Изворни код странице Koalicija za zabranu kasetne municije

{{Infobox organization-lat
| name =   Cluster Munition Coalition (CMC)
| bgcolor = 
| fgcolor = 
| image = 
| image_border = 
| size = 
| alt = 
| caption = 
| map = <!-- optional -->
| msize = <!-- map size, optional, default 200px -->
| malt = <!-- map alt text -->
| mcaption = <!-- optional -->
| abbreviation = 
| motto = 
| formation = 13. novembra 1993. godine
| extinction = <!-- date of extinction, optional -->
| type = [[Međunarodna organizacija|Međunarodna]] [[Humanitarni rad|humanitarna]] [[neprofitna organizacija]]<!-- [[Governmental organization|GO]], NGO, [[Intergovernmental organization|IGO]], [[International nongovernmental organization|INGO]], etc -->
| status = <!-- ad hoc, treaty, foundation, etc -->
| purpose = 
| headquarters = 
| location =  [[Ženeva]]<br>[[Švajcarska]]
| coords = <!-- Coordinates of location using a coordinates template -->
| region_served = 
| membership =
| language = Engleski
| leader_title = 
| leader_name = 
| main_organ = 
| parent_organization = 
| affiliations = <!-- if any -->
| num_staff = 
| num_volunteers = 
| budget = 
| website = [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/home.aspx Sajt - Cluster Munition Coalition]
| remarks = 
}}

{{Takođe videti-lat|Kasetna bomba}}
{{Takođe videti-lat|Sporazum o zabrani kasetnih bombi}}
{{Takođe videti-lat|Međunarodni pokret za zabranu mina}}

[[Датотека:Stop cluster bomb march - Uganda.jpg|мини|десно|Organizovane demonstracije za zabranu kasetnih bombi, odobrene od strane vlade i ministarstva [[Irska|Irske]], [[Dablin]] 25. maj 2008.]]
[[Датотека:B1-B Lancer and cluster bombs.jpg|350px|мини|[[Sjedinjene Američke Države|Američki]] [[avion]] [[B-1 Lancer]] baca svoj tovar kasetnih bombi.]]
'''Koalicija za zabranu kasetne municije''' ili na engleskom '''Cluster Munition Coalition'''<ref name="Opis sa wblog.wiki"> {{sr}} [https://wblog.wiki/sr/Cluster_Munition_Coalition#cite_note-1 Opis Koalicije za zabranu kasetne municije sa wblog.wiki]</ref><ref name="CMC - zvaničan veb sajt" /> skraćeno ('''CMC''') je međunarodni konzorcijum organizacija koje su delovale od 2003. do 2011. godine koje su se protivile kasetnoj municiji i njihovoj upotrebi, proizvodnji, skladištenju i prenosu i tako su se zalagale da promovišu sporazum o zabrani kasetne municije. [[Kasetna municija]] je vrsta eksplozivnog oružja koje se skladišti ili se skladištilo u ranijem periodu u [[Касетна бомба#Земље које су складиштиле или још увек складиште касетну муницију|86 država]].<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Skladišta kasetne municije] - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> Dokumentovano je da su kasetne bombe neselektivno oružje i zbog toga dolazi do značajnih civilnih žrtava i povreda koje su se najčešće dešavale tokom i nakon sukoba.<ref>{{sr}} [http://www.blic.rs/Vesti/Svet/289970/Kasetnu-municiju-ima-jos-69-drzava Ukupan broj potvrđenih žrtava] - Blic online 16.11.2011.</ref> Njihova upotreba je zabranjena prema [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|Konvenciji o kasetnoj municiji]] iz 2008. Ova konvencija je zvanično odobrena 30. maja 2008. u [[Dablin]]u, [[Irska]],<ref> {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=475 Konferencija u Irskoj - Dablin] - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref><ref> {{en}} [http://weblogs.baltimoresun.com/news/politics/blog/2008/05/clusterbomb_ban_us_opposes_pas.html Baltimore- Sun - Cluster-bomb ban U.S. opposes passes (actual passage)] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080602063409/http://weblogs.baltimoresun.com/news/politics/blog/2008/05/clusterbomb_ban_us_opposes_pas.html |date=2008-06-02 }}</ref> a 94 zemlje u [[Oslo|Oslu]] su je potpisale 3-4. Decembra 2008.<ref name="ref1">{{en}}[http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=XXVI-6&chapter=26&lang=en 6. Convention on Cluster Munitions Dublin, 30 May 2008], Pristupljeno 8. 4. 2013.</ref><ref name="ref2">{{en}} [http://treaties.un.org/doc/publication/CN/2008/CN.776.2008-Eng.pdf CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS DUBLIN, 30 MAY 2008]</ref><ref name="ref3"> {{en}} [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/7762031.stm BBC Nations sign cluster bomb treaty]</ref> [[:sr:s:Konvencija o kasetnoj municiji|Konvencija]] je stupila na snagu i postala obavezujuće međunarodno pravo 1. avgusta 2010. godine, nakon što ju je 30 zemalja zvanično ratifikovalo u [[UN]] u [[Njujork]]u.<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=2555 Dan stupanja na snagu ove konvencije] - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE</ref> Od 4. januara 2012. godine, pa do 2022. ovu konvenciju je potpisalo 123 zemlje, a ratifikovalo je 110 država.<ref name="Opis sa wblog.wiki" /><ref> {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/the-treaty/treaty-status.aspx Cluster Munition Coalition - Treaty Status] Kompletan prikaz zemalja koje su članice, onda one koje su samo potpisnice a još nisu ratifikovale i zemalje koje nisu ni članice ni potpisnice </ref>

'''CMC''' je formiran u novembru 2003. godine, kao skup organizacija civilnog društva, uključujući i nevladine organizacije, verske grupe i profesionalne organizacije.<ref name="CMC - zvaničan veb sajt"> {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/home.aspx CMC - Zvaničan veb sajt CMC]  </ref> Takođe tu su uključene i velike svetske organizacije, kao što su [[Amnesti International]], [[Hendikep Internešnal]], [[Norveška Narodna Pomoć]] i [[Hjuman rajts voč]], kao i nacionalne organizacije (poput Švedskog društva za mir i arbitražu i Legacies of Var ) i nacionalne kampanje (kao što je Filipinska kampanja protiv kasetne municije) i koalicija kasetne municije Aotearoa na Novom Zelandu) i druge.<ref name="Opis sa wblog.wiki" /> Sve ove organizacije dele zajednički cilj sprečavanja negativnih humanitarnih uticaja kasetne municije i pružanja pomoći žrtvama i preživelima [[Kasetna bomba|kasetne municije]], kao i obezbeđivanja njihovog uključivanja u društvo. Organizacije i pojedinci koji čine '''CMC'''<ref name="Članovi CMC-ICBL" /> takođe rade direktno na rešavanju negativnih efekata koje prouzrokuje kasetna municija u zonama sukoba, pružajući pomoć žrtvama, čisteći područja kontaminirana kasetnom municijom, istražujući kršenja ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Članovi '''CMC''' mreže<ref name="Članovi CMC-ICBL"> [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/about-us/who-we-are/members/icbl-cmc-members.aspx Članovi ICBL-CMC Koalicije]

 </ref> zajedno su radili na međunarodnoj kampanji za zabranu kasetne municije gde su svojom kampanjom doveli do toga da 94 zemlje potpišu [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|Konvenciju o kasetnoj municiji]] u [[Oslo|Oslu]] od 3. do 4. decembra 2008.<ref name="ref1" /><ref name="ref2" /><ref name="ref3" />  '''CMC'''</ref><ref name="CMC - zvaničan veb sajt" /> sada vodi kampanju za pristupanje i ratifikaciju ove konvencije, sveobuhvatnu punu i efikasnu primenu svih tačaka ove konvencije; univerzalizaciju njegovih normi; i rigorozno praćenje usklađenosti država sa [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvencijom]]. '''CMC'''</ref><ref name="CMC - zvaničan veb sajt" /> je primer novonastalog modela međunarodne diplomatije koji uključuje koordinaciju globalnih inicijativa na lokalnom nivou za promovisanje određenog cilja, uključivanje u međunarodni diplomatski proces u partnerstvu sa državama istomišljenika. Važan fokus '''CMC-a'''</ref><ref name="CMC - zvaničan veb sajt" /> je bio da osiguraju da zemlje koje su pogođene kasetnom municijom da one mogu odigrati ključnu ulogu u oblikovanju ishoda kampanje i međunarodnog ugovora kojim se ta kampanja bavila. To su pokazale pogođene države poput [[Liban]]a i [[Laos]]a, koje su bile na čelu diplomatskih pregovora, kao i aktivne uloge koje su u '''CMC-u''' odigrali pojedini preživeli kasetnih bombi (poput '''Branislava Kapetanovića'''<ref name="Opis sa wblog.wiki" /><ref name="CMC Ambasador"> {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/about-us/who-we-are/cmc-ambassador.aspx CMC Ambasador - Branislav Kapetanović] </ref> i drugih koji su bili uključeni u ovaj proces koji je pokrenuo [[Hendikep International]]), sa projektom [[W:en:Ban Advocates|Ban Advocates]].<ref name="Ban Advocates"> {{en}} [https://web.archive.org/web/20110725035612/http://www.banadvocates.org/ Sajt - Ban Advocates] </ref>

[[Međunarodni pokret za zabranu mina|Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina (ICBL)]]<ref name="ICBL - Zvaničan veb sajt"> {{en}} [http://www.icbl.org/en-gb/home.aspx ICBL - Zvaničan veb sajt]</ref> i '''Koalicija za zabranu kasetne municije (CMC)''' 2011. godine spojile su se u jednu jedinstvenu strukturu, sada poznatu kao '''ICBL-CMC''',<ref name="Opis sa wblog.wiki" /><ref name="ICBL-CMC - Zvaničan veb sajt"> {{en}} [http://www.icblcmc.org/ ICBL-CMC - Zvaničan veb sajt]</ref> kako bi se postigla operativna efikasnost i pojačao komplementaran rad. '''[[ICBL]]''' i '''CMC''' kampanje ostaju odvojene i nastavljaju podsećati vlade na njihove obaveze da implementiraju i promovišu oba ugovora. Monitor<ref name="Monitor" /> mina i kasetne municije nastavlja svoj jedinstveni program praćenja civilnog društva o humanitarnim posledicama nagaznih mina, kasetne municije i eksplozivnih ostataka rata.<ref name="Opis sa wblog.wiki" />

== Istorijski detalji korišćenja kasetne municije i kako je došlo do konvencije ==

[[Datoteka:Cluster Munitions Convention.svg|thumb|right|350p|Potpisnici konvencije o zabrani kasetnih bombi
{{leftlegend|purple|Potpisali i ratifikovali konvenciju}}
{{leftlegend|#0ff|Potpisnici konvencije}}]]

Prvi zvanični podaci korišćenja kasetnih bombi u nekom konfliktu desili su se tokom [[Zimski rat|zimskog rata]] (1939-1940) između [[Finska|Finske]] i [[Rusija|Rusije]]. U tom ratu [[Rusija]] je koristila zapaljive kasetne, koje su kasnije nazvane [[Molotovljev koktel]].<ref> {{en}} [http://media.wfyi.org/fireandice/history/molotov%20cocktail%20pt2.htm Molotovljev koktel]</ref> Zatim su se koristile i tokom [[Drugi svetski rat|II Svetskog rata]] (1939-1945), a koristile su ga [[Nemačka]], [[Rusija]] i [[SAD]].<ref name="Monitor" /> Zatim je došlo do korišćenja kasetnih bombi na Korejskom poluostrvu u ratu između [[Severna Koreja|Severne Koreje]] i [[Južna Koreja|Južne Koreje]] (1950-1953). godine.<ref name="Monitor" /> U tom ratu '''[[Južna Koreja|Južnoj Koreji]]''' je pomoć pružala prevashodno '''[[SAD|Amerika]]''' kao i 21 zemlja '''[[UN|Ujedinjenih Nacija]]'''. Američka vojska je u tom ratu koristila kasetne bombe.<ref name="Monitor" /> I dolazimo do [[Vijetnamski rat|Vijetnamskog rata]] od 1964-1975 gde je Američka vojska koristila ogromnu količinu kasetnih bombi,<ref name="Monitor" /> sve ukupno oko 400 miliona, a pogođene zemlje su  [[Vijetnam]], [[Laos]], [[Kambodža]] i [[Tajland]], gde je stradao veliki broj civila. U tim zemljama se i dan danas dešava da poneko od civila strada, čak i posle toliko godina od kada su bačene kasetne bombe.<ref name="Monitor" />

Zbog svih tih činjenica o ogromnom broju stradanja civila, započeta je borba protiv ovog oružja i isticanja koliko je ono nehumano, a to potiče još iz davne 1973. godine, kada je završen rat u [[Indokina|Indokini]] i kada su obelodanjene nesagledive posledice nastale od velikog broja neeksplodiranih kasetnih bombi i izneti podaci o velikom broju stradalih civila u tim sukobima. Vlada [[Švajcarska|Švajcarske]] i [[Međunarodni crveni krst]] organizuju u februaru 1974. godine međunarodnu konferenciju sa ciljem da se ustanove pravne restrikcije za korišćenje ove vrste oružja sa nesagledivim i neproporcionalnim humanitarnim posledicama. Na toj konferenciji, [[Egipat]], [[Meksiko]], [[Norveška]], [[Sudan]], [[Švedska]], [[Švajcarska]] kao i [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslavija]] predstavljaju radni dokumenat, na osnovu kojeg bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. { Ovde treba pomenuti M. Krepona koji je 1974. godine opisivao nesagledive posledice korišćenja kasetnih bombi povodom analize spoljne i bezbednosne politike [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], kao i procesa odobravanja razvoja i zakupa te vrste naoružanja od strane državnih institucija i najviših državnih organa i vojnog vrha. (Krepon, M. (1974) Weapons Potentially Inhumane: The Case of Cluster Bombs. Foreign Affairs, 52(3), pp. 595-611)}. Pošto sadržaj radnog dokumenta nije uvršten u protokole [[Ženevske konvencije|Ženevskih Konvencija]] u 1977. godini. njegovi argumenti korišćeni su u dalje svrhe utvrđivanja Konvencije o konvencionalnom naoružanju iz 1980. godine. Ipak, ni u tom dokumentu kasetne bombe kao specifična vrsta naoružanja nisu se pojavile.

Humanitarno pravo ostavlja veliku pravnu prazninu, prvenstveno u vezi sa upotrebom kasetnih bombi, po kojoj države nisu obavezane konkretnim pravnim instrumentima da preispitaju legalnost i način korišćena tog oružja. Principi međunarodnog humanitarnog prava koji proizlaze iz [[Ženevske konvencije|Ženevskih konvencija]] su uz to previše apstraktni da bi mogli da vrše ozbiljan političko/pravni pritisak i time spreče upotrebu kasetnih bombi u budućnosti.

Izgleda da je moralo da se čeka više od 20 godina da bi se opet neka kampanja pokrenula protiv kasetnih bombi a povod je bio kada je 2006. godine izbio sukob između [[Liban]]a i [[Izrael]]a.<ref name="Monitor" /> Tada su [[Izrael|izraelske trupe]] gađale kasetnim bombama [[Hezbolah]]. Prema procenama [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]], Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo u zadnja 3 dana sukoba a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i time je izazvana nesaglediva humanitarna opasnost za mnoge žitelje tog područja kao i dugotrajna ekonomska kriza u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno. Izrael je tada oštro kritikovan jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene pretežno civilima. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku i prema gledištu mnogih diplomata, bila je glavni podsticaj na međunarodnom planu da se ponovo intenzivira rasprava o kasetnim bombama.

Na osnovu slabog međunarodnog pravnog konteksta po pitanju kasetnih bombi i ponovnog neuspeha [[CCW]] pod okriljem [[UN]] u svojoj trećoj revizionoj konferenciji u novembru 2006. godine da pregovorima postignu sporazum o zabrani kasetne municije i nakon nesagledivih posledica korišćenja kasetnih bombi od strane [[Izrael]]a tokom bombardovanja [[Liban]]a u avgustu 2006. godine, vlada [[Norveška|Norveške]] <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Oslo proces] - WHAT IS THE OSLO PROCESS?</ref> je novembra 2006. godine predstavila svoj plan i sazvala konferenciju u februaru 2007. godine u [[Oslo|Oslu]], na kojoj je pokrenula inicijativu da se međunarodni pregovarački forum u svrhu pronalaženja rešenja po pitanju pre svega produkcije i korišćenja kasetnih bombi prenese na drugi neformalni pregovarački kolosek (paralelno i komplementarno sa zvaničnim naporima pod okriljem [[UN]]) koji bi obuhvatao države zainteresovane za pronalaženje rešenja sa ciljem ustanovljenja efektivnog pravnog režima o tom pitanju.

Diplomatski proces za zabranu ove vrste naoružanja <ref>{{sr}} [http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije Opis kako je počeo Oslo proces] {{Wayback|url=http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije |date=20131224184253 }} - Podrška Prava Pristup - Srbija</ref> počeo je konferencijom u [[Oslo|Oslu]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=1107 Konferencija u Norveškoj - Oslo] - OSLO CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> u februaru 2007. godine. Na ovom sastanku je 46 od 49 država učesnica usvojilo deklaraciju kojom su se obavezale da će do kraja 2008. godine stvoriti novi dokument međunarodnog humanitarnog prava, kojim bi se zabranila upotreba, prenos, proizvodnja i skladištenje [[Kasetna bomba|kasetne municije]], kao i da će stvoriti okvir za saradnju i podršku na polju pomoći preživelim žrtvama i njihovim zajednicama, u čišćenju ugroženih područja i uništavanju zaliha, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru međunarodnog humanitarnog prava i svih relevantnih foruma.

Pored Norveške i vlada [[Austrija|Austrije]], [[Irska|Irske]], [[Novi Zeland|Novog Zelanda]], [[Meksiko|Meksika]] i [[Peru]]a, izuzetan doprinos ovom procesu su dale [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjene nacije]], [[Međunarodni komitet Crvenog krsta|Međunarodni komitet crvenog krsta]], [[Norveška Narodna Pomoć|Norveška narodna pomoć]] i koalicija protiv kasetne municije [[CMC]] <ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ CMC - Koalicija 350 nevladinih organizacija protiv kasetnih bombi] - WHAT IS THE CLUSTER MUNITION COALITION?</ref> - koja okuplja preko 350 nevladinih organizacija i udruženja iz celog sveta, koje rade u oko 100 zemalja.

Proces se odvijao tokom narednih osamnaest meseci serijom globalnih konferencija u [[Lima|Limi]] <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=118 Konferencija u Peruu - Lima] - LIMA CONFERENCE, PERU – 23-25 MAY 2007</ref> (maj 2007.), [[Beč]]u <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=75 Konferencija u Austriji - Beč] - 
VIENNA CONFERENCE, AUSTRIA – 5-7 DECEMBER 2007</ref> (decembar 2007.), [[Velington]]u <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=74 Konferencija na Novom Zelandu - Velington] - WELLINGTON CONFERENCE, NEW ZEALAND – 18-22 FEBRUARY 2008</ref> (februar 2008.) i kulminirao je usvajanjem i potpisivanjem konvencije o kasetnim bombama od strane 107 država u [[Dablin]]u <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=475 Konferencija u Irskoj - Dablin] - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> (maj 2008.). Veoma značajne su bile i regionalne konferencije koje su takođe mnogo doprinele usvajanju konvencije a održane su u: [[Belgija|Belgiji]], [[Uganda|Ugandi]],<ref>{{ен}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=628 Konferencija u Ugandi - Kampala] - KAMPALA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=838 Konferencija Evropskih verskih lidera u Bosni i Hercegovini - Sarajevo] - EUROPEAN FAITH LEADERS CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Kambodža|Kambodži]], [[Ekvador]]u,<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=807 Konferencija u Ekvadoru - Kito] - QUITO REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Meksiko|Meksiku]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=98 Konferencija u Meksiku - Meksiko Siti] - REGIONAL CONFERENCE FOR LATIN AMERICA AND THE CARIBBEAN, 16-17 APRIL 2008</ref> [[Srbija|Srbiji]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=175 Konferencija u Srbiji - Beograd] - BELGRADE CONFERENCE OF STATES AFFECTED BY CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Albanija|Albaniji]], [[Bugarska|Bugarskoj]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=627 Konferencija u Bugarskoj - Sofija] - SOFIA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref>. [[Tajland]]u,<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=116 Konferencija na Tajlandu - Bangkok] - SOUTHEAST ASIA REGIONAL CONFERENCE, BANGKOK – 24-25 APRIL 2008</ref> i u [[Zambija|Zambiji]].<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=50 Konferencija u Zambiji - Livingston] - CMC REPORT ON THE LIVINGSTONE CONFERENCE</ref>

I na kraju, jedan od najistaknutijih događaja odigrao se početkom decembra 2008. u [[Oslo|Oslu]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=697 Konferencija u Norveškoj - Oslo, potpisivanje konvencije] - CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS SIGNING CONFERENCE</ref><ref name="ref1" /><ref name="ref2" /><ref name="ref3" /> kada je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvenciju]] potpisalo 94 zemlje, a do sada je potpisalo 123 zemlje. Ovu konvenciju je do sada ratifikovalo 110 država, sa tendencijom daljeg rasta broja zemalja koje se priključuju. Najveće i najprijatnije iznenađenje priredio je [[Avganistan]] svojim potpisom u Oslu, gde je njihov predsednik [[Hamid Karzaj]] ({{jez-ar|حامد کرزی}}) to objavio samo 2 sata pre početka svečane ceremonije potpisivanja.

Da bi ova konvencija zaživela i postala pravno važeći dokument bilo je potrebno da najmanje 30 zemalja u svojim parlamentima ratifikuje taj dokumenat. To se i dogodilo, tako da je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvencija]] zvanično usvojena i stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=2555 Dan stupanja na snagu ove konvencije] - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE</ref> i od tada je postala obavezujuće međunarodno pravo. Pošto je konvencija stupila na snagu, više nije otvorena za potpisivanje i države koje do 1. avgusta 2010. nisu potpisale, više ne mogu da potpišu konvenciju nego moraju odmah da je ratifikuju, prvo u svojim parlamentima, pa onda tu ratifikaciju predaju u [[UN]]-u [[Njujork]]u da bi i zvanično bile uvedene kao zemlje članice ove konvencije. Svaka zemlja koja je potpisala konvenciju i dalje može da je ratifikuje, kako bi postala država članica konvencije. Za sve države koje naknadno pristupe ili ratifikuju konvenciju, ona stupa na snagu prvog dana šestog meseca nakon ratifikacije ili pristupanja.

== Istorija nastanka i rada Koalicije za zabranu kasetne municije ==

[[Датотека:Hirofumi Nakasone with Branislav Kapetanovic.jpg|мини|десно|Hirofumi Nakasone sa Branislavom Kapetanovićem]]
[[Датотека:Hitoshi Kimura with Branislav Kapetanovic.jpg|мини|десно|Hitoshi Kimura sa Branislavom Kapetanovićem]]
[[Датотека:Satsuki Eda with Branislav Kapetanovic.jpg|мини|десно|Satsuki Eda sa Branislavom Kapetanovićem]]
Koaliciju za kasetnu municiju osnovana je 13. novembra 2003. godine u [[Hag]]u sa 85 članica iz 42 zemlje. Od tada njihov broj je porastao na 151 člana iz 48 zemalja (do 1. juna 2005.), uključujući i velike organizacije za ljudska prava kao što su [[Amnesti internešnal]] i [[Hjuman Rajts Voč]], organizacije hrišćanskog mirovnog pokreta kao što je Pak Christi i kao predstavnik Crvenog krsta kanadskog ogranka te organizacije. Zemlja sa daleko najvećim udelom u CMC organizaciji ima [[Kanada]] (48) članica organizacija,<ref name="Članovi CMC-ICBL" /> a zatim slede [[Velika Britanija]] (17)<ref name="Članovi CMC-ICBL" /> i [[Holandija]] (9).<ref name="Članovi CMC-ICBL" /> Pored pomenutih organizacija, pridružile su se i 123 zemlje, od kojih je poslednja bila [[Demokratska Republika Kongo]]. <ref> {{en}} News [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/media/news/2020/drc-prepared-to-ratify-cluster-bomb-convention.aspx ''DRC Prepared to Ratify Cluster Bomb Convention''], Cluster Munition Coalition (engl.) vom 18. September 2020, abgerufen am 24. Februar 2022</ref><ref name="Nr.2">{{de}} {{Cite web |url=http://icbl.org/en-gb/the-treaty/treaty-status.aspx |title=Архивирана копија |access-date=25. 05. 2022 |archive-date=30. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180630081157/http://icbl.org/en-gb/the-treaty/treaty-status.aspx |url-status=unfit }} (2018), auf icbl.org</ref> Do kraja 2011. godine u koaliciju je bilo uključeno preko 350 organizacija iz celog sveta za borbu protiv kasetnih bombi.

Na njenom čelu kao koordinator nalazio se [[Tomas Neš]] i on je bio pravi vođa te organizacije jer u vreme njegovog mandata organizacija je doživela najveći uspon i najveće uspehe, u smislu zato što je za vreme njegovog mandata došlo do [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|sporazuma o zabrani kasetnih bombi]]. Takođe najveći broj zemalja je ratifikovao ovaj sporazum u vreme njegovog mandata. Krajem 2011. godine dolazi do spajanje dve organizacije u jednu i to [[Međunarodni pokret za zabranu mina|Međunarodna koalicija za zabranu nagaznih mina]] ([[ICBL]]) kao i Koalicija za zabranu kasetne municije ('''CMC'''), gde se nova ujedinjena organizacija zove '''ICBL-CMC'''<ref name="ICBL-CMC - Zvaničan veb sajt" />. Na čelo te nove ujedinjene organizacije upravni odbor postavlja Silviju Brigot i od tada [[Tomas Neš]] napušta '''CMC''' i otvara novu organizaciju [[Artikal 36]]<ref> {{en}} [https://article36.org/ Sajt - Artikal 36]</ref> sa sedištem u [[London]]u. Posle njegovog odlaska rezultati organizacije bili su sve lošiji, od nedovoljno dobro organizovanih sastanaka, do jako loše strategije lobiranja zemalja u smislu prioriteta koje bi zemlje bilo najbolje lobirati da bi se zemlje najbrže odobrovoljile da pristupe ovoj konvenciji. Tako loša strategija je na kraju dovela do toga da dođe do velikog usporenja pristupanja zemalja ovoj konvenciji, pa čak može da se kaže i do zastoja u zadnje dve godine 2021-2022.

Veliku ulogu u kampanjama za zabranu kasetnih bombi imali su preživeli od tog oružja. Vlada [[Norveška|Norveške]] uz [[Norveška Narodna Pomoć|Norvešku Narodnu Pomoć]] je još 2006. godine započela pripreme za prvu konferenciju koja je trebala da se održi u februaru 2007. godine, time što je [[Norveška Narodna Pomoć]] počela da traži sve preživele od kasetne municije u [[Srbija|Srbiji]]. Cilj je bio da se napravi neki dokumentarni film od preživelih i da se preko filma ukaže na strašne posledice koje doživljava civilno stanovništvo od kasetnih bombi. Dokumentarni film koji je snimljen nazvan je Žute ubice<ref name="Žute ubice - Film - Priče preživelih od kasetnih bombi"> {{sr}} [https://www.youtube.com/watch?v=vIFi9xLuzFM&ab%20channel=BranislavKapetanovic Film - Priče preživelih od kasetnih bombi]</ref><ref name="Novine - Večernje novosti"> {{sr}} [https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html%3A739613-ZUTE-UBICE-VREBAJU-SA-NjIVA-Srbija-i-dalje-zasuta-kasetnim-bombama Žute ubice - Večernje Novost]</ref><ref name="Novine - Danas">  {{sr}} [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zute-ubice-vrebaju-i-posle-12-godina/ Žute ubice - Novine Danas]</ref> ili na engleskom Yellow killers<ref name="Žute ubice - Film - Priče preživelih od kasetnih bombi" /><ref name="Novine - Večernje novosti" /><ref name="Novine - Danas" />, koji je prikazivan na svim konferencijama održanim u cilju zabrane kasetnih bombi. Svako to prikazivanje je ostavljalo veliki utisak na sve prisutne ministre što je i bio cilj da bi se predstavnici država ubedili u katastrofalne posledice takvog oružja po civilno stanovništvo, što je na kraju doprinelo njihovim potpisima i pristupanju konvenciji za zabranu kasetne municije. U tom dokumentarnom filmu učestvovalo je dosta aktera koji su povređeni od tog oružja, onda doktori koji su iz svog ugla objašnjavali o kako teškim ranama se radi, zatim je učestvovao direktor centra za razminiranje [[Srbija|Srbije]] i učestvovalo je još nekoliko učesnika koji su bili prisutni prilikom bombardovanja kasetnim bombama. Iz Srbije je učesnik bio Branislav Kapetanović bivši oficir vojske [[Srbija|Srbije]], koji je nastradao na zadatku čisteći terene od zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombi. Takođe u tom filmu je učestvovala i [[Gita Jović]]<ref>[https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/249629/nato-zlo-nije-proslo-ovo-nas-ubija-i-19-godina-posle-rata Gita Jović jedna od stradalih od kasetnih bombi u Nišu (Novine:Expreso)]</ref> medicinska sestra iz [[Niš]]a<ref name="Bombardovanje Niša kasetnim">[https://www.juznevesti.com/Drushtvo/22-godine-od-bombardovanja-centra-Nisa-kasetnim-bombama-1999-godine.sr.html Bombardovanje Niša kaetnim bombama]</ref> koja je nastradala prilikom bombardovanja [[Niš]]a<ref name="Bombardovanje Niša kasetnim" /> kasetnim bombama. Sve preživele koji su nastradali od kasetnih bombi je pronašla [[Jelena Vićentić]] koja je radila u [[Norveška Narodna Pomoć|Norveškoj Narodnoj Pomoći]] i kojoj je to bio projekat da bi se snimio dokumentarni film [[Žute ubice]]<ref name="Žute ubice - Film - Priče preživelih od kasetnih bombi" /><ref name="Žute ubice - Film - Priče preživelih od kasetnih bombi" /><ref name="Novine - Danas" />. Svi nastradali koji su učestvovali u tom filmu postali su deo jednog projekta [[Hendikep Internešnal]]a koji se nazivao [[W:en:Ban Advocates|Ban Advocates]].<ref name="Ban Advocates" />. Oni su bili medijski jako dobro pokriveni, gde su lobirali za zabranu kasetne municije. Pošto je [[Hendikep Internešnal]] jedan od značajnih partnera u kampanji Koalicije za zabranu kasetne municije, može se reći da su svi oni radili u sklopu i za dobrobit koalicije.

Jedna od važnijih uloga u koaliciji imao je i '''Branislav Kapetanović'''<ref name="CMC Ambasador" /> bivši deminer u vojsci tadašnje [[Jugoslavija|Jugoslavije]], koji je nastradao od kasetne bombe na aerodromu Dubinje kod [[Sjenica|Sjenice]], čisteći teren od zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombi. On je od samog početka bio učesnik svih konferencija o kasetnim bombama. Počeo je od učestvovanja u dokumentarnom filmu Žute ubice<ref name="Žute ubice - Film - Priče preživelih od kasetnih bombi" /><ref name="Žute ubice - Film - Priče preživelih od kasetnih bombi" /><ref name="Novine - Danas" />, pa je na poziv [[Norveška Narodna Pomoć|Norveške Narodne Pomoći]] prisustvovao na prvim konferencijama koje su organizovane da bi se pridobile zemlje da pristupe ovom sporazumu. '''Branislav Kapetanović'''<ref name="CMC Ambasador" /> je u početku držao govore na konferenciji, dok mu je to kasnije postala uobičajena praksa, posle je postao glasnogovornik ili bolje rečeno '''portparol CMC''' i bio je veoma medijski propraćen. Da bi na kraju dobio počasnu titulu '''Ambasador CMC''',<ref name="CMC Ambasador" /> jer je puno učinio za kampanju to jest koaliciju za zabranu kasetne municije. Takođe je bio jedan od glavnih lobista<ref> {{en}} [https://www.wikiwand.com/en/Hitoshi%20Kimura Branislav Kapetanović se sastao sa Hitoshi Kimura]</ref><ref> {{de}} [https://www.facing-finance.org/de/2012/05/ausgeackert-nichtregierungsorganisationen-ziehen-duestere-bilanz-der-aera-josef-ackermann/ Dojče banka je finansirala proizvodnju kasetnih pa je to tim koji je lobirao kod najviših predstavnika Dojč banke da prekinu sa finansiranjem proizvodnje]</ref> u ime '''CMC''' organizacije gde je u pregovorima sa mnogim predstavnicima drugih država zagovarao zabranu kasetnih bombi i bio je veoma uspešan.

== Principi i zalaganje koalicije CMC ==

Koalicija '''CMC''' se zalaže za:<ref name="Nr.1"> {{de}} {{Wayback  | url=http://www.handicap-international.de/images/pdfs_multimedia/pe_cmc_gruendung.pdf | wayback= 20071027130337 | text=Koalition gegen weitere Massaker an Zivilbevölkerungen }}, Presseerklärung vom 13. November 2003 von Handicap International Deutschland zur Gründung der CMC (PDF, 14,8 kB)</ref>

* trenutni prekid proizvodnje kasetnih bombi;
* zabranjeje distribuciju to jest prenos, prodaju ili kupovinu kasetne municije;
* upotrebu to jest korišćenje kasetne municije;
* zabranjuje skladištenje u svojoj zemlji, kao i u trećim zemljama;
* pomoć ljudima i regionima pogođenim posledicama upotrebe ove municije i
* stigmatizacija onih koji su prouzrokovali posledičnu štetu.

== Monitor<ref name="Monitor" /> ==

'''[http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx Monitor]'''<ref name="Monitor"> {{en}} [http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx Sajt - Monitora]</ref> je zasebna organizacija koja čini koaliciju '''CMC''' koja kroz svoje aktivnosti nadgleda implementaciju sporazuma i ima veliku ulogu u vođenju zapisa u kršenju sporazuma o kasetnim bombama i sporazuma o protivpešadijskim minama u smislu ako neko koristi kasetne bombe ili je postavljao protivpešadijske mine. Sve takve aktivnosti članovi Monitora beleže na svom '''[http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx sajtu]'''<ref name="Monitor" /> i jednom godišnje, najčešće krajem godine negde između oktobra i novembra izlazi njihova pisana javna publikacija. Ti podaci se koriste na svim konferencijama posvećenim kasetnim bombama kao i protivpešadijskim minama. Takođe te podatke koriste i [[Ujedinjene nacije]] u svojim izveštajima. To je de fakto režim praćenja, nadgledanja, zapisivanja i izveštavanja o implementaciji i usklađenosti država članica sa svim promena i oni procenjuju probleme uzrokovane nagaznim minama, kasetnom municijom i drugim eksplozivnim ostacima rata (ERV). Prvi put da je jedna organizacija poput '''Monitora'''<ref name="Monitor" /> predstavlja organizaciju nevladinih organizacija kako uspešno koordinira na sistematičan i održiv način kako bi nadgledali humanitarno pravo ili sporazume o razoružanju i redovno dokumentovali napredak i probleme, čime su uspešno sproveli u praksu koncept verifikacije zasnovane na civilnom društvu. Od svog osnivanja 1998. godine, istraživanje '''Monitora'''<ref name="Monitor" /> sprovodi globalna mreža prvenstveno istraživača u zemlji, od kojih su većina iz '''ICBL-CMC''' kampanje. Inače Monitor podaci se nalaze na '''[http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx sajtu]''', zatim ima ga u pisanom obliku kao i u PDF formatu.<ref name="Monitor" />

== Nagrade ==

'''Cluster Munition Coalition (CMC)''' ili Koalicija za zabranu kasetne municije je 2009. godina bila je predložena za [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovu nagradu za mir]], pa je čak i ušla u neki uži krug odlučivanja ali se tada iznenada na neki volšeban način pojavilo ime u vidu predsednika [[SAD|Sjedinjenih Američkih Država]], [[Barak Obama|Baraka Obame]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu"> {{sr}} [https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-58832023 Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu za mir]</ref>. U prvom tomu svojih memoara [[Barak Obama|Obama]]<ref name="Memoari Baraka Obame"> {{sr}} [https://www.nedeljnik.rs/dobio-si-nobelovu-nagradu-za-mir-a-za-sta-memoari-baraka-obame-u-novom-nedeljniku/ Opis događaja i memoara Baraka Obame kako su ga ujutro u 6 sati probudili i saopštili da je dobio Nobelovu nagradu za mir]</ref> opisuje kako je 9. oktobra 2010. godine u 6 sati ujutro dobio telefonski poziv koji ga je probudio,<ref name="Memoari Baraka Obame" /> a na drugoj liniji je bio [[Robert Gibs]] (sekretar za štampu Bele kuće) koji mu je saopštio da je dobio [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovu nagradu za mir]]<ref name="Memoari Baraka Obame" />. Onako još sanjiv, tek probuđen samo je odgovorio „A za šta“,<ref name="Memoari Baraka Obame" /> što je u suštini i istina jer je tek 9 meseci bio na čelu države i suštinski ništa značajno nije uradio za dobijanje tako prestižne nagrade. On je tada kao predsednik [[SAD]] bio vrhovni komandant vojske<ref name="Vrhovni komadant vojske SAD"> {{sr}} [https://www.bbc.com/serbian/news/2009/12/091210%20obamanobel Barak Obama kao vrhovni komadant vojske SAD je vodio više ratova u toku njegovog mandata, a dobio je Nobelovu nagradu za mir]</ref> i u tom trenutku je vodio dva rata u [[Avganistan]]u<ref name="Vrhovni komadant vojske SAD" /> i u [[Irak]]u<ref name="Vrhovni komadant vojske SAD" />, a kasnije u svom mandatu je započeo i rat u [[Sirija|Siriji]] gde je stradao veliki broj civila<ref name="Vrhovni komadant vojske SAD" />. Mnogi u svetu su bili iznenađeni da ne kažem razočarani takvom odlukom, čak su i većina američkih novinskih agencija<ref name="Novine i građani pričaju o Obaminoj nagradi"> {{sr}} [https://ba.voanews.com/a/a-29-2009-12-09-voa2-86044642/674815.html Komentari mnogi ljudi iz Amerike da su iznenađeni što je dobio Nobelovu nagradu, ali niko nezna da objasni zbog čega je dobio tu nagradu]</ref> kao i obični ljudi koji su intervjuisani na ulicama američkih gradova<ref name="Novine i građani pričaju o Obaminoj nagradi" /> pričali da je to preuranjeno i možda nepravedno prema drugima koji su stvarno zaslužili tu nagradu<ref name="Novine i građani pričaju o Obaminoj nagradi" />. Čak je i [[Republikanska stranka (SAD)|republikanska stranka]]<ref name="Republikanska stranka izjavljuje kako je Obama nezasluženo dobio nagradu"> {{sr}} [https://rtv.rs/sk/svet/republikanci-nobelova-nagrada-koju-obama-nicim-nije-zasluzio%20152339.html Republikanska stranka izjavljuje da Obama nije uopšte zaslužio Nobelovu nagradu za mir]</ref> izrazila veliko razočarenje zbog [[Nobelova nagrada za mir|Nobelove nagrade]] i kažu da [[Barak Obama|Obama]] to ničim nije zaslužio<ref name="Republikanska stranka izjavljuje kako je Obama nezasluženo dobio nagradu" />. Mada nije samo Obamina nominacija za [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovu nagradu]] kontraverzna, ima još takvih primera poput [[Jaser Arafat|Jasera Arafata]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" />, [[Aung San Su Ći]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" />, [[Abij Ahmed]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" />, [[Vangari Matai]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" />, [[Henri Kisindžer]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" />, [[Marti Ahtisari]] i drugi, dok najveći borac za nezavisnost Indije od Engleza mirnim putem [[Mahatma Gandi]]<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" />, nikada nije dobio Nobelovu nagradu iako je bio nekoliko puta nominovan<ref name="Kontraverzne ličnosti koje su dobile Nobelovu nagradu" /> (kakve li ironije). Posle svih ovih kontraverzi oko dobijanja [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovih nagrada]] ostaje žal što nije 2009. godine '''Cluster Munition Coalition (CMC)''' dobio tu nagradu jer su postigli velike uspehe za donošenje [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|Konvencije za zabranu kasetnih bombi]]. Treba napomenuti da su neke organizacije slične '''CMC''' sa sličnim konceptom nastupale i dobili [[Nobelova nagrada za mir|Nobelove nagrade]] poput [[Međunarodni pokret za zabranu mina|Koalicija za zabranu protivpešadijskih mina (ICBL)]] 1997. godine kao i [[Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnih oružja|Koalicija za Nuklearno oružje (ICAN)]] 2017. godine. Posle svih ovih činjenice '''Cluster Munition Coalition (CMC)''' je daleko više zaslužio Nobelovu nagradu od [[Barak Obama|Baraka Obame]], koji je ispostaviće se na kraju baš i nije zaslužio svojim postupcima ni pre, a ni posle dobijanja nagrade. Ostaje žal što nije dobio neko ko je stvarno to zaslužio.

Koalicija CMC je dobitnik Tiperari nagrade za mir 1. maja 2009<ref name="Novine Dawn"> {{en}} [https://www.dawn.com/news/823870/cluster-munitions-critics-win-irish-peace-prize Koalicija CMC prima Tiperari nagradu za mir - Novene Dawn 2. maj 2009. godine]</ref><ref name="Novine Irish Times 1"> {{en}} [https://www.irishtimes.com/news/cmc-receives-major-peace-award-1.839893 Koalicija CMC dobija Tiperari nagradu za mir - Novine Irish Times 1. maj 2009. godine]</ref><ref name="Novine Irish Times 2"> [https://www.irishtimes.com/news/recipient-survived-cluster-bombing-1.757774 Koalicija prima Tiperari nagradu za mir - Novine Irish Times 2. maj 2009. godine]</ref><ref name="Koalicija prima nagradu CMC sajt"> [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/media/news/2009/cluster-bomb-ban-campaign-accepts-peace-prize.aspx Koalicija CMC prima Tiperari nagradu - CMC sajt 1. maj 2009. godine]</ref>. godine. [[Tiperari (grad)|Tiperari]] je jedno malo mesto u [[Irska|Irskoj]] koje u zadnjih 40-tak godina dodeljuje nagrade za mir<ref name="Novine Dawn" /><ref name="Novine Irish Times 1" /><ref name="Novine Irish Times 2" /><ref name="Koalicija prima nagradu CMC sajt" />. Legenda kaže da je u prošlosti [[Tiperari (grad)|Tiperari]] bilo veoma ratoborno mesto i da je veliki broj ljudi stradao u tim sukobima. Ideja je bila da okrenu točak istorije u kontra smeru i da od ratobornog postane jedno miroljubivo mesto, koje bi u budućnosti promovisali samo mir. Verovatno da ima nešto i u grižoj savesti jer su bili previše nasilni u tim sukobima. Ambasador CMC '''Branislav Kapetanović''' je u ime koalicije CMC primio Tiperari nagradu za mir<ref name="Novine Dawn" /><ref name="Novine Irish Times 1" /><ref name="Novine Irish Times 2" /><ref name="Koalicija prima nagradu CMC sajt" />, kao priznanje za uspešnu petogodišnju kampanju zabrane kasetnih bombi, a to priznanje mu je lično uručio ministar spoljnih poslova [[Irska|Irske]], [[Mišel Martin]]<ref name="Novine Dawn" /><ref name="Novine Irish Times 1" /><ref name="Novine Irish Times 2" /><ref name="Koalicija prima nagradu CMC sajt" />. To je po važnosti druga nagrada za mir posle Nobelove nagrade za mir. Od poznatih ličnosti koji su primili ovu nagradu su [[Bil Klinton]], [[Nelson Mendela]], [[Mihail Gorbačov]], [[Rudi Đulijano]], [[Benazir Buto]], [[Edvard Kenedi]], [[Ban Ki Mun]] i drugi<ref name="Novine Dawn" /><ref name="Novine Irish Times 1" /><ref name="Novine Irish Times 2" /><ref name="Koalicija prima nagradu CMC sajt" />.

[[Irska]] je inače bila jedna od ključnih zemalja koja se od samog početka borila za zabranu kasetnih bombi i bila je domaćin konferencije i diplomatskih pregovora [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|Konvencije o kasetnoj municiji]], koja je uspešno održana u [[Dablin]]u, trajala je pune 2 nedelje i na kraju je usvojena poslednjeg dana konferencije 30. maja 2008.

== Galerija slika ==
<gallery>
Datoteka:Hirofumi Nakasone with Branislav Kapetanovic.jpg|Hirofumi Nakasone sa Branislavom Kapetanovićem
Datoteka:Hitoshi Kimura with Branislav Kapetanovic.jpg|Hitoshi Kimura sa Branislavom Kapetanovićem
Datoteka:Satsuki Eda with Branislav Kapetanovic.jpg|Satsuki Eda sa Branislavom Kapetanovićem
Datoteka:Satsuki Eda, Branislav Kapetanovic and others.jpg|Satsuki Eda, Branislav Kapetanović i ostali
Datoteka:Yōhei Kōno with Branislav Kapetanovic.jpg|Yōhei Kōno sa Branislavom Kapetanovićem
Datoteka:Yōhei Kōno, Branislav Kapetanovic and others.jpg|Yōhei Kōno, Branislav Kapetanović i ostali
</gallery>

== Vidi takođe ==

{{Div col|colwidth=25em}}
* [[Norveška Narodna Pomoć]]
* [[Hendikep Internešnal]]
* [[Hjuman rajts voč]]
* [[Amnesty International]]
* [[Međunarodni pokret za zabranu mina]]
* [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi]]
* [[Kasetna bomba]]
* [[Spisak kasetnih bombi]]
{{Div col end}}

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Spoljašnje veze ==

* [http://www.stopclustermunitions.org/en-gb/home.aspx Sajt Koalicije za zabranu kasetne municije]
* [https://www.clusterconvention.org/ Sajt Konvencije za zabranu kasetne municije]
* [http://www.icbl.org/en-gb/home.aspx Kampanja protiv protivpešadijskih mina]
* [https://www.apminebanconvention.org/ Sajt Konvencije za zabranu protivpešadijskih mina]
* [http://archives.the-monitor.org/ Monitor sajt - Stariji izveštaji od 1999 do 2014]
* [http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx Monitor sajt - Novija verzija sajta od 2010 ]




[[sr:Koalicija za zabranu kasetne municije]]
[[en:Cluster Munition Coalition]]
[[es:Coalición de las Bombas de Racimo]]
[[eo:Monda Koalicio kontraŭ la pafaĵoĵetoj el bomboj]]
[[pt:Cluster Munition Coalition]]
[[de:Cluster Munition Coalition]]
[[ca:Coalició contra les Bombes de Dispersió]]
[[sv:Cluster Munition Coalition]]
[[fi:Cluster Munition Coalition]]