Изворни код странице Međunarodni pokret za zabranu mina

{{Infokutija Organizacija
|name= Međunarodni pokret za zabranu mina
|map2_alt=
|website= [http://www.icbl.org/en-gb/home.aspx www.icbl.org]
|affiliations=
|leader_name=
|leader_title=
|coords= {{coord|46.22|6.14|display=inline, title}}
|headquarters= [[Ženeva]], [[Švajcarska]]
|svrha= Radimo za svet bez protivpešadijskih mina i kasetne municije
|status= [[Neprofitna organizacija]]
|type= [[Non-governmental organization|NGO]]
|founder= [[Džodi Vilijams]]
|formation= {{start date and age|1992|10|}}
|abbreviation= ICBL
|map2_caption=
|map2_size=
|native_name=
|map2=
|map_caption=
|map_alt=
|map_size=
|map=
|logo_caption=
|logo_alt=
|logo_size= 200px
|logo= International Campaign to Ban Landmines Logo.svg
|caption=
|alt=
|image_size=
|image=
|native_name_lang=
|remarks=
}}

[[Datoteka:Friedensnobelpreisverleihung_Internationale_Kampagne_für_das_Verbot_von_Landminen_1997.JPG|450p|right|thumb|Kampanja koja je 1997. dobila [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovu nagradu za mir]]]]

{{Takođe videti-lat|Koalicija za zabranu kasetne municije}}
{{Takođe videti-lat|Protivpešadijska mina}}

'''Međunarodni pokret za zabranu mina''', ({{jez-eng|International Campaign to Ban Landmines}} (ICBL)) je koalicija [[Nevladina organizacija|nevladinih organizacija]] čiji je navedeni cilj svet bez [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskih mina]] i [[Kasetna bomba|kasetne municije]], gde preživeli od posledica mina i kasetne municije vide da se njihova prava poštuju i mogu da vode ispunjen život. Međunarodni pokret za zabranu mina je dobitnik [[Nobelova nagrada za mir|Nobelove nagrade za mir]] [[1997]]. godine.

== Istorijat ==

Koalicija je osnovana u oktobru [[1992]]. godine kada su se šest organizacija sa sličnim interesima (''[[Handicap International]]'' sa sedištem u [[Francuska|Francuskoj]], ''[[Medico International]]'' sa sedištem u [[Nemačka|Nemačkoj]], ''[[Savetodavna grupa za mine]]'' sa sedištem u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velikoj Britaniji]] i Fondacija ''[[Lekari za ljudska prava]]'' iz [[SAD]]-a i ''[[Vijetnamska veteranska američka fondacija]]'' ) dogovorile o saradnji na njihovom zajedničkom cilju. <ref> {{en}} {{Cite web|url=http://www.icbl.org/en-gb/news-and-events/news/2012/20-years-in-the-life-of-a-nobel-peace-prizewinning.aspx|title=20 years in the life of a Nobel Peace Prizewinning campaign|website=ICBL website|access-date=10 November 2018|quote=1992: (...) Six NGOs (HI, HRW, MI, MAG, PHR, and VVAF) meet in New York and agree to coordinate campaigning efforts}}</ref> 

'''ICBL'''<ref name="ICBL sajt - Ko smo mi"> {{en}} [http://www.icbl.org/en-gb/about-us/who-we-are/the-icbl.aspx ICBL sajt - Ko su oni i šta rade]</ref> je bio glas civilnog društva u diplomatskoj areni, podstičući promene u vladinoj politici i praksi u rešavanju patnje uzrokovane nagaznim minama<ref name="ICBL sajt - Ko smo mi" />. Kampanja uključuje nacionalne i međunarodne nevladine organizacije, kao i posvećene pojedince iz mnogih oblasti, uključujući ljudska prava, razvoj, pitanja izbeglica i medicinsku i humanitarnu pomoć.<ref name="ICBL sajt - Ko smo mi" />

Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina (ICBL) podiže svest ljudi i zagovara zabranu na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou<ref name="ICBL sajt - Ko smo mi" />. Kroz svoje globalno članstvo ICBL širom sveta radi u duhu saradnje sa svojim vladama i drugim partnerima kako bi osigurali da se zemlje pridruže Sporazumu o zabrani mina i da budu u skladu sa slovom i duhom sporazuma.<ref name="ICBL sajt - Ko smo mi" />

'''ICBL''' kampanja se proširila i postala mreža sa aktivnim članovima u nekih 100 zemalja - uključujući grupe koje rade sa ženama, decom, veteranima, verskim grupama, na životnoj sredini, ljudskim pravima, kontroli naoružanja, miru i razvoju - radeći lokalno, na nacionalnom i na međunarodnom nivou za iskorenjivanje protivpešadijskih mina. Pristalica Međunarodnog pokreta za zabranu mina bila je [[Dajana, princeza od Velsa|Diana, princeza od Velsa]].

== Organizaciona struktura ==

Do [[2011]]. godine Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina (ICBL) je bila samostalna organizacija sa svojim budžetom i kampanjama koje je sprovodila a od 2011. godine ICBL se spaja to jest udružuje sa Koalicijom za kasetnu municiju (CMC), gde su se spojili u jednu jedinstvenu strukturu, koja je sada poznata kao ({{jez-eng|ICBL-CMC|ICBL-CMC}}), kako bi se postigla operativna efikasnost i ojačao komplementarni rad. Budžet jedinstvene organizacije ICBL-CMC je postao jedinstven, a ne odvojen kao do tada, i urađena je strukturalna reorganizacija ljudstva, tako da u novoj organizacionoj šemi ne može jedno mesto da popunjavaju dvoje njih, time je došlo do smanjenja ljudstva i uštede u budžetu. Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina (ICBL) i Koalicija za kasetnu municiju (CMC) su kampanje koje ostaju odvojene i nastavljaju da podsećaju vlade na njihove obaveze da primene i promovišu oba ugovora. Monitor nagaznih mina i kasetne municije nastavlja svoj jedinstveni program praćenja civilnog društva o humanitarnim i razvojnim posledicama nagaznih mina, kasetne municije i eksplozivnih ostataka rata.

Aktivnosti zajedničkih kampanja podržava predstavnik Upravnog odbora iz različitih elemenata MPZM-a koji pruža nadzor nad strateškim, finansijskim i ljudskim resursima. Savetodavni komitet pruža redovniji doprinos osoblju i radu kampanje. Četiri ambasadora služe kao predstavnici kampanje na govornim događajima i drugim konferencijama širom sveta. Trenutno MPZM ima 14 zaposlenih sa sedištem u Ženevi (centralna kancelarija), [[Lion]]u, [[Pariz]]u i Otavi. Pored toga, ova zajednička struktura angažuje nekoliko pripravnika svake godine.

== [http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx Monitor za nagazne mine i kasetnu municiju] ==

[http://www.the-monitor.org/en-gb/home.aspx Monitor] je deo organizacione strukture ICVL-CMC za [[Nagazna mina|nagazne mine]] i [[Kasetna bomba|kasetnu municiju]] kao istraživački i nadzorni ogranak koji nadgleda implementaciju sporazuma za međunarodnu '''kampanju za zabranu nagaznih mina''' kao i [[Koalicija za zabranu kasetne municije|koaliciju kasetne municije]]. To je ''de fakto'' režim praćenja '''Sporazuma o zabrani mina''' kao i [[Sporazum o zabrani kasetnih bombi|Konvencije o kasetnoj municiji]] iz [[2008]]. godine. Nadgleda i izveštava o sprovođenju sporazuma u državama potpisnicama i poštovanju tih konvencija i procenjuje probleme uzrokovane nagaznim minama, kasetnom municijom i drugim eksplozivnim ostacima rata. Monitor predstavlja primer kako su se nevladine organizacije udružile na koordiniran, sistematičan i održiv način da nadgledaju humanitarno pravo ili [[Sporazum o razoružanju|sporazume o razoružanju]] i da redovno dokumentuju napredak i probleme u sprovođenju sporazuma, čime uspešno sprovode u delo koncept verifikacije zasnovane na civilnom društvu. Od svog nastanka [[1998]]. godine, Monitor je činio globalnu mrežu prvenstveno istraživača iz zemlje, od kojih su većina njih iz '''ICBL-CMC''' kampanje, a sav sadržaj je podvrgnut rigoroznom uređivanju od strane Monitorovog uredničkog tima pre objavljivanja.

== Sporazum o zabrani mina ==

'''Sporazum o zabrani mina''' ili '''Sporazum iz Otave''' je međunarodni sporazum koji zabranjuje korišćenje [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskih mina]]. Zvanično nazvan ''Konvencija o zabrani, upotrebi, zalihama, proizvodnji i prenosu protivpešadijskih mina'', sporazum se ponekad naziva i '''Otavska konvencija'''. Sporazum o zabrani mina usvojen je u [[Oslo|Oslu]] u [[Norveška|Norveškoj]], septembra [[1997]]. godine, a potpisale su ga 122 države u [[Otava|Otavi]], [[Kanada]], [[3. decembra]] [[1997]]. Do marta [[2018]]. godine, 164 države su potpisale Otavski sporazum. <ref> {{en}} {{Cite web|url=https://www.mineaction.org/en/ihl-and-treaties|title=Convention on the Prohibition of the Use, Stockpiling, Production and Transfer of Anti-Personnel Mines and on Their Destruction|last=AP Mine Ban Convention Implementation Support Unit Geneva International Centre for Humanitarian Demining|date=|website=|archive-url=|archive-date=|access-date=2019-09-16}}</ref>

Sporazum o zabrani mina sugeriše nekoliko agendi državama članicama:

# Nikada ne koristiti protivpešadijske mine, niti ih "razvijati, proizvoditi, na drugi način nabavljati, skladištiti, zadržavati ili prenositi"
# Uništiti skladišta sa minama u roku od četiri godine
# Očistiti minirana područja u roku od 10 godina
# U zemljama pogođenim minama sprovoditi edukaciju o opasnostima od mina i osigurati da preživeli od mina, njihove porodice i zajednice dobiju sveobuhvatnu pomoć
# Ponuditi pomoć drugim državama potpisnicama, na primer u pružanju pomoći preživelima ili doprineti u programima raščišćavanja od mina ili drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava
# Usvojiti nacionalne mere primene (kao što je nacionalno zakonodavstvo) kako bi se osiguralo da se sve tačke sporazuma implementiraju u tim državama

== Zašto zabraniti mine? <ref> {{en}} [http://www.icbl.org/en-gb/problem/why-the-ban.aspx Zašto zabraniti mine?]</ref> ==

Do 1990-ih, većina oružanih snaga sveta koristila je protivpešadijske nagazne mine, u ovom ili onom obliku, uzrokujući desetine hiljada žrtava godišnje i stvarajući mnoge teškoće pogođenim zajednicama koje više nisu mogle bezbedno da pristupe zemljištu, zgradama i prirodnim resursi.

O užasnom efektu mina na zajednice širom sveta svedočile su organizacije-članice '''ICBL-a''', koje su udružile snage 1992. kako bi se pozabavile ovim problemom. Ubrzo je postalo očigledno da je jedino pravo rešenje za rešavanje krize mina bila potpuna zabrana protivpešadijskih mina. Nikakve tehničke izmene ili izmene pravila o njihovoj upotrebi ne bi mogle da promene činjenicu da je protivpešadijska mina sama po sebi neselektivna. Jednom postavljena nikada neće moći da napravi razliku između vojnika i civila i ostaće pretnja zajednicama decenijama koje dolaze.

'''ICBL''' je, u bliskom partnerstvu sa malim brojem država, [[MKCK]]-om i [[UN]]-om, pokrenuo ono što je kasnije poznato kao „Otavski proces“ koji je doveo do usvajanja Sporazuma o zabrani mina u septembru 1997. godine. Sporazum o zabrani, koji uključuje sveobuhvatnu zabranu svih protivpešadijskih mina, kao i nekoliko mera za nadoknadu štete od prethodne upotrebe, usvojen je u [[Oslo|Oslu]] ([[Norveška]]) u septembru 1997. i otvoren za potpisivanje 3. decembra 1997. u [[Otava|Otavi]] ([[Kanada]]).

Iako ostaju brojni izazovi, upotreba mina je dramatično opala zahvaljujući Sporazumu o zabrani mina, kao i globalna proizvodnja i trgovina. Pored toga, desetine miliona [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskih mina]] su uništene, velike površine kontaminiranog zemljišta su očišćene i vraćene zajednicama na bezbednu upotrebu, a prava i potrebe žrtava mina dobijaju veću pažnju u pogođenim državama.

== Argumenti za zabranu mina<ref name="Argumenti za zabranu"> {{en}} [http://www.icbl.org/en-gb/problem/arguments-for-the-ban.aspx Svi argumenti koji doprinose zabrani mina]</ref> ==

Postoji na desetine razloga zašto bi sve države trebalo da se pridruže Ugovoru o zabrani mina i zašto se mora obezbediti puna primena ovog sporazuma o spasavanju života. Ovde su dati neki od moralnih, humanitarnih, socio-ekonomskih i diplomatskih argumenata.

=== Ljudske žrtve<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

[[Protivpešadijska mina|Protivpešadijske nagazne mine]] i dalje svakog dana sakate i ubijaju obične ljude. Oni svojim žrtvama sakate noge, stopala, prste i ruke. Ispaljuju im gelere u lica i tela.

=== Civili su najveće žrtve<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

Pošto su [[Protivpešadijska mina|protivpešadijske mine]] neselektivne i ostaju na ili pod zemljom dugo nakon završetka ratova, velika većina žrtava su civili, a ne vojnici. Iz godine u godinu, Landmine Monitor izveštava da civili čine 70 do 85 odsto žrtava. Ovo nije samo tokom sukoba – većina zemalja u kojima se izveštava o žrtvama je nastradalo u miru.

=== Humanitarno pravo<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

[[Protivpešadijska mina|Protivpešadijske mine]] su neselektivno i nehumano oružje i stoga krše osnovne elemente međunarodnog humanitarnog prava. [[Ratno pravo]] nameće određena ograničenja u pogledu delovanja boraca. Kaže da moraju da prave razliku između civilnih i vojnih ciljeva i da nanete povrede treba da budu proporcionalne vojnim ciljevima. [[Protivpešadijska mina|Protivpešadijske nagazne mine]] ne prolaze i test diskriminacije i test proporcionalnosti.

Nagazne mine su neselektivne jer nagaznu minu aktivira žrtva, bilo vojna ili civilna. Nagazne mine su nehumane jer po svom dizajnu nanose brutalnu štetu ljudskom telu koja ubija ili stvara doživotne povrede.

=== Dugoročni efekti<ref name="Argumenti za zabranu" />  ===

Jednom postavljene, nagazne mine ne nestaju dok se ne uklone. Mine posejane tokom [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] i dalje izazivaju smrt i razaranja u delovima Evrope i severne Afrike. Nagazne mine ne poštuju mirovne sporazume ili primirje. Jedini način da se spreči dugoročna šteta je da se u potpunosti zaustavi bilo kakva upotreba mina i da se sredstva upotrebe u svrhu čišćenja minskih polja i pomoći žrtvama mina.

=== Smrtonosne prepreke ekonomskom rastu<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

:* Mine usporavaju repatrijaciju izbeglica i raseljenih lica, ili je čak sprečavaju u potpunosti.
:* Mine ometaju pružanje pomoći i usluga pomoći. One i dalje prete, ranjavaju i ubijaju humanitarne radnike.
:* Medicinski tretman za žrtve mina, tamo gde je dostupan, je jako skup, opterećujući za ionako preopterećen zdravstveni sistemnu tim zemljama.
:* Zajednice su lišene svoje zemlje od koje zavise: poljoprivredno zemljište, voćnjaci, kanali za navodnjavanje, šume i vodeni punktovi možda više neće biti dostupni zbog mina.
:* Mine su takođe prekinule pristup ekonomski važnim oblastima, kao što su putevi, stubovi za struju i brane.
:* Incident sa minama može koštati porodicu hranioca.
:* Stručna obuka i podrška često nisu dostupni, pa se mnogi preživeli bore da prežive nakon nesreće.
:* Sa druge strane, zemlja pogođena minama može dobiti međunarodnu pomoć za uklanjanje mina i pomoć žrtvama kada se pridruže Sporazumu o zabrani mina. Vlade donatora razumljivo nisu voljne da finansiraju razminiranje u zemljama koje još nisu u potpunosti odustale od mina.

=== Deca su žrtve<ref name="Argumenti za zabranu" />  ===

Deca koja su povređena od nagaznih mina suočiće se sa mesecima oporavka... ako ne umru i ako se leče na vreme. Mnogi stradaju na licu mesta usled gubitka krvi, šoka ili oštećenja vitalnih organa. Dete koje raste sa protetskim udom će ga morati ponovo ugraditi svake godine. Neka deca se nikada ne vrate u školu nakon nesreće. Mnogi se suočavaju sa socijalnom isključenošću, na primer, ne smatraju se sposobnima za brak. Poput odraslih žrtava, oni će se suočiti sa ogromnim praktičnim, ekonomskim, socijalnim i psihološkim izazovima u procesu rehabilitacije i reintegracije.

=== Vojni argumenti za i protiv<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

Vojni argumenti za upotrebu [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskih mina]] su duboko pogrešni. Studija [[Međunarodni komitet Crvenog krsta|Međunarodnog komiteta Crvenog krsta]] iz 1996. Protivpešadijske nagazne mine - prijatelj ili neprijatelj? zaključio da protivpešadijske mine nisu neophodno oružje, da nemaju veliku vojnu vrednost i da ne nude nužno nikakvu vojnu prednost. U stvari, „njihova upotreba u skladu sa vojnom doktrinom je dugotrajna, skupa i opasna i retko se dešavala u uslovima borbe“, zaključila je grupa vojnih eksperata.

Nagazne mine nisu potrebne modernoj vojsci . Dok su u prošlosti možda štitile granice i usporavale napredovanje trupa, sada je većina armija mobilna i može proći kroz minsko polje za manje od 30 minuta. Moderna oprema za detekciju pokreta, tehnologija noćne detekcije i strateški postavljeni topovi mogu zaštititi vojne instalacije, granice i druga područja bolje od nagaznih mina. Takođe, nagazne mine ranjavaju i ubijaju vojnike - upravo one ljude koje treba da štite. Na primer, u Zalivskom ratu 1991. godine, nagazne mine su izazvale 34% američkih žrtava.

U svakom slučaju, dugoročni humanitarni troškovi mina daleko nadmašuju bilo kakvu ograničenu vojnu korist. Zbog toga mnoga bivša vojna lica podržavaju zabranu protivpešadijskih mina i odbacuju upotrebu mina, kao na primer u ovom članku general-potpukovnika Roberta G. Garda mlađeg ([[SAD]], u povlačenju), objavljenom u Huffington Postu 2009. godine. vojska zemlje insistira da su protivpešadijske nagazne mine i dalje neophodne sa vojne tačke gledišta, predlaže da pogledaju gore pomenutu studiju [[MKCK]]-a. Takođe, podstaknite ih da urade sopstvenu studiju kako bi preispitali svoju politiku mina i njen uticaj, uključujući i njihove vojnike.

=== Zabrana mina stvarno funkcioniše!<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

Zabrana nagaznih mina čini razliku. Napravili smo veliki napredak od stupanja na snagu Sporazuma o zabrani mina u martu 1999. Globalna stigma vezana za ovo oružje dovela je do praktičnog zaustavljanja globalne trgovine protivpešadijskim mina, oštrog pada broja proizvođača i drastično smanjenje broja vlada koje postavljaju mine, čak i među državama koje i dalje odbijaju da se zvanično pridruže sporazumu. Ogromni delovi zemlje su očišćeni i vraćeni u produktivnu upotrebu; došlo je do rasprostranjenog i obimnog uništavanja zaliha mina; prava i potrebe žrtava mina su stekle veće priznanje; i što je najvažnije, sada je svake godine sve manje novih žrtava mina.

=== Mir i sigurnost<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

Zabrana nagaznih mina povećava mir i bezbednost i može biti dragoceno sredstvo za izgradnju mira. Na primer, [[Grčka]] i [[Turska]], dugoročni rivali sa graničnim sporovima, iskoristile su zajedničku posvećenost pridruživanju Sporazumu o zabrani mina kao meru za izgradnju poverenja. Neke države su se pridružile Sporazumu o zabrani mina uprkos tekućem unutrašnjem sukobu, kao što su [[Avganistan]], [[Kolumbija]] i [[Demokratska Republika Kongo]]. Neke države, poput [[Kipar|Kipra]], pridružile su se sporazumu iako nemaju potpunu kontrolu nad područjem za koje kažu da potpada pod njihovu jurisdikciju.

=== Zaštita granice: postoje alternative<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

Mine su uglavnom neefikasne u zaštiti pograničnih regiona, na primer od krijumčara, ilegalnih imigranata ili nedržavnih naoružanih grupa. Zamolite svoju ciljnu vladu da pruži informacije o tome da li su i kako nagazne mine bile efikasno sredstvo odvraćanja za određenu navedenu svrhu (npr. za zaustavljanje krijumčarenja). Vlade obično ne mogu dokazati efikasnost. Umesto zaštite, minska polja terorišu i osiromašuju zajednice koje žive u ovoj oblasti. Alternative postoje i uključuju: uključivanje u dijalog sa susedom, mobilnu i fiksnu graničnu patrolu, opremu i barijere za detekciju pokreta.

=== Svaka država je dužna da:<ref name="Argumenti za zabranu" /> ===

Podrška svih je potrebna na putu ka svetu bez mina – bez obzira da li je zemlja pogođena minama ili ne i nebitno je da li je zemlja velika ili mala. Pridruživanje Sporazumu o zabrani mina je u interesu zemalja pogođenih minama jer će podstaći međunarodnu podršku njihovom problemu sa minama. Za zemlje koje nemaju mine u svojim zalihama ili u zemlji, pridruživanje Sporazumu o zabrani mina je takođe u njihovom interesu jer će steći viši moralni položaj u diplomatskom svetu i demonstrirati svoju podršku pogođenim zajednicama širom sveta.

Sve vlade treba da slušaju svoje građane i međunarodnu zajednicu koji zahtevaju da zauzmu stav, inače rizikuju da postanu moralno izopšteni. Čak su i privremeni koraci koji nisu u mogućnosti da pristupe Sporazumu o zabrani mina vredni, kao što je moratorijum na upotrebu i prenos protivpešadijskih mina, pružanje informacija o zalihama nagaznih mina i njihovom uništavanju, ili glasanje u korist godišnje [[Generalna skupština Ujedinjenih nacija|Generalne skupštine Ujedinjenih nacija]] rezoluciju o sporazumu.

== Hronologija događaja<ref name="Hronologija događaja" /> ==

:1. 1991. godine - Nevladine organizacije koje podržavaju zabranu mina počinju saradnju.<ref name="Hronologija događaja"> {{en}} [https://cdn.knightlab.com/libs/timeline3/latest/embed/index.html?source=1%20etkd%20DhbU1EnVd0Mz2VYJrkKLEnzsRRHFKPpDkrrGo&font=Default&lang=en&initial%20zoom=2&height=710 Hronologija svih događaja od nastanka ICBL i događaji koji su se dešavali do potpisivanja konvencije i posle toga na implementaciji sporazuma] </ref>
:::* oktobar 1991. godine - Kambodžanski princ Sihanuk poziva na zabranu nagaznih mina.
:::* novebar 1991. godine - Američka nevladina organizacija (NVO) Vijetnamska fondacija veterana Amerike (VVAF) i nemačka nevladina organizacija Medico International (MI) saglasne su da zajednički pokrenu kampanju zagovaranja zabrane mina, kako bi okupile nevladine organizacije u koordinisanim naporima da rade zajedničku kampanju za zabranu nagaznih mina; VVAF angažuje [[Džodi Vilijams]] da predvodi kampanju.

:2. 1992. godine - Osnovana je organizacija '''ICBL'''.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* oktobar 1992. godine - Šest nevladinih organizacija ([[HI]], [[HRV]], MI, MAG, PHR i VVAF) sastaju se u [[Njujork]]u i složili su se da koordiniraju napore u kampanji i sponzorišu prvu Međunarodnu konferenciju NVO o nagaznim minama u [[London]]u 1993. Koordinator kampanje [[Džodi Vilijams]] je zadužena za izradu zajedničke kampanje '''ICBL-a''', nadgledanje i planiranja konferencije.
:::* oktobar 1992. godine - Predsednik [[Džordž H. V. Buš|Buš]] potpisuje zakon o jednogodišnjem moratorijumu na izvoz protivpešadijskih mina, inicijativi koju su sponzorisali senator Patrik Lihi i kongresmen Lejn Evans, a za koju je Senat glasao sa 100 glasova za. Tokom naredne dve godine, proizvođači iz [[Belgija|Belgije]], [[Francuska|Francuske]], [[Njemačka|Nemačke]], [[Grčka|Grčke]], [[Holandija|Holandije]] i [[Južna Afrika|Južne Afrike]] uvode zabranu izvoza mina.
:::* decembar 1992. godine - Evropski parlament donosi rezoluciju kojom poziva države članice da ratifikuju Konvenciju o konvencionalnom oružju (CCW) i učine je primenljivom, da proglase petogodišnji moratorijum na izvoz protivpešadijskih mina i obuku za njihovo postavljanje i dati prioritet uklanjanju mina i obezbediti potrebna sredstva za to.

:3. 1993. godine - U [[London]]u održan prvi međunarodni sastanak [[NVO]].<ref name="Hronologija događaja" />
:::* februar 1993. godine - [[Francuska]] upućuje zvaničan zahtev [[Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija|generalnom sekretaru UN]] za reviziju (CCW).
:::* april 1993. godine - [[Međunarodni komitet Crvenog krsta]] (ICRC) je domaćin trodnevnog simpozijuma o nagaznim minama u[[ Montre| Montreu]], u [[Švajcarska|Švajcarskoj]], sa 60 predstavnika vlada, vojske, proizvođača mina, stručnjaka za čišćenje i nevladinih organizacija.
:::* maj 1993. godine - '''ICBL''' održava svoju prvu međunarodnu konferenciju nevladinih organizacija o nagaznim minama u [[London]]u, sa 50 predstavnika iz 40 nevladinih organizacija. Donet je osnivački akt organizacije gde je u Upravni odbor je ušlo šest nevladinih organizacija i tako je osnovan '''ICBL''' i postavnjena [[Džodi Vilijams]] kao ICBL koordinator.
:::* septembar 1993. godine - Američki [[Stejt department]] objavio je izveštaj „Skrivene ubice: Globalni problem sa neočišćenim nagaznim minama“.
:::* oktobar 1993. godine - Prvi komitet Generalne skupštine [[UN]] donosi rezoluciju kojom poziva generalnog sekretara da podnese izveštaj o problemima izazvanim nagaznim minama i drugim neeksplodiranim ubojitim sredstvima. Takođe usvaja rezoluciju koju je predložila [[Francuska]] kojom se poziva na reviziju (CCW) i rezoluciju koju su predložile [[SAD]] kojom se poziva na međunarodni moratorijum na trgovinu [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskim minama]].

:4. 1994. godine - MKCK (ICRC) [[Međunarodni komitet Crvenog krsta]] daje izjavu podrške ovom cilju.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 1994. godine - Nedeljni časopis [[Njujork Tajms]] objavljuje glavni članak o problemu nagaznih mina, naporima u deminiranju i kampanji za zabranu mina. [[MKCK]] održava seminar za vojne stručnjake.
:::* februar 1994. godine - Predsednik [[MKCK]]-a izjavljuje da sa „humanitarne tačke gledišta verujemo da je zabrana nagaznih mina u celom svetu jedino zaista efikasno rešenje“.
:::* mart 1994. godine - Direktor [[UNICEF]]-a [[Džim Grant]] poziva na zabranu mina.
:::* april 1994. godine - Na seminaru Saveta za spoljne odnose o nagaznim minama, generalni sekretar [[UN]] [[Butros Butros Gali]] poziva na potpunu zabranu nagaznih mina.
:::* maj 1994. godine - '''ICBL''' održava svoju drugu međunarodnu konferenciju nevladinih organizacija o nagaznim minama u [[Ženeva|Ženevi]], sa predstavnicima više od 75 nevladinih organizacija.
:::* jun 1994. godine - Senator Lihi održava saslušanje o nagaznim minama u prilog zabrani sa svedočenjima od Kena Rutherforda, Crvenog krsta i drugih. Lihi potom uvodi zakon za uspostavljanje moratorijuma na proizvodnju nagaznih mina sa 55 kosponzora Senata.
:::* jun 1994. godine - Radnici italijanskih kompanija koje se bave proizvodnjom nagaznih mina pozivaju italijansku vladu da podrži hitnu zabranu proizvodnje i trgovine mina, kao i humanitarne akcije za žrtve. Dva dana kasnije italijanski ministar odbrane najavljuje da „Italija više neće proizvoditi i izvoziti nagazne mine“.
:::* septembar 1994. godine - U [[UN]], predsednik [[Bil Klinton|Klinton]] poziva na „eventualno eliminisanje“ mina. U svom prvom izveštaju o uklanjanju mina, [[Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija|generalni sekretar UN]] napominje da je „najbolji i najefikasniji način“ za rešavanje globalnog problema mina potpuna zabrana.
:::* oktobar 1994. godine - Vlada [[Holandija|Holandije]] pristaje da uništi svoje zalihe mina i podržava poziv na potpunu zabranu.

:5. 1995. godine - Prvi nacionalni zakon o zabrani protivpešadijskih mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 1995. godine - [[Belgija]] postaje prva zemlja koja je usvojila nacionalni zakon o zabrani nagaznih mina.
:::* maj 1995. godine - [[Papa Jovan Pavle II]] poziva na „definitivno okončanje proizvodnje i upotrebe“ [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskih mina]].
:::* jun 1995. godine - Kambodžanska kampanja za zabranu nagaznih mina i Forum [[NVO]] o [[Kambodža|Kambodži]] domaćini su Treće međunarodne konferencije nevladinih organizacija o nagaznim minama, trodnevnog događaja kojem je prisustvovalo više od 400 ljudi iz 42 zemlje.
:::* septembar 1995. godine - Na Prvoj revizijskoj konferenciji Konvencije o konvencionalnom oružju (CCW) u [[Beč]]u, '''ICBL''' aktivno promoviše svoj poziv na potpunu zabranu i kao rezultat toga broj vlada koje podržavaju zabranu raste na 14. Konferencija se ne završava i pregovori se prekidaju do januara 1996. godine.
:::* novembar 1995. godine - [[Međunarodni komitet Crvenog krsta]] (MKCK) pokreće međunarodnu medijsku kampanju za mobilizaciju podrške za zabranu nagaznih mina.

:6. 1996. godine - [[Kanada]] pokreće Otava proces za zabranu nagaznih mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 1996. godine - Tokom nastavljenih pregovora (CCW), '''ICBL''' saziva sastanak zemalja koje podržavaju zabranu, gde postoji saglasnost da se radi na trenutnoj zabrani nagaznih mina, a ne na njihovom „eventualnom eliminisanju“.
:::* mart 1996. godine - VVAF sponzoriše dva oglasa na celoj strani u [[Njujork Tajms]]u u kojima se poziva predsednik [[Bil Klinton|Klinton]] da zabrani nagazne mine, uključujući otvoreno pismo penzionisanog generala [[Norman Švarckopf|Normana Švarckopfa]] i 14 drugih visokih penzionisanih američkih vojnih zvaničnika.
:::* april 1996. godine - [[Novi Zeland]] se odriče upotrebe mina i obavezuje se da će raditi za potpunu zabranu. Konferencija za pregled (CCW) u [[Ženeva|Ženevi]] usvaja slab izmenjeni protokol koji dozvoljava nastavak upotrebe protivpešadijskih mina. Na marginama konferencije, grupa od 14 vlada koje se zalažu za zabranu susreće se sa predstavnicima '''ICBL-a''' kako bi izradili strategiju za dalje.
:::* septembar 1996. godine - Šest predsednika [[Centralna Amerika|Centralne Amerike]] najavljuju da će zabraniti nagazne mine, čime će postati prva regija na svetu bez mina.
:::* oktobar 1996. godine - [[Kanada]] je domaćin konferencije u [[Otava|Otavi]] kojoj prisustvuje 75 vlada, kao i '''ICBL''' i međunarodne agencije. Završava se izazovom kanadskog ministra inostranih poslova Lojda Eksvortija svim vladama da pregovaraju o sporazumu o zabrani nagaznih mina i da se vrate u Otavu i da ga potpišu u decembru 1997. godine, čime se pokreće „Otavski proces“ za zabranu mina.
:::* decembar 1996. godine - Ukupno 155 zemalja podržava rezoluciju [[Generalna skupština Ujedinjenih nacija|Generalne skupštine Ujedinjenih nacija]] koju su predložile [[SAD]] i koja podržava pregovore o sporazumu o zabrani mina što je pre moguće. Švedski parlament usvojio je jednostranu zabranu protivpešadijskih mina.

:7. 1997. godine - Uvojen sporazum o zabrani mina i otvoren za potpis.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 1997. godine - [[Princeza Dajana]] posećuje [[Angola|Angolu]] pod pokroviteljstvom Britanskog Crvenog krsta i fotografije njenog susreta sa žrtvama mina i posete operaciji uklanjanja mina privlače pažnju globalnih medija. 
:::* januar 1997. godine - Predsednik [[Bil Klinton|Klinton]] najavljuje nameru [[SAD]] da sprovede međunarodnu zabranu prenosa nagaznih mina kroz Konferenciju o razoružanju.
:::* februar 1997. godine - '''ICBL''' održava svoju Četvrtu međunarodnu konferenciju nevladinih organizacija o nagaznim minama u [[Maputo|Maputu]], [[Mozambik]]. [[Mozambik]] i [[Južna Afrika]] proglasili su jednostranu zabranu protivpešadijskih mina.
:::* februar 1997. godine - [[Austrija]] je domaćin prvog pripremnog sastanka Otavskog procesa u [[Beč]]u, na kojem 111 zemalja raspravlja o elementima sveobuhvatnog sporazuma o zabrani.
:::* april 1997. godine - [[HRV]] objavljuje izveštaj u kojem identifikuje američke proizvođače nagaznih mina, a američka kampanja pokreće kampanju stigmatizacije proizvođača.
:::* maj 1997. godine - Dve desetine afričkih država obećavaju svoju podršku zabrani nagaznih mina tokom konferencije OAU sa sloganom „Afrika bez mina” održanoj u [[Johanesburg]]u u [[Južna Afrika|Južnoj Africi]]. Poslednjeg dana konferencije, [[Južna Afrika]] počinje uništavanje svojih zaliha mina.
:::* jun 1997. godine - [[Belgija]] je domaćin drugog sastanka Otavskog procesa u [[Brisel]]u, gde je 110 zemalja prihvatilo deklaraciju kojom potvrđuju svoju nameru da pregovore i potpisivanje sporazuma o zabrani zaključe pre kraja 1997. godine.
:::* septembar 1997. godine - Nakon dve nedelje pregovora u [[Oslo|Oslu]], [[SAD]] povlače predložene amandmane za koje priznaju da nisu uspeli da dobiju dovoljnu podršku i Sporazum o zabrani mina je usvojen 18. septembra 1997. '''ICBL''' predstavlja vladama akcioni plan za stupanje na snagu Sporazuma o zabrani mina do 2000.
:::* oktobar 1997. godine - '''ICBL''' i [[Džodi Vilijams]] su nagrađeni [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovom nagradom za mir]] za njihovu ključnu ulogu u pokretanju procesa koji je „u periodu od nekoliko godina promenio zabranu protivpešadijskih mina iz vizije u izvodljivu stvarnost“.
:::* decembar 1997. godine - Ukupno 122 zemlje su potpisale Sporazum o zabrani mina u [[Otava|Otavi]], [[Kanada]]. U isto vreme, Narodni ugovor kojim se podržava sporazum o zabrani potpisano je od strane hiljada ljudi širom sveta.
:::* decembar 1997. godine - Upravni odbor '''ICBL-a''' od pet prvobitnih organizacija osnivača proširen je kako bi odražavao rastući pokret, posebno u zemljama pogođenim minama.

:8. 1998. godine - 40. Ratifikacija ugovora o zabrani mina je obezbeđeno u rekordnom vremenu.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* februar 1998. godine - Tokom ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Naganu u [[Japan]]u, kris Mun koji je preživeo mine nosi olimpijsku baklju na stadionu.
:::* februar 1998. godine - '''ICBL''' održava godišnju generalnu skupštinu u [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu]], u [[Njemačka|Nemačkoj]], gde je Upravni odbor '''ICBL''' preimenovan u Koordinacioni komitet i njegovo članstvo je prošireno. [[Liz Bernštajn]] zamenjuje [[Džodi Vilijams]] na mestu '''ICBL''' koordinatora.
:::* mart 1998. godine - [[Mađarska]] je domaćin regionalnog sastanka za promociju Ugovora o zabrani mina u [[Budimpešta|Budimpešti]] kojem prisustvuje 19 zemalja iz istočne Evrope.
:::* maj 1998. godine - IPPNV i '''ICBL''' sazivaju međunarodnu konferenciju o nagaznim minama u [[Moskva|Moskvi]], kojoj prisustvuju nevladine organizacije iz [[Rusija|Rusije]] i 20 susednih zemalja.
:::* jun 1998. godine - '''ICBL''' stvara inicijativu u vidu projekta [[Landmine Monitor]] za verifikaciju pridržavanja nacija sa Ugovorom o zabrani mina i humanitarnog odgovora uopšte.
:::* septembar 1998. godine - Prvi globalni sastanak Landmine Monitora održava se u [[Dablin]]u u [[Irska|Irskoj]].
:::* septembar 1998. godine - [[Burkina Faso]] postaje 40. zemlja koja je ratifikovala Sporazum o zabrani mina, čime je sporazum stupio na snagu 1. marta 1999.
:::* septembar 1998. godine - '''ICBL''' saziva prvi sastanak inicijative za verifikaciju Landmine Monitora u [[Dablin]]u.
:::* oktobar 1998. godine - [[Filantrop]], [[Džordž Soroš]] i kanadski ministar inostranih poslova [[Lojd Eksvort]]i najavljuju finansijsku podršku '''ICBL'''.

:9. 1999. godine - Sporazum o zabrani mina postaje zakon.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 1999. godine - Sporazum o zabrani mina stupa na snagu 1. marta 1999. i postaje obavezujućim međunarodnim pravom. '''ICBL''' slavi zvonjavom i drugim akcijama u više od 30 zemalja.
:::* maj 1999. godine - [[Mozambik]] je domaćin prvog sastanka država potpisnica Sporazuma o zabrani mina u [[Maputo|Maputu]], gde je predstavljen prvi godišnji izveštaj o praćenju mina.
:::* septembar 1999. godine - Prvi sastanci Međusedsijskog Stalnog komiteta Ugovora o zabrani mina održavaju se u [[Ženeva|Ženevi]].

:10. 2000. godine - Sporazum o zabrani mina dostigao 100 država članica.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* jul 2000. godine - [[Mauritanija]] postaje 100. zemlja koja je ratifikovala Ugovor o zabrani mina. 
:::* jul 2000. godine - Tokom godine aktivisti '''ICBL''' kampanje i istraživači Landmine Monitora okupljaju se na regionalnim sastancima u [[Argentina|Argentini]], [[Belgija|Belgiji]], [[Džibuti]]ju, [[Egipat|Egiptu]], [[Japan]]u, [[Togo|Togu]] i [[Ukrajina|Ukrajini]], dok se globalni sastanak održava u [[Holandija|Holandiji]].
:::* decembar 2000. godine - Drugi sastanak država članica Ugovora o zabrani mina održava se u [[Ženeva|Ženevi]].
:::* decembar 2000. godine - Objavljen je izveštaj Landmine Monitor za 2000. godinu.

:11. 2001. godine - [[Nikaragva]] domaćin trećeg godišnjeg sastanka ugovora o zabrani mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* septembar 2001. godine - [[Nikaragva]] je domaćin Trećeg sastanka država članica Sporazuma o zabrani mina održanog u[[ Managva| Managvi]], uprkos kašnjenjima u putovanjima zbog terorističkih napada 11. septembra u [[SAD]] nekoliko dana ranije. 
:::* septembar 2001. godine - Objavljen je izveštaj Landmine Monitor za 2001. godinu.
:::* decembar 2001. godine - '''ICBL''' kampanje i istraživači Landmine Monitora održavaju regionalne sastanke u [[Jermenija|Jermeniji]], [[Brazil]]u, [[Kenija|Keniji]], [[Liban]]u, [[Nepal]]u, [[Južna Koreja|Južnoj Koreji]], [[Južna Afrika|Južnoj Africi]] i [[Tajland]]u, dok se globalni sastanak održava u [[Vašington]]u.

:12. 2002. godine - Pogođene države nastavljaju da se pridružuju Sporazumu o zabrani mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* septembar 2002. godine - Minama teško pogođen [[Avganistan]] pristupa Sporazumu o zabrani mina, dok [[Angola]] završava ratifikaciju.
:::* decembar 2002. godine - '''ICBL''' kampanje i istraživači Landmine Monitora održavaju regionalne sastanke u [[Azerbejdžan]]u, [[Čile]]u, [[Etiopija|Etiopiji]] i [[Švajcarska|Švajcarskoj]], dok se globalni sastanak održava u [[Pariz]]u.

:13. 2003. godine - Prvi rokovi za uništavanje zaliha su ispoštovani.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 2003. godine - Sve države članice sa zalihama mina ispunjavaju svoje obaveze da unište zalihe do prvog roka za uništavanje, to je četiri godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma.
:::* septembar 2003. godine - Velika skladišta nagaznih mina ima [[Belorusija]] i ona je pristupa Sporazumu o zabrani mina. [[Grčka]] je ratifikovala, a [[Turska]] pristupila Sporazumu o zabrani mina istog dana u planiranoj inicijativi da pokaže svoju podršku zabrani.
:::* decembar 2003. godine - '''ICBL''' i Landmine Monitor kampanje održavaju regionalne sastanke u [[Kirgistan]]u, [[Sri Lanka|Šri Lanki]] i [[Ujedinjeni Arapski Emirati|Ujedinjenim Arapskim Emiratima]], dok se globalni sastanak održava u [[Rim]]u.

:14. 2004. godine - Prva pregledna konferencija ugovora o zabrani mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* april 2004. godine - Nakon angažovanja '''ICBL-a''', [[Turkmenistan]] je uništio desetine hiljada uskladištenih protivpešadijskih mina koje je prvobitno želeo da zadrži za obuku.
:::* septembar 2004. godine - Međunarodni simpozijum o izazovima postizanja sveta bez mina održava se u [[Otava|Otavi]], a dokumenti i materijali '''ICBL''' kampanje su donirani kanadskom nacionalnom arhivu.
:::* decembar 2004. godine - [[Kenija]] je domaćin prve konferencije o reviziji Sporazuma o zabrani mina, koja se takođe naziva „Samit u [[Najrobi]]ju o svetu bez mina“. Više od 350 aktivista '''ICBL''' kampanja iz 83 zemlje prisustvovalo je konferenciji promovišući slogan „Traži se: Svet bez mina“. Objavljeno je specijalno petogodišnje izdanje godišnjeg Landmine Monitor izveštaja.
:::* decembar 2004. godine - Istraživači i aktivisti '''ICBL-a''' i Landmine Monitora održavaju regionalne sastanke u [[Avganistan]]u, [[Burundi]]ju i [[Kolumbija|Kolumbiji]], dok se globalni sastanak održava u [[Sarajevo|Sarajevu]].

:15. 2005. godine - Smanjena je upotreba nagaznih mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* april 2005. godine - Po prvi put, [[Kina]] glasa za godišnju rezoluciju [[Generalna skupština Ujedinjenih nacija|Generalne skupštine UN]] za zabranu koja podržava Sporazum o zabrani mina.
:::* novembar 2004. godine - '''ICBL''' učestvuje u završnoj ceremoniji uništavanja zaliha u [[Alžir]]u.
:::* novembar 2004. godine - '''ICBL''' preduzima misije zastupanja u [[Azerbejdžan]]u, [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]], [[Brunej|Bruneji]], [[Gruzija|Gruziji]], [[Libija|Libiji]] i [[Mongolija|Mongoliji]].

:16. 2006. godine - Delujte sada i odmah sprovodite sporazum o zabrani mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 2006. godine - '''ICBL''' kampanje širom sveta koriste šestu godišnjicu od kada je sporazum postao međunarodno pravno obavezujući da pozovu vlade da „Deluju odmah!“ da sprovedu svoje obaveze.
:::* april 2006. godine - '''ICBL''' kampanje i istraživači Monitora okupljaju se u [[Kambodža|Kambodži]] na globalnom sastanku.
:::* maj 2006. godine - '''ICBL''' učestvuje u ceremoniji uništavanja zaliha i na radionici govore o Sporazumu o zabrani mina u [[Belorusija|Belorusiji]].
:::* novembar 2006. godine - '''ICBL''' i Senegalska kampanja organizuju radionicu za implementaciju u [[Senegal]]u.
:::* decembar 2006. godine - '''ICBL''' preduzima misije zastupanja i istraživanja u [[Belorusija|Belorusiji]], [[Kambodža|Kambodži]], [[Indija|Indiji]], [[Liban]]u, [[Poljska|Poljskoj]], [[Senegal]]u, [[Tajland]]u i [[Vijetnam]]u.

:17. 2007. godine - Uspeh u toku: Prva dekada ugovora o zabrani mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* februar 2007. godine - '''ICBL''' se pridružuje Upravnom odboru [[Koalicija za zabranu kasetne municije|Koalicije za kasetnu municiju]] i aktivno će da doprinese procesu u [[Oslo|Oslu]] koji ima za cilj stvaranje novog sporazuma o zabrani [[Kasetna bomba|kasetne municije]] koja predstavlja neprihvatljivu štetu civilima.
:::* mart 2007. godine - Konvencija [[UN]] o pravima osoba sa invaliditetom otvorena je za potpisivanje u [[Njujork]]u.
:::* april 2007. godine - '''ICBL''' i Tadžikistanska kampanja organizuju nacionalnu radionicu za implementaciju u [[Tadžikistan]]u.
:::* avgust 2007. godine - [[Irak]] koji je teško pogođen minama ratifikovao je Sporazum o zabrani mina.
:::* novembar 2007. godine - [[Jordan]] je domaćin Osmog sastanka država potpisnica Sporazuma o zabrani mina na Mrtvom moru, gde je [[Palau]] najavio pristupanje sporazumu. 
:::* novembar 2007. godine - '''ICBL''' razmatra zahtev za produženje deminiranja odobren na 8 MSP.
:::* decembar 2007. godine - '''ICBL''' organizuje nacionalnu radionicu o implementaciji sporazuma u [[Sana (grad)|Sani]] u [[Jemen]]u, a globalni sastanak '''ICBL-a''' i Landmine Monitora održava se u [[Aden]]u, [[Jemen]].
:::* decembar 2007. godine - '''ICBL''' kampanje održavaju posebne događaje povodom 10. godišnjice u [[Austrija|Austriji]], [[Belgija|Belgiji]], [[Kanada|Kanadi]] i [[Norveška|Norveškoj]].

:18. 2008. godine - Prva produženja rokova za čišćenje zemljišta.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* septembar 2008. godine - '''ICBL''' uspostavlja mrežu za pomoć žrtvama da podrži intenzivnije zagovaranje pomoći žrtvama.
:::* oktobar 2008. godine - Na Devetom sastanku država članica Ugovora o zabrani mina u [[Ženeva|Ženevi]], '''ICBL''' daje kritike na račun prvih petnaest država članica koje su zatražile produženje desetogodišnjih rokova za uklanjanje mina.

:19. 2009. godine - „Moguća misija“ - Druga pregledna konferencija Sporazuma o zabrani mina 2010.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 2009. godine - '''ICBL''' pokreće odbrojavanje do Druge pregledne konferencije Sporazuma o zabrani mina pod sloganom „Svet bez mina: misija moguća“.
:::* decembar 2009. godine - [[Kolumbija]] je domaćin Druge konferencije Sporazuma o zabrani mina, u [[Kartahena de Indijas|Kartageni]], koja se takođe naziva „Samit u Kartageni u svetu bez mina“. [[SAD]] prisustvuju (njihovo prvo učešće na zvaničnom sastanku sporazuma) i potvrđuju da je predsednik [[Barak Obama|Obama]] naredio reviziju američke politike o zabrani nagaznih mina.
:::* decembar 2009. godine - Objavljeno je specijalno desetogodišnje izdanje godišnjeg izveštaja Landmine Monitor-a.

:20. 2010. godine - Sjedinjene Države se konsultuju o pregledu politike napadnih mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 2010. godine - Članovi '''ICBL-a''' u 60 zemalja kontaktiraju predstavnike američkih ambasada kako bi ih podstakli na reviziju američke politike i da se pridruže Sporazumu o zabrani mina.
:::* april 2010. godine - '''ICBL''' učestvuje na konferenciji o pomoći žrtvama u [[Beč]]u.
:::* maj 2010. godine - Pismo koje je potpisalo dve trećine američkog Senata šalje se predsedniku [[Barak Obama|Obami]], u kojem se poziva da se američka revizija politike završi odlukom da se pridruže Sporazumu o zabrani mina.
:::* novembar 2010. godine - Član '''ICBL-a''' Danis Kurc Aid pomaže [[Albanija|Albaniji]] da završi svoje obaveze.

:21. 2011. godine - Pokreni napredak od [[Pnom Pen]]a.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 2011. godine - '''ICBL''' se spaja sa Koalicijom za kasetnu municiju (CMC) i postaje ICBL-CMC, koji se sastoji od jednog upravljačkog tela koje podržava rad dve globalne kampanje. Monitor protiv mina i kasetne municije je takođe uveden u novu organizaciju.
:::* mart 2011. godine - '''ICBL''' pokreće svoje odbrojavanje do jedanaestog sastanka država potpisnica Sporazuma o zabrani mina pod sloganom „[[Pnom Pen]] guraj za napredak“.
:::* april 2011. godine - '''ICBL''' učestvuje na konferenciji o međunarodnoj saradnji i pomoći žrtvama u [[Albanija|Albaniji]].
:::* novembar 2011. godine - [[Kambodža]] je domaćin jedanaestog sastanka država članica Sporazuma o zabrani mina u [[Pnom Pen]]u.
:::* novembar 2011. godine - [[Južni Sudan]] i [[Tuvalu]] su pristupili Sporazumu o zabrani mina, postajući prve zemlje koje su se pridružile sporazumu o zabrani mina za četiri godine.
:::* novembar 2011. godine - [[Norveška Narodna Pomoć]], članica '''ICBL-a''', pomaže [[Gvineja Bisao|Gvineji Bisao]] da završi svoje obaveze.

:22. 2012. godine - Proslavljanje 20. godišnjice postojanja.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 2012. godine - [[Finska]] je pristupila Sporazumu o zabrani mina, obavezujući se da će uništiti svoje zalihe nagaznih mina do 2016. godine.
:::* mart 2012. godine - U partnerstvu sa kolumbijskom nevladinom organizacijom Arhangeles i '''ICBL''' vode jednomesečnu globalnu akciju „Pozajmi svoju nogu“ u znak solidarnosti sa preživelima od mina širom sveta kao podrška Sporazumu o zabrani mina.
:::* maj 2012. godine - [[Somalija]] je pristupila Sporazumu o zabrani mina, poslednja zemlja iz podsaharske Afrike koja se pridružila sporazumu o zabrani mina, čime se članstvo u Sporazumu povećalo na 160 država članica.
:::* oktobar 2012. godine - '''ICBL''' proslavlja svoju 20. godišnjicu događajem u [[Njujork]]u na kojem učestvuju veterani '''ICBL-a''', vođe protivminskih akcija i preživeli od mina.

:23. 2013. godine - Posudite nogu za svet bez mina.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 2013. godine - '''ICBL''' i partneri za humanitarno razoružanje pozivaju na obnovljeno angažovanje Sporazuma povodom 20. godišnjice pokreta za zabrane mina, u [[Pariz]]u.
:::* februar 2013. godine - Na četrnaestu godišnjicu stupanja na snagu Sporazuma o zabrani mina, '''ICBL''' poziva vlade i javnost da „pozajme svoju nogu“ globalnim naporima da se okonča patnja uzrokovana nagaznim minama.
:::* maj 2013. godine - U [[Ženeva|Ženevi]] se održava sastanak u vezi Sporazuma o zabrani mina.
:::* novembar 2013. godine - G-đa Silvie Brigot-Vilain, izvršni direktor '''ICBL-CMC''' prima francusku nagradu [[Nacionalni orden Legije časti|Legije časti]]. Orden, ustanovljen 1802. godine, najveće je odlikovanje u Francuskoj i kreiran je posebno da bi se priznali doprinosi civila, kao i vojske.
:::* novembar 2013. godine - Delegacija '''ICBL-a''' na čelu sa Silvijom Brigot-Vilen posetila je [[Tajvan (ostrvo)|Tajvan]] kako bi proslavila dostignuća u uklanjanju mina.

:24. 2014. godine - Završite posao do 2025.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* jun 2014. godine - Treća revizijska konferencija Sporazuma o zabrani mina održana u [[Mozambik]]u. '''ICBL''' poziva države potpisnice da završe svoje glavne ugovorne obaveze do 2025. godine.
:::* jun 2014. godine - [[Sjedinjene Države]] saopštavaju da neće proizvoditi protivpešadijske mine i nameravaju da se pridruže Sporazumu o zabrani mina u budućnosti. Predsednik [[Barak Obama|Obama]] priznaje napore '''ICBL-a''' i [[Džodi Vilijams]].
:::* avgust 2014. godine - [[Oman]] se pridružuje Sporazumu o zabrani mina.
:::* septembar 2014. godine - [[SAD]] najavljuju zabranu američke upotrebe protivpešadijskih mina ali da će poštovati glavne obaveze iz Sporazuma o zabrani mina, sa izuzetkom Republike Koreje. 
:::* oktobar 2014. godine - Ambasadorka '''ICBL-a''' Margaret A. Oreh pridružuje se programu za žene mirovnjake Univerziteta u [[San Dijego|San Dijegu]].
:::* oktobar 2014. godine - [[Republika Koreja]] usvaja istorijski zakon o pomoći žrtvama mina, 11 godina nakon što je prvi put podnet na glasanje Narodnoj skupštini.

:25. 2015. godine - Prvobitni dogovor za čišćenje mina u [[Kolumbija|Kolumbiji]].<ref name="Hronologija događaja" />
:::* januar 2015. godine - Megan Burke počinje svoj posao kao direktorka Međunarodne kampanje za zabranu nagaznih mina - koalicije za kasetnu municiju (ICBL-CMC).
:::* mart 2015. godine - Kolumbijska vlada i nedržavna naoružana grupa FARC slažu se o revolucionarnom sporazumu za uklanjanje mina.
:::* avgust 2015. godine - [[Finska]] završava uništavanje zaliha [[Protivpešadijska mina|protivpešadijskih mina]].
:::* avgust 2015. godine - Megan Burke, direktorka '''ICBL-a''', sastaje se sa predsednikom Kolumbije Huanom Manuelom Santosom. Predsednik Santos ponavlja posvećenost Kolumbiji bez mina.
:::* septembar 2015. godine - Mozambik, jedna od zemalja koje su najviše pogođene minama, završava uklanjanje mina i pokazuje da je moguće postići svet bez mina.
:::* decembar 2015. godine - U [[Ženeva|Ženevi]] se završava 14. sastanak država članica, sa predstavnicima devedeset devet zemalja, zajedno sa preko stotinu članova civilnog društva, uključujući Njeno Kraljevsko Visočanstvo princezu Astrid od Belgije.

:26. 2016. godine - Ostvareni uspesi u implementaciji: [[Alžir]] bez mina, a [[Poljska]] uništava zalihe.<ref name="Hronologija događaja" />
:::* mart 2016. godine - [[Šri Lanka]] najavljuje da će se pridružiti Sporazumu o zabrani mina.
:::* mart 2016. godine - Prva međunarodna konferencija visokog nivoa o implementaciji Sporazuma o zabrani mina održava se u [[Ženeva|Ženevi]] uz učešće [[Kofi Anan|Kofija Anana]] i ministara inostranih poslova [[Kanada|Kanade]], [[Čile]]a i [[Kolumbija|Kolumbije]].
:::* oktobar 2016. godine - [[Poljska]] proglašava završetak uništavanja zaliha nagaznih mina.
:::* oktobar 2016. godine - Landmine Monitor izveštava da su žrtve od mina/ERV povećane za 75% u odnosu na poslednji izveštaj.
:::* decembar 2016. godine - U [[Santijago de Čile|Santjagu]] se završava 15. sastanak država potpisnica Sporazuma o zabrani mina sa naglaskom na zajedničkom radu na dostizanju sveta bez mina do 2025. godine.
:::* decembar 2016. godine - [[Alžir]] završava uklanjanje mina i postaje zemlja bez mina.

:27. 2025. godine - Misija treba da se završi do kraja 2025. godine.<ref name="Hronologija događaja" />

== Nobelova nagrada ==

Organizacija i njen koordinator za osnivanje, [[Džodi Vilijams]], zajedno su dobili [[1997]]. godine [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovu nagradu]] za njihove napore da postignu ''Ugovor o zabrani mina'' (Otavski ugovor). Potpisivanje ovog ugovora (koji zabranjuje upotrebu, proizvodnju, zalihe i prenos protivpešadijskih mina) smatra se najvećim uspehom kampanje. Nagradu su u ime organizacije primili suosnivač Rae McGrath iz Savetodavne grupe za mine i Tunn Channareth, kambodžanska žrtva mina i aktivista MPZM -a.

MPZM  nadgleda globalnu situaciju minske i kasetne municije (putem Monitora za nagazne mine i kasetnu municiju, svog istraživačkog i nadzornog ogranka), i sprovodi aktivnosti zagovaranja, lobirajući za sprovođenje i univerzalizaciju ''Ugovora o zabrani mina'', humanitarne programe protivminske akcije usmerene ka potrebama zajednice pogođene minama, podrška preživelima od nagaznih mina, njihovim porodicama i njihovim zajednicama i zaustavljanje proizvodnje, upotrebe i prenosa nagaznih mina, uključujući i nedržavne oružane grupe. MPZM učestvuje na periodičnim sastancima procesa Ugovora o zabrani mina, poziva države koje nisu članice da se pridruže i nedržavne oružane grupe da poštuju normu zabrane mina, osuđuje upotrebu mina i promoviše svest javnosti kroz debate o pitanju mina.

== Takođe videti ==

* Savetodavna grupa za mine
* Ženevski poziv, [[nevladina organizacija]] inspirisana MPZM-om koja se fokusira na nedržavne aktere
* Sporazum iz Otave (Sporazum ''o zabrani mina'' )
* Švajcarska fondacija za uklanjanje mina
* [[Centri za humanitarno razminiranje|Agencije za uklanjanje mina]]
* [[Razminiranje|Deminiranje]]
* [[Mina|Kopnena mina]]
* [[Protivpešadijska mina|Protivpješadijska mina]]
* Aki Ra, aktivista protiv miniranja
* Ban zagovara glas iz zajednice pogođenih kasetnom municijom
* Kampanja Manitobe za zabranu nagaznih mina
* [[Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnih oružja|Međunarodna koalicija za ukidanje nuklearnog oružja]]
* Spisak antiratnih organizacija
* Spisak mirovnih aktivista

== Dodatna literatura ==

* Adam Bover. 2019. „ [[doi:10.1080/09636412.2020.1693621|Uhvatanje Gulivera: Sjedinjene Države i zabrana protivpešadijskih mina]] “. ''Studije bezbednosti''.
* Richard Price. 1998. "[https://www.jstor.org/stable/2601403 Obrnuti nišani oružja: Transnacionalno civilno društvo cilja na kopnene mine.]" ''Međunarodna organizacija'' 52/3: 613-644.

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Spoljašnje veze ==

* [http://www.icbl.org/en-gb/home.aspx Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina] (zvanična veb stranica ICBL)
* [https://www.apminebanconvention.org/en/ Sajt - Konvencije o zabrani protivpešadijskih mina]
* [https://www.un.org/Depts/mine/UNDocs/ban_trty.htm Tekst ugovora o zabrani mina UN-a]
* [http://www.the-monitor.org/ Monitor nagaznih mina i kasetne municije]
* [http://www.maginternational.org Savetodavna grupa za mine]
* Ken Rutherford, [https://www.amazon.com/Disarming-States-International-Movement-Landmines/dp/0313393966/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1298991883&sr=1-1 ''Države za razoružanje: Međunarodni pokret za zabranu nagaznih mina,'' (mart, 2011.)]
* {{Nobelprize}} 

{{Nobelova nagrada za mir}}
{{Dobitnici Nobelove nagrade 1997.}}
{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Nevladine organizacije]]
[[Категорија:Međunarodne nevladine organizacije]]
[[Категорија:Neprofitne organizacije]]
[[Категорија:Humanitarne organizacije]]
[[Категорија:Nobelova nagrada za mir]]



[[sr:Међународни покрет за забрану мина]]
[[en:International Campaign to Ban Landmines]]
[[es:Campaña Internacional para la Prohibición de las Minas Antipersona]]
[[eo:Internacia Kampanjo por la Malpermeso de Grundminoj]]
[[pt:Campanha Internacional para a Eliminação de Minas]]
[[it:Campagna internazionale per il bando delle mine antiuomo]]
[[fr:Campagne internationale pour l'interdiction des mines antipersonnel]]
[[ru:Международное движение за запрещение противопехотных мин]]
[[uk:Міжнародний рух за заборону протипіхотних мін]]
[[ja:地雷禁止国際キャンペーン]]
[[zh:国际反地雷组织]]