Изворни код странице Шаблон:Војномедицинска академија

{{Инфокутија болница
| име              = Војномедицинска академија
| групација        = 
| лого             = Vojnomedicinska Akademija.png
| лого_ширина      = 
| слика            = Military Medical Academy IMG 3548 (2).jpg
| слика_ширина     = 
| слика_опис       = 
| координате       = 
| адреса           = Црнотравска 11
| место           = [[Београд]]
| регион           = 
| савезна_држава   = 
| држава          = {{застава|Србија}}
| основана         = [[2. март]]а [[1844]].
| затворена        = 
| срушена          = 
| здравствени_систем  = [[Републички фонд за здравствено осигурање|РФЗО]]
| финансирање     = државна болница
| врста            = војна болница
| афилација      = [[Универзитет одбране у Београду]]
| патрон           = 
| мрежа            = 
| стандарди        = 
| сертификати      = 
| хитна_помоћ      = Да
| хелидром         = Да
| кревети          = 1.200 (2020)<ref>{{cite web|url=http://www.vma.mod.gov.rs/sr/o-vma/o-nama|title=О нама|last=|first=|website=www.vma.mod.gov.rs|access-date=1. 5. 2020.}}</ref>
| специјалност     = 
| интернет_страница     = http://www.vma.mod.gov.rs/
| вики_линкови     = 
| ширина-степена = 44
| ширина-минута    = 45
| ширина-секунда   = 51.9
| ширина-ознака    = N
| дужина-степена = 20
| дужина-минута    = 28
| дужина-секунда   = 1.8
| дужина-ознака    = E
}}
'''Војномедицинска академија''' у [[Београд]]у (скраћено '''ВМА''', устаљено „ве-ме-а“)<ref>{{citation|last=Пешикан|first=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=[[Правопис српскога језика]]|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Речник|pages=282}}</ref> здравствена је установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у [[Србија|Србији]].{{чињеница|date=02. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, а зграда установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 27 клиника и 17 института, дијагностичко-поликлинички центар, центар за контролу тровања, траума центар, центар хитне помоћи, центар за трансплантацију органа и костне сржи итд. Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.<ref name="brands">{{Cite web|url=http://www.tsomokos.rs/superbrands/pic/srpskaBiblija/116-117vma.pdf|title=Брендови Србије|accessdate=1. 3. 2008.|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20160307000438/http://www.tsomokos.rs/superbrands/pic/srpskaBiblija/116-117vma.pdf|archive-date=7. 3. 2016|url-status=dead}}</ref>

ВМА има око 2.500 запослених, од чега преко 500 лекара и 160 професора и другог наставног особља. У њој се школује око 400 лекара (на специјалистичким студијама из области [[медицина|медицине]], [[стоматологија|стоматологије]], [[фармација|фармације]], [[биохемија|биохемије]], [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]], [[Ветеринарска медицина|ветерине]], [[физичка хемија|физичке хемије]] и [[психологија|психологије]]),<ref name="partner">{{Cite web|url=http://www.sajamnaoruzanjapartner.com/izlagaci/izlagaci-vma.html|title=Излагачи 2007.|accessdate=1. 3. 2008.|last=|first=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080311031425/http://www.sajamnaoruzanjapartner.com/izlagaci/izlagaci-vma.html|archive-date=11. 3. 2008|url-status=dead}}</ref> домаћи и страни студенти, а обавља се и практична настава средњих и виших медицинских школа.

== Историја ==
[[Датотека:VMA VJ.gif|мини|лево|Грб ВМА из периода [[Војска Југославије|ВЈ]]]]
Војномедицинска академија је основана указом [[александар Карађорђевић (кнез)|кнеза Александра Карађорђевића]] [[2. март]]а [[1844]]. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др [[Владан Ђорђевић]], оснивач српске хирургије. Године 1909, установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и сл.<ref>Đorđević V. ''History of Serbian Medical Corps.'' Vol.1, Belgrade:
Državna štamparija; 1879. (Serbian)</ref><ref>Archive of Serbia. ''Collection of laws and regulations of the Principaute of Serbia.'' Vol. XXX. Beograd: Archive of Serbia; 8–46. (Serbian)</ref> Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Након завршетка [[Први светски рат|I светског рата]], лекари ове болнице су учествовали у оснивању [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]].<ref name="brands"/>

Поликлиника ВМА је почела са радом [[1. април]]а [[1930]]. године, а њен први управник је био санитетски генерал [[Сава Поповић|др Сава Поповић]]. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је ''Стална болница Прве армије'' преименована у ''Главну војну болницу Краљевине Југославије''. Године 1948, основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950, установа је поново преименована и добила је назив ''Војномедицинска академија''<ref>.Popović Lj. ''How the present Military Medical Academy was founded''. Vojnosanit. Pregl 2007; 64(3): 227–38 (Serbian)</ref>

У периоду од [[1949]]. до [[1976]]. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после [[1976]]. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од [[1945]]. до [[1962]]. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена [[1980]]. године и налази се на [[Бањица|Бањици]].<ref>Stojiljković M, Zeljković J, Tadić V. ''From the history of Military
Medical Academy''. Vojnosanit Pregl 2002; 59(3): 329–33 (Serbian)</ref>

Одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] од [[1. јануар]]а [[2008]]. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства [[Србија|Србије]]. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.<ref name="novosti">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=113641&datum=2007-12-30 |title=Не тражимо привилегије |accessdate=1. 3. 2008.|last=|first= |date=|work= |publisher=}}</ref>

== Активности ==
[[Датотека:Zgrada VMA (1).jpg|мини|десно|250п|Зграда ВМА у Београду]]
Најзначајније активности ВМА су [[дијагностика]] и [[терапија|лечење]] пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације [[Ткиво (биологија)|ткива]] и [[Орган (анатомија)|органа]]. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).

Значајан аспект рада ВМА представља [[превенција]] различитих [[болест|обољења]]. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.

Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу [[лек]]ова, као и клиничка и поликлиничка апотека.<ref name="brands"/>

== Галерија ==
<center><gallery widths="150px" heights="150px" perrow=4>
VMA from air.jpg|ВМА из ваздуха
VMA Spomen ploca Izgradnja.jpg|Спомен-плоча о изградњи зграде ВМА на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
Military Medical Academy IMG 3548 (2).jpg|Прилаз Ургентном центру и Пријемном одељењу ВМА
VMA Spomen ploca Lekaru u NOR 1.jpg|Спомен-плоча о Војно-медицнској академији на улазу у Дијагностичко-поликлинички центар ВМА
</gallery>
</center>

== Достигнућа ==
Године 1990, на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен [[генетички инжењеринг]], а током [[2005]]. извршена је прва трансплантација [[јетра|јетре]] са живог даваоца.

== Види још ==
* [[Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду]]
* [[Стручна библиотека Војномедицинске академије]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* Popović, Ljubodrag. ''„Kako je nastala današnja Vojnomedicinska akademija“''. Vojnosanitetski pregled 3 (2007): 227-238.
* Nedok, Aleksandar. ''„Osnivanje i počeci rada prve vojne bolnice u Beogradu“''. Vojnosanitetski pregled 3 (2009): 245-248.
* Круљ, Урош. ''„Принципи једне здравствене политике“''. Гласник Министарства народног здравља 1-2 (1919): 7-14.
* Јовановић Симић, Јелена. ''„Прва варошка болница у Београду – прошлост, садашњост и будућност“''. Наслеђе 10 (2009): 213-220.

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Military Medical Academy of Serbia}}
{{Портал|Београд}}
* [http://www.vma.mod.gov.rs/ Војномедицинска академија]
* [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3401635/pustena-u-rad-nova-magnetna-rezonanca-na-vma.html Пуштена у рад нова магнетна резонанца на ВМА] — РТС Београд (28.1.2019)

{{Начелници ВМА}}
{{Војска Србије}}

[[Категорија:Војномедицинска академија| ]]
[[Категорија:Војне академије]]
[[Категорија:Војска Србије]]
[[Категорија:Здравствене установе на Савском венцу]]
[[Категорија:Здравствене установе у Београду]]
[[Категорија:Историја српске медицине]]
[[Категорија:Бањица]]
[[Категорија:Универзитет одбране у Београду]]