Шаблон:Догодило се на данашњи дан/10. јануар — разлика између измена

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
[непроверена измена][непроверена измена]
Нема описа измене
Нема описа измене
 
Ред 1: Ред 1:
<div style="float:right;margin-left:0.5em;">[[Датотека:Gaius Julius Caesar (100-44 BC).JPG|200п|thumb|Гај Јулије Цезар]]</div>
<div style="float:right;margin-left:0.5em;">[[Датотека:Gaius Julius Caesar (100-44 BC).JPG|200п|thumb|Гај Јулије Цезар]]</div>


* [[49. п. н. е.]] — [[Гај Јулије Цезар]] изговорио „[[Коцка је бачена]]“ и прешао реку [[Рубикон]], по једној варијанти данашња речица [[Фиумицино]] у горњој [[Италија|Италији]], по другој [[Писатело]] код [[Равенна|Равене]], граница између Италије и [[Цисалпска Галија|Галије]], што је означило ново раздобље у историји [[Римско Царство|Римског царства]], почео грађански рат против [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]] и [[Римски сенат|Сената]] који је завршен увођењем [[Гај Јулије Цезар|Цезарове]] диктатуре. Припадници републиканске опозиције су ипак на крају убили Цезара.
* [[49. п. н. е.]] — [[Гај Јулије Цезар]] изговорио је чувену реченицу »Alea iacta est« или у преводу „[[Коцка је бачена]]“ и прешао реку [[Рубикон]], по једној варијанти данашња речица [[Фиумицино]] у горњој [[Италија|Италији]], по другој [[Писатело]] код [[Равенна|Равене]], граница између Италије и [[Цисалпска Галија|Галије]], што је означило ново раздобље у историји [[Римско Царство|Римског царства]], почео грађански рат против [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]] и [[Римски сенат|Сената]] који је завршен увођењем [[Гај Јулије Цезар|Цезарове]] диктатуре. Припадници републиканске опозиције су ипак убили Цезара 44. године пре нове ере.
* [[1072]] — [[Роберт Гуисцард]] осваја [[Палермо]] на [[Сицилија|Сицилији]] за [[Нормани|Нормане]].
* [[1072]] — [[Роберт Гуисцард]] осваја [[Палермо]] на [[Сицилија|Сицилији]] за [[Нормани|Нормане]].
* [[1356]] — На државном сабору у [[Нирнберг]]у прихваћен главни део [[Златна була (1356)|Златне буле]] цара [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла IV]], великог уставног закона [[Свето римско царство|немачке]] царевине.
* [[1356]] — На државном сабору у [[Нирнберг]]у прихваћен главни део [[Златна була (1356)|Златне буле]] цара [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла IV]], великог уставног закона [[Свето римско царство|немачке]] царевине.
Ред 7: Ред 7:
* [[1475]] — [[Стефан III Молдавски|Стефан III из Молдавије]] победио је [[Османско царство]] у бици код [[Васлуј]]а  
* [[1475]] — [[Стефан III Молдавски|Стефан III из Молдавије]] победио је [[Османско царство]] у бици код [[Васлуј]]а  
* [[1791]] — У близини [[Цинциннати]]ја током северозападног индијанског рата, почела је опсада Дунлапове станице.
* [[1791]] — У близини [[Цинциннати]]ја током северозападног индијанског рата, почела је опсада Дунлапове станице.
* [[1793]] — [[Француз]] [[Жан Пјер Бланшар]] извео је први лет [[балон]]ом изнад северноамеричког континента.
* [[1878]] — Након постепеног освајања приморских градова, [[Војска Књажевине Црне Горе|црногорска војска]] ослободила је [[Бар (Црна Гора)|Бар]] који је 307 година био под [[Турци|турском]] влашћу.
* [[1882]] — Почео је [[Херцеговачко-бокељски устанак]] [[Срби|Срба]] и [[муслимани|муслимана]] против [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Народ, ионако оптерећен наметима, био је огорчен увођењем закона о војној обавези и мобилизацијом регрута. Устанак, који је потајно подржала [[Црна Гора]], после неколико месеци Аустро-Угарска је сузбила устанак и завела оштрији полицијски режим у окупираној [[БиХ|Босни и Херцеговини]].
* [[1882]] — Почео је [[Херцеговачко-бокељски устанак]] [[Срби|Срба]] и [[муслимани|муслимана]] против [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Народ, ионако оптерећен наметима, био је огорчен увођењем закона о војној обавези и мобилизацијом регрута. Устанак, који је потајно подржала [[Црна Гора]], после неколико месеци Аустро-Угарска је сузбила устанак и завела оштрији полицијски режим у окупираној [[БиХ|Босни и Херцеговини]].
* [[1889]] — [[Француска]] успоставила протекторат над [[Обала Слоноваче|Обалом Слоноваче]].
* [[1889]] — [[Француска]] успоставила протекторат над [[Обала Слоноваче|Обалом Слоноваче]].
* [[1916]] — [[Први светски рат]]: У [[Битка за Ерзурум|Ерзурум офанзиви]], [[Руска Империја|Русија]] поразила [[Отоманско царство]].
* [[1899]] — Народна скупштина [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] изгласала право на двобој, чиме је [[Србија]] постала једина земља у [[Европа|Европи]] где је ова врста одбране части била дозвољена.
* [[1916]] —  
** [[Први светски рат]]: У [[Битка за Ерзурум|Ерзурум офанзиви]], [[Руска Империја|Русија]] поразила [[Отоманско царство]].
** [[Први светски рат]]: Након тродневних борби с црногорском војском, [[Аустроугарска|аустроугарске]] јединице пробиле су [[Ловћен]]ски [[фронт]], чиме су била отворена врата за њихов улазак у црногорску престоницу  [[Цетиње]].
* [[1920]] —  
* [[1920]] —  
** У [[Женева|Женеви]] изабрано веће [[Друштво народа|Лиге народа]] које су чинили [[Француска]], [[Италија]], [[Јапан]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]]. Касније чланице Већа постале [[Немачка]] и [[Совјетски Савез|СССР]]. Творац организације био је амерички председник [[Вудро Вилсон]], али идеја је наишла на највећи отпор баш у [[САД]], које никада нису приступиле Друштву, док је [[СССР]] то учинио тек 1934, па је одсуство тих великих земаља ослабило његову снагу и учинило га неефикасним, нарочито у време италијанске агресије на [[Етиопија|Етиопију]] и агресивне спољне политике нацистичке Немачке уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Због политичког неуспеха Друштво народа престало је да постоји [[1939]], мада је формално укинута [[1946]], када је у [[Лондон]]у одржана прва седница Генералне скупштине [[Уједињени народи|Уједињених нација]].
** У [[Женева|Женеви]] изабрано веће [[Друштво народа|Лиге народа]] које су чинили [[Француска]], [[Италија]], [[Јапан]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]]. Касније чланице Већа постале [[Немачка]] и [[Совјетски Савез|СССР]]. Творац организације био је амерички председник [[Вудро Вилсон]], али идеја је наишла на највећи отпор баш у [[САД]], које никада нису приступиле Друштву, док је [[СССР]] то учинио тек 1934, па је одсуство тих великих земаља ослабило његову снагу и учинило га неефикасним, нарочито у време италијанске агресије на [[Етиопија|Етиопију]] и агресивне спољне политике нацистичке Немачке уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Због политичког неуспеха Друштво народа престало је да постоји [[1939]], мада је формално укинута [[1946]], када је у [[Лондон]]у одржана прва седница Генералне скупштине [[Уједињени народи|Уједињених нација]].
Ред 28: Ред 33:
* [[1996]] — [[Израел]] пустио из затвора стотине [[Палестина (држава)|Палестинаца]] неколико дана уочи првих палестинских националних избора у [[Газа|Гази]] и на [[Западна обала|Западној обали]].
* [[1996]] — [[Израел]] пустио из затвора стотине [[Палестина (држава)|Палестинаца]] неколико дана уочи првих палестинских националних избора у [[Газа|Гази]] и на [[Западна обала|Западној обали]].
* [[1998]] —[[Тероризам]]:  Арапски терориста [[Ремзи Ахмед Јусеф]] осуђен на доживотну робију као организатор подметања експлозива 1993. године у [[Светски трговински центар]] у [[Њујорк]]у, када је погинуло шест особа.
* [[1998]] —[[Тероризам]]:  Арапски терориста [[Ремзи Ахмед Јусеф]] осуђен на доживотну робију као организатор подметања експлозива 1993. године у [[Светски трговински центар]] у [[Њујорк]]у, када је погинуло шест особа.
* [[2001]] — Бивша председница [[Република Српска|Републике Српске]] [[Биљана Плавшић]] предала се [[Међународни суд у Хагу|Међународном суду у Хагу]] пред којим је оптужена за [[геноцид]] и друге злочине почињене [[1991]]. и [[1992]]. током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни]]. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру [[2002]]. признала кривицу. Након признања кривице осуђена је 27. фебруара 2003. године на 11 година затвора.
* [[2001]] — Бивша председница [[Република Српска|Републике Српске]] [[Биљана Плавшић]] предала се [[Хашки трибунал|Међународном суду у Хагу]] пред којим је оптужена за [[геноцид]] и друге злочине почињене [[1991]]. и [[1992]]. током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни]]. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру [[2002]]. признала кривицу. Након признања кривице осуђена је 27. фебруара 2003. године на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у Шведску. На слободи је од краја 2009. након две трећине одлежане робије.
* [[2002]] — [[Израел]]ски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у [[Рафа|Рафи]], после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
* [[2002]] — [[Израел]]ски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у [[Рафа|Рафи]], после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.
* [[2004]] — [[САД]] су формално објавиле да је оборени [[Ирак|ирачки]] [[председник]] [[Садам Хусеин]], ухваћен 13. децембра 2003, непријатељски [[ратни заробљеник]].
* [[2007]] — Удружење италијанских војника »[[Анавафал]]« саопштило је да је до краја 2006. умрло 50 војника који су служили у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и на [[Косово и Метохија|Косову]], док их је око 200 тешко болесно. Верује се да су војници, већином оболели од рака зато што су у Босни и Херцеговини и на Косову дуже били изложени дејству осиромашеног уранијума. Из удружења »Анавафал«  такође је наведено да је и један број деце војника који су дуже боравили на Балкану рођен с телесним недостацима.
* [[2008]] — Нови премијер [[Косово и Метохија|Косова]] [[Хашим Тачи]] преузео је дужност и најавио скоро проглашење независности Косова, што се убрзо после тога и догодило.
* [[2009]] — [[Израел]]ски [[тенк]]ови зашли су дубоко у територију [[Газа|Газе]], а [[Израел]] је запретио да ће интензивирати ваздушне и копнене нападе, упркос  међународним позивима да обустави конфликте с милитантним [[Хамас]]ом.
* [[2012]] — [[Тероризам]]: У бомбашком нападу на [[Јамруд]] у [[Пакистан]]у усмрћено је најмање 30 људи, а повређено 78 особа.
* [[2012]] — [[Тероризам]]: У бомбашком нападу на [[Јамруд]] у [[Пакистан]]у усмрћено је најмање 30 људи, а повређено 78 особа.
* [[2013]] — [[Тероризам]]: Више од 100 људи је погинуло, а 270 повређено у неколико бомбашких експлозија у области [[Куетта]] у  [[Пакистан]]у.
* [[2013]] — [[Тероризам]]: Више од 100 људи је погинуло, а 270 повређено у неколико бомбашких експлозија у области [[Куетта]] у  [[Пакистан]]у.

Тренутна верзија на датум 8. април 2021. у 21:56

Гај Јулије Цезар


9. јануар | 10. јануар | 11. јануар