Изворни код странице Taktička balistička raketa

[[Датотека:Atacms 02.jpg|thumb|right|Амерички систем [[МГМ-140 АТАКАМС]] испаљује тактичку балистичку ракету]]
[[Датотека:Tochka-U rep parad Yekat.jpg|250пpx|мини|десно|Руски систем [[ОТР-21 Точка]]]]
[[Датотека:Atacms mlrs 01.jpg|300пpx|мини|десно|[[МГМ-140 АТАЦМС]] тактичка балистичка ракета и корпа са шест ракета. Такође и [[М270 ХИМАРС|М270]] и [[М142 ХИМАРС]] могу да је носе и пуцају.]]

'''Тактичка балистичка ракета''' ([[Akronim|akr.]] '''TBM''', iz {{jez-eng|tactical ballistic missile}}) је [[балистичка ракета]] која је конструисана за употребу на кратким растојањима приликом употребе на бојном пољу у областима војних операција. Њен уобичајан домет угалавом се креће између 50 и 300 km (31.1 - 186.4 mi). Ови оквири нису стриктно дефинисани у западној терминологији и просечни домет ракетне артиљерије се узима као доња граница, или минимални домет стратешких борбених пројектила као горња граница. Према совјетској и руској војној номенклатури, термин „тактичке ракете“ има другачије значење и односи се на оне домета до 50 km, док су ракете домета између 50 и 300 km груписане као „оперативно-тактичке“. Системи односно, тактичке балистичке ракете су обично покретне како би смањиле шансе за напад на себе, и због тога поседују могућност брзог размештања на нови положај, приликом чега могу разноврсним бојевим главама гађати разна непријатељска постројења, зборна места (командне центре), артиљерију, и друге мете иза непријатељских линија. Бојеве главе могу бити конвенционалне високо-експлозивне, као и са бојевим главама које у себи носе [[Хемијско оружје|хемијско]], [[Биолошко оружје|биолошко]] и [[Нуклеарно оружје|нуклеарно пуњење]]. Класично тактичко [[нуклеарно оружје]] је ограничено у свом учинку у поређењу са стратешким ракетама.

== Историја ==

Ракете [[V-1]] и [[V-2]] развила је [[нацистичка Немачка]], као прве балистичке ракете на свету. Са импресивном ватреном моћи и брзином, задавали су савезничким снагама муке док није откривена њихова највећа рањивост: њихова лансирна платформа. У случају да база буде откривена то је чинило лаком метом. Без лансирне рампе, ракета је била бескорисна. Касније је развијена мобилна рампа за ракету [[V-2]], али није било времена јер су савезничке снаге брзо напредовали и сужавали им простор коришћења. Савезници су уништили стотине рампи до краја [[Други светски рат|рата]]. <ref>{{Cite web |url=https://operamundi.uol.com.br/historia/29417/hoje-na-historia-1944-hitler-comeca-a-lancar-bombas-v1-para-tentar-vencer-segunda-guerra |title=Данас у историји: 1944 - Хитлер почиње да баца бомбе V-1 да би покушао да победи у Другом светском рату. |date=13.06.2013 |accessdate= |last=И.В. Бочарников (2007) |first= |author= |coauthors= |work=Опера Мунди |publisher=operamundi.uol.com |archiveurl=https://web.archive.org/web/20221021144914/https://operamundi.uol.com.br/historia/29417/hoje-na-historia-1944-hitler-comeca-a-lancar-bombas-v1-para-tentar-vencer-segunda-guerra |archive-date=21.10.2022 |deadlink= }}</ref>

Након пада нацистичког режима, [[САД|Американци]] и [[СССР|Совјети]] су се утркивали да освоје ратни плен. Тако је технологија балистичких ракета [[V-1]] и [[V-2]] пренета у [[САД|Америку]] и [[Совјетски Савез]] јер су похапсили њихове научнике приликом заузимања територије и одводили их свако на своју страну. <ref>{{Cite web |url=https://www.archives.gov/iwg/declassified-records/rg-330-defense-secretary |title=Агенција за заједничке обавештајне циљеве. |date= |accessdate= |last= |first= |author= |coauthors= |work=Национална управа за архиве и евиденцију САД.  |publisher=archives.gov. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130726024915/http://www.archives.gov/iwg/declassified-records/rg-330-defense-secretary/ |archive-date=26.07.2013 |deadlink= }}</ref>

Док су [[САД|Американци]] споро користили технологију, [[СССР|Совјети]] су развили нову ракету. Да би избегли рањивост фиксне лансирне рампе, развили су концепт мобилне на возилима. Тако је настала тактичка балистичка ракета, која је комбиновала велику ватрену моћ са дометом до 300 km од ракете-носача, чија је мобилност проширила листу могућности употребе на бојном пољу, једноставним позиционирањем возила у радијусу домета ракете, што је значило пуцајте и промените своју позицију да поново употребите лансирну рампу и заштитите је од непријатеља. Године 1952. почиње да се производи совјетска тактичка балистичка ракета [[Р-11 Землиа]] (НАТО шифра „[[СС-1 Сцуд-А]]“). Са максималним дометом од 270 km (конвенционална бојева глава) и 130 km (нуклеарна бојева глава). У почетку, ракета и њена лансирна платформа су транспортовани возилом гусеничаром модела [[2П-19]]. Током 1950-их и раних 1960-их, Совјети су побољшали ракетни систем, усвојивши камион са гумама 8Кс8, који је донео већу мобилност лансирања. Године 1955. појавила се верзија ракете за морнарицу, која се користила у подморницама класе АВ611 (НАТО код „Зулу”) и 619 (НАТО код „Голф”). <ref>{{Cite web |url=https://www.military-today.com/missiles/scud.htm |title=Елбрус (СС-1Ц Сцуд-Б): Балистичка ракета кратког домета. |date= |accessdate=20.12.2017 |last= |first= |author= |coauthors= |work=Military Today |publisher=military-today.com |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220512124752/https://www.military-today.com/missiles/scud.htm |archive-date=12.05.2022 |deadlink= }}</ref> <ref>{{Cite web |url=https://nuke.fas.org/guide/russia/slbm/r-11fm.htm |title=Р-11ФМ / СС-1б Сцуд. |date= |accessdate=20.12.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work=Федерација америчких научника. |publisher=nuke.fas.org |archiveurl=https://web.archive.org/web/20211223091258/https://nuke.fas.org/guide/russia/slbm/r-11fm.htm |archive-date=23.12.2021 |deadlink= }}</ref>

Тактичка балистичка ракета се може лансирати из мобилних возила на копну или са бродова/подморница на мору. 

== Опис ==

Тактитичке балистичке ракете попуњавају празнину између конвенционалне [[ракетне артиљерије]] ([[вишецевни бацачи ракета]]) и оних са већим дометом у које спадају балистичке ракете кратког домета. Тактичке ракете могу носити веома тешка пуњења и бацати их дубоко иза неприајтељских линија у поређењу са ракетама, вишецевним бацачима ракета и артиљерију, док уз то поседује већу покретљивост, а трошкови производње су мањи од цене већине [[Бојишна балистичка ракета|стратешких бојишних ракета]]. Уз то, оне су додатно способние због своје покретљивости, што тактичким ракетама омогућава већу делотворност с којом могу одговорити на развој ситуације до које долази на бојишту.

За многе државе тактичке ракете представљају горњу границу у развоју оружија копнене војне опреме. Оне обезбеђују врло моћно оружије по врло економичној цени, а у неким случајевима могу помоћи у изједначавању снага на терену када се са друге стране налази непријатељ који је очигледно супериорнији у свим осталим областма војне технологије. Тренутно је, технологија израде балистичких ракета релативо доступна државама које које не могу достићи друге савременије војне технологије, које су знатно компликованије и скупље.

Балистичке ракете је још увек тешко поразити на бојном пољу прииком дејства. Новији системи [[Противваздушна одбрана|против ваздушне одбране]] имају унапређеније могућности за пресретање тактичких ракета, али још увек не могу бити поуздана заштита за циљеве који нападају балистичким ракетама које им остају велика претња. Ово омогућава релативно умерену силу ракета које приликом употребе представљају претњу, односно угрожавају релативно супериорнијег непријатеља продирући кроз његову противваздушну одбрану боље од конвенционалних авиона, уз то омогућујући дубљи удар него конвенционалне артиљерија.

== Погонско гориво ==

Раније произведене велике ракете и пројектили су покретани ракетним моторима на течно гориво, да би у најкраћем могућем року замењени ракетним моторима на чврсто гориво. Течна горива укључују криогене (течни кисеоник) или корозивне (азотна киселина) оксидаторе. Они морају бити напуњени пре лансирања, одлажући време лансирање ракете. Ово кашњење је представљало проблем за велике стратешке ракете, али посебно за тактичке.

Ракете, посебно у [[СССР|Совјетском Савезу]], прешле су на употребу течних горива за складиштење, као што је ИРФНА, инхибирала азотну киселину. Они су и даље били опасни за руковање, али су могли да се складиште унапред напуњени у пројектил. Ово је такође омогућило развој лансера за подизање транспортера са једним возилом (ТЕЛ), уместо претходног конвоја носача, лансера, возила на гориво и сервисних возила.

Западне ракете су уместо тога усвојиле чврста горива, која су се сама по себи могла складиштити, а касније су их следиле ракете Варшавског пакта. Тактичке ракете су сада скоро универзално на чврсто гориво, осим у неким државама које користе аутохтоне деривате оригиналне платформе [[Скад]].

== Врсте тактичких балистичких ракета ==

{{Div col|colwidth=30em}}
* [[МГМ-140 АТАКАМС]] (300 km){{ застава |САД}}
* [[МГМ-52 Ланс]] (120 km) {{ застава |САД}}
* [[CSS-8]] (150 – 180 [[km]]) {{застава|Кина}}
* [[WS-1]] (60–180 km) {{застава|Кина}}
* [[ДТИ-1]] (60–180 km) {{ застава |Тајланд}}
* [[Shaurya|Шауриа]] (750 km) {{ застава |Индија}}
* [[Prahaar|Прахар]] (150 km) {{ застава | Индија }}
* [[Nasr (missile)|Наср/Хатф IX]] (60;km) {{ застава |Пакистан}}
* [[Abdali-I|Абдали/Хатф-II]] (180;km)) {{ застава |Пакистан }}
* [[Хатф-I]] (100; km) {{ застава |Пакистан}}
* [[Ghaznavi-I|Газнави-I/Хатф-III]] (290;km) {{ застава | Пакистан }}
* [[J-600T missile|J-600T Јилдрим]] (150–900 km) {{ застава |Турска}}
* [[TOROS artillery rocket system|ТОРОС]] (100–160 km) {{ застава |Турска }}
* [[Nazeat]] (80 – 130 [[km]]) {{ застава |Иран}}
* [[Zelzal-1]] (150 [[km]]) {{ застава |Иран}}
* [[Zelzal-2]] (210 [[km]]) {{ застава |Иран}}
* [[Zelzal-3]] (200 - 250 [[km]]) {{ застава |Иран}}
* [[Tondar-69]] (150 – 210 [[km]]) {{ застава |Иран}}
* [[ОТР-21 Точка]] (70–185 km) {{застава|Совјетски Савез}}
* [[2К6 Луна]] (10–50 km) {{застава|Совјетски Савез}}
* [[Луна-М]] (12–70 km) {{застава|Совјетски Савез}}
* [[Јеринa-1]] (285-300 km) {{ застава| Србија}}
* [[Јерина-2]] (75 km) {{застава|Србија}}
{{Div col end}}

== Спецификације тактичких балистичких ракета ==

{| class="wikitable sortable"
|-
! !! НАТО име !! Погон (Гориво) !! Домет !! Уведено у наоружање !! Повлачење из наоружања !! Порекло !! Оператери

|-
! [[Al-Samoud 2]]  
| ||[[Течно гориво]]
| <span style="display:none;" >0160</span> 180&nbsp;km || 2001 || 2003 ||  {{застава|Ирак}} ||

|-
! [[Al Hussein (missile)|Al-Hussein]]
| || [[Течно гориво]]
|600–650&nbsp;km||1987||1991|| {{застава|Ирак}} ||

|-
! [[Blue Water (missile)|Blue Water]]  
| ||
| || 1960 ''(први лет)'' || ''отказан'' 1962 || {{застава|Уједињено Краљевство}} ||

|-
! [[MGM-140 ATACMS]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0300</span> 300&nbsp;km || 1986 || 2007 (програм прекинут, пројектил остаје у употреби) ||  {{застава|Уједињено Краљевство}} 
|{{unbulleted list|{{застава|Бахреин}}|{{застава|Грчка}}|{{застава|Тајван}}|{{застава|Кореја}}|{{застава|Турска}}|{{застава|UAE}}|{{застава|Румунија}}}}

|-
! [[MGM-52 Lance]]  
| || [[Течно гориво]]
| <span style="display:none;" >0120</span> 120&nbsp;km || 1972 || 1992 ||  {{застава|САД}} || {{unbulleted list|{{застава|Белгија}} {{застава|Западна Немачка}} | {{застава|Израел}} |{{застава|Италија}} |{{застава|Холандија}}|{{застава|Уједињено Краљевство}}}}
|-
! [[PGM-11 Redstone]]  
| ||[[Течно гориво]]
| 92.5&nbsp;km-323&nbsp;km || 1958 || 1964 || {{застава|САД}} ||
|-
! [[MGM-18 Lacrosse]]  
| ||
| 19&nbsp;km || 1959 || 1964 || {{застава|САД}} ||
|-
! [[WS-1]]  
| ||
| <span style="display:none;" >0180</span> 60–180&nbsp;km || ≈1990 || ||  {{застава|Кина}} ||

|-
! [[Weishi Rockets|WS-2 / WS-3]]  
| ||
| <span style="display:none;" >0180</span> 70–200&nbsp;km || ≈2004 || ||  {{застава|Кина}} ||

|-
! [[DTI-1]]  
| ||
| <span style="display:none;" >0180</span> 60–180&nbsp;km || || ||  {{застава|Тајланд}} ||

|-
! [[Grom (missile system)]]  
| ||
| <span style="display:none;" >0180</span> 280–500&nbsp;km || || ||  {{застава|Украјина}} ||

|-
! [[Shaurya (missile)|Shaurya]]  
| || [[Чврсто гориво|Двостепено чврсто гориво]]
| 700-1900&nbsp;km || 2011 || || {{застава|Индија}} ||

|-
! [[Prahaar (missile)|Prahaar]]  
| || [[Чврсто гориво]]
| 150&nbsp;km || 2011 || ||  {{застава|Индија}} ||

|-
! [[Prahaar (missile)#Pragati|Pragati]]  
| || [[Чврсто гориво]]
| 170&nbsp;km || 2013 || ||  {{застава|Индија}} ||

|-
! [[Prahaar (missile)#Pranash|Pranash]]
| || [[Чврсто гориво]]
| 200&nbsp;km || TBD || || 
{{застава|Индија}} 
|
|-

! [[Pralay (missile)|Pralay]]  
| || [[Чврсто гориво]]
| 150-500&nbsp;km || TBD || ||  {{застава|Индија}} ||
|-

!  [[Ghaznavi (missile)]] 
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0320</span>290–320&nbsp;km || 2004 || ||  {{застава|Пакистан}} ||

|-
! [[Nasr (missile)|Nasr/Hatf IX]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0070</span>70&nbsp;km || 2013 || ||  {{застава|Пакистан}} ||

|-
! [[Abdali-I|Abdali/Hatf-II]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0180</span>180&nbsp;km || 2002 || ||  {{застава|Пакистан}} ||

|-
! [[Hatf-I]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0100</span> 70&nbsp;km || 1990 || ||  {{застава|Пакистан}} ||
|-
! [[Hatf-I|Hatif-1A]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0100</span> 100&nbsp;km || 1990 || ||  {{застава|Пакистан}} ||

|-
! [[Hatf-I|Hatif-1B]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0100</span> 100&nbsp;km || 1990 || ||  {{застава|Пакистан}} ||

|-
! [[Sky Spear]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0300</span> 120–300&nbsp;km || 2001 || || {{застава|Тајван}} ||

|-
! [[J-600T missile|J-600T Yıldırım]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0900</span> 150–900&nbsp;km || 1998 || || {{застава|Турска}} ||

|-
! [[TOROS artillery rocket system|TOROS]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0160</span> 100–160&nbsp;km || || || {{застава|Турска}} ||
|-
![[Bora (missile)|Bora]]
|
|[[Течно гориво]]
|<span style="display:none;">0120</span> 280–700&nbsp;km
|2017
|
|{{застава|Турска}}
|
|-
! [[T-300 Kasırga]]  
| ||
| <span style="display:none;" >0120</span> 100–120&nbsp;km || || ||  {{застава|Турска}} ||
|-
! [[R-11 Zemlya]]  || SS-1b Scud-A
| [[Течно гориво]]
| <span style="display:none;" >0700</span> 180&nbsp;km || 1958 || ||  {{застава|СССР}} ||
|-
! [[2K1 Mars]]  || FROG-2
| [[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0700</span> 7–18&nbsp;km ||  || ||  {{застава|СССР}} ||
|-
! [[Scud|R-17/R-300 Elbrus]]  || SS-1c Scud-B SS-1d Scud-C SS-1e Scud-D 
| [[Течно гориво]]
| <span style="display:none;" >0700</span> 300–700&nbsp;km || 1964 || ||  {{застава|СССР}} ||

|-
! [[OTR-21 Tochka]] ||  SS-21 Scarab 
| [[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0185</span> 70–185&nbsp;km || 1975 || ||  {{застава|СССР}}
| {{unbulleted list|{{застава|Јерменија}} |{{застава|Азербејџан}} |{{застава|Белорусија}} |{{застава|Бугарска}} |{{застава|Казахстан}} |{{застава|Северна Кореја}} |{{застава|Русија}}| {{застава|Украјина}} |{{застава|Сирија}} |{{застава|Јемен}} <br>'''Former''': |{{застава|Чехословачка}} |{{застава|Чешка}} |{{застава|Источна Немачка}}| {{застава|Западна Немачка}} |{{застава|Литванија}}| {{застава|Пољска}} |{{застава|Словачка}}|{{застава|СССР}}}}
|-
! [[OTR-23 Oka]] || SS-23 Spider
| [[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0120</span> 500&nbsp;km || 1979 || 1987 ||  {{застава|СССР}} ||

|-
! [[2K6 Luna]] || Frog-3, Frog-5 
|
| <span style="display:none;" >0050</span> 10–50&nbsp;km || 1960 || 1982 ||  {{застава|СССР}}
| {{unbulleted list|{{застава|Авганистан|1987}} |{{застава|Алжир}}| {{застава|Куба}} |{{застава|Источна Немачка}} |{{застава|Египат}} |{{застава|Ирак}}| {{застава|Либија|1977}}| {{застава|Северна Кореја}} |{{застава|Пољска}} |{{застава|Румунија}} |{{застава|СССР}} |{{застава|Сирија}} |{{застава|Јемен}} |{{застава|Југославија}}}}

|-
! [[9K52 Luna-M]] || Frog-7 
|
| <span style="display:none;" >0050</span> 70&nbsp;km  || 1964 || ||   {{застава|СССР}}
| {{unbulleted list|{{застава|Алжир}} |{{застава|Авганистан}} |{{застава|Белорусија}}| {{застава|Египат}} |{{застава|Либија}} |{{застава|Северна Кореја}} |{{застава|Русија}}| {{застава|Сирија}} |{{застава|Украјина}} |{{застава|Јемен}} <br>'''Former'''| {{застава|Бугарска}}| {{застава|Куба}} |{{застава|Чешка}}| {{застава|Источна Немачка}} |{{застава|Мађарска}}| {{застава|Ирак}} |{{застава|Кувајт}} |{{застава|Либан}}| {{застава|Пољска}} |{{застава|Румунија}}| {{застава|Јужни Јемен}}| {{застава|СССР}} |{{застава|Југославија}}}}

|-
! [[LORA (missile)|LORA]] 
| ||
| <span style="display:none;">0120</span> 400–800&nbsp;km || 2005 || ||  {{застава|Израел}} ||

|-
! [[KN-02 Toksa]]  
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0160</span> 120–160&nbsp;km || 2008 || ||  {{застава|Северна Кореја}} ||
|-
![[KN-23]]
|
|[[Чврсто гориво]]
|450&nbsp;km<ref>{{Cite web|title=KN-23|url=https://missilethreat.csis.org/missile/kn-23/|access-date=2021-03-12|website=Missile Threat|language=en-US}}</ref>
|2018
|
|{{застава|Северна Кореја}}
|
|-
![[KN-24]]
|
|[[Чврсто гориво]]
|410&nbsp;km<ref>{{Cite web|title=KN-24|url=https://missilethreat.csis.org/missile/kn-24/|access-date=2021-03-12|website=Missile Threat|language=en-US}}</ref>
|2019
|
|{{застава|Северна Кореја}}
|
|-
! [[KN-25]]  
| ||
| <span style="display:none;" >0160</span> 380&nbsp;km || 2019 || ||  {{застава|Северна Кореја}} ||

|-
! [[9K720 Iskander]] || SS-26 Stone
|[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0500</span> 400–500&nbsp;km || 2006 || ||  {{застава|Русија}} ||

|-
! [[Predator Hawk]] 
| ||
|<span style="display:none;">0120</span> 300–400km
| 2016 || ||  {{застава|Израел}} ||

|-
! [[KTSSM]] 
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0500</span> 120&nbsp;km || 2019 || ||  {{застава|Јужна Кореја}} ||

|-
! [[BRE (rocket)|BRE8 King Dragon/Fire Dragon]] 
| ||[[Чврсто гориво]]
| <span style="display:none;" >0500</span> 280–300&nbsp;km || 2014? || ||  {{застава|Кина}} ||

|-
! [[Burkan-1]]
| ||
| <span style="display:none;" >0800</span> 800&nbsp;km ||2016|| || {{застава|Јемен}} ||

|-
! [[al-Najm al-Thaqib (missile)|al-Najm al-Thaqib-1]]
| ||
| <span style="display:none;" >045</span> 45&nbsp;km ||2015 || || {{застава|Јемен}} ||

|-
! [[al-Najm al-Thaqib (missile)|al-Najm al-Thaqib-2]]
| ||
| <span style="display:none;" >075</span> 75&nbsp;km ||2015 || || {{застава|Јемен}} ||

|-
! [[Fajr-5#Two-stage rocket|Fajr-5]]
| ||[[Чврсто гориво]]
|| 180&nbsp;km || 1990s || ||  {{застава|Иран}} || {{unbulleted list|{{застава|Сирија}}| {{застава|Јемен}} |{{застава|Ирак}}| {{застава|Либан}}}}

|-
! [[Shahab-1]]
| ||
|<span style="display:none;" >0350</span> 350&nbsp;km || 1987 || ~2016 || {{застава|Иран}} ||

|-
! [[Shahab-2]]
| ||[[Течно гориво]]
|| 500&nbsp;km || 1990 || 2016 || {{застава|Иран}} ||

|-
! [[Fateh-110]]
| ||[[Чврсто гориво]]
|| 300&nbsp;km || 2002 || || {{застава|Иран}} || {{unbulleted list|{{застава|Сирија}}| {{застава|Либан}}}}

|-
! [[Fateh-313]]
| ||[[Чврсто гориво]]
||500&nbsp;km|| 2015 || || {{застава|Иран}} ||

|-
! [[Qiam 1]]
| ||[[Течно гориво]]
||800&nbsp;km||2010|| || {{застава|Иран}} || {{застава|Јемен}}

|-
! [[Zelzal-1]]
| ||[[Чврсто гориво]]
||160&nbsp;km||1990|| || {{застава|Иран}} ||

|-
! [[Zelzal-2]]
| ||[[Чврсто гориво]]
||210&nbsp;km||1998|| || {{застава|Иран}} || {{unbulleted list|{{застава|Сирија}} |{{застава|Јемен}}|{{застава|Либан}}}}

|-
! [[Zelzal-3]]
| ||[[Чврсто гориво]]
||200–250&nbsp;km||2007|| || {{застава|Иран}} ||{{застава|Сирија}}

|-
! [[Naze'at#Specifications|Naze'at 6-H]]
| ||[[Чврсто гориво]]
||80–100&nbsp;km||1980's|| || {{застава|Иран}} ||

|-
! [[Naze'at#Specifications|Naze'at 10-H]]
| ||[[Чврсто гориво]]
||100–130&nbsp;km||1980's|| || {{застава|Иран}} ||
|-
! [[%C5%A0umadija_(multiple_rocket_launcher)|Jerina-1]]
| ||[[Чврсто гориво]]<ref>{{cite web | url=https://www.edepro.com/innovation/missiles/mlrs-400mm-jerina-1-j1- | title=EDePro, Engine Development and Production }}</ref>
| |285-300&nbsp;km||2017|| ||
{{застава|Србија}} 
|
|-
! [[%C5%A0umadija_(multiple_rocket_launcher)|Jerina-2]]
| ||[[Течно гориво]]
| |75&nbsp;km||2017|| ||
{{застава|Србија}}
|
|}

== Галерија слика ==

<gallery>
2p19 lf.jpg|Прва верзија [[СКАД]]-а лансирана је из возила адаптираног из тенка.
Pershing 1 launch (Feb 16, 1966).png|Амерички систем [[МГМ-31 Першинг]] монтиран на гусенично возило [[М474]].
Lora missile launcher.jpg|Лансирна рампа за израелску ракету ЛОРА, прилагодљива различитим типовима камиона.
</gallery>

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==

* {{en icon}} [http://fas.org/nuke/intro/missile/basics.htm ''Ballistic Missile Basics''] na stranicama FAS-a ([[Federation of American Scientists]])
* {{en icon}} [https://fas.org/news/reference/glossary.pdf ''Ballistic Missile Defense Glossary''] na stranicama FAS-a ([[Federation of American Scientists]])
* {{en icon}} [http://missilethreat.com/missile-class/tactical-ballistic-missile-tbm/ ''Tactical Ballistic Missile (TBM)''] na stranicama Missile Threat

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Балистичке ракете]]
[[Категорија:Тактичке балистичке ракете]]
[[Категорија:Лансирна рампа за ракете]]



[[sr:Тактичка балистичка ракета]]
[[sh:Taktička balistička raketa]]
[[en:Tactical ballistic missile]]
[[ru:Тактическая ракета]]
[[uk:Тактична ракета]]
[[es:Misil balístico táctico]]
[[pt:Míssil balístico tático]]
[[it:Missile balistico tattico]]
[[tr:Taktik balistik füze]]
[[fr:Missile balistique tactique]]
[[ca:Míssil balístic tàctic]]
[[vi:Tên lửa đường đạn chiến thuật]]
[[ja:戦術弾道ミサイル]]
[[zh:战术弹道导弹]]
[[ar:صاروخ باليستي تكتيكي]]
[[ur:ٹیکٹیکل میزائل]]
[[he:טיל בליסטי טקטי]]
[[th:ขีปนาวุธทิ้งตัวทางยุทธวิธี]]