Изворни код странице Vojna Enciklopedija:ASCII

__BEZKN__
[[Datoteka:Ascii full.png|оквир|Svaki od -{ASCII}- znakova prikazanih ovde jednostavnim bitmapiranim fontom imaju svoje kodne vrednosti, od 89 do 101. Između velikih i malih slova nalaze se šest znakova interpunkcije.]]
'''-{ASCII}-''' ({{jez-eng|American Standard Code for Information Interchange}}, izgovara se „aski“, skraćenica od „Američki standardni kod za razmenu podataka“) je skup znakova i kodna stranica utemeljena na latinskom pismu kakvo koristi engleski jezik i još neki zapadnoevropski jezici. Najčešće se koristi u računarstvu, ali i u komunikacionoj i upravljačkoj opremi u radu sa tekstom. U srpskom jeziku popularno se naziva ''ošišana latinica'' &mdash; latinica bez kvačica na (velikim i malim) slovima -{š}-, -{ž}-, -{č}-, -{ć}-, odnosno -{dj}- umesto -{đ}-.

== Pregled ==
Slično drugim kodovima za predstavljanje pisanih znakova, -{ASCII}- određuje odnos između skupova bitova i znakova pisanog jezika, i omogućava digitalnim uređajima da međusobno komuniciraju i obrađuju i čuvaju podatke koje sadrže znakove. Znakovni kod -{ASCII}-, ili njegovo kompatibilno proširenje (vidi niže), se koristi u gotovo svim računarima, naročito personalnim računarima i radnim stanicama. Preporučeni -{MIME}- naziv za ovo kodiranje je „-{US-ASCII}-“.

-{ASCII}- je, strogo govoreći, sedmobitni kod, što znači da koristi sedam binarnih cifara (u rasponu od 0 do 127 u dekadnom sistemu) za predstavljanje znakovnih podataka. U vreme kada je -{ASCII}- bio uveden, mnogi računari su koristili osmobitne grupe (bajtove), ili preciznije (oktete) kao najmanju jedinicu za predstavljanje podataka. Osmi bit je bio obično korišćen kao bit parnosti za proveru grešaka u prenosu podataka ili je imao ulogu karakterističnu za dati uređaj. Mašine koje nisu koristile parnost obično su postavljale osmi bit na nulu, mada je bilo i nekih sistema koje su postavljali osmi bit na jedinicu.

-{ASCII}- ne propisuje ni na koji način informacije o konceptualnoj strukturi ili izgledu parčeta teksta. To zahteva druge standarde kao što su jezici za označavanje. Konceptualna struktura može se dodati koristeći -{XML}- ili -{HTML}- a izgled koristeći -{CSS}- za relativno jednostavne stvari, -{SGML}- za nešto komplikovanije ili -{PostScript}-, -{Display PostScript}-, ili -{Teh}- za napredno podešavanje izgleda teksta i preloma.

-{ASCII}- je kao standard prvi put objavilo Američko udruženje za standarde ({{jez-eng|American Standards Association, ASA}}) 1963. godine, koja je kasnije promenila ime u -{ANSI}-. Postoje razne varijante -{ASCII}--a, ali trenutno najrasprostranjenija je -{ANSI X3.4-1986}-, takođe standardizovana kao „-{ECMA-6, ISO/IEC 646:1991 International Reference Version, ITU-T Recommendation T.50 (09/92)}-“, i -{Request for Comments|RFC 20}-. Ugrađena je u svoju najverovatnije najbolju zamenu, unikod, kao prvih 128 kombinacija. Neki računarski stručnjaci smatraju -{ASCII}- najuspešnijim softverskim standardom ikad predlaganim.

Istorijski gledano, -{ASCII}- se razvio iz telegrafskih kodova i njegova prva komercijalna upotreba je bila kao sedmobitni teleprinterski kod kojeg je proizvodio Servis za podatke Bel. Sistem Bel je imao u planu da koristi šestobitni kod izveden iz koda „-{Fieldata}-“ koji je uveo znakove interpunkcije i mala slova u raniji petobitni teleprinterski kod Baudot, ali su se predomislili i pridružili se podkomitetu ANSI-a koji se bavio razvojem -{ASCII}--a. Kod Baudot je služio u slanju i primanju telegrafskih poruka i mnogo toga nasledio iz morzeove azbuke, ali je za razliku od nje svaka jedinica koda bila konstantne dužine. U poređenju sa ranijim telegrafskim kodovima, predloženi kod Sistema Bel i -{ASCII}- su bili preuređeni za pogodnije sortiranje i dodate su mogućnosti da se koristi i na drugim uređajima pored teleprintera. Neke mogućnosti -{ASCII}--a, uključujući iskejp sekvence ({{jez-en|Escape sequences}}), su dodate zahvaljujući Bobu Bemeru.

=== Upravljački znakovi -{ASCII}--a ===
Prva trideset i dva koda u tabeli -{ASCII}--kodova (od 0 do 31 u dekadnom sistemu) su rezervisana za takozvane upravljačke znakove; ovi kodovi praktično ne sadrže nikakve podatke za prikaz, nego upravljaju izlaznim uređajima (npr. štampačima, skenerima, itd.). Tako na primer kod koji ima vrednost 10 predstavlja komandu „novi red“, koja nalaže štampaču da pomeri papir „na gore“ za jedan red, dok kod sa vrednošću 27 simulira pritisak na taster iskejp, lociran u gornjem levom uglu tastature.

Kod 127 (koji nastaje kad svih 7 bitova ima vrednost 1) je još jedan specijalni znak poznat kao „briši“ ({{jez-en|delete}}). Iako je njegova funkcija slična funkcijama ostalih upravljačkih znakova, ovaj znak označava da treba da se „obriše“ odeljak papirne trake, koja je do 1980ih bila još uvek popularan medijum za skladištenje podataka, tako što bi se utisnule sve moguće rupe u papir na odgovarajuću poziciju.

Mnogi upravljački znakovi služe da označe pakete podataka, ili kao komande za upravljanje prenosom podataka (npr. „Postoji li neka stanica?“, „Potvrđujem“, „Ne potvrđujem“, „Početak zaglavlja“, „Početak teksta“, „Kraj teksta“, itd.). Upravljački znakovi iskejp i „zameni“ dozvoljavaju protokolu za prenos podataka da, na primer, označi binarne podatke tako da, ako sadrže bilo kakve podatke koji pripadaju protokolu za prenos, ovi ipak budu obrađeni kao obični podaci.

„Separatorski“ znakovi trebalo je da se koriste u sistemima koji koriste magnetne trake, ali su ove ispale sa tržišta pojavom modernijih medijuma.

Upravljački znakovi -{XON}- i -{XOFF}- se koriste da kontrolišu tok podataka sa nekog brzog uređaja (npr. računara) na neki spor uređaj (npr. štampač) da ne bi došlo do preskakanja i gubljenja podataka.

Rani korisnici -{ASCII}--a su iskoristili određene upravljačke znakove da predstavljaju posebne vrste podataka, kao na primer povratak na početak reda reda, prelazak na početak/kraj bloka itd. Upotrebe su se razlikovale, te je jedan od zadataka pri prevođenju iz jednog formata podataka u drugi obično i pravilno prevođenje ovih specijalnih znakova. Na primer, kontrolni karakter koji predstavlja kraj reda se razlikuje od sistema do sistema. Kada se podaci prebacuju sa jednog sistema na drugi, potrebno je ispravno prepoznati i prevesti ove podatke na odredišnom sistemu.

{| {{prettytable}}
|- style="vertical-align:bottom;"
!U binarnom sistemu
!U dekadnom sistemu
!U heksadekadnom sistemu
!Skraćenica
!Odštampan prikaz
!Pristup na tastaturi
!Ime/značenje
|-
| 0000&#160;0000
| style="text-align:center;"|0
| style="text-align:center;"|00
| style="text-align:center;"|-{NUL}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␀
|^@
|Znak sa vrednošću 0
|-
| 0000&#160;0001
| style="text-align:center;"|1
| style="text-align:center;"|01
| style="text-align:center;"|-{SOH}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␁
|^-{A}-
|Početak zaglavlja
|-
| 0000&#160;0010
| style="text-align:center;"|2
| style="text-align:center;"|02
| style="text-align:center;"|-{STX}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␂
|^-{B}-
|Početak teksta
|-
| 0000&#160;0011
| style="text-align:center;"|3
| style="text-align:center;"|03
| style="text-align:center;"|-{ETX}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␃
|^-{C}-
|Kraj teksta
|-
| 0000&#160;0100
| style="text-align:center;"|4
| style="text-align:center;"|04
| style="text-align:center;"|-{EOT}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␄
|^-{D}-
|Kraj prenosa
|-
| 0000&#160;0101
| style="text-align:center;"|5
| style="text-align:center;"|05
| style="text-align:center;"|-{ENQ}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␅
|^-{E}-
|Zahtev
|-
| 0000&#160;0110
| style="text-align:center;"|6
| style="text-align:center;"|06
| style="text-align:center;"|-{ACK}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␆
|^-{F}-
|Potvrda prijema
|-
| 0000&#160;0111
| style="text-align:center;"|7
| style="text-align:center;"|07
| style="text-align:center;"|-{BEL}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␇
|^-{G}-
|Zvonce
|-
| 0000&#160;1000
| style="text-align:center;"|8
| style="text-align:center;"|08
| style="text-align:center;"|-{BS}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␈
|^-{H}-
|Bekspejs
|-
| 0000&#160;1001
| style="text-align:center;"|9
| style="text-align:center;"|09
| style="text-align:center;"|-{HT}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␉
|^-{I}-
|Horizontalni tab
|-
| 0000&#160;1010
| style="text-align:center;"|10
| style="text-align:center;"|-{0A}-
| style="text-align:center;"|-{LF}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␊
|^-{J}-
|Znak za novi red
|-
| 0000&#160;1011
| style="text-align:center;"|11
| style="text-align:center;"|-{0B}-
| style="text-align:center;"|-{VT}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␋
|^-{K}-
|Vertikalni tab
|-
| 0000&#160;1100
| style="text-align:center;"|12
| style="text-align:center;"|-{0C}-
| style="text-align:center;"|-{FF}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␌
|^-{L}-
|Znak za novu stranicu
|-
| 0000&#160;1101
| style="text-align:center;"|13
| style="text-align:center;"|-{0D}-
| style="text-align:center;"|-{CR}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␍
|^-{M}-
|Povratak na početak reda
|-
| 0000&#160;1110
| style="text-align:center;"|14
| style="text-align:center;"|-{0E}-
| style="text-align:center;"|-{SO}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␎
|^-{N}-
|Izvlačenje reda
|-
| 0000&#160;1111
| style="text-align:center;"|15
| style="text-align:center;"|-{0F}-
| style="text-align:center;"|-{SI}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␏
|^-{O}-
|Uvlačenje reda
|-
| 0001&#160;0000
| style="text-align:center;"|16
| style="text-align:center;"|10
| style="text-align:center;"|-{DLE}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␐
|^-{P}-
|Data Link Escape
|-
| 0001&#160;0001
| style="text-align:center;"|17
| style="text-align:center;"|11
| style="text-align:center;"|-{DC1}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␑
|^-{Q}-
|Signal pomoćnim uređajima 1 (obično paljenje)
|-
| 0001&#160;0010
| style="text-align:center;"|18
| style="text-align:center;"|12
| style="text-align:center;"|-{DC2}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␒
|^-{R}-
|Signal pomoćnim uređajima 2
|-
| 0001&#160;0011
| style="text-align:center;"|19
| style="text-align:center;"|13
| style="text-align:center;"|-{DC3}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␓
|^-{S}-
|Signal pomoćnim uređajima 3
|-
| 0001&#160;0100
| style="text-align:center;"|20
| style="text-align:center;"|14
| style="text-align:center;"|-{DC4}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␔
|^-{T}-
|Signal pomoćnim uređajima 4 (obično gašenje)
|-
| 0001&#160;0101
| style="text-align:center;"|21
| style="text-align:center;"|15
| style="text-align:center;"|-{NAK}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␕
|^-{U}-
|Javljanje o lošem prijemu
|-
| 0001&#160;0110
| style="text-align:center;"|22
| style="text-align:center;"|16
| style="text-align:center;"|-{SYN}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␖
|^-{V}-
|Pomoćni znak za održavanje sinhronizovanosti
|-
| 0001&#160;0111
| style="text-align:center;"|23
| style="text-align:center;"|17
| style="text-align:center;"|-{ETB}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␗
|^-{W}-
|Kraj prenosnog bloka
|-
| 0001&#160;1000
| style="text-align:center;"|24
| style="text-align:center;"|18
| style="text-align:center;"|-{CAN}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␘
|^-{X}-
|Otkazivanje
|-
| 0001&#160;1001
| style="text-align:center;"|25
| style="text-align:center;"|19
| style="text-align:center;"|-{EM}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␙
|^-{Y}-
|Kraj medijuma
|-
| 0001&#160;1010
| style="text-align:center;"|26
| style="text-align:center;"|1-{A}-
| style="text-align:center;"|-{SUB}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␚
|^-{Z}-
|Zamjena
|-
| 0001&#160;1011
| style="text-align:center;"|27
| style="text-align:center;"|1-{B}-
| style="text-align:center;"|-{ESC}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␛
|^[ ili -{ESC}-
|Iskejp
|-
| 0001&#160;1100
| style="text-align:center;"|28
| style="text-align:center;"|-{1C}-
| style="text-align:center;"|-{FS}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␜
|^\
|Znak za struktuisanje podataka nivo 4
|-
| 0001&#160;1101
| style="text-align:center;"|29
| style="text-align:center;"|-{1D}-
| style="text-align:center;"|-{GS}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␝
|^[
|Znak za struktuisanje podataka nivo 3
|-
| 0001&#160;1110
| style="text-align:center;"|30
| style="text-align:center;"|-{1E}-
| style="text-align:center;"|-{RS}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␞
|^^
|Znak za struktuisanje podataka nivo 2
|-
| 0001&#160;1111
| style="text-align:center;"|31
| style="text-align:center;"|1-{F}-
| style="text-align:center;"|-{US}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␟
|^_
|Znak za struktuisanje podataka nivo 1
|-
| 0111&#160;1111
| style="text-align:center;"|127
| style="text-align:center;"|7-{F}-
| style="text-align:center;"|-{DEL}-
|  style="text-align:center; font-family:'lucida sans unicode','arial unicode ms';"|␡
| -{DEL}- ili bekspejs
|Brisanje znaka
|}

Gornja tabela u petoj koloni sadrži znak koji se prikazuje kada se upravljački znak odštampa (umesto interpretira u skladu sa njegovim značenjem); nekim brauzerima je potrebno instalirati dodatne fontove da bi se znak prikazao na pravi način.

Šesta kolona prikazuje uobičajene tastere na tastaturi koje je potrebno pritisnuti da bi se uneli odgovarajući upravljački znakovi. U ovoj koloni, kapica (^) predstavlja taster „Kontrol“ (-{Ctrl}-), koji se mora pritisnuti i držati dok se pritiska naredni taster (npr. -{^Z}- znači da se pritisne taster Kontrol i drži dok se pritiska taster -{Z}-. Pojedini programi koriste ovu reprezentaciju da prikažu kontrolni karakter na ekranu, u slučaju da ga ne razumeju.

Neki programi za Internet su imali običaj da prevode upravljački znak za brisanje (-{Delete}-) u upravljački znak za brisanje unatrag (bekspejs) pri prenosu podataka na server. Ako bi npr. uređivač teksta na serveru prihvatio ovaj karakter i ne bi ga razumio, obično je prikazivao -{^H}- na mestu gde je trebalo da obriše prethodni karakter. -{^H}- se zbog toga i danas koristi na duhovit način, npr. „Svakog minuta, rodi se potencijalna naivčina-{^H^H^H^H^H^H^H^H^H}- mušterija“.

=== -{ASCII}- znakovi koji uvek mogu da se odštampaju ===
Kod 32 se koristi za razmak (blanko, belinu) između dve reči, za kojeg je na tastaturi najčešće predviđen dugački horizontalni taster. Kodovi od 33 do 126 se nazivaju štampajućim ({{jez-en|printable}}) znakovima, koji predstavljaju slova, cifre, znakove interpunkcije, i još nekoliko raznih simbola.

Sedmobitni -{ASCII}- je pružao sedam „nacionalnih“ znakova i, ako i hardver i softver to dozvoljavaju, može se koristiti „prekucavanje“ da bi se simulirali dodatni međunarodni znakovi: posle bekspejsa se može otkucati obrnuti apostrof, tilda ili zarez da bi se dobili određeni znakovi.


{|
|- valign="top"
|
{| {{prettytable}}
|- style="vertical-align:bottom;"
!U binarnom sistemu
!U dekadnom sistemu
!U heksadekadnom sistemu
!Prikaz
|-
| 0010&#160;0000
| style="text-align:center;"|32
| style="text-align:center;"|20
| style="text-align:center;"|Razmak (␠)
|-
| 0010&#160;0001
| style="text-align:center;"|33
| style="text-align:center;"|21
| style="text-align:center;"|[[Uzvičnik|!]]
|-
| 0010&#160;0010
| style="text-align:center;"|34
| style="text-align:center;"|22
| style="text-align:center;"|"
|-
| 0010&#160;0011
| style="text-align:center;"|35
| style="text-align:center;"|23
| style="text-align:center;"|#
|-
| 0010&#160;0100
| style="text-align:center;"|36
| style="text-align:center;"|24
| style="text-align:center;"|$
|-
| 0010&#160;0101
| style="text-align:center;"|37
| style="text-align:center;"|25
| style="text-align:center;"|%
|-
| 0010&#160;0110
| style="text-align:center;"|38
| style="text-align:center;"|26
| style="text-align:center;"|[[Ampersand|&amp;]]
|-
| 0010&#160;0111
| style="text-align:center;"|39
| style="text-align:center;"|27
| style="text-align:center;"|[[Apostrof|']]
|-
| 0010&#160;1000
| style="text-align:center;"|40
| style="text-align:center;"|28
| style="text-align:center;"|(
|-
| 0010&#160;1001
| style="text-align:center;"|41
| style="text-align:center;"|29
| style="text-align:center;"|)
|-
| 0010&#160;1010
| style="text-align:center;"|42
| style="text-align:center;"|2-{A}-
| style="text-align:center;"|*
|-
| 0010&#160;1011
| style="text-align:center;"|43
| style="text-align:center;"|2-{B}-
| style="text-align:center;"|+
|-
| 0010&#160;1100
| style="text-align:center;"|44
| style="text-align:center;"|2-{C}-
| style="text-align:center;"|[[Zapeta|,]]
|-
| 0010&#160;1101
| style="text-align:center;"|45
| style="text-align:center;"|2-{D}-
| style="text-align:center;"|-
|-
| 0010&#160;1110
| style="text-align:center;"|46
| style="text-align:center;"|2-{E}-
| style="text-align:center;"|[[Tačka (interpunkcija)|.]]
|-
| 0010&#160;1111
| style="text-align:center;"|47
| style="text-align:center;"|2-{F}-
| style="text-align:center;"|/
|-
| 0011&#160;0000
| style="text-align:center;"|48
| style="text-align:center;"|30
| style="text-align:center;"|0
|-
| 0011&#160;0001
| style="text-align:center;"|49
| style="text-align:center;"|31
| style="text-align:center;"|1
|-
| 0011&#160;0010
| style="text-align:center;"|50
| style="text-align:center;"|32
| style="text-align:center;"|2
|-
| 0011&#160;0011
| style="text-align:center;"|51
| style="text-align:center;"|33
| style="text-align:center;"|3
|-
| 0011&#160;0100
| style="text-align:center;"|52
| style="text-align:center;"|34
| style="text-align:center;"|4
|-
| 0011&#160;0101
| style="text-align:center;"|53
| style="text-align:center;"|35
| style="text-align:center;"|5
|-
| 0011&#160;0110
| style="text-align:center;"|54
| style="text-align:center;"|36
| style="text-align:center;"|6
|-
| 0011&#160;0111
| style="text-align:center;"|55
| style="text-align:center;"|37
| style="text-align:center;"|7
|-
| 0011&#160;1000
| style="text-align:center;"|56
| style="text-align:center;"|38
| style="text-align:center;"|8
|-
| 0011&#160;1001
| style="text-align:center;"|57
| style="text-align:center;"|39
| style="text-align:center;"|9
|-
| 0011&#160;1010
| style="text-align:center;"|58
| style="text-align:center;"|-{3A}-
| style="text-align:center;"|[[Dvotačka|:]]
|-
| 0011&#160;1011
| style="text-align:center;"|59
| style="text-align:center;"|-{3B}-
| style="text-align:center;"|[[Tačka-zarez|;]]
|-
| 0011&#160;1100
| style="text-align:center;"|60
| style="text-align:center;"|-{3C}-
| style="text-align:center;"|&lt;
|-
| 0011&#160;1101
| style="text-align:center;"|61
| style="text-align:center;"|-{3D}-
| style="text-align:center;"|=
|-
| 0011&#160;1110
| style="text-align:center;"|62
| style="text-align:center;"|-{3E}-
| style="text-align:center;"|&gt;
|-
| 0011&#160;1111
| style="text-align:center;"|63
| style="text-align:center;"|-{3F}-
| style="text-align:center;"|[[znak pitanja|?]]
|}
|&#160;
|
{| {{prettytable}}
|- style="vertical-align:bottom;"
!U binarnom sistemu
!U dekadnom sistemu
!U heksadekadnom sistemu
!Prikaz
|-
| 0100&#160;0000
| style="text-align:center;"|64
| style="text-align:center;"|40
| style="text-align:center;"|@
|-
| 0100&#160;0001
| style="text-align:center;"|65
| style="text-align:center;"|41
| style="text-align:center;"|-{A}-
|-
| 0100&#160;0010
| style="text-align:center;"|66
| style="text-align:center;"|42
| style="text-align:center;"|-{B}-
|-
| 0100&#160;0011
| style="text-align:center;"|67
| style="text-align:center;"|43
| style="text-align:center;"|-{C}-
|-
| 0100&#160;0100
| style="text-align:center;"|68
| style="text-align:center;"|44
| style="text-align:center;"|D
|-
| 0100&#160;0101
| style="text-align:center;"|69
| style="text-align:center;"|45
| style="text-align:center;"|-{E}-
|-
| 0100&#160;0110
| style="text-align:center;"|70
| style="text-align:center;"|46
| style="text-align:center;"|-{F}-
|-
| 0100&#160;0111
| style="text-align:center;"|71
| style="text-align:center;"|47
| style="text-align:center;"|-{G}-
|-
| 0100&#160;1000
| style="text-align:center;"|72
| style="text-align:center;"|48
| style="text-align:center;"|-{H}-
|-
| 0100&#160;1001
| style="text-align:center;"|73
| style="text-align:center;"|49
| style="text-align:center;"|-{I}-
|-
| 0100&#160;1010
| style="text-align:center;"|74
| style="text-align:center;"|-{4A}-
| style="text-align:center;"|-{J}-
|-
| 0100&#160;1011
| style="text-align:center;"|75
| style="text-align:center;"|-{4B}-
| style="text-align:center;"|-{K}-
|-
| 0100&#160;1100
| style="text-align:center;"|76
| style="text-align:center;"|-{4C}-
| style="text-align:center;"|-{L}-
|-
| 0100&#160;1101
| style="text-align:center;"|77
| style="text-align:center;"|-{4D}-
| style="text-align:center;"|-{M}-
|-
| 0100&#160;1110
| style="text-align:center;"|78
| style="text-align:center;"|-{4E}-
| style="text-align:center;"|-{N}-
|-
| 0100&#160;1111
| style="text-align:center;"|79
| style="text-align:center;"|-{4F}-
| style="text-align:center;"|-{O}-
|-
| 0101&#160;0000
| style="text-align:center;"|80
| style="text-align:center;"|50
| style="text-align:center;"|-{P}-
|-
| 0101&#160;0001
| style="text-align:center;"|81
| style="text-align:center;"|51
| style="text-align:center;"|-{Q}-
|-
| 0101&#160;0010
| style="text-align:center;"|82
| style="text-align:center;"|52
| style="text-align:center;"|-{R}-
|-
| 0101&#160;0011
| style="text-align:center;"|83
| style="text-align:center;"|53
| style="text-align:center;"|-{S}-
|-
| 0101&#160;0100
| style="text-align:center;"|84
| style="text-align:center;"|54
| style="text-align:center;"|-{T}-
|-
| 0101&#160;0101
| style="text-align:center;"|85
| style="text-align:center;"|55
| style="text-align:center;"|-{U}-
|-
| 0101&#160;0110
| style="text-align:center;"|86
| style="text-align:center;"|56
| style="text-align:center;"|-{V}-
|-
| 0101&#160;0111
| style="text-align:center;"|87
| style="text-align:center;"|57
| style="text-align:center;"|-{W}-
|-
| 0101&#160;1000
| style="text-align:center;"|88
| style="text-align:center;"|58
| style="text-align:center;"|-{X}-
|-
| 0101&#160;1001
| style="text-align:center;"|89
| style="text-align:center;"|59
| style="text-align:center;"|-{Y}-
|-
| 0101&#160;1010
| style="text-align:center;"|90
| style="text-align:center;"|-{5A}-
| style="text-align:center;"|-{Z}-
|-
| 0101&#160;1011
| style="text-align:center;"|91
| style="text-align:center;"|-{5B}-
| style="text-align:center;"|[
|-
| 0101&#160;1100
| style="text-align:center;"|92
| style="text-align:center;"|5-{C}-
| style="text-align:center;"|\
|-
| 0101&#160;1101
| style="text-align:center;"|93
| style="text-align:center;"|5-{D}-
| style="text-align:center;"|]
|-
| 0101&#160;1110
| style="text-align:center;"|94
| style="text-align:center;"|5-{E}-
| style="text-align:center;"|^
|-
| 0101&#160;1111
| style="text-align:center;"|95
| style="text-align:center;"|5-{F}-
| style="text-align:center;"|_
|}
|&#160;
|
{| {{prettytable}}
|- style="vertical-align:bottom;"
!U binarnom sistemu
!U dekadnom sistemu
!U heksadekadnom sistemu
!Prikaz
|-
| 0110&#160;0000
| style="text-align:center;"|96
| style="text-align:center;"|60
| style="text-align:center;"|[[Obrnuti apostrof|`]]
|-
| 0110&#160;0001
| style="text-align:center;"|97
| style="text-align:center;"|61
| style="text-align:center;"|-{a}-
|-
| 0110&#160;0010
| style="text-align:center;"|98
| style="text-align:center;"|62
| style="text-align:center;"|-{b}-
|-
| 0110&#160;0011
| style="text-align:center;"|99
| style="text-align:center;"|63
| style="text-align:center;"|-{c}-
|-
| 0110&#160;0100
| style="text-align:center;"|100
| style="text-align:center;"|64
| style="text-align:center;"|-{d}-
|-
| 0110&#160;0101
| style="text-align:center;"|101
| style="text-align:center;"|65
| style="text-align:center;"|-{e}-
|-
| 0110&#160;0110
| style="text-align:center;"|102
| style="text-align:center;"|66
| style="text-align:center;"|-{f}-
|-
| 0110&#160;0111
| style="text-align:center;"|103
| style="text-align:center;"|67
| style="text-align:center;"|-{g}-
|-
| 0110&#160;1000
| style="text-align:center;"|104
| style="text-align:center;"|68
| style="text-align:center;"|-{h}-
|-
| 0110&#160;1001
| style="text-align:center;"|105
| style="text-align:center;"|69
| style="text-align:center;"|-{i}-
|-
| 0110&#160;1010
| style="text-align:center;"|106
| style="text-align:center;"|6-{A}-
| style="text-align:center;"|-{j}-
|-
| 0110&#160;1011
| style="text-align:center;"|107
| style="text-align:center;"|6-{B}-
| style="text-align:center;"|-{k}-
|-
| 0110&#160;1100
| style="text-align:center;"|108
| style="text-align:center;"|6-{C}-
| style="text-align:center;"|-{l}-
|-
| 0110&#160;1101
| style="text-align:center;"|109
| style="text-align:center;"|6-{D}-
| style="text-align:center;"|-{m}-
|-
| 0110&#160;1110
| style="text-align:center;"|110
| style="text-align:center;"|6-{E}-
| style="text-align:center;"|-{n}-
|-
| 0110&#160;1111
| style="text-align:center;"|111
| style="text-align:center;"|6-{F}-
| style="text-align:center;"|-{o}-
|-
| 0111&#160;0000
| style="text-align:center;"|112
| style="text-align:center;"|70
| style="text-align:center;"|-{p}-
|-
| 0111&#160;0001
| style="text-align:center;"|113
| style="text-align:center;"|71
| style="text-align:center;"|-{q}-
|-
| 0111&#160;0010
| style="text-align:center;"|114
| style="text-align:center;"|72
| style="text-align:center;"|-{r}-
|-
| 0111&#160;0011
| style="text-align:center;"|115
| style="text-align:center;"|73
| style="text-align:center;"|-{s}-
|-
| 0111&#160;0100
| style="text-align:center;"|116
| style="text-align:center;"|74
| style="text-align:center;"|-{t}-
|-
| 0111&#160;0101
| style="text-align:center;"|117
| style="text-align:center;"|75
| style="text-align:center;"|-{u}-
|-
| 0111&#160;0110
| style="text-align:center;"|118
| style="text-align:center;"|76
| style="text-align:center;"|-{v}-
|-
| 0111&#160;0111
| style="text-align:center;"|119
| style="text-align:center;"|77
| style="text-align:center;"|-{w}-
|-
| 0111&#160;1000
| style="text-align:center;"|120
| style="text-align:center;"|78
| style="text-align:center;"|-{x}-
|-
| 0111&#160;1001
| style="text-align:center;"|121
| style="text-align:center;"|79
| style="text-align:center;"|-{y}-
|-
| 0111&#160;1010
| style="text-align:center;"|122
| style="text-align:center;"|7-{A}-
| style="text-align:center;"|-{z}-
|-
| 0111&#160;1011
| style="text-align:center;"|123
| style="text-align:center;"|7-{B}-
| style="text-align:center;"|{
|-
| 0111&#160;1100
| style="text-align:center;"|124
| style="text-align:center;"|7-{C}-
| style="text-align:center;"|&#124;
|-
| 0111&#160;1101
| style="text-align:center;"|125
| style="text-align:center;"|7-{D}-
| style="text-align:center;"|}
|-
| 0111&#160;1110
| style="text-align:center;"|126
| style="text-align:center;"|7-{E}-
| style="text-align:center;"|[[Tilda|~]]
|}
|}

Može se primetiti da se dodavanjem broja 32 na kod nekog velikog slova može dobiti isto takvo malo slovo; u binarnom sistemu, isto ovo se može dobiti podešavanjem šeste binarne cifre (počevši od bita najmanje važnosti) na 1.

=== Druge varijante naziva za -{ASCII}- ===
Dokument -{RFC 1345}-, objavljen juna 1992. godine, i [http://www.iana.org/assignments/character-sets registar znakovnih skupova -{IANA}-], priznaju sledeće varijante naziva -{ASCII}- kao odgovarajuće za korišćenje na Internetu (velika/mala slova nebitna):
* -{ANSI_X3.4-1968}- — utvrđeno ime
* -{ANSI_X3.4-1986}-
* -{ASCII}-
* -{US-ASCII}- — poželjno (i prvenstveno za korišćenje) -{MIME}- ime
* -{us}-
* -{ISO646-US}-
* -{ISO_646.irv:1991}-
* -{iso-ir-6}-
* -{IBM367}-
* -{cp367}-
* -{csASCII}-

Od ovih, samo varijante naziva -{US-ASCII}- i -{ASCII}- su u širokoj upotrebi. Često se nalaze u neobaveznom parametru „-{charset}-“ zaglavlja dokumenta, ili u analognom „-{meta}-“ privesku -{HTML}- dokumenta, i u deklaraciji znakovnog skupa u uvodnom delu nekih -{XML}- dokumenata.

=== Varijante -{ASCII}--a ===
Kako se računarska tehnologija širila svetom mnogi oblici -{ASCII}- koda razvijeni su od različitih kompanija ili organizacija za standardizaciju kao bi se izrazili i drugi, ne-engleski jezici koji su koristili alfabete zasnovane na romanskim slovima. Neki od oblika mogli bi se smatrati kao -{ASCII}- proširenje, iako je ovakvo ime pogrešno primenjivano kako bi se označile sve varijacije, uključujući i one koje nisu sačuvale -{ASCII}- mapu znakova u sedmobitnom opsegu.

ISO 646 (1972) je bio prvi pokušaj da se ispravi engleski uticaj, iako je stvorio probleme sa kompatibilnošću, jer je i taj raspored ipak bio samo sedmobitni komplet znakova. Na raspolaganju nije bilo drugih kodova, pa su neki preuređeni u jezično prilagođene varijante. Tako je postalo nemoguće razlikovati koji znak je predstavljen kojim kodom ako se nije znalo koja varijanta je korišćena, a sistemi za obradu teksta su i onako mogli da koriste samo jedan kodni raspored znakova.

Kasnije, unapređenjem tehnologije, pronađen je način da se oslobodi osmi bit svakog bajta čime je dobijeno novih 128 kodnih mesta za znakove sa novom namenom. Tako je na primer, -{IBM}- uveo 8-bitnu kodnu stranicu, kao što je kodna stranica 437, koja je zamenila upravljačke znake grafičkim simbolima kao što su „smešci“ („-{smilies}-“), a mapirani (preslikani) su i dodatni grafički znaci do ukupnog broja od 128 novih, slobodnih kodnih mesta. Ove kodne stranice podržane su hardverom proizvođača -{IBM PC}- kao i operativnim sistemom -{MS-DOS}-.

Osmobitni standardi kao što je ISO/IEC 8859 su predstavljali proširenja -{ASCII}--a, ostavljajući prvobitni raspored kako jeste i samo dodajući dodatne vrednosti iznad broja 127. Ovo je omogućilo da se rasporedi koriste u više jezika, ali su i ovi standardi imali veliki problem sa nekompatibilnošću i ograničenjima. Danas, najšire korišćeni kodni rasporedi su ISO/IEC 8859-1 i prvobitni sedmobitni -{ASCII}-.

Unikod i -{ISO/IEC 10646}- imaju daleko širi izbor znakova, i njihove različite forme brzo zamenjuju -{ISO/IEC 8859}- i -{ASCII}- u mnogim okruženjima. Dok je -{ASCII}- kreiran kao sedmobitni kod, Unikod i -{UCS}- su definisani relativno apstraktnim „kodnim tačkama“: nenegativne celobrojne vrednosti kojima odgovaraju niske od jednog ili više binarnih okteta, i koje se s njima povezuju različitim tehnikama kodiranja. Da bi se obezbedila podrška za postojeće aplikacije, prvih 128 kodnih tačaka je rezervisano za iste znakove kao i u -{ASCII}--u. -{ASCII}- se na taj način može smatrati podskupom Unikoda i -{UCS}--a. Popularni skup znakova -{UTF-8}- predlaže upotrebu 1-4 binarnih okteta za svaki znak, tj. za svaku kodnu tačku, i takođe ima prvih 128 znakova istih kao u -{ASCII}--u. Drugi skupovi znakova poput -{UTF-16}- takođe liče na -{ASCII}- po tome kako predstavljaju prvih 128 znakova, ali teže da koriste 16 ili 32 bita po znaku, te nisu u potpunosti saglasni sa -{ASCII}--em bez dodatnog prevođenja.

== Vidi još ==
* [[Vojna Enciklopedija:Binarne i tekstualne datoteke|Binarne i tekstualne datoteke]]
* [[Vojna Enciklopedija:Prošireni ASCII|Prošireni -{ASCII}-]]
* [[Vojna Enciklopedija:Unicode|Unikod]]
* [[Vojna Enciklopedija:UTF-8|UTF-8]]
* [[Vojna Enciklopedija:YUSCII|YUSCII]]

== Spoljašnje veze ==
{{portal|Informatika i računarstvo}}
{{Commonscat|ASCII}}
* [http://www.ecma-international.org/publications/standards/Ecma-006.htm Standard ECMA-6: 7-bit Coded Character Set ''6th edition (December 1991)'']
* [http://www.itscj.ipsj.or.jp/ISO-IR/001.pdf IANA Registry: C0 Set of ISO 646]
* [http://www.itscj.ipsj.or.jp/ISO-IR/006.pdf IANA Registry: ISO 646, USA Version X3.4 - 1968]
* [http://www.wps.com/projects/codes/ ''-{ASCII}-: American Standard Code for Information Infiltration'' by Tom Jennings]
* [http://www.catb.org/~esr/jargon/html/A/ASCIIbetical-order.html Jargon File: ASCIIbetical]
* [http://www.bobbemer.com Glavna strana Boba Bemera], neke istorijske beleške autora -{ASCII}--a
* A [http://www.speech.cs.cmu.edu/~sburke/stuff/pronunciation-guide.txt vodič za izgovor] znakova -{ASCII}--a

[[Kategorija:Skraćenice]]