Изворни код странице Vojna Enciklopedija:Bez originalnog istraživanja

{{pravilo-sadržaj|[[VP:BOI]],<br/> [[VP:OI]],<br/> [[VP:OR]]<br/> [[VP:BPI]]}}
{{u tri reči|Vojna Enciklopedija [[Vojna Enciklopedija:Šta Vojna Enciklopedija nije|ne]] objavljuje originalnu misao: sav materijal na Vojnoj Enciklopediji mora da bude pripisiv [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|pouzdanom, objavljenom izvoru]].|Članci ne smeju da sadrže bilo kakvu novu analizu ili sintezu objavljenog materijala koja služi da predstavi neki stav koji nije jasno istaknut u izvorima.}}
{{Policylist}}
{{sve o izvorima}}
[[Vojna Enciklopedija:Šta Vojna Enciklopedija nije|Vojna Enciklopedija nije]] mesto za originalna (autorska) istraživanja. [[Vojna Enciklopedija:Navođenje izvora|Navođenje izvora]] i izbegavanje originalnih istraživanja su usko vezani: jedini način da dokažete da ono što unosite u članke nije originalno istraživanje je da navedete [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|provjerljive izvore]], gde postoje informacije koje su u „direktnoj vezi“ sa predmetom članka i koje pomažu kredibilitetu sadržaja u članku.

[[Vojna Enciklopedija:Originalno istraživanje|Bez originalnog istraživanja]] je jedno od triju pravila kojima se vodi sadržaj na Vojnoj Enciklopediji. Druga dva pravila su [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|Neutralna tačka gledišta]] i [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|Proverljivost]]. Shodno tome, ta pravila određuju vrstu i kvalitet materijala koji je prihvatljiv u glavnom imenskom prostoru (čitaj: člancima) Vojne Enciklopedije.  Pošto se sva tri pravila nadopunjuju, ne treba ih shvatiti izolovano jedno od drugog i urednici bi se trebali upoznati sa svakim od njih. O primeni ova tri pravila nije moguće raspravljati i nijedno od njih ne može biti zamenjeno drugim pravilom, ili uputstvom, pa čak ni ako postoji konsenzus urednika koji bi omogućio tako nešto. Stranice s opisima tih pravila mogu biti menjana samo utoliko, ukoliko bolje reflektuju praktično objašnjenje i primjenu tih principa.

== Definicija ==
'''Originalno istraživanje''' je pojam koji se koristi na Vojnoj Enciklopediji, a odnosi se na sadržaj koji urednici ubacuju u članke i koji nije ranije objavljen u nekom poverljivom izvoru. Čine ga neobjavljene teorije, podaci, činjenice, koncepti, argumenti i ideje; ili neke nove interpretacije, analize, ili sinteze već objavljenih podataka, činjenica, koncepata, ili argumenata čiji je cilj izmjena ranijih stavova.

== Primarni, sekundarni i tercijarni izvori ==
* '''Primarni izvori''' podataka su izvori koji su vrlo blisko povezani sa određenim podacima. To je na primer pisana izjava svedoka koji je prisustvovao određenom događaju; arheološke tvorevine koje govore same za sebe; dnevnici istorijskih ličnosti; film i fotografije (ali pogledajte ispod); istorijski dokumenti kao što su novine, popisi, transkripti javnih prezentacija ili intervjua; rezultati istraživanja mišljenja javnog mnjenja; različiti istraživački upitnici u tabelarnom obliku; pisani, zvučni ili video zapisi, porijeklom iz naučnih istraživanja; rezultati laboratorijskog i van-laboratorijskog istraživanja.
:Primarni izvori koji su objavljeni u pouzdanom izvoru (na primjer u akademskom listu ili nekom od vodećih medija) ''mogu biti'' korišćeni u Vojnoj Enciklopediji, ali ''pažljivo'', jer se oni lako zloupotrebljavaju. Unošenje u članak bilo kakve interpretacije primarnog izvora zahteva navođenje pouzdanog sekundarnog izvora (vidi sledeću stavku) za tu interpretaciju. Bez sekundarnog izvora, primarni izvori se mogu koristiti samo za opisne tvrdnje koje i obična razumna osoba bez posebnog obrazovanja može proveriti. Na primer, članak o nekom romanu može navesti određene dijelove romana da bi objasnio radnju, ali bilo koja interpretacija zahteva sekundarni izvor.
* '''Sekundarni izvori''' su izvori koji su najmanje jedan korak udaljeni od određenog podatka. U njima se, na osnovu primarnih izvora, prave uopštavanja, analize, sinteze, interpretacije ili vrednovanja podataka.

:Originalno istraživanje kojim se od Vojno Enciklopedijskog članka stvara primarni izvor nije dozvoljeno. S druge strane, istraživanje koje se sastoji od sakupljanja i organizovanja podataka iz postojećih primarnih i/ili sekundarnih izvora je, naravno, dobrodošlo. Svi članci u Vojnoj Enciklopediji treba da se zasnivaju na informacijama sakupljenim iz objavljenih primarnih i sekundarnih izvora. To ne potpada pod originalno istraživanje nego se odnosi na istraživanje koje se zasniva na izvorima i to je osnovni pristup stvaranja bilo koje enciklopedije.

:U nekim slučajevima, kad članak (1) opisuje nešto čiju tačnost može proveriti svaka razumna punoletna osoba bez posebnog specijalističkog znanja, a (2) ne sadrži nikakve analitičke, sintetičke, interpretativne, ili vrednosne sudove, takav članak može biti u potpunosti zasnovan na primarnim izvorima (primjerice '''Pita od jabuka'''), ali takvi slučajevi su izuzeci.

:Članci na Vojne Enciklopedije sadrže materijal zasnovan na proverljivosti, a ne istini, tako da se u njima predstavlja ono što su drugi verodostojni izvori objavili, bez obzira da li mi smatramo da to, što je u njima zapisano, nije dovoljno tačno. U nameri da se izbegnu originalna istraživanja, i u namjeri da se pomogne poboljšanju kvaliteta Vojne Enciklopedije, bitno je da svaki izvor materijala, kao i bilo koja uopštavanja, analize, sinteze, interpretacije, ili vrednovanja, odnosno vrednovanja informacija i podataka, potiču iz već objavljenih izvora, odnosno izvora, ili publikacija trećih lica sa reputacijom (što znači odbacivanje samoobjavljenih materijala, odnosno materijala koje svako može da objavi na internetu, ili odštampa u lokalnim štamparijama). Veoma je važno postavljanje odgovarajućih [[Vojna Enciklopedija:Navođenje izvora|referenci]], odnosno izbegavanje vađenja informacija iz konteksta u cilju stvaranja namjerno pogrešne interpretacije sadržaja. Ispravno postavljanje reference pomaže čitaocima da se uvere da ono što piše u članku na Vojnoj Enciklopediji ima podršku na drugim mjestima sa reputacijom i kredibilitetom.

:U nekim slučajima će biti kontroverzi ili debate o tome šta čini određeni izvor legitimnim ili s reputacijom. Kad ne postoji slaganje o tome, članak bi trebao prikazati suprotstavljene stavove kontroverze i različitih autoriteta ili izvora. Takav pristup omogućava [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|neutralnu tačku gledišta]].

*'''Tercijarni izvori''' su publikacije kao enciklopedije i druge zbirke koje uglavnom sumiraju sekundarne izvore. Vojna Enciklopedija je tercijarni izvor. Mnogi uvodi u udžbenicima mogu se nazvati tercijarnim izvorima, zato što sumiraju višestruke sekundarne izvore.

:Verodostojni, objavljeni tercijarni izvori mogu biti veoma korisni za sumiranje veoma obimnih tema koje uključuju mnogo primarnih i sekundarnih izvora, a naročito kada su ti izvori međusobno kontradiktorni. Neki tercijarni izvori su više ili manje verodostojni, a u okviru jednog tercijarnog izvora, takođe same odrednice mogu biti više ili manje verodostojne. Vojno Enciklopedijski članci ne mogu da se koriste kao tercijarni izvori u drugim Vikipedijinim člancima, ali se ponekad koriste kao primarni izvori u člancima o samoj Vojnoj Enciklopediji.

== Šta je neprihvatljivo?==

Ubačena izmena u članku se smatra originalnim istraživanjem, ako pretpostavlja ideje i argumente. Odnosno ako se njome čini bilo šta od sledećega:

* Ubacuje se teorija ili metod određenog rješenja. 
* Ubacuju se originalne ideje
* Definišu se novi termini
* Daju se ili postavljaju nove definicije već postojećih pojmova.
* Ubacuje se argument, bez navođenja proverena izvora, čiji je cilj pobijanje ili podržavanje nekih novih ideja, teorija, argumenata, ili pozicija.
* Ubacuje se analiza ili sinteza već uspostavljenih činjenica, ideja, mišljenja, ili argumenata, na način kojim se stvara određena situacija kojom se favorizuje mišljenje urednika, bez atribucije takve analize ili sinteze, proverenom izvoru. 
* [[Vojna Enciklopedija:Izbegavanje neologizama|Ubacuju se ili se koriste neologizmi]] bez navođenja pouzdanih izvora.

Činjenica da se u Vojnoj Enciklopediji ne prihvataju određene stvari ne znači da je materijal ''loš'' ili neispravan (odnosno neistinit) - to samo znači da Vojna Enciklopedija nije odgovarajuće mesto za njegovo objavljivanje. Trebalo bi odbaciti čak i novinske radove na nivou zasluge za '''Pulicerovu nagradu''' kao i naučne radove na nivou '''Nobelove nagrade''' ako su autori istih pokušali ta dela objaviti najprije na Vojnoj Enciklopediji. Ako imate neku ideju za koju smatrate da bi trebala postati deo korpusa znanja kakav je Vojna Enciklopedija, najbolje je da rezultate vaših istraživanja sredite i objavite u nekim od uglednih dnevnika, a zatim i dokumentujete vaš rad na [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|nepristran]] način.

== Zašto originalno istraživanje nije prihvatljivo ==
Izvorna motivacija za pravilo ''Bez originalnoga istraživanja'' bila je sprečavanje objavljivanja ličnih teorija osobenjaka i trolova, a koji bi pokušali da iskoriste Vojnu Enciklopediju da privuku pažnju na svoje ideje kao i na sebe same.

Ipak, pravilo bez originalnoga istraživanja je više od samoga ''bez ličnih osobenjačkih teorija''. Ono takođe uključuje i lične stavove urednika, politička razmatranja, njihove lične analize i interpretacije objavljenih materijala, kao i neobjavljene sinteze objavljenih radova, gde takva sinteza teži da brani i odražava stavove koje urednik može imati, ili da podupire argument ili definiciju koju isti urednik nastoji predložiti. To znači da bilo kakve činjenice, razmišljanja, interpretacije, definicije i argumenti objavljeni na Vojnoj Enciklopediji moraju prethodno biti objavljeni u pouzdanim izvorima ''u vezi s temom članka''. Pogledaj [[Vojna Enciklopedija:Bez originalnog istraživanja#Sinteza objavljenoga materijala koja služi za zauzimanje određenog stava|ovaj primjer]] za više detalja.

Primjenom kod svih urednika, ovo pravilo pomaže osiguravanju naše reputacije na više načina:

# Obaveza je Vojne Enciklopedije prema svojim čitateljima da informacije koje ovde čitaju budu pouzdane i ugledne, tako da se oslanjamo samo na poverljive ili ugledne objavljene izvore. Pogledaj ''[[Vojna Enciklopedija:Bez originalnog istraživanja#Ugledne publikacije|Bez originalnog istraživanja#Ugledne publikacije]]'' i ''[[Vojna Enciklopedija:Pouzdani izvori|Pouzdani izvori]]'' za rasprave o tome kako da se oceni da li je izvor pouzdan.
# Kredibilni izvori daju čitaocima resurse koje mogu da konsultuju u daljem toku svog istraživanja. Neki ljudi se enciklopediji okreću kao prvom koraku u istraživanju a ne kao poslednjem.
# Oslanjanje na citirane izvore pomaže da se pojasni koje tačke gledišta su predstavljene u članku, i olakšava poštovanje politike [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|neutralne tačke gledišta]].
# Oslanjanje na kredibilne izvore takođe može da ohrabri nove korisnike da doprinose. Na primer, ako neko zna za važan izvor na koji se članak ''nije'' pozvao, on se može osećati lagodnije prilikom dodavanja novog materijala u članak.

== Sinteza objavljenoga materijala koja služi za zauzimanje određenog stava ==
{{prečica|[[VP:SINTEZA]]}}
Urednici greše kada misle da ako je sadržaj A objavljen u proverenom izvoru i B je takođe objavljen u proverenom izvoru, onda A i B mogu da se koriste u jednom članku da bi se isforsirao stav V. Naprotiv, to je klasični primjer nove sinteze objavljenog materijala koji se koristi da bi se isforsirao novi stav i stoga se smatra originalnim istraživanjem. „A i B, radi zauzimanja stava V“ je prihvatljivo samo onda, ako je provereni izvor objavio taj argument i koji ima veze sa temom članka. 

Sledi primer iz Vikipedijinog članka (članak je o Džonsu, ne o plagijaturi uopšteno):

<blockquote>Smit kaže da je Džons plagirao u svom ''Flower-Arranging: The Real Story'' kopiranjem referenci iz druge knjige. Džons ovo odbacuje i kaže da je kriv samo zbog dobre naučne prakse jer je dao citate za reference za koje je saznao iz druge knjige.</blockquote>

Za sada je sve u redu. Sada sledi nova sinteza objavljenog materijal:

<blockquote>Ako je Džonsova tvrdnja da je uvek konsultovao originalne izvore netačna, ovo bi bilo suprotno praksi koju predlaže ''Čikaški priručnik stila'' kao i Harvardovom studentskom priručniku za pisanje, koji oba zahtevaju da se citiraju samo izvori koji su zaista korišćeni. Nijedan priručnik kršenja ovog pravila o citiranju originalnih izvora ne naziva ''plagiranjem''. Umesto toga, plagiranje se definiše kao korišćenje informacija, ideja, upotrebljenih reči ili strukture izvora, bez da se oni citiraju.</blockquote>

Ceo ovaj pasus predstavlja originalno istraživanje, jer je on autorova lična sinteza objavljenog materijala koja služi da istakne njegovu definiciju i mišljenje o plagiranju i tome da li ga je Džons počinio. Autor citira dobre izvore o dobroj praksi (''Čikaški priručnik stila'' i Harvardov studentski priručnik za pisanje). U članku o plagiranju, neke od tvrdnji koje je on izneo bi mogle da budu prihvatljive, sve dok su dostupni linkovi ili citati izvora.

Međutim, u članku o Džonsu, ovaj pasus ističe autorovo mišljenje da, uz datu određenu definiciju plagiranja, ga Džons nije počinio. Nevezano za činjenicu da njegovo mišljenje izgleda da jeste podržano, od strane ''Čikaškog priručnika stila'', ono ostaje autorovo mišljenje.

Da bi ovaj pasus bio prihvatljiv u članku o Džonsu, autor bi morao da pronađe pouzdan izvor '''koji je komentarisao na raspravu Smita i Džonsa''' i koji je sam istakao d: ''Ako je Džonsova tvrdnja da je uvek konsultovao originalne izvore netačna, ovo bi bilo u suprotnosti sa praksom koju predlaže Čikaški priručnik stila...'' i tako dalje. To jest, '''tačno taj argument, ili kombinacija materijala, je morala da bude objavljena u pouzdanom izvoru ''u kontekstu teme o kojoj je članak'''''.

== Urednici stručnjaci za određenu oblast ==
Politika ''bez originalnog istraživanja'' ne zabranjuje stručnjacima za određenu temu da dopunjuju Vojnu Enciklopediju svojim znanjem. Naprotiv, Vojna Enciklopedija ohrabruje eksperte da doprinose, sve dok je njihovo znanje proverljivo. Pretpostavljamo, međutim, da je neko stručnjak ne samo zbog svog ličnog i direktnog poznavanja teme, već i zbog svog poznavanja objavljenih izvora o toj temi. Ova politika zabranjuje korisnicima-stručnjacima da navode svoje lično i direktno znanje ''ako'' to znanje nije [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|proverljivo]]. Ako je korisnik-stručnjak objavio rezultate svog istraživanja na nekom drugom mestu, u uglednoj publikaciji, on može da [[Vojna Enciklopedija:Citiranje izvora|citira taj izvor]] pišući u trećem licu, i poštujući politiku [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|neutralne tačke gledišta]]. Stručnjaci moraju da citiraju pouzdane publikacije objavljene od strane trećeg lica, i ne smeju da koriste svoje neobjavljeno znanje, koje bi bilo nemoguće proveriti. Nadamo se da će korisnici-stručnjaci koristiti svoje poznavanje objavljenih izvora da obogate naše članke, imajući u vidu da specijalisti nemaju privilegovan položaj unutar Vojne Enciklopedije.

== Objašnjavanje teorija ==
Za teorije:

# Izrecite ključne koncepte;
# Izrecite poznate i popularne ideje i identifikujte opšti ''konsenzus'', jasno označivši šta je šta, i imajte u vidu da teorije i pogledi koje su u ekstremnoj manjini ne moraju da budu uključene.

Nestabilni neologizmi, i ideje koje potiču od jednog pojedinca koji ne predstavlja autoritet ili od male grupe takvih pojedinaca, treba ili da idu u [[Vojna Enciklopedija:Članci za brisanje|članke za brisanje]] (jer ''padaju na testu proverljivosti'', a ne jer su nužno pogrešni), ili da budu odstranjeni iz članaka.

== Ugledne publikacije ==
Među uglednim publikacijama su naučni časopisi ({{jez-en|peer-reviewed journals}}), knjige koje su izdale poznate akademske izdavačke kuće ili univerziteti, ili odseci izdavača opšteg usmerenja koje imaju dobru reputaciju u oblasti naučnih izdanja.

Kada su u pitanju neakademske teme, nije lako dati tačnu definiciju ''uglednog'' izvora. U načelu, većina nas ima dobru intuiciju o značenju ovog izraza. Časopisi ili novine koje izdaju vrlo ekstremne političke ili religiozne grupe će se retko smatrati ''uglednim''. Na primer, Vojna Enciklopedija se neće oslanjati isključivo na članak objavljen u novinama ''Militant'' koje izdaje Socijalistička radnička partija, kao na dobar izvor za tvrdnju da predsednik Sjedinjenih Država, Džordž Buš mrzi decu. Međutim, ako istu tvrdnju odštampa ''Njujork tajms'', Vojna Enciklopedija bi mogla da referiše na ovaj članak (i na izvore citirane u tom članku). Listovi političkih partija međutim mogu da se koriste kao izvori informacija o samoj partiji.

Postavite sami sebi nekoliko pitanja kada pokušavate da ocenite da li je neka publikacija valjana kao izvor. Da li je pisana u ostrašćenom tonu? Da li ima veliko ili vrlo malo čitalaštvo? Da li se radi o izdanju napravljenom samo da bi pisac ili izdavač podigao sebi rejting? Da li izdavačem upravlja jedna osoba ili ima veliko, stalno osoblje? Da li neko vrši stručnu recenziju tekstova, ili objavljuju šta stignu bez puno provera? Ako biste čuli da izdavač koga planirate da iskoristite kao izvor razmatra da objavi vrlo negativan članak o vama, da li biste bili (a) prestravljeni jer sumnjate da izdavač nije odgovoran i ne proverava dobro činjenice; ili (b) osećali dozu smirenosti zbog toga što verujete da izdavač ima sistem od više slojeva u kojima se vrše provere, ljude koji proveravaju činjenice, pravnike, urednike, i da će najverovatnije ispraviti greške pre nego što članak dođe u štampu? Ako je odgovor (a), nemojte da koristite taj izvor. Ako je odgovor (b), radi se o onome šta Vojna Enciklopedija naziva ''ugledan izvor''.

Kada dođe do rasprave oko toga da li je neka publikacija ugledna, možete da pokušate da uključite u razgovor više korisnika i da pokušate da dođete do konsenzusa. Međutim u ovom slučaju nema jasne definicije, ali načelno ne treba da ignorišete svoju intuiciju.

== Originalne slike ==
Slike uživaju veliki izuzetak od pravila BOI. Uređivači Vojne Enciklopedije se ohrabruju da fotografišu i crtaju slike i da ih šalju na Vojnu Enciklopediju. Tom prilikom treba da ih objavljuju u sklopu [[Vojna Enciklopedija:GFDL|GFDL]] ili neke druge slobodne licence, a sve u cilju ilustrovanja članka. Postoji nekoliko razloga zašto je ovo dobrodošlo:
* Slike ili fotografije se generalno koriste za ilustrovanje i ''ne predstavljaju neobjavljene ideje ili argumente'', na šta se uglavnom politika "Bez originalnog istraživanja" i odnosi.
* Zbog zakona o zaštiti autorskih prava u mnogim zamljama i njegovog odnosa sa pravljenjem slobodne enciklopedije, postoji relativno malo javno dostupnih slika ili fotografija koje bi mogli da preuzmemo i koristimo. Urednici Vojne Enciklopedije slika preuzimaju potrebnu ulogu na sebe.

Mogućnost slanja originalnih slika ima poznati nedostatak. Urednik ima mogućnost da koristeći uređivanje slike izmeni činjenice ili stav koji se ilustruje slikom. Izmenjene slike trebaju javno biti obeležene kao takve i, ako već nisu, treba ih objaviti na strani [[Vojna Enciklopedija:Slike i mediji za brisanje|Slike i mediji za brisanje]].

Slike koje predstavljaju originalno istraživanje na bilo koji drugi način nisu dozvoljene. Na primer: dijagram atoma vodonika koji prikazuje dodatne čestice u jezgru o kojima je objašnjavao pošiljalac slike. Sve slike i fotografije su podložne i ostalim Vikipedijinim pravilima i politikama, a posebno [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|Neutralna tačka gledišta]] i [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|Proverljivost]].

==Prevodi i transkripti==
{{prečica|[[VP:TRANSKRIPCIJA]]}}
Prevod izvora na srpski, ili transkript zvučnih zapisa sa zvučnih i audio izvora, ne smatra se originalnim istraživanjem. O tome kako treba tretirati izvore za koje je potreban prevod, pogledati [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost#Izvori koji nisu na srpskom jeziku|Proverljivost#Izvori koji nisu na srpskom jeziku]].

== Pravila u vezi i upustva za uređivanje ==

=== [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|Proverljivost]] ===
Insistiranjem da samo činjenice, tvrdnje, teorije, ideje, mišljenja i argumenti koji su već objavljeni od strane uglednih izdavača mogu da se objave na Vojnoj Enciklopediji, politika ''bez originalnog istraživanja'' i politika ''proverljivosti'' se međusobno ojačavaju.

Granica za uključivanje u Vojnu Enciklopediju je '''proverljivost, ne istina'''.

Vidi [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|Proverljivost]] za detaljnije informacije, i [[Vojna Enciklopedija:Citiranje izvora|Citiranje izvora]] za primere stilova citiranja.

=== [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|Neutralna tačka gledišta]] ===
Zabrana originalnog istraživanja ograničava mogućnost da osoba koja piše članak u njemu predstavlja svoju tačku gledišta. Štaviše, isticanjem važnosti uključivanja proverljivih istraživanja koje su proizveli drugi, ova politika promoviše uključivanje više različitih tačaka gledišta u članak. Na taj način, politika zabrane originalnog istraživanja pomaže sprovođenje politike '''neutralne tačke gledišta'''.

U mnogim slučajevima postoji više uspostavljenih tačaka gledišta na datu temu. U takvim slučajevima, nijedan pojedinačni ugao posmatranja, ma koliko dobro istražen bio, nije autoritativan. Nije odgovornost pojedinačnog autora da istraži ''sve'' tačke gledišta. Međutim, kada dodaju neko istraživanje u članak, važno je da autori pruže kontekstualne informacije o toj tački gledišta, koja naznačava koliko je prihvaćena, i da li je deli većina ili manjina.

==== Kako da utvrdite da li je neka tačka gledišta šire prihvaćena ====
Uključivanje tačke gledišta koju podržava samo uska manjina može da predstavlja originalno istraživanje, jer je moguće da postoji nedostatak dovoljno kredibilnih neutralnih objavljenih izvora koji bi je podržali.

Iz poruke koju je na mejling listu poslao Džimbo Vejls, osnivač Vikipedije:

* Ako je gledište ima podršku većine, onda bi trebalo da bude lako da se ono podrži referencama ka opšteprihvaćenim izvorima;
* Ako gledište ima podršku značajne manjine, onda bi trebalo da bude lako da se imenuju njeni ''prominentni'' pobornici;
* Ako gledište ima podršku ekstremno male (ili vrlo ograničene) manjine, ono ne pripada na Vikipediju (osim možda u nekom pomoćnom članku) ''nevezano od toga da li je tačno ili ne; i nevezano od toga da li možete da ga dokažete ili ne.''

Videti [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|Neutralna tačka gledišta]] za detaljnija uputstva.

== Na stranicama za razgovor i stranicama projekta ==
Kao i većina politika Vojne Enciklopedije, politika ''bez originalnog istraživanja'' se odnosi na članke u glavnom imenskom prostoru a ne na strane za razgovor i strane projekta, mada neki smatraju da je neukusno raspravljati o ličnim teorijama na stranama za razgovor.

== Vidi još ==
* {{tl|Vojna Enciklopedija:Originalno istraživanje|Originalno istraživanje}} - poruka koja upozorava na originalno istraživanje
* [[Vojna Enciklopedija:Neutralna tačka gledišta|Neutralna tačka gledišta]]
* [[Vojna Enciklopedija:Proverljivost|Proverljivost]]
* [[Vojna Enciklopedija:Navođenje izvora|Navođenje izvora]]

== Reference ==
* [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2003-July/005288.html Crackpot articles]: Poruka Džimba Vejlsa na mejling listi, 12. jul, 2003.
* [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2004-December/017557.html "Original research"], Džimi Vejls, 3. decembar, 2004.
* [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2004-December/017591.html "Original research"] Džimi Vejls, 6. decembar, 2004.
* [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2003-September/006653.html "NPOV and 'new physics'"] Džimi Vejls, 26. septembar, 2003.
* [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2003-September/006663.html "NPOV and 'new physics'"] Džimi Vejls, 26. septembar, 2003

== Dodatne informacije ==
* [http://wikibooks.org/wiki/Wiki_Science:Wikiresearch Wikiresearch], predlog za viki za originalno istraživanje.

[[Kategorija:Izvori i referenciranje]]

[[ml:വിക്കിപീഡിയ:കണ്ടെത്തലുകൾ അരുത്]]