skladištima. Neke od ovih država sa spiska su već završile sa uništavanjem a druge su u poodmakloj fazi uništavanja zaliha ove municije. Prema jednom izveštaju iz 2004. godine [[SAD]] su prijavile da poseduju zalihe od oko 5,5 miliona kasetnih bombi, koje sadrže oko 730 miliona bombica.

Zemlje koje su završile uništavanje zaliha kasetne municije su: [[Ekvador]] 2004, [[Španija]] 2009, [[Angola]], [[Avganistan]], [[Austrija]], [[Belgija]], [[Češka]], [[Crna Gora]], [[Moldavija]] i [[Norveška]] u 2010, [[Mađarska]] i [[Portugalija]] u 2011. Dve zemlje članice sa najvećim zalihama skladišta kasetnih bombi: [[Nemačka]] (67 miliona bombica) i [[Velika Britanija]] (39 miliona bombica) su do polovine 2011 uništile više od polovine svojih zaliha.

== Transfer kasetnih bombi ==

Najmanje 15 zemalja je izvezlo više od 50 tipova kasetnih bombi u najmanje 60 drugih država. Zadnji zabeleženi slučajevi njihovog transfera i korišćenja u konfliktima su:
* Izvoz [[Španija|Španije]] od 2006. do 2008. godine 1.055 kasetnih bombi koje sadrže 22.155 bombica MAT-120 u [[Libija|Libiju]], gde su te upotrebljene u konfliktu 14. aprila 2011.
* Izvoz 4 sistema izraelskih GRADLAR raketa u [[Gruzija|Gruziju]] u 2007. godini, koji koriste lansere od 160 mm Mk-4 rakete, od kojih svaka raketa sadrži 104 bombice M85. Te kasetne bombe kasnije su upotrebljene tokom sukoba sa [[Rusija|Rusijom]] avgusta 2008. Dve države koje nisu članice Konvencije ([[Singapur]] i [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]) su uvele moratorijum na izvoz kasetnih bombi.

== Korišćenje kasetnih bombi u konfliktima <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/history-harm/ Istorija korišćenja kasetnih bombi] - A TIMELINE OF CLUSTER BOMB USE</ref> ==

'''1939-1940:''' U '''[[Finska|Finskoj]]''' je u '''[[Zimski rat|Zimskom ratu]]''' prvi put u istoriji primećena upotreba zapaljivih kasetnih bombi od strane [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetskih]] trupa. Kontejner kasetne  bombe nosi naziv '''[[PPAB-3]]''', dužina mu je 2,25 metara i širok je 0,9 metara. [[Sovjetski Savez]] je prvi put koristio tokom [[Zimski rat|zimskog rata]] u bombardovanju finskih gradova, i to '''[[Viborg (Rusija)|Viborga]]''' 10. februara 1940. godine. '''Napomena:''' '''[[Viborg (Rusija)|Viborg]]''' je tada bio Finski grad a od 1944. godine je oslobođen i sada je to Ruski grad. Ova [[Sovjetski Savez|Sovjetska]] kasetna '''[[PPAB-3]]''' je imala popularan naziv molotovljev koktel, a to je nastalo iz radio govora [[Vjačeslav Molotov|Vjačeslava Molotova ]]1939. godine, kada je Molotov tvrdio da [[Sovjetski Savez]] neće bombardovati [[Finska|Finsku]], već će da bacaju hranu iz [[avion]]a. Kao odgovor na to [[Finska|Finci]] su kasetne bombe nazvali '''"[[Molotovljev koktel]]"'''.

'''1939-1945:''' U '''[[Drugi svetski rat|Drugom svetskom ratu]]''' kasetne bombe su počele masovno da se upotrebljavaju. Nemci su koristili verziju kasetne  poznate kao [[SD-1]] (4,5 kg.) i [[SD 2 (Kasetna bomba)|SD 2]] (2 kg), koja je nosila više malih „bombica“. Ove kasetne su prvi put korišćene pri napadu na engleski grad '''[[Ipsvič]]''' 1940. godine, ali su takođe bačene i u junu 1943. godine, na '''[[Grimsbi]]''' i '''[[Cleethorpes]]''' gde je bačeno  preko 3.000 [[SD 2 (Kasetna bomba)|SD 2]] bombica. Zatim su korišćene protiv savezničkih snaga na '''[[Bliski istok|Bliskom Istoku]]''', kao i protiv '''[[Rusija|Rusije]]''' na istočnom frontu. Naročito velika količina tih kasetnih je korišćena u Kurilskoj bici kada su '''[[Nemačka|Nemci]]''' pokušali da zaustave proboj '''[[Rusija|Ruskih trupa]]''', a i da umanje sopstvenu štetu od ruskih kaćuša. Takođe je i ruska vojska u Kurilskoj bici koristila velike količine kasetnih, pa i kasnije do kraja rata su ih Rusi koristili. '''[[Nemačka|Nemačke]]''' kasetne '''[[SD-1]]''' i '''[[SD 2 (Kasetna bomba)|SD 2]]''' su se odlično pokazale u ratnim uslovima, pa su '''[[SAD]]''' napravile kopije tih bombi: '''[[M28]]''' (50 kg.) (1942.god) i '''[[M29]]''' (230 kg.) (1943.god). Amerikanci su dodali blizinski detonator nekim bombama, čineći ih još razornijim. Kontejner [[M28]] sadržao je 9 kasetnih bombica, a [[M29]] je sadržao 24 bombice. Bombice u kontejneru nose oznaku [[M-83]]. U [[BiH]] je pronađena Nemačka kasetna SD2 (Butterfly) na Nišićkoj visoravni nedaleko od Sarajeva. Takođe u [[BiH]] su pronađena dve Američke kasetne [[AN M41A1 20lbs Frag]] u mestu [[Gornaci]] kod [[Mostar]]a. Karakteristike te kasetne bombe je da je teška 10 kg, a eksplozivno punjenje je od livenog [[Trinitrotoluen|TNT]]-a 1.23 kg. Evo to je jedan od primera da su i '''Amerikanci''' koristili kasetne tokom drugog Svetskog rata. '''[[Italija]]ni''' su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u [[Egipat|Egiptu]] kod mesta [[Bakuš]]a i [[Nagamis]]a. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između [[Derna]] i [[Tobruk]]a, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade [[Tobruk]]a u aprilu i maju 1941. godine.

'''1950-1953:''' Na korejskom poluostrvu izbio je rat između '''[[Severna Koreja|Severne]]''' i '''[[Južna Koreja|Južne Koreje]]'''. U tom ratu '''[[Južna Koreja|Južnoj Koreji]]''' je pomoć pružala prevashodno '''[[SAD|Amerika]]''' kao i 21 zemlja '''[[UN|Ujedinjenih Nacija]]'''. Američka vojska je u tom ratu koristila kontejnere kasetne bombe tipa [[M28]] i [[M29]], a u kontejneru su smeštene bombice tipa [[M-83]] koja je verna kopija Nemačke bombe [[SD1]] i [[SD2]] koje su korišćene još u [[Drugi svetski rat|Drugom svetskom ratu]]. Ni jedna strana do sada nije ovo zvanično potvrdila, ali se sa sigurnošću može reći da je došlo do upotrebe ove kasetne municije u toku rata.

[[Datoteka:BLU-26 cluster sub-munition.JPG|300px|thumb|Neeksplodirana kasetna municija [[BLU-26]], u [[Laos]]u]]
'''1964-1975:''' U '''[[Kambodža|Kambodži]]''', '''[[Laos]]u,''' '''[[Vijetnam]]u''' i '''[[Tajland]]u''' [[Sjedinjene Američke Države|američke snage]] su upotrebile ogromnu količinu kasetne municije. Prema nekim procenama na svetskom nivou, Laos je jedna od zemalja koja su najviše nastradale. Tamo je bačeno preko 414.000 kasetnih bombi koje su sadržale oko 270 miliona kasetnih bombica a prema izveštajima, oko trećina tih bombica nije odmah eksplodirala. Prema nekim procenama iz 2011. godine ostalo je još oko 26 miliona neeksplodirane kasetne municije za čišćenje. Prema grubim procenama, samo jedna desetina od ukupne kontaminirane površine zemljišta koje je ostalo za čišćenje je oko 8.750&nbsp;km², a ukupna površina je oko 38 % teritorije u Laosu. Kontaminiranost onemogućava obradu zemljišta, razvoj regionalne ekonomije i predstavlja životnu opasnost za desetine hiljada meštana. Timovi za čišćenje u Laosu su pronašli 19 različitih tipova kasetnih bombi. Prema zvaničnim podacima ubijeno ili ranjeno je više od 11.000 osoba, a od tog broja 30 % su deca. Jedna od procena američke vojne baze podataka je da je tokom 9.500 letova u Kambodži bačeno oko 87.000 avio kasetnih bombi, koje su sadržale preko 26 miliona bombica, uglavnom u istočnim i severoistočnim delovima zemlje, koji se graniče sa Laosom i Vijetnamom. Tamo je prema procenama ostalo između 2 i 5,8 miliona neeksplodiranih kasetnih bombica, a broj žrtava, pošto ne postoje pouzdani podaci, procenjen je na više od 5.000. Ostaci od kasetnih bombi koji su pronađeni su: [[BLU-24]], [[BLU-26]], [[BLU-36]], [[BLU-42]], [[BLU-43]], [[BLU-49]], kao i [[BLU-61]]. U Vijetnamu je bačeno preko 296.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 97 miliona bombica, a prema nezvaničnim informacijama vojnih stručnjaka, ako bi se čišćenje kontaminiranih teritorija odvijalo ovim tempom kojim oni rade, bilo bi završeno za oko 300 godina. Prema nekim izveštajima iz Vijetnama oko 300 osoba svake godine strada od kasetnih bombi, međutim procenjuje se da je ukupan broj žrtava preko 34.000. Pronađeno je 15 različitih tipova kasetne municije koje su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] koristile a kontaminirano je 64 provincija i gradova, uključujući [[Hajfong]], [[Hanoj]], [[Ho Ši Min]], i [[Vin]]. Najviše kontaminirana područja su u tri provincije: [[Kvang Binj]], [[Kvang Nam]], i [[Tija Tijen - Hue]]. Na Tajlandu je 2010. godine istraživanje pokazalo da je od neeksplodirane kasetne municije SAD [[MK-118]], koje datira još od [[Vijetnamski rat|Vijetnamskom rata]], kontaminirano oko 315.000 m² zemljišta u [[Fakta]] okrugu na severu pokrajine [[Utaradit]]. Kasetna municija je očigledno bila bačena kada su se avioni SAD vraćali u svoje baze na Tajlandu posle bombardovanja Vijetnama i Laosa.

'''1970:''' U '''[[Zambija|Zambiji]]''' su pronađeni ostaci od avio kasetnih bombi u dve oblasti i to u [[Jifumba]], [[Solvezi]] okrugu (severozapadnoj provinciji), a drugi u [[Majva]], [[Shangombo]] okrugu (zapadna provincija). Nema podataka koje to mogao da baci, pretpostavlja se da je to moglo da se desi između 1970. i početka 1990. U Junu 2010. godine zambijska vojska i [[Norveška narodna pomoć]] su očistile ove oblasti, koje pokrivaju ukupnu površinu od 484.000 m² i uništile 22 kasetne bombice tipa [[CB-470]].

'''1973:''' U '''[[Sirija|Siriji]]''' u takozvanom [[Jomkipurski rat|Oktobarskom ratu]], [[izrael]]ska avijacija je gađala trening kampove nevladinih oružanih trupa blizu glavnog grada [[Damask]]a.

'''1975-1991:''' U '''[[Zapadna Sahara|Zapadnoj Sahari]] i [[Mauritanija|Mauritaniji]]''' su [[Maroko|marokanske snage]] zbog spora oko teritorije koristile [[artiljerija|artiljerijsku]] i avio kasetnu municiju protiv nevladinih trupa Narodnog fronta za oslobođenje [[Polisario|Sagija el Amre]] i [[Polisario|Rio de Oro (Polisario)]]. Između 1980 i 1981. godine [[Maroko|Marokansko vazduhoplovstvo]] sprovodi napade na mesta [[Akka]], [[Guelta Zemmour]] i [[Messeid]] koristeći kasetne bombe [[Francuska|francuske]] izrade. Ostaci od kasetnih bombi koji su korišćeni u ovom sukobu su: avio kasetne bombe [[CBU-71]] sa [[BLU-63]] municijom, kao i [[MK-118s]], onda artiljerijske [[M483A1 155 mm]] sa [[M42]] i [[M46]] municijom. Ukupno ima 85 oblasti kontaminiranih od kasetne municije što zauzima prostor od 32,74&nbsp;km². U Mauritaniji su 1990. godine marokanski avioni gađali kasetnim bombama jednu oblast koja je 34 km severno od mesta [[Bir Mogrein]], što je nekih 6 km² kontaminirane površine. Kasetne koje su korišćene u ovom sukobu su BLU-63 kao i MK-118s. [[Maroko]] je između 1979. i 1995. uvezao kasetnu municiju iz SAD i to: 2.994 [[CBU-52]]; 1.752 [[CBU-58]]; 748 CBU-71 i 850 raketnih kasetnih bombi, što sveukupno sadrži oko 2,5 miliona bombica.

'''1978:''' U južnom delu '''[[Liban]]a''' su [[Izrael]]ci takođe koristili dve vrste kasetne municije američke proizvodnje, a to je kontejner [[CBU-58]] koji koristi bombice [[BLU-63]]. Ta vrsta kasetne se poodavne ne proizvodi. A druga korišćena vrsta kasetne u tim sukobima je [[MK-20 Rockeie]] artiljerijske kasetne, a postoji i varijanta za izbacivanje tih kasetnih iz aviona.

'''1979-1989:''' U '''[[Avganistan]]u''' je vojska [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskog Saveza]] bacala avio i raketne kasetne bombe protiv nevladinih snaga, a u tom sukobu su i nevladine snage takođe koristile artiljerijske kasetne ali u manjem obimu. Australijski fotograf [[Džon Rodsted]] je 2002. godine snimio oko 60.000 tona (60 miliona kg) uskladištenih napuštenih sovjetskih kasetnih bombi u oblasti [[Bagram]] u avio bazi izvan [[Kabul]]a. U avgustu 2010. godine je Ministarstvo odbrane obavestilo '''[http://www.the-monitor.org „Monitor“]''' da nema kasetne municije u skladištima i da je „oko 113.196 kasetnih bombi koje sadrže 29.559 kilograma“ starih sovjetskih zaliha uništeno. Ostaje nejasno šta je sa preostalim ogromnim količinama kasetnih bombi koje su pronađene 2002. godine.

'''1982:''' Na '''[[Folklandska ostrva|Folklandskim ostrvima]]''' su britanski avioni Si [[Harijer]] doleteli sa nosača aviona [[HMS Hermes]] i gađali pešadiju [[Argentina|argentinske vojske]] u blizini aerodroma [[Port Stenli]], zatim malu travnatu pistu kod [[Gus Grin]]a, kao i Luku [[Huard]]. Kasetne bombe koje su korišćene su [[BL-755]] i bačeno je 107 kontejnera kasetnih sa 15.729 bombica.

'''1982-1983:''' U '''[[Liban]]u''' su opet [[Izrael]] i [[SAD|Amerika]]  koristili kasetne bombe protiv [[Sirija|sirijskih snaga]] i nevladinih trupa. Jedan od tih događaja dogodio se u decembru 1983. godine gde je mornarička avijacija [[SAD]] bacila 12 kontejnera [[CBU-59]] i 28 raketnih [[MK-20 Rockeie]] kasetnih bombi na protivvazdušnu odbranu sirijskih snaga u blizini [[Bejrut]]a.

'''1983:''' Na '''[[Grenada|Grenadu]]''' su mornarički avioni [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] bacili 21 kontejner kasetnih bombi tokom operacije vazdušne podrške.

[[Datoteka:A-6E Intruder in Operation Praying Mantis DN-SN-89-03126.jpg|thumb|A U.S. Navy [[Grumman A-6 Intruder|Grumman A-6E Intruder]] mornarički avion izbacuje kasetnu municiju CBU-59 preko [[Iran]]skih brodova 1988. godine.]]
'''1984-1988:''' U '''[[Iran]]u''' su [[Irak|Iračani]] 1984. godine u početnoj fazi rata upotrebili avio kasetne bombe. U kasnijim fazama rata koristili su [[Ababil-50]] raketne kasetne bombe, koje su kopija [[M-87 Orkan]]a iz bivše [[Jugoslavija|Jugoslavije]]. Inače [[Irak]] i bivša [[Jugoslavija]] su zajedno vršili istraživanja i proizvodile ovo oružje samo pod različitim nazivima, u bivšoj [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] se zvalo [[M-87 Orkan|Orkan]] a u [[Irak]]u [[Ababil]]. Još jedan od događaja koji se desio u tom periodu a to je da su '''[[SAD]]''' '''1988'''. godine napali mornaričkim avionima brodove [[Iranska revolucionarna garda|Iranske revolucionarne garde]], gađajući ih kasetnim bombama '''MK-20''' <ref> {{ен}} [https://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/mk20.htm MK-20 Rockeye] U početnoj fazi je pravljena kao raketna kasetna, a kasnije je osmišljeno da može i iz aviona da se izbacuje preko kontejnera CBU-59 </ref> u operaciji koja se nazivala [[Bogomoljka]]. Takođe i Iran je koristio kasetne i to njegove vazduhoplovne snage koje su koristile BL755 kasetne bombe gađajući iračke trupe i oklopna vozila. Avioni koji su nosili te bombe su: [[F-5E]], [[F-5F]], [[F-4D]] i [[F-4E]] Fantomi.

'''1986:''' U '''[[Libija|Libiji]]''' su avioni SAD 25. marta bacili [[MK-20]] raketne kasetne na libijske brodove u zalivu [[Sidra]]. Takođe su SAD 14-15. aprila bacili 60 raketnih bombi na aerodrom [[Benina]].

'''1986-1987:''' U '''[[Čad]]u''' su [[Francuska|francuski]] avioni bacili kasetnu municiju na aerodrom [[Vadi Doum]]. U više oblasti Čada pronađena je neeksplodirana municija i to u oblasti blizu mesta [[Faia Largeau]], zatim u oblasti [[Gouro]] (na severoistoku [[Borkou]] regiona ) i u tri severne provincije [[Biltine]] u [[Vadi Fir]]a regionu (severoistočni Čad) istočno od glavnog grada [[Ndžamena]]. [[Libija|Libijske snage]] takođe su koristile kasetnu municiju [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskog porekla]] [[AO-1SCh]], [[PTAB-1.5]] i [[PTAB-2.5]] a ostaci od kasetne municije su pronađeni u oblasti blizu mesta Faia Largeau.

'''1988-1994 i 2016:''' Na '''[[Republika Arcah|Nagorno-Karabah]]u''' u sukobu [[Jermenija|Jermenije]] i [[Azerbejdžan]]a oko sporne teritorije pronađene su kasetne bombe na 162 lokacije, koje zauzimaju površinu od 94 km². To su podaci iz izveštaja iz 2008. godine a pošto je jedan deo teritorije očišćen od kasetnih bombi, prema novijem izveštaju iz marta 2011. procenjeni preostali prostor za čišćenje je 69,5&nbsp;km², na 131 lokaciji. Značajan problem sa ostacima kasetne municije je posebno u [[Askeran]] i [[Martakert]] regionu. Procenjuje se da je 180 kasetnih bombi bačeno na grad [[Stepanakert]]. Vrste kasetne municije koja je pronađene je: [[PTAB-1]], [[ShOAB-0.5]] i [[AO-2.5]]. Izveštaji takođe govore da su kasetne bombe pronađene i na nekim delovima teritorije Azerbejdžana. Posle dužeg primirja ponovo je izbio kratkotrajan rat koji je trajao 4 dana od 1 do 5 aprila 2016. godine,  gde su korišćene artiljerijske kasetne bombe. Ubrzo posle završetka ratnih dejstava već 8 aprila se pristupilo operaciji uništavanja zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombi ispaljenih iz Smerča 9M55K 300 mm <ref> {{ен}} HALO Trust, [https://www.halotrust.org/latest/halo-updates/news/halo-begins-emergency-clearance-in-karabakh/  “HALO Begins Emergency Clearance in Karabakh,”] je služba za vanredne situacije koja je pristupila pronalaženju i uništavanju neeksplodiranih kasetnih bombi </ref>. Posle 10 dana uništeno je oko 200 komada bombi, tipa M095 DPICM, kod sela Nerkin Horatagh i Mokhratagh u blizini grada Martakert na severoistoku Nagorno-Karabaha. '''[[Azerbejdžan]]''' je kasetne ispalio iz raketa Smerč u noći 4. aprila, gde su mediji snimili ostatke dela rakete na jugoistoku okruga '''Hardut''', blizu granice '''Azerbejdžana''' i '''Irana''' <ref> {{ен}} [https://caucasus.liveuamap.com/en/2016/5-april-azerbaijani-cluster-bomb-that-fell-on-nkr-last-night Azerbaijani "cluster bomb" that fell on NKR last night.] Mediji su snimili deo kontejnera od Smercha u kojem su bile kasetne bombe </ref>.

'''1990-1991:''' U '''[[Irak]]u i [[Kuvajt]]u''' su [[SAD]] i njeni saveznici bacili 61.000 kontejnera avio kasetnih bombi, koji sadrže oko 20 miliona bombica. [[Saudijska Arabija]] je u zajedničkoj akciji sa SAD gađala artiljerijskim, kao i avio kasetnim bombama tokom bitke za mesto [[Khafji]]. Tačan broj kasetne municije korišćen iz artiljerijskih i raketnih sistema nije poznat ali se sumnja da je bilo preko 30 miliona podmunicije DPICM. Francusko vazduhoplovstvo je u zalivskom ratu 17. januara 1991. godine<ref> {{fr}} [https://www.pilote-chasse-11ec.com/17-janvier-attaque-terrain-d-al-jaber/ 17. januara 1991. godine Francuzi su gađali kasetnim bombama avio bazu u Kuvajtu Al-Jaber.]</ref>, sa svojim avionima Jaguar tokom borbenih letova bacalo kasetne na [[Kuvajt]]sku avio bazu [[Al-Jaber]], tada još pod iračkom kontrolom, tokom operacije „Daguet”. Takođe su i Britanci učestvovali u tom ratu sa svojim avionima i koristili su svoj arsenal kasetnih bombi. Pouzdano se zna da su njihovi avioni [[Tornado (avion)|Tornado]] koristili kasetni dispenzer stalnog tipa '''[[JP-233]]''', gde je Iračka protivvazdušna odbrana i oborila jedan avion Tornado, prilikom bombardovanja Iračkih aerodromskih pista kasetnim bombama<ref> {{ен}} {{ cite web | url = https://www.amazon.co.uk/dp/000729283X | title = Olujna naredba - general Sir Peter De La Billiere- sakrijte netačne izveštaje u štampi}} </ref><ref> {{ен}} {{cite book|last=Atkinson|first=Rick|title=Krstaški rat: Neispričana priča o ratu u Persijskom zalivu|publisher=Houghton Mifflin|location=Boston|year=1993|isbn=978-0-395-60290-4|page=[https://archive.org/details/crusadeuntoldsto00atki/page/154 154]|url-access=registration|url=https://archive.org/details/crusadeuntoldsto00atki/page/154}}</ref>, мада то Британци неће да признају, тврдећи да је авион пао сам од себе.

'''1991-1995:''' U '''[[Hrvatska|Hrvatskoj]]''' je tokom sukoba početkom 1990-ih godina u zaleđu [[Zadar|Zadra]] kontaminirano od kasetnih bombi oko 9,3&nbsp;km², a procene su da ima oko 5.000 neeksplodirane kasetne municije. Najveća kontaminacija terena u Hrvatskoj je baš u [[Zadar]]skom zaleđu. Takođe su kasetne bombe korišćene 2-3. maja 1995. godine kada su nevladine trupe gađale civilne delove [[Zagreb]]a iz M-87 Orkana. Ovde treba napomenuti da je 12. juna 2007. godine Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju doneo krivičnu presudu na individualnoj osnovi [[Milan Martić|Milanu Martiću]] za granatiranje Zagreba i upotrebu kasetnih bombi tipa M-87 Orkana tokom tog čina, i pri tome pogađanje civilnih objekata. Odluka je doneta na osnovu karakteristika upotrebljenog (veoma nepreciznog) oružja u kombinaciji sa karakteristikama gađanog/pogođenog terena i s time u vidu male verovatnoće pogađanja čak i potencijalnih vojnih ciljeva, kao što su hrvatsko Ministarstvo odbrane ili spoljnih poslova. Tokom granatiranja centra Zagreba 2 i 3. maja 1995. godine poginulo je 7, a povređeno je skoro 200 civila.

'''1992-1994:''' U '''[[Angola|Angoli]]''' u građanskom ratu zbog nepriznavanja izbornih rezultata poražena strana na izborima [[Nacionalna unija za potpunu nezavisnost Angole|UNITA]] na čelu sa opozicionim liderom [[Savimbi]] koji su imali 40 % glasova u odnosu na drugu stranu [[Narodni pokret za oslobođenje Angole|MPLA]] 49 %, je odbila da prihvati izborne rezultate i obnavlja rat tokom koga je došlo do korišćenja nepoznatog broja kasetnih bombi koje su pronađene na mnogim lokacijama. Demineri koji su radili na raščišćavanju kasetnih bombi uništili su ostatke u provinciji [[Huambo]] u blizini mesta [[Caala]] i [[Bailundo]]. To su bile bombe [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetske proizvodnje]] i to: PTAB-2.5 i [[AO-2.5 RT]].

'''1992-1995:''' U '''[[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]]''' [[Vojska Jugoslavije]] i nevladine trupe su iskoristile raspoložive zalihe kasetne municije. U ranoj fazi sukoba avioni Jugoslavije gađali su kasetnim bombama i to [[BL-755]], a u kasnijoj fazi bilo je i raketnih kasetnih iz M-87 Orkana. Avioni [[NATO]]-a su bacili 2 kasetne bombe [[CBU-87 CEM|CBU-87]] u jednom danu, a takođe u nekoliko navrata su i [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanci]] bacili kasetne bombe [[BL-755]]. Istraživanje je pokazalo da je zagađeno 669 oblasti, koje pokrivaju površinu od 12&nbsp;km².

'''1992-1997:''' U '''[[Tadžikistan]]u''' su nepoznate trupe u građanskom ratu koristile kasetne bombe i one su pronađene u gradovima [[Gharm]] i [[Rash Valej]]. Vrste kasetnih koje su pronađene su: ShOAB-0.5 i AO-2.5 RT [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetskog porekla]].

'''1994-1996:''' U '''[[Čečenija|Čečeniji]]''' su [[Rusija|Ruske snage]] koristile kasetne bombe protiv nevladinih trupa. Jedan od tih napada dogodio se 3. januara 1995. godine u kojem su ruski borbeni avioni u više navrata bombardovali čečenski grad '''Šali''' sa kasetnim bombama. Navodno je tog dana u nekoliko napada u i oko grada Šalija bačeno ukupno 18 kasetnih bombi. Bombe su pogodile pijacu, benzinsku pumpu <ref> {{ен}} [https://www.hrw.org/reports/1995/Russia1.htm Russia: Three Months of War in Chechnya], [[Human Rights Watch]], February 1995</ref>, školu kao i bolnicu u kojoj su se lečili civili kao i ruski ratni zarobljenici <ref> {{ен}} [https://www.nytimes.com/1995/01/05/world/yeltsin-orders-bombing-halt-on-rebel-city.html?pagewanted=all Yeltsin Orders Bombing Halt On Rebel City], ''[[The New York Times]]'', January 5, 1995</ref><ref> {{ен}} [http://www.newsweek.com/id/106871 'These People Can Never Be Pacified': A Report From The Besieged City, Where Russian Bombs Haven't Dented Chechen Resolve], ''[[Newsweek]]'', Jan 16, 1995</ref>. Prema nekim izveštajima najmanje 55 ljudi je poginulo uključujući i pet medicinskih radnika, a 186 je ranjeno.

'''1996-1999:''' U '''[[Sudan]]u''' su vladine trupe gađale južni deo Sudana avio kasetnim bombama [[čile]]anske proizvodnje [[PM-1]]. U južnom Sudanu je kontaminirano 519 lokacija. Ostaci od kasetne municije pronađeni su u naseljima, na poljoprivrednom zemljištu, pašnjacima, rekama i potocima, na padinama brda, u pustinjskim oblastima, kao i oko bivše vojne kasarne. U avgustu '''1998'''. godine  su američke snage gađale sa svojih brodova i podmornica fabriku u [[Kartum]]u gde su ispalili 66 [[TLAM-D Block 3]] krstareće rakete, od kojih svaka sadrži 166 [[BLU-97]] bombica.

'''1997:''' U '''[[Sijera Leone]]''' su nigerijski mirovnjaci upotrebili [[BLG-66 Beluga]] bombe ([[Francuska|Francuske proizvodnje]] ) na istoku grada [[Kenem]]a, kao i na mesto [[Lokosama]], blizu [[Port Loko]].

'''1988:''' U '''Avganistanu''' su američke snage gađale kasetnim bombama nevladine trupe u trening kampu.

'''1998:''' U '''[[Kolumbija|Kolumbiji]]''' je došlo do očigledne upotrebe kasetne municije od strane Kolumbijskih vazduhoplovnih snaga u '''Santa Domingu''' u opštini Tame (Arauca). Jedan od tih događaja gde je upotrebljena kasetna municija odigrao se 13. decembra 1998. godine, u kojoj je poginulo 17, a 27 ljudi je ranjeno. Korišćene su stare kasetne bombe  '''AN-M1A2''' američkog porekla iz Drugog  svetskog rata gde je svaka bomba bila teška oko 20 kilograma. Dugo se vodila polemika da li se te bombe mogu kvalifikovati kao kasetne bombe. Zbog toga je pokrenuta tužba  pred međunarodnim Američkim sudom za ljudska prava gde je u decembru 2012. godine, objavljena presuda kojom se potvrđuje da su kolumbijske vazduhoplovne snage koristile kasetnu bombu '''AN-M1A2''', za koju su rekli da zadovoljava definiciju kasetne municije. Sud je takođe utvrdio da Kolumbija mora da pruži pomoć nastradalim žrtvama u skladu sa svojim mogućnostima koje proističu iz obaveza Konvencije o kasetnoj municiji, koja je usvojena u '''[[UN]]'''-u 2010. godine <ref> {{ен}} Los Angeles Times, 17 March 2002., [https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2002-mar-17-mn-33272-story.html  “A Colombian Town Caught in a Cross-Fire,”] novinska agencija je opisala u svome članku ceo događaj korišćenje kesetnih bombi i stradalih civila </ref>. U novembru 2017. godine Vrhovni sud Kolumbije potvrdio je ovu odluku Američkog suda.

'''1998-2000:''' U sukobu između '''[[Etiopija|Etiopije]] i [[Eritreja|Eritreje]]''' zbog graničnog spora došlo je do korišćenja avio kasetnih bombi. [[Eritreja]] ih je bacala po aerodrumu [[Mekele]] i školi, dok je [[Etiopija]] gađala aerodrom [[Asmara]] i mesto [[Gas-Barka]] u zapadnoj pokrajini Eritreje. Ostaci od kasetne municije nam ukazuju da su korišćeni tipovi: BL-755 britanske proizvodnje, [[M20G]] [[Grčka|grčkog porekla]], kao i PTAB-2.5 [[Rusija|ruskog porekla]].

'''1998-2003:''' U ''' [[Demokratska Republika Kongo|DR Kongu]]''' u takozvanom [[Drugi kongoanski rat|Drugom kongoanskom ratu]] je učestvovalo 8 afričkih zemalja i oko 25 naoružanih grupa, tako da je to bio najveći afrički rat posle II svetskog rata. U tom sukobu su upotrebljene kasetne bombe BL-755 britanske proizvodnje, BLU-63 [[Sjedinjene Američke Države|američke proizvodnje]], i PM-1. Vazduhoplovstvo Zimbabvea je koristilo kasetne '''[[BL-755]]s''', protiv Ruande, Ugande i pobunjeničkih snaga Konga tokom ranih faza rata, u znak podrške lidera Konga [[Loran Kabila|Laurent Kabila]]. Ostaci kasetne municije pronađeni su u provincijama [[Ekuateur]], [[Katangu]], [[Maniem]]a i pokrajini [[Orientale]], a postoji sumnja da ih ima i u provinciji severni Kiv. Zbog složenosti samog sukoba i učestvovanja dosta zemalja kao i naoružanih grupa, ne zna se tačno ko je sve upotrebljavao tu municiju. Prema nepotpunim izveštajima, broj žrtava od ostataka kasetne municije je najmanje 207 i to od 1964. do kraja 2010. godine.

[[Datoteka:BLU-97.jpg|thumb|Najveći broj kasetnih bombi bačenih na [[Niš]], pao je na ovaj prostor [[Aerodrom Konstantin Veliki|Niškog aerodroma]]; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119.]]
'''1999:''' '''[[Savezna Republika Jugoslavija|Jugoslaviju]]''' (koju su tada činile [[Srbija]] sa autonomnom pokrajinom [[Kosovo i Metohija|Kosovo]] i [[Crna Gora]] ) su NATO snage [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]] i [[Holandija|Holandije]] bacile 1.765 kontejnera sa 295.000 bombica, od kojih se procenjuje da 33 hiljade nije eksplodiralo i da zauzimaju površinu od oko 31&nbsp;km², dok je u 2008. godini istraživanje [[Norveška Narodna Pomoć|Norveške narodne pomoći]] (NPA) kao i srpskog Centra za uklanjanje mina ([[SMAC]]) potvrdilo da je još ostalo kontaminirano 290 oblasti, koje zauzimaju prostor od 14,9&nbsp;km². Vrste kasetne municije koje su korišćene su: BLU-97, BL-755 ([[MK-1]] i [[MK-4]]), MK-118 kao i [[BLU-114B]] koja u sebi ima grafitna vlakna, koja služe za prekid protoka električne energije na centralama ili dalekovodima. Prema podacima nevladine organizacije [[Landmine Action]] skoro 8.500 kasetne podmunicije je bilo bačeno bez cilja i upotrebne svrhe. Do sada evidentirani broj žrtava kasetnih bombi u [[Srbija|Srbiji]] (poginulih i teško povređenih) je 191 osoba (bez [[Kosovo i Metohija|Kosova]]). Poginulo je 31 lice (16,2 %), ranjeno je 160 lica (83,8 %), a 62,5 % žrtava čine muškarci i dečaci mlađi od 19 godina. Takođe se ocenjuje da kontaminirane površine čini isključivo obradivo zemljište (polja, šume, vinogradi…) kao i da je 84 % žrtava od kasetnih bombi od ukupnog broja žrtava utvrđeno u prvoj godini posle završetka oružanih sukoba. Opasnost od neeksplodirane kasetne municije nije ravnomerno raspoređena na teritoriji [[Srbija|Srbije]]. Ovom opasnošću je pogođeno 28 mesnih zajednica iz 16 različitih opština. Ukupno je ovim problemom pogođeno 12 od 30 okruga Republike Srbije (bez procene opasnosti za područje [[Kosovo i Metohija|Kosova i Metohije]]). U pogođenim mesnim zajednicama živi oko 162.000 stanovnika. Prema sadašnjim procenama 88.000 stanovnika živi u neposrednoj blizini sumnjive površine, te se može smatrati da su izloženi svakodnevnom riziku. U martu 2011. godine, kosovski centar za uklanjanje mina prijavio je 48 oblasti koje su kontaminirane od neeksplodirane kasetne municije i još šest sumnjivih područja. Prema podacima Instituta [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenih nacija]] za razoružavanje ([[UNIDIR]]), na pograničnom prostoru sa [[Albanija|Albanijom]], naročito u regionu [[Kukes|Kukeš]], kao i u još nekim delovima prigraničnog pojasa pronađeni su ostaci kasetnih bombi. Neeksplodirana podmunicija je na teritoriji [[Albanija|Albanije]] izazvala skoro 300 žrtava, od kojih je više od 40 smrtnih slučajeva. Najviše žrtava u pojedinačnim napadima [[NATO|NATO-a]] bilo je 7. i 12. maja 1999. godine, kada je na grad [[Niš]] bačeno ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi. Tada je ubijeno 15 osoba, a više desetina je ranjeno (od toga 8 je teško povređeno), oštećeno je 120 stambenih objekata, uništeno je 47 putničkih automobila a 15 automobila je oštećeno. Kasetne bombe u Nišu su izbacili holandski avioni [[F-16 Fajting falkon|F-16]]. Drugi veliki incident u pojedinačnim napadima sa velikim brojem žrtava desio se 13. maja 1999. godine, kada su NATO avioni sa 8 kasetnih bombi pogodili jednu izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koja se vraćala svojim kućama kod sela [[Korisa]] u blizini grada [[Prizren]]a, a 65 km jugozapadno od [[Priština|Prištine]]. Tom prilikom je ubijeno preko 100 kosovskih Albanaca izbeglica, većinom žena, dece kao i starijih i iznemoglih osoba, a bio je i veliki broj ranjenih. NATO snage su priznale da su koristile kasetne bombe u ovoj akciji. Organizacija za ljudska prava ([[Human Rights Watch]]), je 13. maja 1999. godine poslala pismo generalnom sekretaru NATO-a [[Havijer Solana|Havijeru Solani]] ({{jez-šp|Francisco Javier Solana Madariaga}}), naglašavajući „ozbiljnu zabrinutost zbog toga što NATO pogađa civile, kao i civilne ustanove“, računajući bolnice, elektrane, medijske ustanove i fabrike koje nisu vezane za vojnu proizvodnju. Takođe je i [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britansko]] vazduhoplovstvo za vreme [[NATO]] agresije bacalo kasetne bombe '''[[RBL-755]]'''. Naročito je bilo izraženo u pograničnim područjima i na većem delu teritorije [[Kosovo|Kosova]]. Za vreme tih operacija ukupno je bačeno 531 kasetna bomba [[RBL-755]], (starije verzije [[BL-755]] nisu bacane). Njihovi ciljevi su bili aerodrom, onda tenkovi, artiljerija, a takođe i mesta okupljanja i kolone vozila, a takođe i sama vojska. [[RAF]] je prvi put to koristio 6. aprila protiv konvoja vojnih vozila i tenkova, a takođe i sledećih nekoliko dana ponovio je napade, gde su bila grupisana vozila. Dana 14. aprila je gađano skladište goriva kod Prištine, a 17 i 18. aprila su korišćene za napade na srpske specijalne snage. Najveća upotreba [[RBL-755]] bila je 5. maja kada je upotrebljeno protiv srpskih lako oklopljenih vozila i gađana je artiljerija sa ukupno 32 kontejnera tih bombi. RBL-755 su korišćeni praktično za čitavo razdoblje sukoba. Posle završetka tog rata u analizi učinka kasetnih bombica [[RAF]] vazduhohoplovne snage Britanije su izrazili veliko nezadovoljstvo, zato što je učinak kasetnih bio katastrofalno loš, jer je imao samo 5% kvalitetnog učinka na terenu dejstva kasetne.

'''2001-2002:''' U '''Avganistanu''' u periodu od oktobra 2001. i početka 2002. godine avioni SAD su tokom 232 napada na lokacijama širom zemlje bacili 1.228 kasetnih bombi, koje su sadržale 248.056 bombica. Takođe veliku opasnost čine ostaci kasetne municije bačene su još od strane sovjetskih snaga tokom prethodnog rata, tako da su demineri prilikom čišćenja nailazili na kasetne bombe SAD kao i na [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetske]]. Procenjeno je da je 24 oblasti kontaminirano od kasetnih bombi. U Avganistanu je zabeležena najmanje 771 žrtva od kasetne municije.

[[Datoteka:Defense.gov News Photo 971111-N-6939M-303.jpg|desno|220px|thumb|Američke mornarički avion [[F/A-18]]C poleteo je sa [[Nosač aviona Nimic (CVN-68)|nosača aviona Nimic]] u misiju bombardovanja južnog dela [[Irak]]a. Između ostalog oružja, avion je nosio kasetne bombe [[CBU-100]].]]

'''2003-2006:''' U '''Iraku''' su SAD i [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] tokom 3 nedelje ratnih dejstava bacile oko 13.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 1,8 do 2 miliona bombica. U jednom incidentu 7. aprila 2003. godine NATO snage su gađale [[Bagdad]] i mnogo bombica je ostalo neeksplodirano pri udaru usled koga je došlo do velikog broja žrtava od kasetnih bombi. Kasetne bombe su pronađene na mnogim lokacijama a jedan izveštaj iz 2004. godine nam govori da je glavni auto-put između Kuvajta i [[Basra|Basre]] bio meta teškog napada kasetnim bombama, a ova municija intenzivno je korišćena i oko Basre, [[Nasiriiah]] kao i na prilaznim putevima Bagdadu. Kontaminirano je 2.200 lokacija duž reka [[Eufrat]] i [[Tigar (reka)|Tigar]]. Procenjuje se da je od 1991. godine bilo između 5.500 i 8.000 žrtava kasetne municije, uključujući i gubitke koji su se desili tokom napada, a četvrtinu žrtava čine deca. Kasetne bombe koje su korišćene u ovim sukobima su: [[BLU-97]], [[BLU-63]] američke proizvodnje, kaо i [[BL-755]] Britanske proizvodnje.

'''2006''': U '''[[Liban]]'''u su [[izrael]]ske trupe u julu i avgustu gađale kasetnim bombama južni deo [[Liban]]a. '''[[Hezbolah]]''' koji se bori na strani Libana je isprovocirao [[Izrael]] i ispalio artiljerijske kasetne bombe kineske proizvodnje od 122 mm, na izraelske civilne ciljeve tokom rata 2006. godine. Na Izraelska mesta je ispaljeno 113 raketa sa 4.407 kasetnih bombica, gde su najviše nastradala mesta [[Kiriat Motzkin]], [[Naharia]], [[Karmiel]], [[Maghar]] i [[Safsuf]]. To je na neki način isprovociralo [[Izrael]], gde je u zadnja 3 dana sukoba bacio ogromnu količinu kasetnih bombi na [[Hezbolah]] u južnom Libanu. Prema procenama [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]] Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo tokom zadnja 3 dana sukoba, a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i to je izazvalo nesagledivu humanitarnu opasnost za mnoge žitelje tog područja, kao i dugotrajnu ekonomsku krizu u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku jer su ovakve bombe bacane na oblasti naseljene pretežno civilima. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno, a u prvoj godini mira je bilo više od 200 civilnih žrtava. Prema izveštaju iz maja 2011. godine, u preko 758 područja zemljište je kontaminirano od kasetne municije, na ukupnoj površini od oko 18,1&nbsp;km².

'''2008:''' U '''[[Gruzija|Gruziji]]''' 12. avgusta 2008. [[Rusija|Rusi]] su bacili nekoliko tipova kasetnih bombi na grad [[Gori]], a isto tako su ih [[Gruzija|gruzijske trupe]] koristile, što su kasnije i zvanično priznali. U tom sukobu najmanje 11 je poginulo, a ukupan broj žrtava je bio najmanje 70. [[Gruzija]] je koristila kasetne bombe i u sukobu sa nepriznatom državom [[Abhazija|Abhazijom]], koja se otcepila od Gruzije 1992. godine. Gruzijske snage su koristile kasetne bombe u dolini Kodor i tvrdi se da je Gruzija ispalila veliki broj kasetne municije M85 municije iz [[LAR-160]] raketnih kasetnih izraelskog porekla. Zabeležen je veliki broj neeksplodiranih kasetnih bombi u području na kome su se vodile borbe a korišćeno je više vrsta kasetnih bombi u Gruziji i [[Abhazija|Abhaziji]] i to su: avio kasetne [[AO-2.5 RTM]], raketne [[9N210]], kao i [[M-85]] municijom iz [[LAR-160 mm]] raketnih kasetnih Izraelske proizvodnje, a prema izveštajima kupljene su od Izraela 2007. godine.

'''2009-2018:''' U '''[[Jemen]]u''' su SAD 17. decembra 2009. godine bacile najmanje pet podmorničkih krstarećih raketa [[TLAM-D]] sa 166 bombica BLU-97 na jedan kamp za obuku u al-Ma'jalah u južnom Jemenu. U napadu je ubijeno 55 ljudi, uključujući i 41 civila. Pošto nisu odmah počeli sa čišćenjem zaostalih kasetnih bombi u tom kampu je do 2013. godine smrtno stradalo 4, a teže i lakše ranjenih je bilo 13 civila. U 2014. i 2015. godini je došlo opet do korišćenja kasetnih bombi, a koristile su ih najverovatnije sve strane u ovom sukobu i to vladine snage Jemena i snage koje su se borile protiv njih a to je koalicija zemalja na čelu sa [[Saudijska Arabija|Saudijskom Arabijom]], a u toj koaliciji su još bile zemlje [[Bahrein]], [[Egipat]], [[Jordan]], Kuvajt, Maroko, [[Katar]], Sudan i [[Ujedinjeni Arapski Emirati]]. Kasetne bombe koje su korišćene u sukobima su: BLU-97, BLU-61 kao i ([[DPICM]]) američkog porekla, kao i [[RBK-250-275 AO-1SCh]] sovjetskog porekla. Koalicija je u periodu od 2015–2017 predvođena Saudijskom Arabijom izvela vojnu operaciju u Jemenu protiv snaga '''[[Ansar Alah|Ansara Alaha]]''', poznatih kao oružana grupa '''[[Huti (Jemen)|Huti]]'''. Koalicija je koristila avio kasetnu municiju u naseljenim oblastima i u tim napadima je došlo do civilnim žrtvama kao i do velike štete nanete civilnim objektima. I u 2018. godini je bilo 23 napada sa kasetnim bombama ali ih je teško dokazati zbog nemogućnost prisustva izveštača sa terena. Korišćenje kasetnih u tim sukobima u periodu od 2015-2017 su BLU-63, BLU-97, BLU-108 Američke proizvodnje, kao i BL-755 Britanske proizvodnje<ref name="independent1"> {{ен}} {{cite news|author=Tom Peck |url=https://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/british-made-cluster-bomb-found-in-yemeni-village-targeted-by-saudi-led-coalition-a7042626.html |title=British-made cluster bomb found in Yemeni village targeted by Saudi-led coalition &#124; Middle East &#124; News |newspaper=[[The Independent]] |date= |accessdate=2016-05-24}}</ref><ref name="guardian1"> {{ен}} {{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2016/dec/19/saudi-arabia-admits-use-uk-made-cluster-bombs-yemen |title=Saudi Arabia admits it did use UK-made cluster bombs in Yemen |newspaper=[[The Guardian]] |accessdate=2016-12-19}}</ref>. I u 2018. godini je bilo 23 napada sa kasetnim bombama ali ih je teško dokazati zbog nemogućnost prisustva izveštača sa terena. Korišćenje kasetnih u tim sukobima u periodu od 2015-2017 su '''[[BLU-63]]''', '''[[BLU-97]]''', '''[[BLU-108]]''' Američke proizvodnje, kao i '''[[BL-755]]''' Britanske proizvodnje. Nakon izveštaja o velikoj civilnoj šteti u Jemenu u maju 2016. godine, Obamina administracija je obustavila izvoz američke kasetne municije u Saudijsku Arabiju. Takođe oštro je protestovala i Velika Britanija tako da se decembra 2016. godine, Saudijska Arabija obavezala da će prestati da koristi sve kasetne koje su proizvedene u Britaniji. Inače Velika Britanija je potpisnica sporazuma o zabrani kasetne municije, što daje na značaju o pravilnoj i korektnoj primeni tog sporazuma. To sve nije omelo Koaliciju na čelu sa Saudijcima da nastave da koriste ovog puta raketnu kasetnu municiju '''[[ASTROS II]]''' Brazilske proizvodnje <ref> {{ен}} [http://www.the-monitor.org/en-gb/reports/2019/yemen/cluster-munition-ban-policy.aspx “Yemen: Brazil-Made Cluster Munitions Harm Civilians,”] 23 December 2016</ref> <ref> {{ен}} [https://www.amnesty.org/en/latest/news/2017/03/yemen-saudi-arabia-led-coalition-uses-banned-brazilian-cluster-munitions-on-residential-areas/ “Yemen: Saudi Arabia-led coalition uses banned Brazilian cluster munitions on residential areas,”] 9 March 2017</ref> <ref> {{ен}} [https://www.hrw.org/news/2017/03/17/yemen-cluster-munitions-wound-children “Yemen: Cluster Munitions Wound Children,”] 17 March 2017</ref>.

'''2011:''' U '''Kambodži''' je između 4. i 7. februara 2011. godine u spornom delu pojasa sa Tajlandom izbio sukob između te dve zemlje, koji je kratko potrajao. Sukob se dogodio na teritoriji [[Kambodža|Kambodže]] pod zaštitom [[Unesko|UNESKO]], u blizini hrama [[Preah Vihear]], gde su tajlandski vojnici bacili nekoliko vrsta kasetne municije i to su: [[M35]], M42, M46 i M-85. Kontaminirana teritorija zahvaćena ovim sukobom je na površini od oko 1,5&nbsp;km² i dovodi u opasnost četiri sela a broj ugroženih osoba je između 5.000 i 10.000. Tajlandski ambasador je 5. aprila u [[UN]]-u [[Ženeva|Ženevi]] potvrdio da su korišćene kasetne bombe. Ovo je bila prva upotreba kasetnih bombi od 2008. godine, od stupanja na snagu konvencije o zabrani kasetnih bombi. Konvencija je zvanično stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine.

'''2011-2015:''' U '''Sudanu''' je korišćena kasetna municija najverovatnije od strane oružanih snaga Sudana od 2011. godine u gradovima Troji i Ongolo, koji su blizu granice [[Južni Sudan|Južnog Sudana]]. U tom građanskom ratu od sredine 2011. godine između Sudanske Narodno oslobodilačke armije Severa (SPLM-N) i oružanih snaga Sudana korišćene su kasetne bombe [[RBK-500]] [[AO-2.5RT]] sovjetske proizvodnje, kao i [[Type-81]] kineske proizvodnje. Dokazano je iz više nezavisnih izvora da su korišćene kasetne bombe u blizini ovih gradova, nema zvanične potvrde ko ih je koristio ali osnovano se sumnja da su ih koristile vladine snage Sudana, jer ih inače i imaju u svojim skladištima. Kasetnu municiju su ponovo koristile sudanske vazduhoplovne snage u februaru, martu i u maju 2015. godine, u planinama Nuba (Južni Kordofan).  U 2015. godini najmanje 23 kasetne bombe bačene su u okrugu '''Delami''', '''Umdorein''' i '''Alburam''' (Tobo). Zbog ratova koji su se dešavali u tom području raseljeno je oko 1,7 miliona ljudi, a to je otprilike polovina stanovništva dveju država <ref> {{ен}} Sudan Consortium, [https://www.halotrust.http://www.the-monitor.org/en-gb/reports/2019/sudan/cluster-munition-ban-policy.aspxorg/latest/halo-updates/news/halo-begins-emergency-clearance-in-karabakh/  “Human Rights Violations in Southern Kordofan and Blue Nile: 2015 in Review,”] {{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} izveštaj '''[[Hjuman rajts voč]]-a''' iz 2016. godine o korišćenju kasetnih bombi </ref>.

'''2011-2019:''' U '''Libiji''' je 2011. godine izbio sukob između vladinih i nevladinih snaga koje su bile potpomognute NATO alijansom iz vazduha, u cilju svrgavanja sa vlasti [[Muamer el Gadafi|Moamera el Gadafija]] ({{jez-ar|معمر القذافي}}; {{jez-engl|Muammar Mohammed Abu Minyar al-Gaddafi}}). Sukobi su trajali nekoliko meseci i došlo je do upotrebe kasetnih bombi u noći 14. aprila 2011. godine, a pronađeni su ostaci na 3 lokacije u [[Ajabiya]], onda u gradskoj četvrti u zapadnom delu grada [[Misurata|Misrate]], kao i u [[Nafuza]] u blizini planina Jadu i Zintan. Kasetne bombe upotrebljene od libijskih snaga su minobacački projektili [[MAT-120]] [[Španija|španske proizvodnje]] od kojih svaki sadrži 21 bombicu. Oznake na ostacima projektila kasetnih bombi nam pokazuju da su proizvedene 2007. godine, a poznato je da je [[Libija]] kupovala kasetne bombe od [[Španija|Španije]] u periodu od 2006. do 2008. godine. Nije bilo dokaza korišćenja kasetne municije 2011. godine u Libiji od strane NATO-a, uključujući i Sjedinjene Države (SAD). U svom formalnom odgovoru UN-u komisiji za rasprave o Libiji, NATO je potvrdio da nisu koristili kasetnu municiju u operacijama u Libiji. Kasetna municija se ponovo koristila u najmanje dva slučaja između decembra 2014 i marta 2015. godine, u [[Sirt]]u i [[Bin Jawad]]y. Tokom '''2016'''. i '''2017'''. godine nastavili su da se pojavljuju podaci koji ukazuju na to da su snage Libijske nacionalne armije koristile kasetnu municiju. U maju '''2019'''. godine snage '''LNA''' odane generalu '''Haftaru''' optužene su za upotrebu kasetnih bombi '''RBK-250''' u napadima na '''[[Tripoli]]''' i oko njega <ref> {{ен}} Libya Herald, 20 June 2019, [https://www.libyaherald.com/2019/06/20/tripoli-forces-claim-successes-and-accuse-hafter-of-using-cluster-bombs-and-internationally-banned-phosphorus-bombs/  “Tripoli forces claim successes and accuse Hafter of using cluster bombs and internationally banned phosphorus bombs,” ] izveštaj o korišćenju kasetnih bombi od strane generala '''Haftara''' i njegovih '''LNA''' snaga. </ref>. [[Egipat]] i [[Ujedinjeni Arapski Emirati]] (UAE) pružaju vazdušnu podršku snagama [[Kalif Haftar|Kalifa Haftara]], pa postoji osnovana sumnja da su i oni koristili kasetne u tim napadima, tim pre što ih imaju u svojim skladištima a i nisu pristupili Konvenciji o zabrani kasetnih bombi.

'''2012-2019:''' U '''Siriji''' u građanskom ratu od sredine 2012 do jula 2019 su korišćene kasetne u više od 700 odvojenih napada. Korišćeno je više vrsta kasetne municije u julu 2012 korišćeno je [[RBK-250-275]] - 150 AO-1SCh, onda u avgustu 2012 korišćeno je [[RBK-250]] - 30 [[PTAB-2.5M]], zatim u decembru 2012 je korišćeno 122 mm [[SAKR]], onda u martu 2013 je korišćeno RBK-500 - 565 ShOAB-0.5, onda u maju 2013 je korišćeno [[BKF]] - 96 [[PTAB-2.5KO]], onda u junu 2013 je korišćeno AO-2.5RT, u februaru 2014 je korišćeno [[9M55K]] 300 mm - 72 [[9N235]] kao i [[9M27K]]-series 220 mm, i u aprilu 2014 je korišćeno [[“ZP-39” DPICM]]. I u 2015. godini su korišćene kasetne bombe, uglavnom od strane vladinih snaga. Od jula 2017. do jula 2019. godine bilo je oko 70 odvojenih napada kasetnom municijom. Opseg upotrebe kasetne municije bio je sigurno mnogo veći, jer su mnogi napadi verovatno ostali neprimećeni, zato što posmatrači nisu mogli da dođu do dokaza zbog građanskog rata u toj zemlji. Treba pomenuti dva napada kasetnom municijom 19. i 23. maja 2019. gde je za te napade korišćena [[9N235]] artiljerijska kasetna municija u Idlibu, u kojoj je ubijeno najmanje 13 civila, uključujući troje dece. Sirijska organizacija za ljudska prava identifikovala je najmanje 43 napada kasetnom municijom u prvoj polovini 2019. godine, gotovo svi su bili u oblasti Idliba <ref> {{ен}} Syria Network for Human Rights, [http://sn4hr.org/wp-content/pdf/english/The_Most_Notable_Human_Rights_Violations_in_Syria_in_the_First_Half_of_2019_en.pdf “Notable human rights violations in Syria in the first half of 2019: Nearly 43 cluster munition attacks,”] 4 July 2019. Izveštaj o korišćenju kasetne municije i stradanja civila u Idlibu </ref>.

'''2013-2015:''' U severnoj '''[[Uganda|Ugandi]]''' blizu tadašnje [[Sudan]]ske granice su pronađene kasetne bombe RBK-250-275 AO-1SCh koje su korišćene u prošlosti tokom višegodišnjih borbi između pobunjeničke vojske ('''[[LRA]]''') i ugandske vojske. Nije jasno ko je koristio kasetnu municiju ili tačno kada ili koliko municije je korišćeno. Uganda je u nekoliko navrata negirala da su njene oružane snage koristile kasetnu municiju i rekli su  da je [[LRA]] odgovorna za to. Uganda je takođe negirala da je koristila kasetne bombe u Južnom Sudanu početkom 2014. godine, kada je pružala vazdušnu podršku vladi Južnog Sudana protiv opozicionih snaga. U februaru 2014. pojavili su se dokazi koji pokazuju da je u periodu od sredine decembra 2013. kasetna municija korišćena van glavnog grada Bora, u državi Jonglei, tokom sukoba opozicionih snaga Južnog Sudana ([[LRA]]) i vojske Sudana ([[SPLA]]), uz vazdušnu podršku Ugande. Ostaci najmanje osam kasetnih bombi RBK-250-275 i nepoznate količine neeksplodirane kasetne municije AO-1SCh pronađeni su u blizini glavnog puta, 16 kilometara južno od grada Bora, na području za koje se ranije nije znalo da je kontaminirano. Sve strane u sukobu Sudan, Južni Sudan i Uganda su negirale upotrebu kasetne municije i pored evidentnih materijalnih dokaza. Savet bezbednosti '''[[UN]]-a''' jednoglasno je usvojio rezoluciju '''2155''' koja je sa ozbiljnom zabrinutošću konstatovala - neselektivnu upotrebu kasetne municije u državi '''Jonglei''' u februaru 2014. godine i pozvala sve strane da se suzdrže od upotrebe kasetne municije u budućnosti.

'''2014-2015:''' U istočnom delu '''[[Ukrajina|Ukrajine]]''' u građanskom ratu korišćene su kasetne bombe na dve lokacije i to: 3. jula 2014 pronađene su neeksplodirane kasetne bombe kod Kramatorska i to ostaci od 300 mm 9M55K i 9N235 ispaljeni iz [[9K58 Smerch]], koji ima domet oko 90 km. U blizini Slavjanska 11. jula pronađeni su ostaci od 220 mm 9M27K - 9N210 i 9N235 ispaljeni iz [[9K57 Uragan]] koji ima domet oko 35 km. Nema zvaničnih potvrde ko je koristio kasetne bombe ali osnovano se sumnja da su ga koristile Ukrajinske vladine snage jer se nisu ni potrudili da demantuju te optužbe. Kasetna bombe su opet korišćene u oktobru 2014. godine od strane Ukrajinskih vladinih snaga, kao i u januaru i februaru 2015. godine, gde su obadve strane koristile kasetne bombe.

== Konvencija o kasetnim bombama i kako je došlo do nje ==
[[Datoteka:Cluster Munitions Convention.svg|thumb|right|350p|Potpisnici konvencije o zabrani kasetnih bombi
{{leftlegend|purple|Potpisali i ratifikovali konvenciju}}
{{leftlegend|#0ff|Potpisnici konvencije}}]]
Počeci borbe protiv ovog oružja i isticanja koliko je ono nehumano potiču još iz davne 1973. godine, kada je završen rat u [[Indokina|Indokini]] i kada su obelodanjene nesagledive posledice nastale od velikog broja neeksplodiranih kasetnih bombi i izneti podaci o velikom broju stradalih civila u tim sukobima. Vlada [[Švajcarska|Švajcarske]] i Međunarodni crveni krst organizuju u februaru 1974. godine međunarodnu konferenciju sa ciljem da se ustanove pravne restrikcije za korišćenje vrsta oružja sa nesagledivim i neproporcionalnim humanitarnim posledicama. Na toj konferenciji, [[Egipat]], [[Meksiko]], [[Norveška]], [[Sudan]], [[Švedska]], [[Švajcarska]] kao i [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslavija]] predstavljaju radni dokumenat, na osnovu kojeg bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. { Ovde treba pomenuti M. Krepona koji je 1974. godine opisivao nesagledive posledice korišćenja kasetnih bombi povodom analize spoljne i bezbednosne politike [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], kao i procesa odobravanja razvoja i zakupa te vrste naoružanja od strane državnih institucija i najviših državnih organa i vojnog vrha. (Krepon, M. (1974) Weapons Potentially Inhumane: The Case of Cluster Bombs. Foreign Affairs, 52(3), pp. 595-611)}. Pošto sadržaj radnog dokumenta nije uvršten u protokole [[Ženevske konvencije|Ženevskih Konvencija]] u 1977. godini. njegovi argumenti korišćeni su u dalje svrhe utvrđivanja Konvencije o konvencionalnom naoružanju iz 1980. godine. Ipak, ni u tom dokumentu kasetne bombe kao specifična vrsta naoružanja nisu se pojavile.

Humanitarno pravo ostavlja veliku pravnu prazninu, prvenstveno u vezi sa upotrebom kasetnih bombi, po kojoj države nisu obavezane konkretnim pravnim instrumentima da preispitaju legalnost i način korišćena tog oružja. Principi međunarodnog humanitarnog prava koji proizlaze iz [[Ženevske konvencije|Ženevskih konvencija]] su uz to previše apstraktni da bi mogli da vrše ozbiljan političko/pravni pritisak i time spreče upotrebu kasetnih bombi u budućnosti.

Izgleda da je moralo da se čeka više od 20 godina da bi se opet neka kampanja pokrenula protiv kasetnih bombi a povod je bio kada je 2006. godine izbio sukob između [[Liban]]a i [[Izrael]]a. Tada su [[Izrael|izraelske trupe]] gađale kasetnim bombama [[Hezbolah]]. Prema procenama [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]], Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo u zadnja 3 dana sukoba a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i time je izazivana nesaglediva humanitarna opasnost za mnoge žitelje tog područja kao i dugotrajna ekonomska kriza u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno. Izrael je tada oštro kritikovan jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene pretežno civilima. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku i prema gledištu mnogih diplomata, bila je glavni podsticaj na međunarodnom planu da se ponovo intenzivira rasprava o kasetnim bombama.

Na osnovu slabog međunarodnog pravnog konteksta po pitanju kasetnih bombi i ponovnog neuspeha [[CCW]] pod okriljem [[UN]] u svojoj trećoj revizionoj konferenciji u novembru 2006. godine da pregovorima postignu sporazum o zabrani kasetne municije i nakon nesagledivih posledica korišćenja kasetnih bombi od strane Izraela tokom bombardovanja Libana u avgustu 2006. godine, vlada [[Norveška|Norveške]] <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Oslo proces] - WHAT IS THE OSLO PROCESS?</ref> je novembra 2006. godine predstavila svoj plan i sazvala konferenciju u februaru 2007. godine u [[Oslo|Oslu]], na kojoj je pokrenula inicijativu da se međunarodni pregovarački forum u svrhu pronalaženja rešenja po pitanju pre svega produkcije i korišćenja kasetnih bombi prenese na drugi neformalni pregovarački kolosek (paralelno i komplementarno sa zvaničnim naporima pod okriljem UN) koji bi obuhvatao države zainteresovane za pronalaženje rešenja sa ciljem ustanovljenja efektivnog pravnog režima o tom pitanju.

Diplomatski proces za zabranu ove vrste naoružanja <ref>{{sr}} [http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije Opis kako je počeo Oslo proces] - Podrška Prava Pristup - Srbija</ref> počeo je konferencijom u Oslu,<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=1107 Konferencija u Norveškoj - Oslo] - OSLO CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> u februaru 2007. godine. Na ovom sastanku je 46 od 49 država učesnica usvojilo deklaraciju kojom su se obavezale da će do kraja 2008. godine stvoriti novi dokument međunarodnog humanitarnog prava, kojim bi se zabranila upotreba, prenos, proizvodnja i skladištenje kasetne municije, kao i da će stvoriti okvir za saradnju i podršku na polju pomoći preživelim žrtvama i njihovim zajednicama, u čišćenju ugroženih područja i uništavanju zaliha, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru međunarodnog humanitarnog prava i svih relevantnih foruma.<ref name="ref1"/>.

Pored Norveške i vlada [[Austrija|Austrije]], [[Irska|Irske]], [[Novi Zeland|Novog Zelanda]], [[Meksiko|Meksika]] i [[Peru]]a, izuzetan doprinos ovom procesu su dale [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjene nacije]], [[Međunarodni Komitet Crvenog Krsta|Međunarodni komitet crvenog krsta]], [[Norveška Narodna Pomoć|Norveška narodna pomoć]] i koalicija protiv kasetne municije [[CMC]] <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ CMC - Koalicija 350 nevladinih organizacija protiv kasetnih bombi] - WHAT IS THE CLUSTER MUNITION COALITION?</ref> - koja okuplja preko 350 nevladinih organizacija i udruženja iz celog sveta, koje rade u oko 100 zemalja.

Proces se odvijao tokom narednih osamnaest meseci serijom globalnih konferencija u [[Lima|Limi]] <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=118 Konferencija u Peruu - Lima] - LIMA CONFERENCE, PERU – 23-25 MAY 2007</ref> (maj 2007.), [[Beč]]u <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=75 Konferencija u Austriji - Beč] - 
VIENNA CONFERENCE, AUSTRIA – 5-7 DECEMBER 2007</ref> (decembar 2007.), [[Velington]]u <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=74 Konferencija na Novom Zelandu - Velington] - WELLINGTON CONFERENCE, NEW ZEALAND – 18-22 FEBRUARY 2008</ref> (februar 2008.) i kulminirao je usvajanjem i potpisivanjem konvencije o kasetnim bombama od strane 107 država u [[Dablin]]u <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=475 Konferencija u Irskoj - Dablin] - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> (maj 2008.). Veoma značajne su bile i regionalne konferencije koje su takođe mnogo doprinele usvajanju konvencije a održane su u: [[Belgija|Belgiji]], [[Uganda|Ugandi]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=628 Konferencija u Ugandi - Kampala] - KAMPALA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=838 Konferencija Evropskih verskih lidera u Bosni i Hercegovini - Sarajevo] - EUROPEAN FAITH LEADERS CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Kambodža|Kambodži]], [[Ekvador]]u,<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=807 Konferencija u Ekvadoru - Kito] - QUITO REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Meksiko|Meksiku]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=98 Konferencija u Meksiku - Meksiko Siti] - REGIONAL CONFERENCE FOR LATIN AMERICA AND THE CARIBBEAN, 16-17 APRIL 2008</ref> [[Srbija|Srbiji]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=175 Konferencija u Srbiji - Beograd] - BELGRADE CONFERENCE OF STATES AFFECTED BY CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Albanija|Albaniji]], [[Bugarska|Bugarskoj]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=627 Konferencija u Bugarskoj - Sofija] - SOFIA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref>. [[Tajland]]u,<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=116 Konferencija na Tajlandu - Bangkok] - SOUTHEAST ASIA REGIONAL CONFERENCE, BANGKOK – 24-25 APRIL 2008</ref> i u [[Zambija|Zambiji]].<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=50 Konferencija u Zambiji - Livingston] - CMC REPORT ON THE LIVINGSTONE CONFERENCE</ref>

I na kraju, jedan od najistaknutijih događaja odigrao se početkom decembra 2008. u [[Oslo|Oslu]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=697 Konferencija u Norveškoj - Oslo, potpisivanje konvencije] - CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS SIGNING CONFERENCE</ref> kada je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvenciju]] potpisalo 94 zemlje, a do sada je potpisalo 123 zemalje. Ovu konvenciju je do sada ratifikovalo 110 država, sa tendencijom daljeg rasta broja zemalja koje se priključuju. Najveće i najprijatnije iznenađenje priredio je [[Avganistan]] svojim potpisom u Oslu, gde je njihov predsednik [[Hamid Karzaj]] ({{jez-ar|حامد کرزی}}) to objavio samo 2 sata pre početka svečane ceremonije potpisivanja.

Da bi ova konvencija zaživela i postala pravno važeći dokument bilo je potrebno da najmanje 30 zemalja u svojim parlamentima ratifikuje taj dokumenat. To se i dogodilo, tako da je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvencija]] zvanično usvojena i stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=2555 Dan stupanja na snagu ove konvencije] - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE</ref> i od tada je postala obavezujuće međunarodno pravo. Pošto je konvencija stupila na snagu, više nije otvorena za potpisivanje i države koje do 1. avgusta 2010. nisu potpisale, više ne mogu da potpišu konvenciju nego moraju odmah da je ratifikuju, prvo u svojim parlamentima, pa onda tu ratifikaciju predaju u UN-u [[Njujork]]u da bi i zvanično bile uvedene kao zemlje članice ove konvencije. Svaka zemlja koja je potpisala konvenciju i dalje može da je ratifikuje, kako bi postala država članica konvencije. Za sve države koje naknadno pristupe ili ratifikuju konvenciju, ona stupa na snagu prvog dana šestog meseca nakon ratifikacije ili pristupanja.

'''123 zemalje koje su potpisale konvenciju i 110 država su članice:<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/treatystatus/ Tabela država potpisnica i onih koji su ratifikovali konvenciju] - 112 STATES ON BOARD THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref>'''

{| class="wikitable sortable"
|-
! style="background:#ffbf00;"| Zemlje !! style="background:#ffbf00;"| Potpisano !! style="background:#ffbf00;"| Ratifikovano !! style="background:#ffbf00;"| Datum stupanja ratifikacije
|-
| style="background:#0ff;"| [[Albanija]] || 03.12.2008. || 16.06.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Andora]] || || 09.04.2013. ||  01.10.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Angola]] || 03.12.2008. || || 
|-
| style="background:#0ff;"| [[Antigva i Barbuda]] || 16.07.2010. || 23.08.2010. || 01.02.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Australija]] || 03.12.2008. || 08.10.2012. || 01.04.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Austrija]] || 03.12.2008. || 12.04.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Avganistan]] || 03.12.2008. || 08.09.2011. || 01.05.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Belgija]] || 03.12.2008. || 22.12.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Belize]] ||  || 02.09.2014. || 01.03.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Benin]] || 03.12.2008. || 10.07.2017. || 01.02.2018.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bocvana]] || 03.12.2008. || 27.06.2011. || 01.12.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bolivija]] || 03.12.2008. || 30.04.2013. || 01.10.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bosna i Hercegovina]] || 03.12.2008. || 07.09.2010. || 01.03.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bugarska]] || 03.12.2008. || 06.04.2011. || 01.10.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Burkina Faso]] || 03.12.2008. || 16.02.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Burundi]] || 03.12.2008. || 25.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Centralnoafrička Republika|Centralno Afrička Republika]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Crna Gora]] || 03.12.2008. || 25.01.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Čad]] || 03.12.2008. || 26.03.2013. || 01.09.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Češka]] || 03.12.2008. || 22.09.2011. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Čile]] || 03.12.2008. || 16.12.2010. || 01.06.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Džibuti]] || 30.07.2010. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Danska]] || 03.12.2008. || 12.02.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Dominikanska Republika]] || 10.11.2009. || 20.12.2011. || 01.06.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Ekvador]] || 03.12.2008. || 11.05.2010. || 01.05.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Salvador|El Salvador]] || 03.12.2008. || 10.01.2011. || 01.07.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Esvatini]] || || 16.09.2011. || 01.04.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Fidži]] || 03.12.2008. || 28.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Filipini]] || 03.12.2008. || 03.01.2019. || 01.08.2019.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Francuska]] || 03.12.2008. || 25.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gambija]] || 03.12.2008. || 11.12.2018. || 01.07.2019.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gana]] || 03.12.2008. || 03.02.2011. || 01.08.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Grenada]] || || 29.06.2011. || 01.12.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvajana]] || || 31.10.2014. || 01.04.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvatemala]] || 03.12.2008. || 03.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvineja]] || 03.12.2008. || 21.10.2014. || 01.04.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvineja Bisao]] || 03.12.2008. || 29.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Haiti]] || 28.10.2010. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Holandija]] || 03.12.2008. || 23.02.2011. || 01.08.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Honduras]] || 03.12.2008. || 21.03.2012. || 01.09.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Hrvatska]] || 03.12.2008. || 17.08.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Island]] || 03.12.2008. || 01.09.2015. || 01.03.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Indonezija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Irak]] || 12.11.2009. || 14.05.2013. || 01.11.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Irska]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Italija]] || 03.12.2008. || 21.09.2001. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Jamajka]] || 12.06.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Japan]] || 03.12.2008. || 14.07.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]] || 03.12.2008. || 28.05.2015. || 01.11.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kamerun]] || 15.12.2009. || 12.07.2012. || 01.01.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kanada]] || 03.12.2008. || 17.03.2015. || 01.10.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kenija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kipar]] || 23.09.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kolumbija]] || 03.12.2008. || 10.09.2015. || 01.03.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Komori]] || 03.12.2008. || 28.07.2010. || 01.01.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Demokratska Republika Kongo|Kongo, Demokratska Republika]] || 18.03.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Republika Kongo|Kongo, Republika]] || 03.12.2008. || 02.09.2014. || 01.03.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kostarika|Kosta Rika]] || 03.12.2008. || 28.04.2011. || 01.10.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kuba]] || || 06.04.2016. || 01.10.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kukova Ostrva]] || 03.12.2008. || 23.08.2011. || 01.02.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Laos]] || 03.12.2008. || 18.03.2009. || 01.09.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Liban]] || 03.12.2008. || 05.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Lesoto]] || 03.12.2008. || 28.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Liberija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Lihtenštajn]] || 03.12.2008. || 04.03.2013. || 01.09.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Litvanija]] || 03.12.2008. || 24.03.2011. || 01.09.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Luksemburg]] || 03.12.2008. || 10.07.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Madagaskar]] || 03.12.2008. || 10.07.2017. || 01.02.2018.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mađarska]] || 03.12.2008. || 03.07.2012. || 01.01.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Republika Makedonija|Makedonija]] || 03.12.2008. || 08.10.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Malavi]] || 03.12.2008. || 07.10.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mali]] || 03.12.2008. || 30.06.2010. || 01.12.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Malta]] || 03.12.2010. || 24.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mauricijus]] ||  || 01.10.2015. || 01.04.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mauritanija]] || 19.04.2010. || 01.02.2012. || 01.08.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Meksiko]] || 03.12.2008. || 06.05.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Moldavija]] || 03.12.2008. || 16.02.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Monako]] || 03.12.2008. || 21.09.2010. || 01.03.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mozambik]] || 03.12.2008. || 14.03.2011. || 01.09.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Namibija]] || 03.12.2008. || 31.08.2018. || 01.03.2019.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nauru]] || 03.12.2008. || 04.02.2013. || 01.08.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nemačka]] || 03.12.2008. || 08.07.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Niger]] || 03.12.2008. || 02.06.2009. || 01.10.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nigerija]] || 12.06.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nijue]] ||  || 06.08.2020. || 01.02.2021.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nikaragva]] || 03.12.2008. || 02.11.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Norveška]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Novi Zeland]] || 03.12.2008. || 22.12.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Obala Slonovače]] || 04.12.2008. || 12.03.2012. || 01.09.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Palau]] || 03.12.2008. || 19.04.2016. || 01.10.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Palestina]] || || 02.01.2015. || 01.07.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Panama]] || 03.12.2008. || 02.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Paragvaj]] || 03.12.2008. || 12.03.2015. || 01.09.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Peru]] || 03.12.2008. || 26.09.2012. || 01.03.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Portugalija]] || 03.12.2008. || 08.03.2011. || 01.09.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Ruanda]] || 03.12.2008. || 26.08.2015. || 01.02.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Samoa]] || 03.12.2008. || 28.04.2010. || 01.10.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[San Marino]] || 03.12.2008. || 10.07.2009. || 01.10.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sao Tome i Prinsipe|Sao Tome i Principe]] || 03.12.2008. || 27.01.2020.  || 01.08.2020.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sejšeli]] || 13.04.2010. || 20.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Senegal]] || 03.12.2008. || 03.08.2011. || 01.02.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sijera Leone]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Slovačka]] ||  || 24.07.2015. || 01.01.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Slovenija]] || 03.12.2008. || 19.08.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Somalija]] || 03.12.2008. || 30.09.2015. || 01.03.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Svazilend]] || || 03.09.2011. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sveta Lucija]] || || 15.09.2020. || 01.03.2021.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sent Kits i Nevis|Sveti Kits i Nevis]] || || 13.09.2013. || 01.03.2014.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sent Vinsent i Grenadini|Sveti Vinsent i Grenadini]] || 23.09.2009. || 29.10.2010. || 01.04.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Španija]] || 03.12.2008. || 17.06.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Šri Lanka]] ||  || 01.03.2018. || 01.09.2018.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Švajcarska]] || 03.12.2008. || 17.07.2012 || 01.01.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Švedska]] || 03.12.2008. || 23.04.2012. || 01.10.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Tanzanija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Togo]] || 03.12.2008. || 22.06.2012. || 01.12.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Trinidad i Tobago]] || || 21.09.2011. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Tunis]] || 12.01.2009. || 28.09.2010. || 01.03.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Uganda]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Urugvaj]] || 03.12.2008. || 24.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Vatikan]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] || 03.12.2008. || 04.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Zambija]] || 03.12.2008. || 12.08.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Zelenortska Ostrva]] || 03.12.2008. || 19.10.2010. || 01.04.2011.
|}

Ovde treba pomenuti jednu jako važnu činjenicu, a to je da iz ove iznad tabele ima dosta članica [[NATO]]-a koje su pristupile ovom sporazumu, što daje na značaju da će ipak da se pridržavaju i one zemlje koje nisu potpisnice ovog sporazuma a članice su NATO-a (ovo se odnosi na zajedničke akcije [[NATO]]-a). Mada iskreno govoreći sam sporazum ne zabranjuje nepotpisnicima da upotrebljavaju kasetne bombe ali ostaje iskrena nada da u zajedničkim akcijama će biti sprečeni da upotrebljavaju od članica potpisnica konvencije za zabranu kasetnih bombi. Za sada do početka 2000. godine ima '''31 članica''' '''[[NATO]]-a''', a samo '''7''' država nije još pristupilo ovom sporazumu i to su: [[Estonija]], [[Grčka]], [[Letonija]], [[Poljska]], [[Rumunija]], [[SAD]], i [[Turska]]. Sve to možete da pogledate u tabeli ispod:

{{Poseban članak-lat|NATO}}
{{Poseban članak-lat|Države članice NATO-a}}

Članice NATO-a <ref>{{hr}} [http://www.atlantskainicijativa.org/index.php?option=com_content&view=article&id=116&Itemid=113&lang=hr Članice NATO saveza], Pristupljeno 8. 4. 2013.</ref> su: 

{{Div col|colwidth=10em}}
* '''[[Albanija]]'''
* '''[[Belgija]]'''
* '''[[Bugarska]]'''
* '''[[Crna Gora]]'''
* '''[[Češka]]'''
* '''[[Danska]]'''
* [[Estonija]] *
* '''[[Francuska]]'''
* [[Grčka]] *
* '''[[Holandija]]'''
* '''[[Hrvatska]]'''
* '''[[Island]]'''
* '''[[Italija]]'''
* '''[[Kanada]]'''
* [[Letonija]] *
* '''[[Litvanija]]'''
* '''[[Luksemburg]]'''
* '''[[Mađarska]]'''
* '''[[Makedonija]]'''
* '''[[Nemačka]]'''
* '''[[Norveška]]'''
* [[Poljska]] *
* '''[[Portugalija]]'''
* [[Rumunija]] *
* [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] *
* '''[[Slovačka]]'''
* '''[[Slovenija]]'''
* '''[[Španija]]'''
* [[Turska]] *
* '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo]]'''
{{Div col end}}

'''Napomena:''' Države koje su '''boldovane''' one su potpisnice konvencije o zabrani kasetnih bombi, a države obeležene sa '''zvezdicom (*)''' su one koje još nisu pristupile ovom sporazumu. Kao što možete da vidite ima samo 7 država koje još uvek nisu potpisnice ovog sporazuma.

Sve vlade i ministri su iskazali veliku zabrinutost zbog stradanja velikog broja civila i svi su se povodom toga zauzeli da se jednom zauvek stane na put kasetnim bombama i obavezali na to da će dati maksimalnu podršku i pružiti svu neophodnu pomoć žrtvama i njihovim porodicama.

== Vidi još ==

{{Div col|colwidth=12em}}
* [[Spisak kasetnih bombi]]
* [[BL-755]]
* [[JP-233]]
* [[BLG 66 Beluga]]
* [[BM-400]]
* [[CASCAD Mk1 i Mk2]]
* [[MV-1]]
* [[Bombkapsel 90]]
* [[TAL-1 i TAL-2]]
* [[EXPAL BME-330]]
* [[Mupsov]]
* [[CB-470]]
* [[KMGU]]
* [[CBU-24]]
* [[CBU-87 CEM]]
* [[CBU-94 i CBU-102]]
* [[CBU-97 i CBU-105]]
* [[SUU-7 kasetni dispenzer]]
* [[BLU-91/B]]
* [[Grafitna bomba]]
* [[Leptir bomba]]
* [[Termos bomba]]
* [[M93 Hornet]]
* [[Protivpešadijska mina]]
* [[Protivtenkovska mina]]
* [[Razminiranje]]
{{Div col end}}

{{Наоружање Војске Србије}}
{{Наоружање Војске Србије ВиПВО}}

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Spoljašnje veze ==
{{portal|Vojska}}
{{Commonscat|Cluster bombs}}

{{vikizvornik|Konvencija o kasetnoj municiji}}
* {{ru}} [http://www.bbc.co.uk/russian/specials/usaterror/bombs/cluster_bombs/index.shtml BBC — Kasetne aviobombe]
* {{ru}} [http://armyrus.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=673&Itemid=2087 U službi Otadžbine - kasetna municija]
* {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org «CMC» Koalicija 350 nevladinih organizacija]
* {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem «CMC» podaci o kontaminiranim zemljama, korisnicima kasetne, proizvođačima i dr.]
* {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/history-harm/ «CMC» istorija upotrebe kasetnih bombi]
* {{ен}} [http://www.youtube.com/user/CMCInternational?ob=0&feature=results_main «CMC» Video materijali o kasetnim bombama i ostala dešavanja vezano za tu temu]
* {{ен}} [http://www.flickr.com/photos/clustermunitioncoalition/ «CMC» Slike o kasetnim bombama, konferencijama, sastancima i ostala dešavanja vezano za tu temu]
* {{ен}} [http://www.the-monitor.org/ «Monitor» većina podataka je sa ovog sajta]
* {{ен}} [http://www.the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles «Monitor» pretraga po zemljama]
* {{ен}} [http://www.youtube.com/watch?v=BMYnWTd8v8M Video — Cluster-Bomb SHOWDOWN (With Slow-Motion)]
* {{ru}} [http://www.chaskor.ru/p.php?id=1620 Častnый Korrespondent - Braća po kasetnim bombama]
* {{ru}} [http://www.popmech.ru/article/6091-kassetnaya-pogibel/scoreid/32723/ Popularna mehanika]
* {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=3520 Predaja peticije protiv kasetnih u Ženevi predsedavajućem skupštine UN-a u novembru 2011.]
* {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=3531 U Ženevi je novembra 2011. godine u UN sprečeno izglasavanje ponovne upotrebe određenih vrsta kasetnih]
* {{sr}} [http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije «Podrška Prava Pristup - Srbija» Konvencija o kasetnoj municiji]
* {{ен}} [https://web.archive.org/web/20120826114917/http://www.handicapinternational.be/en/news/ban-advocates-in-laos-campaiging-for-awareness-on-cluster-munitions-and-mines «Hendikep Internašonal Belgije» Kampanjeri u Laosu se bore za zabranu kasetnih bombi]
* {{ен}} [https://web.archive.org/web/20120826114917/http://www.handicapinternational.be/en/news/ban-advocates-in-laos-campaiging-for-awareness-on-cluster-munitions-and-mines «Hendikep Internašonal Belgije» Kampanjeri u Libanu se bore za zabranu kasetnih]
* {{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=1481 Tiperari međunarodna nagrada za mir.]
* {{sr}} [https://www.youtube.com/watch?v=QDvxgmYqcoE&ab_channel=VojnaArhiva&fbclid=IwAR2Zvzi-ohat_f_64YFknvmeDJl-1bo6Lfnv9USgH7wn700G3mcucMwUHNk Video — Kasetne Bombe - Zašto su toliko omražene?]

== Slični limkovi ==

{{#related:Test with read more}}
{{#related:Another test page}}

<noinclude>
[[Kategorija:Vojska]]
[[Kategorija:Bombe]]
[[Kategorija:Kasetna bomba]]
[[Kategorija:Mina]]
[[Kategorija:Nagazna mina]]
[[Kategorija:Protivtenkovska mina]]
[[Kategorija:Protivpešadijska mina]]
[[Kategorija:Podmunicija]]
[[Kategorija:Drugi svetski rat]]
[[Kategorija:Vijetnamski rat]]
[[Kategorija:Minoistraživač]]
[[Kategorija:Razminiranje]]
[[Kategorija:Eksplozivi]]
[[Kategorija:TNT]]

[[sr:Kasetna bomba]]
[[sh:Kasetna bomba]]
[[hr:Kazetne bombe]]
[[ru:Бомбовая кассета]]
[[en:Cluster munition]]
[[es:Bomba de racimo]]
[[eo:Grapolbombo]]
[[pt:Bomba de fragmentação]]
[[it:Bomba a grappolo]]
[[fr:Arme à sous-munitions]]
[[de:Streumunition]]
<noinclude/>

{{#seo:
|google-site-verification=UA-92030236-1
|title=Kasetna bomba
|titlemode=append
|keywords=Kasetna bomba, Submunicija, Demineri, Pirotehničari, Minoistraživači, Eksploziv, TNT, C4, Trinitrotoluen, Eksplozija, Povređeni, Poginuli, Invalidi, Hendikepirani, Kontaminacija, Kontaminiran teren, Čišćenje, Uništavanje, Deminiranje, Vojska, Policija, Civili, Žrtve, Obuka, Zabranjeno oružje, Sporazum, Konvencija, UN, Fragmentirana košuljica, Detonacija, Krater, Opasnost, 
|description=Kasetna bomba je vrsta slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane municije sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaljuje sa zemlje o ona je sastavljena od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina kasetnih bombica, gde se prilikom dejstva oslobađa veći broj manjih bombica nad širom okolinom, koje predstavljaju opasnost po civilno stanovništvo još dugo godina posle toga.
}}