Изворни код странице Vojna Enciklopedija:Enciklopedija

[[Datoteka:Encyclopedie de D'Alembert et Diderot - Premiere Page - ENC 1-NA5.jpg|thumb|right|Naučna enciklopedija iz 1772. godine]]
'''Enciklopedija''' (starogrčki: '''-{εγκυκλοπαιδεία}-''', moderni grčki: '''-{εγκυκλοπαίδεια}-''') je pojam koji potiče od ''Hipije iz Elisa'' ([[5. vek p. n. e.]]) i koji označava sveobuhvatno obrazovanje. Danas se pod pojmom enciklopedije podrazumeva strukturisano, po mogućnosti opširno opisivanje ljudskoga znanja u formi prilagođenoj svakodnevnoj upotrebi. Danas postoje opšte i stručne enciklopedije. Opšte enciklopedije obrađuju sva naučna područja dok stručne obrađuju samo jednu oblast, ali mnogo opširnije. Nauka o enciklopedijama naziva se enciklopedistika i koristi enciklopedijsku teoriju.

== Razgraničavanje pojma ==
[[Datoteka:Brockhaus Lexikon.jpg|thumb|right|Brokhaus enciklopedija]]
Enciklopedija ne mora da bude u obliku priručnika. Enciklopedije mogu da budu u različitim organizacionim formama. Počev sa '''alegorijom''' preko '''kurikuluma''', '''kosmogonije''', '''dekaloga''', '''kateizma''' pa sve do sistematske ili alfabetske '''dispozicije'''. Njena specifična osobina, za razliku od drugih književnih vrsta, je univerzalnost. Posebna forma enciklopedije su alfabetski sortirani priručnici kao što su leksikoni i rečnici koji ne predstavljaju celokupno i opširno znanje u jednoj struci. Posebno priručnici sa ograničenim stručnim obimom se češće označavaju kao stručni '''leksikoni''' ili stručni '''rečnici'''. Leksikoni se proučavaju uz pomoć leksikonske teorije u nauci '''leksikografiji'''. Ponekad se i rečnici označavaju kao leksikoni. Rečnik je spisak pojedinačnih leksikonskih jedinica sa objašnjenjima (na primer, pojedinačnih reči jednoga jezika). Osim enciklopedije i rečnika postoje još i rečnici pojmova. Oni istražuju upotrebu reči iz ideološke i/ili socijalno istorijske perspektive i predstavljaju mnogo zahtevniji oblik nego stručni rečnici.
Tipični primeri tog oblika su „Rečnik istorijskih osnovnih pojmova“ i „istorijski rečnici filozofije“.

Samokritično istraživanje same enciklopedije ili konkretnih aspekata enciklopedije se označava kao enciklopedijska kritika. Pojam enciklopedija nastaje početkom 16. veka od francuske reči ''-{encyclopédie}-'' koja od atinske reči ''-{encyclopaedia}-'' a ta opet od starogrčkih riječi ''εγκύκλιος'' i ''παιδεία'', koje su pogrešno od reči ''-{egkýklios}-'' (okruglo, zaokruženo) i reči ''paideía'' (nauka, obrazovanje) spojene u ''-{egkyklopaideia}-'' (osnovno znanje svih nauka i umetnosti).

== Poređenje značajnijih enciklopedija ==

{| border="1" cellpadding="2" style="width:100%; border-collapse:collapse; border-color:#dfe0e3; background-color:#f9f9fb; font-size:85%; letter-spacing:1px" 
|+'''Obim odabranih enciklopedija'''
|- style="background:#dfe0e3"
! Ime
! Naslov
! Medijum
! Broj članaka
! Reči
! Ilustracija
! Video
! Audio
! Linkovi
! Jezik
|-
| [[Wikipedia:sr:Enciklopedija Britanika|Britanika]]
| -{Encyclopædia Britannica}-
| 32 knjige
| style="text-align:right"|>65.000<ref>[http://store.britannica.com/shopping/product/detailmain.jsp?itemID=822&itemType=PRODUCT&iMainCat=4&iSubCat=14&iProductID=822&tabID=2&show=all#back Britannica Store]</ref>
| style="text-align:right"|>44 miliona
| style="text-align:right"|>24.000
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|engleski
|-
| Britanika
| -{Britannica Online}-
| Internet
| style="text-align:right"|>120.000
| style="text-align:right"|>55 miliona
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|engleski
|-
| -{Brockhaus}-
| -{Die Enzyklopädie}- 20. izdanje '''1996'''. do '''1999'''
| 24 knjige
| style="text-align:right"|>260.000
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|>35.000
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|nemački
|-
| -{Brockhaus}-
| -{Die Enzyklopädie}- 21. izdanje '''2005'''. do '''2006'''
| 30 knjiga
| style="text-align:right"|>300.000
| style="text-align:right"|33 miliona
| style="text-align:right"|>40.000
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|nemački
|-
| -{Brockhaus}-
| -{Die Enzyklopädie}- digitalno izdanje
| USB i 2 DVD
| style="text-align:right"|>300.000
| style="text-align:right"|33 miliona
| style="text-align:right"|>40.000
| style="text-align:right"|300
| style="text-align:right"|3000/ 70 sati
| style="text-align:right"|>22.000
| style="text-align:right"|nemački
|-
| -{Enciclopedia universal ilustrada europeo-americana}-
| -{Enciclopedia Espasa}- '''2004'''
| 90 knjiga + 1 DVD
| style="text-align:right"|>900.000
| style="text-align:right"|>200 miliona
| style="text-align:right"|>100.000
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|španski?
|-
| -{Enciclopedia universal Larousse}-
| -{Enciclopedia universal Larousse}- '''2003'''
| 4 CD ili 1 DVD
| style="text-align:right"|>150.000
| style="text-align:right"|>25 miliona
| style="text-align:right"|10.500 (*)
| style="text-align:right"|(*)
| style="text-align:right"|(*)
| style="text-align:right"|2.300
| style="text-align:right"|francuski?
|-
| [[Microsoft Encarta]]
| -{Microsoft Encarta}- '''2006'''
| 4 CD ili 1 DVD
| style="text-align:right"|>63.000
| style="text-align:right"|>40 miliona
| style="text-align:right"|>24.000
| style="text-align:right"|>300
| style="text-align:right"|>2.800
| style="text-align:right"|6.000
| style="text-align:right"|višejezička
|-
| -{Meyers}-
| -{Meyers Großes Taschenlexikon}-
| 26 knjiga + CD
| style="text-align:right"|>150.000
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|>5.000
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|nemački
|-
| -{Pauly-Wissowa}-
| -{Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft}- (1890—2000)
| 86 knjiga i 1 CD
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nema
| style="text-align:right"|nemački
|-
| [[Wikipedia:sr:Vikipedija|Vikipedija na srpskom jeziku]]
| Vikipedija - slobodna enciklopedija 
| Internet
| style="text-align:right"|>135.000 <ref>[http://stats.wikimedia.org/EN/ChartsWikipediaSR.htm Zvanične statistike], prema alternativnom, strožem računanju.</ref>
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|100.000
| style="text-align:right"|srpski
|-
| [[Wikipedia:en:Main page|Vikipedija na engleskom jeziku]]
| Vikipedija - slobodna enciklopedija 
| Internet
| style="text-align:right"|>3.400.000  <ref>[http://stats.wikimedia.org/EN/ChartsWikipediaEN.htm Zvanične statistike], prema alternativnom, strožem računanju.</ref>
| style="text-align:right"|>600 miliona
| style="text-align:right"|<1.000.000
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|?
| style="text-align:right"|2,8 miliona
| style="text-align:right"|engleski
|}
<small>(*) uključujući audio i video</small>

== Tipologija enciklopedija i leksikona ==

Enciklopedijske forme:
* Generalne ili univerzalne enciklopedije
* Specijalne enciklopedije
* Nacionalne i kulturne enciklopedije

Specijalne forme:
* Antienciklopedije

Međuforme:
* Konverzacijski leksikoni i realne enciklopedije

Leksikonske forme:
* Stručni i predmetni leksikoni
* Kućni leksikoni

== Nove forme enciklopedije ==

U prošlosti su pod pojmom enciklopedije spadale na '''papiru''' štampane skupine objašnjenja i tumačenja o mnogim predmetima ljudskog znanja koji su od uvaženih autoriteta i poznavaoca tih istih pisani. Danas je to drugačije. Moderne enciklopedije se mnogo brže ažuriraju. Stara kao i nova saznanja su odmah svakome dostupna (npr. preko Interneta). Nove enciklopedije ne robuju tradiciji. Klasične štampane enciklopedije su uglavnom pisane da bi se ostvario materijalni dobitak dok nove više teže širenju znanja. Pronalazak novih medija (DVD i CD) doveo je do jednostavnije i jeftinije mogućnosti da se enciklopedije proizvode i publiciraju.
Do velike senzacije došlo je '''2002'''. godine kada je engleska [[Enciklopedija Britanika]] izjavila da je neće više štampati na hartiji već će se izdavati samo u elektronskom obliku. Od ovog plana se kasnije odustalo.

== Srodne nauke ==

'''Nauka''' koja proučava enciklopedijske priručnike naziva se '''enciklopedistika'''. Ona se pre svega bavi istorijskim proučavanjem enciklopedija. Leksikografija se više bavi pisanjem rečnika nego pisanjem enciklopedijskih leksikona. Druge srodne nauke su kulturne nauke, medijske nauke i naučnoteoretske nauke.

== Izvori ==
{{reflist}}

== Vidi još ==
* [[Enciklopedijski članak]]

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Encyclopedias}}
* [http://www.wikipedia.org Vikipedija]
* [http://en.wikipedia.org/ Vikipedija na engleskom jeziku]
* [http://www.wikipedia.de Vikipedija na nemačkom jeziku]
* -{[http://www.britannica.com/ Britannica Online]}-
* [http://www.brockhaus.de/ Brokhaus enciklopedija]
* [http://ognjen.websited.net/ Mala enciklopedija Prosveta iz 1959. godine]
* [http://www.planeta.org.rs/23/1temabroja.htm Miomir Tomić: Enciklopedije]{{sr}}
* [http://www.aisa.us Free Encyclopedia of Articles Sorted By Rank!]