Шаблон:Догодило се на данашњи дан/13. јануар — разлика између измена

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
[непроверена измена][непроверена измена]
м (1 измена увезена)
Нема описа измене
 
(3 међуизмене истог корисника нису приказане)
Ред 2: Ред 2:


* [[532]] — У [[Константинопољ]]у је избио [[устанак Ника]] против цара [[Јустинијан I|Јустинијана]].
* [[532]] — У [[Константинопољ]]у је избио [[устанак Ника]] против цара [[Јустинијан I|Јустинијана]].
* [[1559]] — Енглеска краљица [[Елизабета I]] крунисана је у Вестминстерској опатији.
* [[1797]] — [[Француски револуционарни ратови]]: Поморска битка између француског брода и две британске фрегате на обали [[Бретања|Бретање]] завршена је насукавањем француског брода, што је резултирало са преко 900 смртних случајева.
* [[1815]] — [[Рат из 1812.|Рат 1812]]: Британске трупе заузеле тврђаву Петер у месту [[Сент Мериз (Џорџија)|Ст. Марис]], [[Џорџија]], једина ратна битка која се одиграла у тој држави.
* [[1842]] — Приликом повлачења из [[авганистан]]ског града [[Кабул]]а, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британске]] трупе од 9000 војника масакриране су у [[Кибер Пас]]у.
* [[1842]] — Приликом повлачења из [[авганистан]]ског града [[Кабул]]а, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британске]] трупе од 9000 војника масакриране су у [[Кибер Пас]]у.
* [[1844]] — [[Петар II Петровић Његош|Његош]]  је стигао у [[Дубровник]]  да би посредством  руског вицеконзула [[Јеремија Гагић|Јеремије Гагића]]  покушао с  тамошњим бродоградитељима  да уговори градњу пет бродова топовњача, којима је планирао  да поврати [[Лесендро]] и [[Врањина|Врањину]].
* [[1847]] — Потписан је [[мир из Кауенге]], чиме су незванично окончане борбе у [[Алта Калифорнија|Калифорнији]] током [[Америчко-мексички рат|Америчко-мексичког рата]].
* [[1847]] — Потписан је [[мир из Кауенге]], чиме су незванично окончане борбе у [[Алта Калифорнија|Калифорнији]] током [[Америчко-мексички рат|Америчко-мексичког рата]].
* [[1854]] — [[Јапан]]ски [[шогун]] [[Токугава Ијесада]] потписао је први трговински уговор којим су за [[Сједињене Америчке Државе|САД]] отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, [[Русија|Русијом]], [[Француска|Француском]], чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
* [[1950]] — Британска подморница [[ХМС  Труцулент]] сударила се са танкером за уље у ушћу реке [[Темза|Темзе]] , услед чега је погинуло 64 особе.
* [[1935]] — На плебисциту у области [[Сарланд|Сар]], којом је на основу мандата [[Друштво народа|Лиге народа]] управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање [[Немачка|Немачкој]].
* [[1852]] — Велика  народна скупштина на  [[Цетиње|Цетињу]] оснажила је Његошев тестамент и потврдила за новог господара [[Црна Гора|Црне Горе]]  [[Данило I Петровић Његош (књаз)|Данила I Петровића]],  који је озаконио одвајање  световне од црквене власти, карактеристично  за време краткотрајне  владавине [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Данилово кнежевина признала је [[Руска Империја|Русија]] и прећутно [[Аустрија]].
* [[1963]] — У војном удару је убијен први председник [[Того]]а, [[Силванус Олимпио]], и војска је на власт довела [[Николас Границки|Николаса Границког]], који је од [[1961]]. био у избеглиштву. Истог дана [[1967]]. војним ударом власт је преузео потпуковник [[Етјен Гнасингбе Ејадема]].
* [[1853]] — У току првог похода [[Омер-паша Латас|Омер-паше Латаса]] на  [[Црна Гора|Црну Гору]] војвода [[Мирко Петровић (војвода)|Мирко Петровић]] и [[Новица Церовић]] с групом црногорских ратника утврдили су се у Острошком манастиру да би спречили турски удар на Горњи манастир и  сачували  мошти  [[Свети Василије Острошки|Светог Василија]]. У Горњем манастиру издржавали су опсаду девет дана када су им у помоћ стигли борци под вођством [[Перо Томов Петровић|Пера Томова]], брата Његошевог и сердара Мила Мартиновића из Белопавлића, с којима су успели да се пребаце преко реке Зете и пренесу свечеве мошти на Цетиње одакле су поново враћене под [[Манастир Острог|Острог]] на [[Ђурђевдан|Мила Мартиновића]] исте године.
* [[1972]] — Војска је у [[Гана|Гани]] збацила цивилну владу председника [[Едвард Акуф Ад|Едварда Акуфа Ада]], а власт је преузео потпуковник [[Игнацијус Ачемпонг]].
* [[1854]] — После британско-кинеског рата, који је Европљанима омогућио продор на [[Далеки исток]], амерички и руски бродови су упловили у луку Урага код Еда ([[Токио]]), где је потписан уговор са [[Јапан]]ским [[шогун]]ом [[Токугава Ијесада]], којим је [[Јапан]] отворио врата америчкој трговини где су отворене неке јапанске луке за трговину са њима. У последње четири године потписивањем сличних уговора са [[Руска Империја|Русијом]], [[Краљевство Велика Британија|Великом Британијом]], [[Холандија|Холандијом]] и другим земљама Јапан је стављен у полуколонијални положај али је и прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе. Као одговор на инвазију странаца побунили су се сви слојеви друштва, уз чију помоћ је цар 1867. збацио шогуна и пренео престоницу из [[Кјото|Кјота]] у Едо. Затим је царским реформама окончан феудални поредак и почела брза [[индустријализација]] [[Јапан]]а.
* [[1898]] — Француски писац [[Емил Зола]] је под насловом „[[Оптужујем]]“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана [[Алфред Драјфус|Алфреда Драјфуса]], који је на процесу [[1894]]. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и [[1906]]. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
* [[1916]] — [[Први светски рат]]: [[Аустроугарска|Аустроугарске]] трупе ушле су без отпора у [[Цетиње]]. По наредби владе, на Цетињу су остали митрополит Митрофан Бан, председник Општине Вуко Вулетић и маршал Двора Славо Рамадановић. Истога дана Аустријанци су наложили да се из капелице на ловћенском врху, оштећене у бомбардовању, на Цетиње пренесу Његошеви посмртни остаци, а краљ Никола је наредио да се у пуној тајности ковчег с моштима Светог Петра Цетињског из Цетињског манастира пренесе у његов дворац у [[Никшић]]у.
* [[1935]] — На плебисциту у области [[Сарланд|Сар]], којом је на основу мандата [[Друштво народа|Лиге народа]] управљала [[Француска]], надмоћна већина гласала за припајање [[Немачка|Немачкој]]. Немачки нацистички вођа [[Адолф Хитлер]] искористио је исте године попустљивост савезника и самовољно одбацио сва ограничења, укључујући забрану наоружавања, наметнуту пораженој Немачкој у [[Први светски рат|Првом светском рату]] мировним уговором из [[Версај]]а.
* [[1942]] —
** [[Други светски рат]]: [[Немачка|Немачки]] [[пробни пилот]] први пут је употребио [[Избациво седиште|седиште за избацивање]] из млазног авиона, ловца [[Хеинкел Хе 280]].
** [[Други светски рат]]: [[Усташе]] из [[Подравска Слатина|Подравске Слатине]] и других делова [[Славонија|Славоније]] убиле су 13. и 14. јануара 200 српских мушкараца из села [[Кометник]] и суседног засеока [[Добрић (Воћин)|Добрић]], недалеко од [[Воћин]]а. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над целокупним становништвом неког села у [[Славонија|Славонији]]. На лицу места, у селу [[Кометник]], убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отерани су у импровизовани затвор у [[Воћин]]у, док су жене са децом, спомиње се бројка од 190, одведене у [[Зденац]], село између [[Подравска Слатина|Подравске Слатине]] и [[Нашице|Нашица]], где су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942.
** [[Други светски рат]]: Усвојена савезничка Лондонска декларација о кажњавању свих лица која су извршила злочине на окупираним територијама. На основу Лондонске декларације, 8. августа 1945. склопљен је [[Лондонски споразум (1945)|Лондонски споразум]] о начину гоњења и кажњавања [[Ратни злочин|ратних злочинаца]]. Споразумом је основан међународни војни суд за суђење ратним злочинцима чија се злочиначка делатност простире на више земаља.
* [[1945]] — [[Други светски рат]]: [[Црвена армија]] је почела велику офанзиву на [[Трећи рајх]], у којој је 180 дивизија брзо пробило немачке положаје у [[Пољска|Пољској]] и источној [[Пруска|Пруској]] у дубини од 150 километара.
* [[1963]] — [[Војни пуч]]: У војном удару је убијен први председник [[Того]]а, [[Силванус Олимпио]], и војска је на власт довела [[Николас Границки|Николаса Границког]], који је од [[1961]]. био у избеглиштву. Истог дана [[1967]]. војним ударом власт је преузео потпуковник [[Етјен Гнасингбе Ејадема]].
* [[1972]] — [[Војни пуч]]: Војска је у [[Гана|Гани]] збацила цивилну владу председника [[Едвард Акуф Ад|Едварда Акуфа Ада]], а власт је преузео потпуковник [[Игнацијус Ачемпонг]].
* [[1986]] — [[Вештачки сателит|Вештачки сателити]]: На снимцима летилице [[Војаџер 2]], откривена су још три [[Уран (планета)|Уранова]] [[Уранови природни сателити|сателита]]: [[Белинда (сателит)|Белинда]], [[Дездемона]] и [[Розалинда]].
* [[1991]] — Совјетски војници су напали присталице независности [[Литванија|Литваније]] код ТВ торња у [[Вилњус]]у, усмртивши 14 особа.
* [[1991]] — Совјетски војници су напали присталице независности [[Литванија|Литваније]] код ТВ торња у [[Вилњус]]у, усмртивши 14 особа.
* [[1992.]] – [[Јапан]] се извинио за сексуална злостављања [[кореја|корејских]] [[жена]] у [[2. светски рат|Другом светском рату]].
* [[1993]] — Потписана је [[Конвенција о хемијском оружју]], то је глобални споразум о контроли оружја чије је пуно име Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја, и његово уништавање. У [[Париз]]у је одржана конференција где су позване све државе да се придруже овој конвенцији. Конвенција би ступила на снагу онда када се одређени број држава пријави да је у својим парламентима потписао конвенцију о забрани хемијског оружја. Обично је то минимум 30 држава које морају да ратификује у својим парламентима. Конвенција ступа на снагу онда када се достигне минималан број држава потписница, а то је било 27. априла 1997. године.
* [[1995]] — Бивши државни секретар [[САД]] [[Џејмс Бејкер]] изјавио је у америчком Конгресу да су [[рат]] у [[Југославија|бившој Југославији]] изазвале [[Словенија]] и [[Хрватска]] и да у сукобима који су уследили [[Срби]] ни издалека нису једини кривци.
* [[2003]] — [[Авганистан]] је ратификовао римски споразум о оснивању Међународног кривичног суда, чиме је отворен пут за екстрадиције и суђења за [[Ратни злочин|ратне злочине]] и кршење [[Људска права|људских права]] у тој земљи.
* [[2008]] — Председник [[САД]] [[Џорџ В. Буш |Џорџ Буш]] изјавио је у [[Абу Даби]]ју да [[Иран]] представља претњу за безбедност у свету и да [[САД]] и [[арапске земље]] морају да се уједине како би се супротставиле тој опасности "пре него буде прекасно".
* [[2018]] — Лажно упозорење за ванредне ситуације због предстојећег ракетног удара на [[Хаваји|Хаваје]] изазвало је огромну панику у држави.




<center>[[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/12. децембар|12. децембар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/13. јануар|13. јануар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/14. јануар|14. јануар]]</center>
<center>[[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/12. јануар|12. јануар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/13. јануар|13. јануар]] | [[Шаблон:Догодило се на данашњи дан/14. јануар|14. јануар]]</center>


<noinclude>[[Категорија:Шаблон:Догодило се на данашњи дан]]</noinclude>
<noinclude>[[Категорија:Шаблон:Догодило се на данашњи дан]]</noinclude>

Тренутна верзија на датум 1. април 2021. у 16:00


12. јануар | 13. јануар | 14. јануар