Изворни код странице Vojna Enciklopedija:Transkripcija

{{drugo značenje2|Transkripcija}}
{{Translation sidebar-lat}}
'''Transkripcija''' u [[Vojna Enciklopedija:Lingvistika|lingvistici]] predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima. Promena sistema zapisa je [[Vojna Enciklopedija:preslovljavanje|preslovljavanje]]. To je ustvari prilagođeno pisanje izraza stranih jeziku u koji se transkribuje.<ref>{{Cite web|url=http://www.tzz.lt/t/transkripcija|title=Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)|accessdate=25. 12. 2012|publisher=Tarptautinių žodžių žodynas}}</ref><ref name=info>{{Cite web|url=http://prijemni.infostud.com/saveti/Prilagodjeno-pisanje-transkripcija-i-izgovaranje-imena-iz-stranih-jezika/292|title=Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika|accessdate=25. 12. 2012|publisher=Prijemni Infostud}}</ref> U savremenoj lingvistici, razlikuju se dva načina transkripcije — glasovna i pravopisna. Glasovna predstavlja prenos glasovima jezika u koji se transkribuje najsličnijim onima u jeziku iz koga se transkribuje. Pravopisna predstavlja prenos prema prethodno određenim transkripcionim pravilima i najvećim delom je zasnovana na prvoj.

== Istorija ==
U pisanju tuđih vlastitih imena i izraza u standardnom [[Vojna Enciklopedija:Srpski jezik|srpskom jeziku]] primenjuju se dva postupka — prilagođeno (primenjivo i u [[Vojna Enciklopedija:ćirilica|ćirilici]] i u [[Vojna Enciklopedija:latinica|latinici]]) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici). Iako su u današnjoj normi oba postupka primenjiva, pa čak i izvorno pisanje produkata popularne kulture (nazivi muzičkih grupa, pesama, filmova) u ćirilici, u prošlosti to nije bio slučaj.<ref name=prav>{{Cite book|last1=Pešikan|first1=Mitar|last2=Jerković|first2=Jovan|last3=Pižurica|first3=Mato|title=Pravopis srpskoga jezika|year=2010|publisher=Matica srpska|location=Novi Sad|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)|pages=171}}</ref>

Smišljajući prvo pismo za [[Vojna Enciklopedija:slovenski jezici|slovenske jezike]] ([[Vojna Enciklopedija:Glagoljica|glagoljicu]] oko 863), '''Ćirilo i Metodije''' su pritom prilagođeno pisali [[grčka]] imena (preteča pravopisne transkripcije). Sem što u glagoljici ne postoje ekvivalenti slova '''teta''', |'''psi''' i '''ksi''', oni su stvorili praksu deklinacionog prolagođavanja klasičnih naziva. Tako, na primer, oni za Slovene nisu bili Kiril'''os''' i Metodi'''os''' (prema {{jez-grč|Κύριλλος και Μεθόδιος}}), već '''Ć'''iril i Metodi'''j''' (za južne), odnosno Kiril i Me'''f'''odi'''j''' (za ostale).<ref name=prav/>

Ipak, stvaranjem ćirilice došlo je i do uvođenja oblika u kome su grčke '''grafije''' doslovno prenošene. Tako su i oni postali {{jez-stsl|Kѷrillъ i Meѳodїi}} (sa ćiriličkima '''ižicom''' i '''fitom''', ekvivalentima grčkog '''ipsilon''' i '''teta''', odnosno slovenskih ''i'' i ''t''/''f''). Stari pisari su ovaj grafemski prenos dosta primenjivali, ali nije bio stran ni fonetski zapis. Ipak, svi su pratili Ćirilovo načelo u vezi sa nastavcima. Štošta, ono je kasnije prošireno, pa otuda i oblici Ćiril'''o''' i Metodi'''je'''.<ref name=prav/>

Stvaranjem nacionalnih ćirilica, nestala je mogućnost doslovnog pisanja imena iz grčkog i slovenskih ćiriličkih jezika. Time je prilagođeno pisanje postalo opšte pravilo ćiriličkih pravopisa. U latiničkim pravopisima, naprotiv, dominantno je izvorno pisanje imena iz drugih jezika koji koriste isto pismo. U srpskoj dvoazbučnoj praksi, prilagođavanje je široko rasprostranjeno i u latinici, dok je navod izvornog naziva u zagradi, podbeleškama (fusnotama) ili indeksima uvek otvorena mogućnost. Ako se [[autor]] iz nekog razloga odluči za izvorno zapisivanje i u ćiriličkom tekstu, i to je pravopisno korektno.<ref name=prav/>

== Vrste prenosa ==
{{glavni|glasovna transkripcija|pravopisna transkripcija}}
U standardne šeme transkripcije za lingvističke potrebe spada [[Međunarodna fonetska abeceda|Međunarodni fonetski alfabet]] (MFA, IPA) i njegov -{[[ASCII]]}- ekvivalent [[Vojna Enciklopedija:Fonetski alfabet metoda procene govora|Fonetski alfabet metoda procene govora]] (SAMPA). Oni služe u svrhu glasovne (fonetske) transkripcije, kojom se nastoji zapisivanje naziva simbolima ciljnog jezika sa najsličnijom glasovnom vrednošću.<ref>{{Cite web|url=http://clas.mq.edu.au/phonetics/transcription/phonemic_transcription/phonemic_transcription.html|title=Phonemic (Broad) Transcription of Australian English|accessdate=25. 12. 2012|publisher=MacQuaire University}}</ref> Primer za to jeste reč {{jez-ital|pizza}}. Glasovna transkripcija ovde zanemaruje izvorni zapis, te se u potpunosti oslanja na izgovor reči<ref name=info/> — {{IPA|/pitsa/}}. Svi glasovi su prisutni u srpskom jeziku, pa je konačan zapis pica — p {{IPA|/p/}}, i {{IPA|/i/}}, c {{IPA|/ts/}}, a {{IPA|/a/}}.

U slučaju da se u stranoj reči nalaze glasovi neprisutni u srpskom, uzima se najbliži ekvivalent.<ref name=info/> Primer bi bila Kineskinja '''Cisi''' ({{jez-kin|慈禧, Cíxǐ}}), glasovno predstavljena kao {{IPA|/tsʰiɕi/}}. U njenom imenu javlja se bezvučni meki frikativ {{IPA|/ɕ/}}. Kako taj glas ne postoji u srpskom jeziku, trebalo bi uzeti njemu najsličniji, dakle {{IPA|/ʃ/}} (dotični nesrpski glas može biti i {{IPA|/ʃʲ/}}).

Da transkripcija ipak nije '''Ciši''', već Cisi, određuje pravopis. Takva transkripcija, bez obzira na to da li se poklapa sa fonetskom ili ne, naziva se [[Vojna Enciklopedija:Pravopisna transkripcija|pravopisnom (ortografskom)]]. Pravopis jezika u koji se transkribuje sadrži tačno određena pravila, tj. upustva kako transkribovati određene glasove. U većini slučajeva, pravopisna transkripcija, za razliku od fonetske, nije u potpunosti bazirana na izgovoru, već u potpunosti ili delimično na pismu.<ref name=info/> Na primer, u ''[[Vojna Enciklopedija:Pravopis srpskoga jezika|Pravopisu srpskoga jezika]]'' iz 2010. godine piše da se nemačko ''-{ch}-'' prenosi kao ''[[H (ćiriličko)|h]]'', a francusko kao ''[[Š (ćiriličko)|š]]'', bez preteranog pominjanja fonetskog zapisa.

== Nepravilnosti ==
Pravipisno određivanje prenosa reči ponekad se razlikuje u odnosu na fonetski prenos, iako izmenjeni glas postoji u srpskom jeziku. Takve nepravilnosti često su nastale kroz istoriju ili na neki drugi dugotrajan način. Primer za to bilo bi prenošenje ruskog slova ''[[Č (ćiriličko)|č]] '' sa izgovorom {{IPA|/t͡ɕ/}} prema pismu, iako je taj glas u potpunosti ostvaren čitanjem srpskog slova ''[[Ć (ćiriličko)|ć]]''. Drugi primer je i transkripcija japanskog jezika, čije se {{IPA|/dz/}} prenosi kao ''[[Z (ćiriličko)|z]]'' umesto ''[[Ѕ (ćiriličko)|dz]]'', {{IPA|/tɕ/}} kao ''č'' umesto ''ć'', a {{IPA|/dʑ/}} i {{IPA|/ʑ/}} kao ''[[Dž (ćiriličko)|dž]]'' umesto ''[[Đ (ćiriličko)|đ]]'' i ''[[Ž (ćiriličko)|ž]]''.

Izuzeci pri transkripciji, koji se predstavljaju kao ukorenjene reči, postoje. Primeri jesu neformalni pozdrav '''ćao''' i američki proizvođač automobila '''Ševrolet'''. Prema pravilima transkripcije sa italijanskog jezika, zasnovanog na izgovoru {{IPA|/tʃaːo/}}, potpuni prenos bio bi ''čao''. Kako je ocenjeno da je ''ćao'' {{IPA|/tɕao/}} transkripcija koja se uveliko koristi, ona je označena kao izuzetak. Isti slučaj je i sa Ševroletom {{IPA|/ʃevrolet/}}, koji bi po pravilima, ali i prema francuskom izgovoru {{IPA|/ʃɛvʁole/}}, trebalo da bude Ševrole {{IPA|/ʃevrole/}}.

== Međujezički primer ==
U ovoj tabeli nalazi se primer [[Vojna Enciklopedija:Glasovna transkripcija|glasovne transkripcije]] imena bivšeg ruskog predsednika poznatog na srpskom kao [[Boris Jeljcin]], sa prihvaćenim hibridnim formama u različitim jezicima. Ime Boris nije samo transkripcija, već dodatno i preslovljavanje.

{| border=0 cellspacing=0 cellpadding=4 style="border:1px solid #999; margin:1.5em 0;"
|-
| [[W:sr::Ruski jezik|Ruski jezik]]
| -{Boris Nikolaevič Elьcin}-
|-
| Translit. [[ISO 9]]
| -{Boris Nikolaevič Elʹcin}-
|-
| [[Vojna Enciklopedija:Školska transliteracija|Školska translit.]]
| -{Boris Nikolaevič Elʼcin}-
|-
| [[Vojna Enciklopedija:Međunarodna fonetska abeceda|MFA]] transkripcija
| {{IPA|[bɐˈɾʲis nʲɪkɐˈɫajɪvʲɪt͡ɕ ˈjelʲʦɨn]}}
|-
| [[Vojna Enciklopedija:Srpski jezik|Srpski jezik]]
| -{Boris Nikolajevič Jeljcin}-
|-
| [[W:sr:Engleski jezik|Engleski jezik]]
| -{Boris Nikolayevich Yeltsin}-
|-
| [[W:sr:Francuski jezik|Francuski jezik]]
| -{Boris Nikolaïevitch Ieltsine}-
|-
| [[W:sr:Nemački jezik|Nemački jezik]]
| -{Boris Nikolajewitsch Jelzin}-
|-
| [[W:sr:Poljski jezik|Poljski jezik]]
| -{Borys Nikołajewicz Jelcyn}-
|-
| [[W:sr:Grčki jezik|Grčki jezik]]
| Μπορίς Νικολάγιεβιτς Γιέλτσιν
|-
| [[W:sr:Arapski jezik|Arapski jezik]]
| بوريس نيكولايفيتش يلتسين
|-
| [[W:sr:Kineski jezik|Kineski jezik]]
| 鮑里斯·尼古拉耶維奇·葉利欽
|-
| [[W:sr:Japanski jezik|Japanski jezik]]
| ボリス・ニコラエヴィチ・エリツィン
|-
| [[W:sr:Korejski jezik|Korejski jezik]]
| 보리스 니콜라예비치 옐친
|-
| [[W:sr:Gruzijski jezik|Gruzijski jezik]]
| ბორის ნიქოლაევიჩ ელცინი
|-
| [[W:sr:Jermenski jezik|Jermenski jezik]]
| Բորիս նիկոլաեվիչ Ելցին
|-
| [[W:sr:Hindi|Hindi]] indijski
| बोरिस निकोलयविच येल्तसिन 
|}

== Izvori i napomene ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Pešikan|first1=Mitar|last2=Jerković|first2=Jovan|last3=Pižurica|first3=Mato|title=Pravopis srpskoga jezika|year=2010|publisher=Matica srpska|location=Novi Sad|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)|pages=171}}

{{Transkripcija sa}}

[[Kategorija:Transliteracija i transkripcija|*]]