Изворни код странице Sporazum o zabrani kasetnih bombi

{{Poseban članak-lat|Kasetna bomba}}

[[Datoteka:B1-B Lancer and cluster bombs.jpg|мини|[[Sjedinjene Američke Države|Američki]] [[avion]] [[B-1 Lanser]] baca svoj tovar [[Kasetna bomba|kasetnih bombi]].]]
'''Sporazum o zabrani kasetnih bombi''' ({{jez-engl|The Convention on Cluster Munitions}}) je međunarodni sporazum kojim se zabranjuje korišćenje transfer i skladištenje [[Kasetna bomba|kasetnih bombi]]. Norveška vlada je započela proces Konvencije o kasetnoj municiji u [[februar]]u [[2007]]. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u [[Dablin]]u [[maj]]a [[2008]]. godine. U [[Oslo|Oslu]] [[Decembar|decembra]] 2008. bio je otvoren za potpisivanje, da bi stupio na snagu [[1. avgust]]a [[2010]]. godine, šest meseci nakon što ga je ratifikovalo 30 [[država]]. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 119 država, a od tog broja 100 je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi.

Zbog velike upotrebe kasetnih bombi sa velikim brojem civilnih žrtava i zbog velikih i nesagledivih posledica u mnogim konfliktima koje nanosi ovo nehumano oružje, bilo je nekoliko pokušaja da se zabrani korišćenje ovih bombi. U početku je bilo neuspešno zbog protivljenja velikih sila, ali je na kraju posle mnogo truda i velikog broja održanih konferencija i sastanaka povodom toga, koji su na kraju rezultovali donošenjem i usvajanjem ovog sporazuma.

== Broj žrtava od kasetnih bombi od početka upotrebe do sada ==

Prema podacima HRW-a (-{[[Hjuman rajts voč|Human Rights Watch]]}-) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921.<ref>{{sr}} [http://www.blic.rs/Vesti/Svet/289970/Kasetnu-municiju-ima-jos-69-drzava Ukupan broj potvrđenih žrtava] - Blic online 16.11.2011.</ref> Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u [[Laos]]u, [[Vijetnam]]u i [[Kambodža|Kambodži]] procenjeno da ih je bilo više od 54.000.

== Kontaminirane zemlje i regioni od kasetnih bombi ==

U svetu postoji 38 država kontaminiranih kasetnim bombama <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Kontaminirane zemlje i regioni] - AFFECTED COUNTRIES AND TERRITORIES</ref>, uključujući i sporne teritorije i to su: [[Avganistan]], [[Albanija]], [[Angola]], [[Azerbejdžan]] (uključujući i [[Nagorno-Karabah (republika)|Nagorno-Karabah]]), [[Bosna i Hercegovina]], [[Čad]], [[Crna Gora]], [[Eritreja]], [[Etiopija]], [[Grenada]], [[Gruzija]], [[Hrvatska]], [[Iran]], [[Irak]], [[Izrael]], [[Jemen]], [[Južni Sudan]], [[Kambodža]], [[Kolumbija]], [[Demokratska Republika Kongo]], [[Kuvajt]], [[Laos]], [[Liban]], [[Libija]], [[Mauritanija]], [[Maroko]] (uključujući i [[Zapadna Sahara|Zapadnu Saharu]]), [[Mozambik]], [[Rusija|Ruska Federacija]] ([[Čečenija]]), [[Saudijska Arabija]], [[Srbija]] ([[Kosovo i Metohija|Kosovo]]), [[Sijera Leone]], [[Sirija]], [[Sudan]], [[Tadžikistan]], [[Uganda]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] ([[Foklandska ostrva|Foklandska Ostrva]]), [[Vijetnam]], [[Zambija]]. 

Tokom 2010. godine kontaminirani teren je očišćen i uništene su kasetne bombe u: [[Avganistan]]u [[Angola|Angoli]], [[Demokratska Republika Kongo|DR Kongo]] i [[Irak]]u, dok je zabeležen značajan napredak u čišćenju u [[Kambodža|Kambodži]], [[Srbija|Srbiji]] i [[Vijetnam]]u. Najmanje 59.978 neeksplodiranih kasetnih bombica je uništeno tokom operacije čišćenja, a očišćeno je više od 18,5 km² kontaminiranog zemljišta.

== Države koje su koristile kasetnu municiju i gde su je sve koristili <ref>{{en}} [http://www.the-monitor.org/index.php/publications/display?url=cmm/2011/ Monitor za 2011. godinu] - ("Monitor“ tabela skinuti u PDF formatu, 13 strana)</ref> ==

Ima 19 zemalja <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Korisnici kasetne municije] - USERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> koje su koristile kasetnu municiju tokom oružanih sukoba u 37 zemalja i to su: [[Eritreja]], [[Etiopija]], [[Francuska]], [[Gruzija]], [[Holandija]], [[Irak]], [[Izrael]], [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]], [[Kolumbija]], [[Libija]], [[Maroko]], [[Nigerija]], [[Rusija]], [[Saudijska Arabija]], [[Sjedinjene Američke Države]], bivša [[Jugoslavija]], [[Sudan]], [[Tajland]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]].

{| class="wikitable sortable"
|-
! style="background:#ffbf00;"| Zemlje korisnici !! style="background:#ffbf00;"| Lokacije korišćenja
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Kolumbija]] || [[Kolumbija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Eritreja]] || [[Etiopija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Etiopija]] || [[Eritreja]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Francuska]] || [[Čad]], [[Irak]], [[Kuvajt]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Gruzija]] || [[Gruzija]], [[Abhazija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Irak]] || [[Irak]], [[Iran]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Izrael]] || [[Liban]], [[Sirija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Libija]] || [[Čad]], [[Libija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Maroko]] || [[Zapadna Sahara]], [[Mauritanija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Holandija]] || bivša [[Jugoslavija]] ([[Crna Gora]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]]) <ref name="the-monitor1">{{en}} [http://www.the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles/theme/1327 Monitor daje podatke koje su sve zemlje bombardovale kasetnim po Jugoslaviji] - Use, production, transfer, and stockpiling)</ref>'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Nigerija]] || [[Sijera Leone]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Rusija]] || [[Čečenija]], [[Avganistan]] (kao [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|SSSR]] ), [[Gruzija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Saudijska Arabija]] || [[Saudijska Arabija]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]] || Priznali su da su u prošlosti koristili, lokacija nepoznata'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Sudan]] || [[Sudan]], [[Južni Sudan]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Tajland]] || [[Kambodža]]'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] || [[Foklandska ostrva|Foklandska Ostrva]], [[Irak]], [[Kuvajt]], bivša [[Jugoslavija]] ([[Crna Gora]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]]) <ref name="the-monitor1"/>'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Sjedinjene Američke Države|SAD]] || [[Avganistan]], [[Albanija]], [[Bosna i Hercegovina|BiH]], [[Kambodža]], [[Grenada]], [[Iran]], [[Irak]], [[Kuvajt]], [[Laos]], [[Liban]], [[Libija]], [[Saudijska Arabija]], [[Sudan]], [[Vijetnam]], [[Jemen]], bivša [[Jugoslavija]] ([[Crna Gora]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]]) <ref name="the-monitor1"/>'''
|-
| style="background:#0ff;"| '''[[Jugoslavija]] (bivša Socijalistička Republika<ref>{{en}} [http://www.the-monitor.org/index.php/publications/display?url=cmm/2011/ Monitor za 2011. godinu] - (Skinuti u PDF formatu, 13 strana)</ref> ) || [[Albanija]], [[Bosna i Hercegovina|BiH]], [[Hrvatska]] i [[Srbija]] sa [[Kosovo i Metohija|Kosovom]]'''
|}

== Države koje su proizvodile kasetnu municiju ==

U 34 zemlje <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Proizvođači kasetne municije] - PRODUCERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> proizvodilo se preko 200 različitih tipova kasetne municije a od ovog broja, 16 zemalja pridružilo se konvenciji o zabrani kasetnih bombi i te zemlje su: [[Argentina]], [[Australija]], [[Belgija]], [[Bosna i Hercegovina]], [[Brazil]], [[Čile]], [[Egipat]], [[Francuska]], [[Grčka]], [[Holandija]], [[Hrvatska]], [[Nemačka]], [[Indija]], [[Iran]], [[Irak]], [[Italija]], [[Izrael]], [[Japan]], [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]], [[Južna Koreja]], [[Kina]], [[Pakistan]], [[Poljska]], [[Rumunija]], [[Rusija]], [[Severna Koreja]], [[Singapur]], [[Sjedinjene Američke Države]], [[Slovačka]], [[Španija]], [[Švajcarska]], [[Švedska]], [[Turska]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]].

== Države koje su imale ili još uvek imaju u svojim skladištima kasetnu municiju ==

U 86 država <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Skladišta kasetne municije] - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS</ref> postoje skladišta ove municije, a u zalihama ima preko 1 milion kasetnih bombi, koje sadrže preko 1 milijarde bombica i te zemlje su: [[Alžir]], [[Angola]], [[Argentina]], [[Austrija]], [[Azerbejdžan]], [[Bahrein]], [[Belorusija]], [[Belgija]], [[Bosna i Hercegovina]], [[Brazil]], [[Bugarska]], [[Češka]], [[Čile]], [[Crna Gora]], [[Danska]], [[Egipat]], [[Ekvador]], [[Eritreja]], [[Estonija]], [[Etiopija]], [[Finska]], [[Francuska]], [[Grčka]], [[Gruzija]], [[Gvineja]], [[Gvineja Bisao]], [[Holandija]], [[Honduras]], [[Hrvatska]], [[Indija]], [[Indonezija]], [[Irak]], [[Iran]], [[Italija]], [[Izrael]], [[Japan]], [[Jemen]], [[Jordan]], [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]], [[Južna Koreja]], [[Kanada]], [[Katar]], [[Kazahstan]], [[Kina]], [[Kolumbija]], [[Kuba]], [[Kuvajt]], [[Libija]], [[Mađarska]], [[Maroko]], [[Moldavija]], [[Mongolija]], [[Nemačka]], [[Nigerija]], [[Norveška]], [[Oman]], [[Pakistan]], [[Peru]], [[Poljska]], [[Portugalija]], [[Rumunija]], [[Rusija]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Saudijska Arabija]], [[Severna Koreja]], [[Singapur]], [[Sirija]], [[Slovačka]], [[Slovenija]], [[Španija]], [[Srbija]], [[Sudan]], [[Švajcarska]], [[Švedska]], [[Tajland]], [[Turkmenistan]], [[Turska]], [[Uganda]], [[Ukrajina]], [[Ujedinjeni Arapski Emirati]], [[Uzbekistan]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Zimbabve]]. 

'''Napomena:''' ovo su podaci iz 2009. godine.

Prema novijim izveštajima, do kraja 2011. godine izvestan broj zemalja je, pridržavajući se konvencije i uništavajući svoja skladišta, uspeo da tokom ovog kratkog perioda uništi svoje zalihe kasetne municije, tako da danas imamo još 69 zemalja koje poseduju ovo oružje.

== Prodaja i transfer kasetnih bombi ==

Najmanje 15 zemalja je izvezlo više od 50 tipova kasetnih bombi u najmanje 60 drugih država. Zadnji zabeleženi slučajevi njihovog transfera i korišćenja u konfliktima su:
* Izvoz [[Španija|Španije]] od 2006. do 2008. godine 1.055 kasetnih bombi koje sadrže 22.155 bombica [[MAT-120]] u [[Libija|Libiju]], gde su te upotrebljene u konfliktu 14. aprila 2011.
* Izvoz 4 sistema izraelskih [[GRADLAR]] raketa u [[Gruzija|Gruziju]] u 2007. godini, koji koriste lansere od 160 mm Mk-4 rakete, od kojih svaka raketa sadrži 104 bombice [[M 85]]. Te kasetne bombe kasnije su upotrebljene tokom sukoba sa [[Rusija|Rusijom]] avgusta 2008. Dve države koje nisu članice Konvencije ([[Singapur]] i [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]) su uvele moratorijum na izvoz kasetnih bombi.

== Konflikti sa upotrebom kasetnih bombi koji su prethodili konvenciji <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/history-harm/ Istorija korišćenja kasetnih bombi] - A TIMELINE OF CLUSTER BOMB USE</ref> ==

'''1939-1940:''' U '''[[Finska|Finskoj]]''' je prvi put u istoriji primećena upotreba zapaljivih kasetnih bombi od strane [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetskih trupa]] u takozvanom [[Zimski rat|Zimskom ratu]] 1939-1940. godine.

'''1943:''' U '''[[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|SSSR]]'''-u su u [[Drugi svetski rat|II svetskom ratu]] kasetne bombe upotrebljavale i [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetske]] i [[Nemačka|nemačke]] trupe. [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetske snage]] su ih koristile za odbranu od prodora [[Nemačka|nemačkih]] tenkova, a [[Nemačka]] ih je koristila u [[Bitka kod Kurska|Kurskoj bici]] radi odbrane od [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetske]] artiljerije. Tipovi kasetnih bombi koje su koristili [[Nemačka|Nemci]] su: [[SD-1]] i [[SD-2]].

'''1943:''' U '''[[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenom Kraljevstvu]]''' su za vreme [[Drugi svetski rat|II svetskog rata]] 1943. godine kasetne bombe upotrebljene od strane [[Nemačka|nemačkih]] borbenih snaga pri napadu na port [[Grimsbi]] gde je bačeno preko 1.000 kasetnih [[SD-2]]. 

'''1964-1975:''' U '''[[Kambodža|Kambodži]], [[Laos]]u, [[Vijetnam]]u i [[Tajland]]u''' [[Sjedinjene Američke Države|američke snage]] su upotrebile ogromnu količinu kasetne municije. Prema nekim procenama na svetskom nivou, [[Laos]] je jedna od zemalja koja su najviše nastradale. Tamo je bačeno preko 414.000 kasetnih bombi koje su sadržale oko 270 miliona kasetnih bombica a prema izveštajima, oko trećina tih bombica nije odmah eksplodirala. Prema nekim procenama iz 2011. godine ostalo je još oko 26 miliona neeksplodirane kasetne municije za čišćenje. Prema grubim procenama, samo jedna desetina od ukupne kontaminirane površine zemljišta koje je ostalo za čišćenje je oko 8.750 km², a ukupna površina je oko 38% teritorije u [[Laos]]u. Kontaminiranost onemogućava obradu zemljišta, razvoj regionalne ekonomije i predstavlja životnu opasnost za desetine hiljada meštana. Timovi za čišćenje u [[Laos]]u su pronašli 19 različitih tipova kasetnih bombi. Prema zvaničnim podacima ubijeno ili ranjeno je više od 11.000 osoba, a od tog broja 30% su deca. Jedna od procena američke vojne baze podataka je da je tokom 9.500 letova u [[Kambodža|Kambodži]] bačeno oko 87.000 avio kasetnih bombi, koje su sadržale preko 26 miliona bombica, uglavnom u istočnim i severoistočnim delovima zemlje, koji se graniče sa [[Laos]]om i [[Vijetnam]]om. Tamo je prema procenama ostalo između 2 i 5,8 miliona neeksplodiranih kasetnih bombica, a broj žrtava, pošto ne postoje pouzdani podaci, procenjen je na više od 5.000. Ostaci od kasetnih bombi koji su pronađeni su: [[BLU-24]], [[BLU-26]], [[BLU-36]], [[BLU-42]], [[BLU-43]], [[BLU-49]], kao i [[BLU-61]]. U [[Vijetnam]]u je bačeno preko 296.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 97 miliona bombica, a prema nezvaničnim informacijama vojnih stručnjaka, ako bi se čišćenje kontaminiranih teritorija odvijalo ovim tempom kojim oni rade, bilo bi završeno za oko 300 godina. Prema nekim izveštajima iz [[Vijetnam]]a oko 300 osoba svake godine strada od kasetnih bombi, međutim procenjuje se da je ukupan broj žrtava preko 34.000. Pronađeno je 15 različitih tipova kasetne municije koje su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] koristile a kontaminirano je 64 provincija i gradova, uključujući [[Haiphong]], [[Hanoj]], [[Ho Ši Min]], i [[grad u Vijetnamu|Vin]]. Najviše kontaminirana područja su u tri provincije: [[Kvang Binj|Kvang Bin]], [[Kuang Nam]], i [[Thua-Thien Hue]]. Na [[Tajland]]u je 2010. godine istraživanje pokazalo da je od neeksplodirane kasetne municije [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] [[MK-118]], koje datira još od [[Vijetnamski rat|Vijetnamskom rata]], kontaminirano oko 315.000m² zemljišta u [[Fakta]] okrugu na severu pokrajine [[Utaradit]]. Kasetna municija je očigledno bila bačena kada su se avioni [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] vraćali u svoje baze na [[Tajland]]u posle bombardovanja [[Vijetnam]]a i [[Laos]]a.

'''1970:''' U '''[[Zambija|Zambiji]]''' su pronađeni ostaci od avio kasetnih bombi u dve oblasti i to u [[Jifumba]], [[Solvezi]] okrugu (severozapadnoj provinciji), a drugi u [[Majva]], [[Shangombo]] okrugu (zapadna provincija). Nema podataka koje to mogao da baci, pretpostavlja se da je to moglo da se desi između 1970. i početka 1990. U junu 2010. godine zambijska vojska i [[Norveška narodna pomoć]] su očistile ove oblasti, koje pokrivaju ukupnu površinu od 484.000m² i uništile 22 kasetne bombice tipa [[CB-470]].

'''1973:''' U '''[[Sirija|Siriji]]''' u takozvanom [[Jomkipurski rat|Oktobarskom ratu]], [[Izrael|izraelska]] avijacija je gađala trening kampove nevladinih oružanih trupa blizu glavnog grada [[Damask]]a.

'''1975-1991:''' U '''[[Zapadna Sahara|Zapadnoj Sahari]] i [[Mauritanija|Mauritaniji]]''' su [[Maroko|marokanske snage]] zbog spora oko teritorije koristile [[artiljerija|artiljerijsku]] i avio kasetnu municiju protiv nevladinih trupa Narodnog fronta za oslobođenje [[Polisario|Sagija el Amre]] i [[Polisario|Rio de Oro (Polisario)]]. Između 1980. i 1981. godine [[Maroko|Marokansko vazduhoplovstvo]] sprovodi napade na mesta [[Akka]], [[Guelta Zemmour]] i [[Messeid]] koristeći kasetne bombe [[Francuska|francuske]] izrade. Ostaci od kasetnih bombi koji su korišćeni u ovom sukobu su: avio kasetne bombe [[CBU-71]] sa [[BLU-63]] municijom, kao i [[MK-118s]], onda artiljerijske [[M483A1 155mm]] sa [[M42]] i [[M46]] municijom. Ukupno ima 85 oblasti kontaminiranih od kasetne municije što zauzima prostor od 32,74 km². U Mauritaniji su 1990. godine marokanski avioni gađali kasetnim bombama jednu oblast koja je 34 km severno od mesta [[Bir Mogrein]], što je nekih 6 km² kontaminirane površine. Kasetne koje su korišćene u ovom sukobu su [[BLU-63]] kao i [[MK-118s]]. [[Maroko]] je između 1979. i 1995. uvezao kasetnu municiju iz [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i to: 2.994 [[CBU-52]]; 1.752 [[CBU-58]]; 748 [[CBU-71]] i 850 raketnih kasetnih bombi, što sveukupno sadrži oko 2,5 miliona bombica.

'''1978:''' U južnom delu '''[[Liban]]a''' su [[Izrael]]ci takođe koristili kasetne bombe.

'''1979-1989:''' U '''[[Avganistan]]u''' je vojska [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskog Saveza]] bacala avio i raketne kasetne bombe protiv nevladinih snaga, a u tom sukobu su i nevladine snage takođe koristile artiljerijske kasetne ali u manjem obimu. Australijski fotograf [[Džon Rodsted]] je 2002. godine snimio oko 60.000 tona (60 miliona kg) uskladištenih napuštenih sovjetskih kasetnih bombi u oblasti [[Bagram]] u avio bazi izvan [[Kabul]]a. U avgustu 2010. godine je Ministarstvo odbrane obavestilo '''[http://www.the-monitor.org „Monitor“]''' da nema kasetne municije u skladištima i da je „oko 113.196 kasetnih bombi koje sadrže 29.559 kilograma“ starih sovjetskih zaliha uništeno. Ostaje nejasno šta je sa preostalim ogromnim količinama kasetnih bombi koje su pronađene 2002. godine.

'''1982:''' U '''[[Liban]]u''' je opet [[Izrael]] koristio kasetne bombe protiv [[Sirija|sirijskih snaga]] i nevladinih trupa.

'''1982:''' Na '''[[Foklandska ostrva|Foklandskim ostrvima]]''' su britanski avioni Si [[Harijer]] doleteli sa nosača aviona [[HMS Hermes]] i gađali pešadiju [[Argentina|argentinske vojske]] u blizini aerodroma [[Port Stenli]], zatim malu travnatu pistu kod [[Gus Grin]]a, kao i Luku [[Huard]]. Kasetne bombe koje su korišćene su [[BL-755]] i bačeno je 107 kontejnera kasetnih sa 15.729 bombica.

'''1983:''' Na '''[[Grenada|Grenadu]]''' su mornarički avioni [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] bacili 21 kontejner kasetnih bombi tokom operacije vazdušne podrške.

'''1983:''' U '''[[Liban]]u''' je u decembru 1983. godine mornarička avijacija [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] bacila 12 kontejnera [[CBU-59]] i 28 raketnih kasetnih bombi na protivvazdušnu odbranu [[Sirija|sirijskih snaga]] u blizini [[Bejrut]]a.

'''1984-1988:''' U '''[[Iran]]u''' su [[Irak|Iračani]] 1984. godine u početnoj fazi rata upotrebili avio kasetne bombe. U kasnijim fazama rata koristili su [[Ababil-50]] raketne kasetne bombe, koje su kopija [[M-87 Orkan]]a iz bivše [[Jugoslavija|Jugoslavije]]. Inače ove dve zemlje su vršile zajednička istraživanja i zajedno su proizvodile ovo oružje, samo što se u bivšoj [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] zvalo [[M-87 Orkan|Orkan]] a u [[Irak]]u [[Ababil]].

'''1986:''' U '''[[Libija|Libiji]]''' su avioni [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] 25 Marta bacili [[MK-20]] raketne kasetne na libijske brodove u zalivu [[Sidra]]. Takođe su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] 14-15. aprila bacili 60 raketnih bombi na aerodrom [[Benina]].

'''1986-1987:''' U '''[[Čad]]u''' su [[Francuska|francuski]] avioni bacili kasetnu municiju na aerodrom [[Vadi Doum]]. U više oblasti [[Čad]]a pronađena je neeksplodirana municija i to u oblasti blizu mesta [[Faia Largeau]], zatim u oblasti [[Gouro]] (na severoistoku [[Borkou]] regiona ) i u tri severne provincije [[Biltine]] u [[Vadi Fir]]a regionu (severoistočni [[Čad]]) istočno od glavnog grada [[Ndžamena]]. [[Libija|Libijske snage]] takođe su koristile kasetnu municiju [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskog porekla]] [[AO-1SCh]], [[PTAB-1.5]] i [[PTAB-2.5]] a ostaci od kasetne municije su pronađeni u oblasti blizu mesta [[Faia Largeau]].

'''1988:''' U '''[[Iran]]u''' su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] napali avionima brodove [[Iranska revolucionarna garda|Iranske revolucionarne garde]], gađajući ih raketnim kasetnim bombama [[MK-20]] u operaciji koja se nazivala [[Bogomoljka]].

'''1988-1994:''' Na '''[[Nagorno-Karabah (republika)|Nagorno-Karabahu]]''' u sukobu [[Jermenija|Jermenije]] i [[Azerbejdžan]]a oko sporne teritorije pronađene su kasetne bombe na 162 lokacije, koje zauzimaju površinu od 94 km². To su podaci iz izveštaja iz 2008. godine a pošto je jedan deo teritorije očišćen od kasetnih bombi, prema novijem izveštaju iz marta 2011. procenjeni preostali prostor za čišćenje je 69.5 km², na 131 lokaciji. Značajan problem sa ostacima kasetne municije je posebno u [[Askeran]] i [[Martakert]] regionu. Procenjuje se da je 180 kasetnih bombi bačeno na grad [[Stepanakert]]. Vrste kasetne municije koja je pronađene je: [[PTAB-1]], [[ShOAB-0.5]] i [[AO-2.5]]. Izveštaji takođe govore da su kasetne bombe pronađene i na nekim delovima teritorije [[Azerbejdžan]]a.

'''1991:''' U '''[[Irak]]u i [[Kuvajt]]u''' su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i njeni saveznici bacili 61.000 kontejnera avio kasetnih bombi, koji sadrže oko 20 miliona bombica. [[Saudijska Arabija]] je u zajedničkoj akciji sa [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] gađala artiljerijskim, kao i avio kasetnim bombama tokom bitke za mesto [[Khafji]]. Tačan broj kasetne municije korišćen iz artiljerijskih i raketnih sistema nije poznat ali se sumnja da je bilo preko 30 miliona bombica.

'''1991-1995:''' U '''[[Hrvatska|Hrvatskoj]]''' je tokom sukoba početkom 1990-ih godina u zaleđu [[Zadar|Zadra]] kontaminirano od kasetnih bombi oko 9,3 km<sup>2</sup>, a procene su da ima oko 5.000 neeksplodirane kasetne municije. Najveća kontaminacija terena u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] je baš u [[Zadar]]skom zaleđu. Takođe su kasetne bombe korišćene 2-3. maja 1995. godine kada su nevladine trupe gađale civilne delove [[Zagreb]]a iz [[M-87 Orkan]]a. Ovde treba napomenuti da je 12. juna 2007. godine Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju doneo krivičnu presudu na individualnoj osnovi [[Milan Martić|Milanu Martiću]] za granatiranje [[Zagreb]]a i upotrebu kasetnih bombi tipa [[M-87 Orkan]]a tokom tog čina, i pri tome pogađanje civilnih objekata. Odluka je doneta na osnovu karakteristika upotrebljenog (veoma nepreciznog) oružja u kombinaciji sa karakteristikama gađanog/pogođenog terena i s time u vidu male verovatnoće pogađanja čak i potencijalnih vojnih ciljeva, kao što su hrvatsko Ministarstvo odbrane ili spoljnih poslova. Tokom granatiranja centra [[Zagreb]]a 2 i 3. maja 1995. godine poginulo je 7, a povređeno je skoro 200 civila.

'''1992-1994:''' U '''[[Angola|Angoli]]''' u građanskom ratu zbog nepriznavanja izbornih rezultata poražena strana na izborima [[Nacionalna unija za potpunu nezavisnost Angole|UNITA]] na čelu sa opozicionim liderom [[Savimbi]] koji su imali 40% glasova u odnosu na drugu stranu [[Narodni pokret za oslobođenje Angole|MPLA]] 49%, je odbila da prihvati izborne rezultate i obnavlja rat tokom koga je došlo do korišćenja nepoznatog broja kasetnih bombi koje su pronađene na mnogim lokacijama. Demineri koji su radili na raščišćavanju kasetnih bombi uništili su ostatke u provinciji [[Huambo]] u blizini mesta [[Caala]] i [[Bailundo]]. To su bile bombe [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetske proizvodnje]] i to: [[PTAB-2.5]] i [[AO-2.5 RT]].

'''1992-1995:''' U '''[[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]]''' [[Vojska Jugoslavije]] i nevladine trupe su iskoristile raspoložive zalihe kasetne municije. U ranoj fazi sukoba avioni [[Jugoslavija|Jugoslavije]] gađali su kasetnim bombama i to [[BL-755]], a u kasnijoj fazi bilo je i raketnih kasetnih iz [[M-87 Orkan]]a. Avioni [[NATO]]-a su bacili 2 kasetne bombe [[CBU-87]]. Istraživanje je pokazalo da je zagađeno 669 oblasti, koje pokrivaju površinu od 12 km².

'''1992-1997:''' U '''[[Tadžikistan]]u''' su nepoznate trupe u građanskom ratu koristile kasetne bombe i one su pronađene u gradovima [[Gharm]] i [[Rash Valej]]. Vrste kasetnih koje su pronađene su: [[ShOAB-0.5]] i [[AO-2.5 RT]] [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|sovjetskog porekla]].

'''1994-1996:''' U '''[[Čečenija|Čečeniji]]''' su [[Rusija|Ruske snage]] koristile kasetne bombe protiv nevladinih trupa.

'''1996-1999:''' U '''[[Sudan]]u''' su vladine trupe gađale južni deo [[Sudan]]a avio kasetnim bombama [[Čile|čileanske]] proizvodnje [[PM-1]]. U južnom [[Sudan]]u je kontaminirano 519 lokacija. Ostaci od kasetne municije pronađeni su u naseljima, na poljoprivrednom zemljištu, pašnjacima, rekama i potocima, na padinama brda, u pustinjskim oblastima, kao i oko bivše vojne kasarne.

'''1997:''' U '''[[Sijera Leone]]''' su nigerijski mirovnjaci upotrebili [[BLG-66 Beluga]] bombe ([[Francuska|Francuske proizvodnje]] ) na istoku grada [[Kenem]]a, kao i na mesto [[Lokosama]], blizu [[Port Loko]].

'''1998:''' U '''[[Sudan]]u''' su u avgustu [[Sjedinjene Američke Države|američke snage]] sa brodova i podmornica na fabriku u [[Kartum]]u ispalile 66 [[TLAM-D Block 3]] krstareće rakete, od kojih svaka sadrži 166 [[BLU-97/B|BLU-97]] bombica.

'''1988:''' U '''[[Avganistan]]u''' su [[Sjedinjene Američke Države|američke snage]] gađale kasetnim bombama nevladine trupe u trening kampu.

'''1998-2000:''' U sukobu između '''[[Etiopija|Etiopije]] i [[Eritreja|Eritreje]]''' zbog graničnog spora došlo je do korišćenja avio kasetnih bombi. [[Eritreja]] ih je bacala po aerodromu [[Mekele]] i školi, dok je [[Etiopija]] gađala aerodrom [[Asmara]] i mesto [[Gas-Barka]] u zapadnoj pokrajini [[Eritreja|Eritreje]]. Ostaci od kasetne municije nam ukazuju da su korišćeni tipovi: [[BL-755]] [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanske proizvodnje]], [[M20G]] [[Grčka|grčkog porekla]], kao i [[PTAB-2.5]] [[Rusija|ruskog porekla]].

'''1998-2003:''' U ''' [[Demokratska Republika Kongo|DR Kongu]]''' u takozvanom Drugom [[Drugi kongoanski rat|kongoanskom ratu]] je učestvovalo 8 afričkih zemalja i oko 25 naoružanih grupa, tako da je to bio najveći afrički rat posle [[Drugi svetski rat|II svetskog rata]]. U tom sukobu su upotrebljene kasetne bombe [[BL-755]] [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanske proizvodnje]], [[BLU-63]] [[Sjedinjene Američke Države|američke proizvodnje]], i [[PM-1]]. Ostaci kasetne municije pronađeni su u provincijama [[Ekuateur]], [[Katangu]], [[Maniem]]a i pokrajini [[Orientale]], a postoji sumnja da ih ima i u provinciji severni [[Kiv]]. Zbog složenosti samog sukoba i učestvovanja dosta zemalja kao i naoružanih grupa, ne zna se tačno ko je upotrebio tu municiju. Prema nepotpunim izveštajima, broj žrtava od ostataka kasetne municije je najmanje 207 i to od 1964. do kraja 2010. godine.

'''1999:''' '''[[Jugoslavija|Jugoslaviju]]''' (koju su tada činile [[Srbija]] sa autonomnom pokrajinom [[Kosovo i Metohija|Kosovo]] i [[Crna Gora]] ) su [[NATO]] snage [[USA]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]] i [[Holandija|Holandije]] bacile 1.765 kontejnera sa 295.000 bombica, od kojih se procenjuje da 33 hiljade nije eksplodiralo i da zauzimaju površinu od oko 31 km², dok je u 2008. godini istraživanje [[Norveška Narodna Pomoć|Norveške narodne pomoći]] (NPA) kao i srpskog Centra za uklanjanje mina (SMAC ) potvrdilo da je još ostalo kontaminirano 290 oblasti, koje zauzimaju prostor od 14,9 km². Vrste kasetne municije koje su korišćene su: [[BLU-97/B|BLU-97]], [[BL-755]] ([[MK-1]] i [[MK-4]]), [[MK-118]] kao i [[BLU-114B]] koja u sebi ima grafitna vlakna, koja služe za prekid protoka električne energije na centralama ili dalekovodima. Prema podacima nevladine organizacije [[Landmine Action]] skoro 8.500 kasetne podmunicije je bilo bačeno bez cilja i upotrebne svrhe. Do sada evidentirani broj žrtava kasetnih bombi u [[Srbija|Srbiji]] (poginulih i teško povređenih) je 191 osoba (bez [[Kosovo i Metohija|Kosova]]). Poginulo je 31 lice (16,2%), ranjeno je 160 lica (83,8%), a 62.5% žrtava čine muškarci i dečaci mlađi od 19 godina. Takođe se ocenjuje da kontaminirane površine čini isključivo obradivo zemljište (polja, šume, vinogradi…) kao i da je 84% žrtava od kasetnih bombi od ukupnog broja žrtava utvrđeno u prvoj godini posle završetka oružanih sukoba. Opasnost od neeksplodirane kasetne municije nije ravnomerno raspoređena na teritoriji [[Srbija|Srbije]]. Ovom opasnošću je pogođeno 28 mesnih zajednica iz 16 različitih opština. Ukupno je ovim problemom pogođeno 12 od 30 okruga Republike [[Srbija|Srbije]] (bez procene opasnosti za područje [[Kosovo i Metohija|Kosova i Metohije]]). U pogođenim mesnim zajednicama živi oko 162.000 stanovnika. Prema sadašnjim procenama 88.000 stanovnika živi u neposrednoj blizini sumnjive površine, te se može smatrati da su izloženi svakodnevnom riziku. U martu 2011. godine, kosovski centar za uklanjanje mina prijavio je 48 oblasti koje su kontaminirane od neeksplodirane kasetne municije i još šest sumnjivih područja. Prema podacima Instituta [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenih nacija]] za razoružavanje ([[UNIDIR]]), na pograničnom prostoru sa [[Albanija|Albanijom]], naročito u regionu [[Kukes|Kukeš]], kao i u još nekim delovima prigraničnog pojasa pronađeni su ostaci kasetnih bombi. Neeksplodirana podmunicija je na teritoriji [[Albanija|Albanije]] izazvala skoro 300 žrtava, od kojih je više od 40 smrtnih slučajeva. [[Датотека:BLU-97.jpg|мини|десно|Najveći broj kasetnih bombi ''(slika levo)'' bačenih na [[Niš]], pao je na ovaj prostor [[Aerodrom Konstantin Veliki|Niškog aerodroma]] ]] Najviše žrtava u pojedinačnim napadima [[NATO]]-a bilo je 7. i 12. maja 1999. godine, kada je na grad [[Niš]] bačeno ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi. Tada je ubijeno 15 osoba, a više desetina je ranjeno (od toga 8 je teško povređeno), oštećeno je 120 stambenih objekata, uništeno je 47 putničkih automobila a 15 automobila je oštećeno. Kasetne bombe u [[Niš]]u su izbacili holandski avioni [[F-16]]. Drugi veliki incident u pojedinačnim napadima sa velikim brojem žrtava desio se 13. maja 1999. godine, kada su [[NATO]] avioni sa 8 kasetnih bombi pogodili jednu izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koja se vraćala svojim kućama kod sela [[Korisa]] u blizini grada [[Prizren]]a, a 65 kilometara jugozapadno od [[Priština|Prištine]]. Tom prilikom je ubijeno preko 100 kosovskih Albanaca izbeglica, većinom žena, dece kao i starijih i iznemoglih osoba, a bio je i veliki broj ranjenih. [[NATO]] snage su priznale da su koristile kasetne bombe u ovoj akciji. Organizacija za ljudska prava ([[Human Rights Watch]]), je 13. maja 1999. godine poslala pismo generalnom sekretaru [[NATO]]-a [[Havijer Solana|Havijeru Solani]] ({{jez-šp|Francisco Javier Solana Madariaga}}), naglašavajući „ozbiljnu zabrinutost zbog toga što [[NATO]] pogađa civile, kao i civilne ustanove“, računajući bolnice, elektrane, medijske ustanove i fabrike koje nisu vezane za vojnu proizvodnju. 

'''2001-2002:''' U '''[[Avganistan]]u''' u periodu od oktobra 2001. i početka 2002. godine avioni [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] su tokom 232 napada na lokacijama širom zemlje bacili 1.228 kasetnih bombi, koje su sadržale 248.056 bombica. Takođe veliku opasnost čine ostaci kasetne municije bačene su još od strane sovjetskih snaga tokom prethodnog rata, tako da su demineri prilikom čišćenja nailazili na kasetne bombe [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] kao i na [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetske]]. Procenjeno je da je 24 oblasti kontaminirano od kasetnih bombi. U [[Avganistan]]u je zabeležena najmanje 771 žrtva od kasetne municije.

'''2003-2006:''' U '''[[Irak]]u''' su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] tokom 3 nedelje ratnih dejstava bacile oko 13.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 1,8 do 2 miliona bombica. U jednom incidentu 7. aprila 2003. godine [[NATO]] snage su gađale [[Bagdad]] i mnogo bombica je ostalo neeksplodirano pri udaru usled koga je došlo do velikog broja žrtava od kasetnih bombi. Kasetne bombe su pronađene na mnogim lokacijama a jedan izveštaj iz 2004. godine nam govori da je glavni auto-put između [[Kuvajt]]a i [[Basra|Basre]] bio meta teškog napada kasetnim bombama, a ova municija intenzivno je korišćena i oko [[Basra|Basre]], [[Nasiriiah]] kao i na prilaznim putevima [[Bagdad]]u. Kontaminirano je 2.200 lokacija duž reka [[Eufrat]] i [[Tigar (reka)|Tigar]]. Procenjuje se da je od 1991. godine bilo između 5.500 i 8.000 žrtava kasetne municije, uključujući i gubitke koji su se desili tokom napada, a četvrtinu žrtava čine deca. Kasetne bombe koje su korišćene u ovim sukobima su: [[BLU-97/B|BLU-97]], [[BLU-63]].

'''2006:''' U '''[[Liban]]u''' su [[Izrael|izraelske]] trupe u julu i avgustu gađale kasetnim bombama [[Hezbolah]]. Prema procenama [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]] [[Izrael]] je bacio oko 4 miliona bombica i to samo tokom zadnja 3 dana sukoba, a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i to je izazvalo nesagledivu humanitarnu opasnost za mnoge žitelje tog područja, kao i dugotrajnu ekonomsku krizu u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. [[Izrael]]ska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku jer su ovakve bombe bacane na oblasti naseljene pretežno civilima. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno, a u prvoj godini mira je bilo više od 200 civilnih žrtava. Prema izveštaju iz maja 2011. godine, u preko 758 područja zemljište je kontaminirano od kasetne municije, na ukupnoj površini od oko 18,1 km². 

'''2006:''' Na severni deo '''[[Izrael]]a''' [[Hezbolah]] je ispalio više od 100 kasetnih bombi [[Kina|kineske proizvodnje]] [[Tip-81 od 122mm]], a svaki projektil je sadržao po 39 bombica. Tačan broj ispaljenih bombi nije poznat.

'''2008:''' U '''[[Gruzija|Gruziji]]''' 12. avgusta 2008. [[Rusija|Rusi]] su bacili nekoliko tipova kasetnih bombi na grad [[Gori]], a isto tako su ih [[Gruzija|gruzijske trupe]] koristile, što su kasnije i zvanično priznali. U tom sukobu najmanje 11 je poginulo, a ukupan broj žrtava je bio najmanje 70. [[Gruzija]] je koristila kasetne bombe i u sukobu sa nepriznatom državom [[Abhazija|Abhazijom]], koja se otcepila od Gruzije 1992. godine. Gruzijske snage su koristile kasetne bombe u dolini Kodor i tvrdi se da je Gruzija ispalila veliki broj kasetne municije M85 municije iz [[LAR-160]] raketnih kasetnih izraelskog porekla. Zabeležen je veliki broj neeksplodiranih kasetnih bombi u području na kome su se vodile borbe a korišćeno je više vrsta kasetnih bombi u [[Gruzija|Gruziji]] i [[Abhazija|Abhaziji]] i to su: avio kasetne [[AO-2.5 RTM]], raketne [[9N210]], kao i [[M-85]] municijom iz [[LAR-160mm]] raketnih kasetnih [[Izrael]]ske proizvodnje, a prema izveštajima kupljene su od [[Izrael]]a 2007. godine.

'''2009:''' U '''[[Jemen]]u''' su [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] 17. decembra bacile najmanje jednu krstareću raketu [[TLAM-D]] sa 166 bombica [[BLU-97/B|BLU-97]] na jedan kamp za obuku.

'''2011:''' U '''[[Kambodža|Kambodži]]''' je između 4. i 7. februara 2011. godine u spornom delu pojasa sa [[Tajland]]om izbio sukob između te dve zemlje, koji je kratko potrajao. Sukob se dogodio na teritoriji [[Kambodža|Kambodže]] pod zaštitom [[Unesko|UNESKO]], u blizini hrama [[Preah Vihear]], gde su tajlandski vojnici bacili nekoliko vrsta kasetne municije i to su: [[M35]], [[M42]], [[M46]] i [[M-85]]. Kontaminirana teritorija zahvaćena ovim sukobom je na površini od oko 1.5 km² i dovodi u opasnost četiri sela a broj ugroženih osoba je između 5.000 i 10.000. [[Tajland]]ski ambasador je 5. aprila u [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]] u [[Ženeva|Ženevi]] potvrdio da su korišćene kasetne bombe. Ovo je bila prva upotreba kasetnih bombi od 2008. godine, od stupanja na snagu konvencije o zabrani kasetnih bombi. Konvencija je zvanično stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine.

'''2011:''' U '''[[Libija|Libiji]]''' je izbio sukob između vladinih i nevladinih snaga koje su bile potpomognute [[NATO]] alijansom iz vazduha, u cilju svrgavanja sa vlasti [[Muamer el Gadafi|Moamera el Gadafija]]. Sukobi su trajali nekoliko meseci i došlo je do upotrebe kasetnih bombi u noći 14. aprila 2011. godine, a pronađeni ostaci su na 3 lokacije u gradskoj četvrti u zapadnom delu grada [[Misurata|Misrate]]. Kasetne bombe upotrebljene od libijskih snaga su minobacački projektili [[MAT-120]] [[Španija|španske proizvodnje]] od kojih svaki sadrži 21 bombicu. Oznake na ostacima projektila kasetnih bombi nam pokazuju da su proizvedene 2007. godine, a poznato je da je [[Libija]] kupovala kasetne bombe od [[Španija|Španije]] u periodu od 2006. do 2008. godine.

'''2011-2014:''' U '''[[Sudan]]u''' je korišćena kasetna municija najverovatnije od strane oružanih snaga [[Sudan]]a od 2011. godine u gradovima Troji i Ongolo, koji su blizu granice [[Južni Sudan|Južnog Sudana]]. U tom građanskom ratu od sredine 2011. godine između Sudanske Narodno oslobodilačke armije Severa (SPLM-N) i oružanih snaga Sudana korišćene su kasetne bombe [[RBK-500]] [[AO-2.5RT]] sovjetske proizvodnje, kao i [[Type-81]] kineske proizvodnje. Dokazano je iz više nezavisnih izvora da su korišćene kasetne bombe u blizini ovih gradova, nema zvanične potvrde ko ih je koristio ali osnovano se sumnja da su ih koristile vladine snage [[Sudan]]a, jer ih inače i imaju u svojim skladištima.

'''2012-2014:''' U '''[[Sirija|Siriji]]''' u građanskom ratu od sredine 2012. do jula 2014. su korišćene kasetne bombe na više od 10 lokacija. Korišćeno je više vrsta kasetne municije u julu 2012. korišćeno je [[RBK-250-275]] - 150 [[AO-1SCh]], onda u avgustu 2012. korišćeno je [[RBK-250]] - 30 [[PTAB-2.5M]], zatim u decembru 2012. je korišćeno 122 mm [[SAKR]], onda u martu 2013. je korišćeno [[RBK-500]] - 565 [[ShOAB-0.5]], onda u maju 2013. je korišćeno [[BKF]] - 96 [[PTAB-2.5KO]], onda u junu 2013. je korišćeno [[AO-2.5RT]], u februaru 2014 je korišćeno [[9M55K]] 300mm - 72 [[9N235]] kao i [[9M27K]]-series 220 mm, i u aprilu 2014 je korišćeno [[“ZP-39” DPICM]].

'''2014:''' U istočnom delu '''[[Ukrajina|Ukrajine]]''' u građanskom ratu korišćene su kasetne bombe na dve lokacije i to: 3 jula 2014. pronađene su neeksplodirane kasetne bombe kod Kramatorska i to ostaci od 300 mm [[9M55K]] i [[9N235]] ispaljeni iz [[9K58 Smerch]], koji ima domet oko 90 km. U blizini Slavjanska 11 jula pronađeni su ostaci od 220 mm [[9M27K]] - [[9N210]] i [[9N235]] ispaljeni iz [[9K57 Uragan]] koji ima domet oko 35 km. Nema zvaničnih potvrde ko je koristio kasetne bombe ali osnovano se sumnja da su ga koristile Ukrajinske vladine snage jer se nisu ni potrudili da demantuju te optužbe.

== Pokušaj da se donese konvencija ranih 1970-ih godina ==

Počeci borbe protiv ovog oružja i isticanja koliko je ono nehumano potiču još iz davne 1973. godine, kada je završen rat u [[Indokina|Indokini]] i kada su obelodanjene nesagledive posledice nastale od velikog broja neeksplodiranih kasetnih bombi i izneti podaci o velikom broju stradalih civila u tim sukobima. Vlada [[Švajcarska|Švajcarske]] i Međunarodni crveni krst organizuju u februaru 1974. godine međunarodnu konferenciju sa ciljem da se ustanove pravne restrikcije za korišćenje vrsta oružja sa nesagledivim i neproporcionalnim humanitarnim posledicama. Na toj konferenciji, [[Egipat]], [[Meksiko]], [[Norveška]], [[Sudan]], [[Švedska]], [[Švajcarska]] kao i [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslavija]] predstavljaju radni dokumenat, na osnovu kojeg bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. { Ovde treba pomenuti M. Krepona koji je 1974. godine opisivao nesagledive posledice korišćenja kasetnih bombi povodom analize spoljne i bezbednosne politike [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] po tom pitanju, kao i procesa odobravanja razvoja i zakupa te vrste naoružanja od strane državnih institucija i najviših državnih organa i vojnog vrha. (Krepon, M. (1974) Weapons Potentially Inhumane: The Case of Cluster Bombs. Foreign Affairs, 52(3), pp. 595-611)}. Pošto sadržaj radnog dokumenta nije uvršten u protokole [[Ženevske konvencije|Ženevskih Konvencija]] u 1977. godini. njegovi argumenti korišćeni su u dalje svrhe utvrđivanja Konvencije o konvencionalnom naoružanju iz 1980. godine. Ipak, ni u tom dokumentu kasetne bombe kao specifična vrsta naoružanja nisu se pojavile.

Humanitarno pravo ostavlja veliku pravnu prazninu, prvenstveno u vezi sa upotrebom kasetnih bombi, po kojoj države nisu obavezane konkretnim pravnim instrumentima da preispitaju legalnost i način korišćena tog oružja. Principi međunarodnog humanitarnog prava koji proizlaze iz [[Ženevske konvencije|Ženevskih konvencija]] su uz to previše apstraktni da bi mogli da vrše ozbiljan političko/pravni pritisak i time spreče upotrebu kasetnih bombi u budućnosti.

Izgleda da je moralo da se čeka više od 20 godina da bi se opet neka kampanja pokrenula protiv kasetnih bombi a povod je bio kada je 2006. godine izbio sukob između [[Liban]]a i [[Izrael]]a. Tada su [[Izrael|izraelske trupe]] gađale kasetnim bombama [[Hezbolah]]. Prema procenama [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]], [[Izrael]] je bacio oko 4 miliona bombica i to samo u zadnja 3 dana sukoba a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i time je izazivana nesaglediva humanitarna opasnost za mnoge žitelje tog područja kao i dugotrajna ekonomska kriza u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno. [[Izrael]] je tada oštro kritikovan jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene pretežno civilima. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku i prema gledištu mnogih diplomata, bila je glavni podsticaj na međunarodnom planu da se ponovo intenzivira rasprava o kasetnim bombama.

== Novi pokušaj Norveške i donošenje Oslo sporazuma ==

Na osnovu slabog međunarodnog pravnog konteksta po pitanju kasetnih bombi i ponovnog neuspeha [[CCW]] pod okriljem [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]] u svojoj trećoj revizionoj konferenciji u novembru 2006. godine da pregovorima postignu sporazum o zabrani kasetne municije i nakon nesagledivih posledica korišćenja kasetnih bombi od strane [[Izrael]]a tokom bombardovanja [[Liban]]a u avgustu 2006. godine, vlada [[Norveška|Norveške]] <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ Oslo proces] - WHAT IS THE OSLO PROCESS?</ref> je novembra 2006. godine predstavila svoj plan i sazvala konferenciju u februaru 2007. godine u [[Oslo|Oslu]], na kojoj je pokrenula inicijativu da se međunarodni pregovarački forum u svrhu pronalaženja rešenja po pitanju pre svega produkcije i korišćenja kasetnih bombi prenese na drugi neformalni pregovarački kolosek (paralelno i komplementarno sa zvaničnim naporima pod okriljem [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]]) koji bi obuhvatao države zainteresovane za pronalaženje rešenja sa ciljem ustanovljenja efektivnog pravnog režima po tom pitanju.

Diplomatski proces za zabranu ove vrste naoružanja <ref>{{sr}} [http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije Opis kako je počeo Oslo proces] {{Wayback|url=http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije |date=20131224184253 }} - Podrška Prava Pristup - Srbija</ref> počeo je konferencijom u [[Oslo|Oslu]], <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=1107 Konferencija u Norveškoj - Oslo] - OSLO CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> u februaru 2007. godine. Na ovom sastanku je 46 od 49 država učesnica usvojilo deklaraciju kojom su se obavezale da će do kraja 2008. godine stvoriti novi dokument međunarodnog humanitarnog prava, kojim bi se zabranila upotreba, prenos, proizvodnja i skladištenje kasetne municije, kao i da će stvoriti okvir za saradnju i podršku na polju pomoći preživelim žrtvama i njihovim zajednicama, u čišćenju ugroženih područja i uništavanju zaliha, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru međunarodnog humanitarnog prava i svih relevantnih foruma.

Pored Norveške i vlada [[Austrija|Austrije]], [[Irska|Irske]], [[Novi Zeland|Novog Zelanda]], [[Meksiko|Meksika]] i [[Peru]]a, izuzetan doprinos ovom procesu su dale [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjene nacije]], [[Međunarodni Komitet Crvenog Krsta|Međunarodni komitet crvenog krsta]], [[Norveška Narodna Pomoć|Norveška narodna pomoć]] i koalicija protiv kasetne municije [[CMC]] <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/ CMC - Koalicija 350 nevladinih organizacija protiv kasetnih bombi] - WHAT IS THE CLUSTER MUNITION COALITION?</ref> – koja okuplja preko 350 nevladinih organizacija i udruženja iz celog sveta, koje rade u oko 100 zemalja.

Proces se odvijao tokom narednih osamnaest meseci serijom globalnih konferencija u [[Lima|Limi]] <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=118 Konferencija u Peruu - Lima] - LIMA CONFERENCE, PERU – 23-25 MAY 2007</ref> (maj 2007.), [[Beč]]u <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=75 Konferencija u Austriji - Beč] - 
VIENNA CONFERENCE, AUSTRIA – 5-7 DECEMBER 2007</ref> (decembar 2007.), [[Velington]]u <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=74 Konferencija na Novom Zelandu - Velington] - WELLINGTON CONFERENCE, NEW ZEALAND – 18-22 FEBRUARY 2008</ref> (februar 2008.) i kulminirao je usvajanjem i potpisivanjem konvencije o kasetnim bombama od strane 107 država u [[Dablin]]u <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=475 Konferencija u Irskoj - Dablin] - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> (maj 2008.). Veoma značajne su bile i regionalne konferencije koje su takođe mnogo doprinele usvajanju konvencije a održane su u: [[Belgija|Belgiji]], [[Uganda|Ugandi]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=628 Konferencija u Ugandi - Kampala] - KAMPALA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=838 Konferencija Evropskih verskih lidera u Bosni i Hercegovini - Sarajevo] - EUROPEAN FAITH LEADERS CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Kambodža|Kambodži]], [[Ekvador]]u,<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=807 Konferencija u Ekvadoru - Kito] - QUITO REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Meksiko|Meksiku]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=98 Konferencija u Meksiku - Meksiko Siti] - REGIONAL CONFERENCE FOR LATIN AMERICA AND THE CARIBBEAN, 16-17 APRIL 2008</ref> [[Srbija|Srbiji]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=175 Konferencija u Srbiji - Beograd] - BELGRADE CONFERENCE OF STATES AFFECTED BY CLUSTER MUNITIONS</ref> [[Albanija|Albaniji]], [[Bugarska|Bugarskoj]],<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=627 Konferencija u Bugarskoj - Sofija] - SOFIA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref>. [[Tajland]]u, <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=116 Konferencija na Tajlandu - Bangkok] - SOUTHEAST ASIA REGIONAL CONFERENCE, BANGKOK – 24-25 APRIL 2008</ref> i u [[Zambija|Zambiji]].<ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=50 Konferencija u Zambiji - Livingston] - CMC REPORT ON THE LIVINGSTONE CONFERENCE</ref> 

I na kraju, jedan od najistaknutijih događaja odigrao se početkom decembra 2008. u [[Oslo|Oslu]], <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=697 Konferencija u Norveškoj - Oslo, potpisivanje konvencije] - CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS SIGNING CONFERENCE</ref> kada je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvenciju]] potpisalo 94 zemlje, a do sada je potpisalo 119 zemalja. Ovu [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvenciju]] je do sada ratifikovalo 100 države, sa tendencijom daljeg rasta broja zemalja koje se priključuju. Najveće i najprijatnije iznenađenje priredio je [[Avganistan]] svojim potpisom u [[Oslo|Oslu]], gde je njihov predsednik [[Hamid Karzaj]] to objavio samo 2 sata pre početka svečane ceremonije potpisivanja.

Da bi ova konvencija zaživela i postala pravno važeći dokument bilo je potrebno da najmanje 30 zemalja u svojim parlamentima ratifikuje taj dokumenat. To se i dogodilo, tako da je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvencija]] zvanično usvojena i stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=2555 Dan stupanja na snagu ove konvencije] - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE</ref> i od tada je postala obavezujuće međunarodno pravo. Pošto je [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvencija]] stupila na snagu, više nije otvorena za potpisivanje i države koje do 1. avgusta 2010. nisu potpisale, više ne mogu da potpišu konvenciju nego moraju odmah da je ratifikuju, prvo u svojim parlamentima, pa onda tu ratifikaciju predaju u [[Organizacija ujedinjenih nacija|UN]] u [[Njujork]]u da bi i zvanično bile uvedene kao zemlje članice ove konvencije. Svaka zemlja koja je potpisala [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvenciju]] i dalje može da je ratifikuje, kako bi postala država članica konvencije. Za sve države koje naknadno pristupe ili ratifikuju [[s:Konvencija o kasetnoj municiji|konvenciju]], ona stupa na snagu prvog dana šestog meseca nakon ratifikacije ili pristupanja.

'''119 zemalja koje su potpisale konvenciju i 100 država su članice: <ref>{{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/treatystatus/ Tabela država potpisnica i onih koji su ratifikovali konvenciju] - 115 STATES ON BOARD THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS</ref>

{| class="wikitable sortable"
|-
! style="background:#ffbf00;"| Zemlje !! style="background:#ffbf00;"| Potpisano !! style="background:#ffbf00;"| Ratifikovano !! style="background:#ffbf00;"| Datum stupanja ratifikacije
|-
| style="background:#0ff;"| [[Avganistan]] || 03.12.2008. || 08.09.2011. || 01.05.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Albanija]] || 03.12.2008. || 16.06.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Andora]] || || 09.04.2013. || 01.10.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Angola]] || 03.12.2008. || || 
|-
| style="background:#0ff;"| [[Antigva i Barbuda]] || 16.07.2010. || 23.08.2010. || 01.02.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Australija]] || 03.12.2008. || 08.10.2012. || 01.04.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Belgija]] || 03.12.2008. || 22.12.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Belize]] || || 02.09.2014. || 01.03.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Benin]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bolivija]] || 03.12.2008. || 30.04.2013. || 01.10.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bosna i Hercegovina]] || 03.12.2008. || 07.09.2010. || 01.03.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bocvana]] || 03.12.2008. || 27.06.2011. || 01.12.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Bugarska]] || 03.12.2008. || 06.04.2011. || 01.10.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Burkina Faso]] || 03.12.2008. || 16.02.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Burundi]] || 03.12.2008. || 25.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kamerun]] || 15.12.2009. || 12.07.2012. || 01.01.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kanada]] || 03.12.2008. || 17.03.2015. || 01.10.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Zelenortska Ostrva]] || 03.12.2008. || 19.10.2010. || 01.04.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Centralnoafrička Republika|Centralno Afrička Republika]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Čad]] || 03.12.2008. || 26.03.2013. || 01.09.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Čile]] || 03.12.2008. || 16.12.2010. || 01.06.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kolumbija]] || 03.12.2008. || 10.09.2015. || 01.03.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Komori]] || 03.12.2008. || 28.07.2010. || 01.01.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Demokratska Republika Kongo|Kongo, Demokratska Republika]] || 18.03.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Republika Kongo|Kongo, Republika]] || 03.12.2008. || 02.09.2014. || 01.03.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kukova Ostrva]] || 03.12.2008. || 23.08.2011. || 01.02.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kostarika|Kosta Rika]] || 03.12.2008. || 28.04.2011. || 01.10.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Obala Slonovače]] || 04.12.2008. || 12.03.2012. || 01.09.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Hrvatska]] || 03.12.2008. || 17.08.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kipar]] || 23.09.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Češka]] || 03.12.2008. || 22.09.2011. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Danska]] || 03.12.2008. || 12.02.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Džibuti]] || 30.07.2010. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Dominikanska Republika]] || 10.11.2009. || 20.12.2011. || 01.06.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Ekvador]] || 03.12.2008. || 11.05.2010. || 01.05.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Salvador|El Salvador]] || 03.12.2008. || 10.01.2011. || 01.07.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Fidži]] || 03.12.2008. || 28.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Francuska]] || 03.12.2008. || 25.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gambija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvajana]] || || 31.10.2014. || 01.04.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nemačka]] || 03.12.2008. || 08.07.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gana]] || 03.12.2008. || 03.02.2011. || 01.08.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Grenada]] || || 29.06.2011. || 01.12.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvatemala]] || 03.12.2008. || 03.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvineja]] || 03.12.2008. || 21.10.2014. || 01.04.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Gvineja Bisao]] || 03.12.2008. || 29.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Haiti]] || 28.10.2010. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Vatikan]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Honduras]] || 03.12.2008. || 21.03.2012. || 01.09.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mađarska]] || 03.12.2008. || 03.07.2012. || 01.01.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Island]] || 03.12.2008. || 01.09.2015. || 01.03.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Indonezija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Irak]] || 12.11.2009. || 14.05.2013. || 01.11.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Irska]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Italija]] || 03.12.2008. || 21.09.2001. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Jamajka]] || 12.06.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Japan]] || 03.12.2008. || 14.07.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kenija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Kuba]] || || 06.04.2016. || 01.10.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Laos]] || 03.12.2008. || 18.03.2009. || 01.09.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Liban]] || 03.12.2008. || 05.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Lesoto]] || 03.12.2008. || 28.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Liberija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Lihtenštajn]] || 03.12.2008. || 04.03.2013. || 01.09.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Litvanija]] || 03.12.2008. || 24.03.2011. || 01.09.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Luksemburg]] || 03.12.2008. || 10.07.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Republika Makedonija|Makedonija]] || 03.12.2008. || 08.10.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Madagaskar]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Malavi]] || 03.12.2008. || 07.10.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mali]] || 03.12.2008. || 30.06.2010. || 01.12.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Malta]] || 03.12.2010. || 24.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mauricijus]] || || 01.10.2015. || 01.04.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mauritanija]] || 19.04.2010. || 01.02.2012. || 01.08.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Meksiko]] || 03.12.2008. || 06.05.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Moldavija]] || 03.12.2008. || 16.02.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Monako]] || 03.12.2008. || 21.09.2010. || 01.03.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Crna Gora]] || 03.12.2008. || 25.01.2010. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Mozambik]] || 03.12.2008. || 14.03.2011. || 01.09.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Namibija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nauru]] || 03.12.2008. || 04.02.2013. || 01.08.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Holandija]] || 03.12.2008. || 23.02.2011. || 01.08.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Novi Zeland]] || 03.12.2008. || 22.12.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nikaragva]] || 03.12.2008. || 02.11.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Niger]] || 03.12.2008. || 02.06.2009. || 01.10.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Nigerija]] || 12.06.2009. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Norveška]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Palau]] || 03.12.2008. || 19.04.2016. || 01.10.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Palestina]] || || 02.01.2015. || 01.07.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Panama]] || 03.12.2008. || 02.11.2010. || 01.05.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Paragvaj]] || 03.12.2008. || 12.03.2015. || 01.09.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Peru]] || 03.12.2008. || 26.09.2012. || 01.03.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Filipini]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Portugalija]] || 03.12.2008. || 08.03.2011. || 01.09.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Ruanda]] || 03.12.2008. || 26.08.2015. || 01.02.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sent Vinsent i Grenadini|Sveti Vinsent i Grenadini]] || 23.09.2009. || 29.10.2010. || 01.04.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Samoa]] || 03.12.2008. || 28.04.2010. || 01.10.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[San Marino]] || 03.12.2008. || 10.07.2009. || 01.10.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sao Tome i Prinsipe|Sao Tome i Principe]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Senegal]] || 03.12.2008. || 03.08.2011. || 01.02.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sejšeli]] || 13.04.2010. || 20.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sijera Leone]] || 03.12.2008. || 03.12.2008. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Slovenija]] || 03.12.2008. || 19.08.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Slovačka]] || || 24.07.2015. || 01.01.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Somalija]] || 03.12.2008. || 30.09.2015. || 01.03.2016.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Južnoafrička Republika|Južna Afrika]] || 03.12.2008. || 28.05.2015. || 01.11.2015.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Španija]] || 03.12.2008. || 17.06.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Svazilend]] || || 03.09.2011. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Sent Kits i Nevis|Sveti Kits i Nevis]] || || 13.09.2013. || 01.03.2014.
|-
|-| style="background:#0ff;"| [[Švedska]] || 03.12.2008. || 23.04.2012. || 01.10.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Švajcarska]] || 03.12.2008. || 17.07.2012 || 01.01.2013.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Tanzanija]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Togo]] || 03.12.2008. || 22.06.2012. || 01.12.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Trinidad i Tobago]] || || 21.09.2011. || 01.03.2012.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Tunis]] || 12.01.2009. || 28.09.2010. || 01.03.2011.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Uganda]] || 03.12.2008. || ||
|-
| style="background:#0ff;"| [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] || 03.12.2008. || 04.05.2010. || 01.11.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Urugvaj]] || 03.12.2008. || 24.09.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Zambija]] || 03.12.2008. || 12.08.2009. || 01.08.2010.
|-
| style="background:#0ff;"| [[Austrija]] || 03.12.2008. || 12.04.2009. || 01.08.2010.
|}

Članice NATO-a<ref>{{hr}} [http://www.atlantskainicijativa.org/index.php?option=com_content&view=article&id=116&Itemid=113&lang=hr Članice NATO saveza], Pristupljeno 25. 4. 2013.</ref> su: [[Albanija]], [[Belgija]], [[Bugarska]], [[Češka]], [[Danska]], [[Estonija]], [[Francuska]], [[Grčka]], [[Holandija]], [[Hrvatska]], [[Island]], [[Italija]], [[Kanada]], [[Letonija]], [[Litvanija]], [[Luksemburg]], [[Mađarska]], [[Nemačka]], [[Norveška]], [[Poljska]], [[Portugalija]], [[Rumunija]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Slovačka]], [[Slovenija]], [[Španija]], [[Turska]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]. 

'''Napomena:''' Ovde treba dodati i jednu vrlo važnu činjenicu da od 28 članica [[NATO]] samo 7 država nije još pristupilo ovom sporazumu i to su: [[Estonija]], [[Grčka]], [[Letonija]], [[Poljska]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Slovačka]], i [[Turska]].

Sve vlade i ministri su iskazali veliku zabrinutost zbog stradanja velikog broja civila i svi su se povodom toga zauzeli da se jednom zauvek stane na put kasetnim bombama i obavezali na to da će dati maksimalnu podršku i pružiti svu neophodnu pomoć žrtvama i njihovim porodicama.

== Vidi još ==
{{...}}

== Reference ==
{{reflist|2}}
{{napomene}}

== Spoljašnje veze ==
{{Drugi projekti-lat
| commons = 
| wikispecies = 
| wiktionary = 
| wikiversity = 
| wikibooks = 
| wikisource = Konvencija o kasetnoj municiji
| wikiquote = 
| wikinews = 
}}

* {{en}} [http://www.the-monitor.org/ «Monitor» većina podataka je sa ovog sajta]
* {{en}} [http://www.the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles «Monitor» pretraga po zemljama]
* {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem «CMC» podaci o kontaminiranim zemljama, korisnicima kasetne, proizvođačima i dr.]
* {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/history-harm/ «CMC» istorija upotrebe kasetnih bombi]
* {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=3520 Predaja peticije protiv kasetnih u Ženevi predsedavajućem skupštine UN-a u novembru 2011.]
* {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/news/?id=3531 U Ženevi je novembra 2011. godine u UN sprečeno izglasavanje ponovne upotrebe određenih vrsta kasetnih]
* {{en}} [http://www.youtube.com/user/CMCInternational?ob=0&feature=results_main «CMC» Video materijali o kasetnim bombama i ostala dešavanja vezano za tu temu]
* {{en}} [http://www.flickr.com/photos/clustermunitioncoalition/ «CMC» Slike o kasetnim bombama, konferencijama, sastancima i ostala dešavanja vezano za tu temu]
* {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org «CMC» Koalicija 350 nevladinih organizacija]
* {{sr}} [http://www.ppps.org.rs/?page=konvencije «Podrška Prava Pristup - Srbija» Konvencija o kasetnoj municiji]
* {{en}} [http://www.handicapinternational.be/en/news/ban-advocates-in-laos-campaiging-for-awareness-on-cluster-munitions-and-mines «Hendikep Internešnal Belgije» Kampanjeri u Laosu se bore za zabranu kasetnih bombi]
* {{en}} [http://www.handicapinternational.be/en/news/ban-advocates-in-laos-campaiging-for-awareness-on-cluster-munitions-and-mines «Hendikep Internešnal Belgije» Kampanjeri u Libanu se bore za zabranu kasetnih]
* {{en}} [http://www.stopclustermunitions.org/calendar/?id=1481 Tiperari međunarodna nagrada za mir.]

[[Kategorija:Međunarodno pravo]]
[[Kategorija:Konvencije]]
[[Kategorija:Sporazumi]]


<noinclude>
[[sr:Sporazum o zabrani kasetnih bombi]]
[[sh:Sporazum o zabrani kasetnih bombi]]
[[en:Convention on Cluster Munitions]]
[[es:Normas acerca de las municiones de racimo]]
[[eo:Konvencio pri Grapolbomboj]]
[[it:Convenzione internazionale sulle bombe a grappolo]]
[[ru:Конвенция по кассетным боеприпасам]]
[[fr:Convention sur les armes à sous-munitions]]
[[de:Übereinkommen über Streumunition]]
<noinclude/>


{{#seo:
|google-site-verification=UA-92030236-1
|title=Sporazum o zabrani kasetnih bombi
|titlemode=append
|keywords=Sporazum, Konvencija, UN, Konferencije, Sastanci, Međunarodni sporazum, Kasetna bomba, Submunicija, Demineri, Pirotehničari, Minoistraživači, Eksploziv, TNT, C-4, Trinitrotoluen, Eksplozija, Povređeni, Poginuli, Invalidi, Hendikepirani, Kontaminacija, Kontaminiran teren, Čišćenje, Uništavanje, Deminiranje, Vojska, Policija, Civili, Žrtve, Obuka, Zabranjeno oružje, Fragmentirana košuljica, Detonacija, Krater, Opasnost, 
|description=Sporazum o zabrani kasetnih bombi je međunarodni sporazum verifikovan u UN-u, kojim se zabranjuje korišćenje transfer i skladištenje kasetnih bombi.
}}