Feliče Orsini — разлика између измена

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
[непроверена измена][непроверена измена]
Нема описа измене
Нема описа измене
 
(4 међуизмене истог корисника нису приказане)
Ред 1: Ред 1:
[[File:Litografia ballagny, fine XIX sec. felice orsini.JPG|thumb|250px|Feliče Orsini]]
[[File:Litografia ballagny, fine XIX sec. felice orsini.JPG|thumb|250px|Feliče Orsini]]


'''Orso Teobaldo Feliče Orsini''' ([[Meldola]], [[10. decembra]] [[1819.]] – [[Pariz]], [[13. marta]] [[1858]]) bio je [[Italija|italijanski]] nacionalistički revolucionar i vođa [[Karbonari|Karbonara]] koji je [[1858.]] godine pokušao da izvrši [[atentat]] na [[Drugo francusko carstvo|francuskog cara]] [[Napoleon III|Napoleona III]] u događaju znanom kao [[Orsinijeva afera]].
'''Orso Teobaldo Feliče Orsini''' ([[Meldola]], [[10. decembra]] [[1819]] – [[Pariz]], [[13. marta]] [[1858]].) bio je [[Italija|italijanski]] nacionalistički revolucionar i vođa [[Karbonari|Karbonara]] koji je [[1858.]] godine pokušao da izvrši [[atentat]] na [[Drugo francusko carstvo|francuskog cara]] [[Napoleon III|Napoleona III]] u događaju znanom kao [[Orsinijeva afera]].<ref>{{Internet Archive author |sname=Felice Orsini}}</ref>


Veliki pobornik [[Đuzepe Macini|Đuzepe Macinija]], Orsini je učestvovao u [[Први рат за уједињење Италије|Prvom italijanskom ratu za nezavisnost]], nakon kojega je služio kao Macinijijev agent u [[Švajcarska|Švajcarskoj]], [[Mađarska|Mađarskoj]] i [[Engleska|Engleskoj]]. Nakon hrabrog bega iz [[Austrijsko carstvo|austrijskog]] zatvora u [[Mantova|Mantovi]] [[1855.]] godine, Orsini odlazi u [[London]] gde piše dve knjige o svojim poduhvatima – -{''The Austrian Dungeons in Italy''}- ([[1856]]) i -{''Memoirs and Adventures of F. Orsini Written by Himself''}- ([[1857]]). Oba izdanja bila su popularna među britanskim čitaocima. Orsini se [[1857.]] odvojio od Macinija i u stanju psihičke nestabilnosti, počeo da planira [[atentat]] na Napoleona III, nadajući se kako će careva smrt u Francuskoj pokrenuti revoluciju koja će se dalje proširiti na [[Italija|Italiju]]. Tokom večeri [[14. januar]]a [[1858]], Orsini je s pomoćnicima bacio tri [[Orsinijeva bomba|bombe]] na kočiju Napoleona III i [[Евгенија од Француске|carice Evgenije]], ali atentat je bio neuspešan; osmoro ljudi je ubijeno, njih 148 je ranjeno, ali car i carica su prošli bez ozleda.  
Veliki pobornik [[Đuzepe Macini|Đuzepe Macinija]], Orsini je učestvovao u [[Први рат за уједињење Италије|Prvom italijanskom ratu za nezavisnost]], nakon kojega je služio kao Macinijijev agent u [[Švajcarska|Švajcarskoj]], [[Mađarska|Mađarskoj]] i [[Engleska|Engleskoj]]. Nakon hrabrog bega iz [[Austrijsko carstvo|austrijskog]] zatvora u [[Mantova|Mantovi]] [[1855.]] godine, Orsini odlazi u [[London]] gde piše dve knjige o svojim poduhvatima – -{''The Austrian Dungeons in Italy''}- ([[1856]]) i -{''Memoirs and Adventures of F. Orsini Written by Himself''}- ([[1857]]). Oba izdanja bila su popularna među britanskim čitaocima. Orsini se [[1857.]] odvojio od Macinija i u stanju psihičke nestabilnosti, počeo da planira [[atentat]] na Napoleona III, nadajući se kako će careva smrt u Francuskoj pokrenuti revoluciju koja će se dalje proširiti na [[Italija|Italiju]]. Tokom večeri [[14. januar]]a [[1858]], Orsini je s pomoćnicima bacio tri [[Orsinijeva bomba|bombe]] na kočiju Napoleona III i [[Евгенија од Француске|carice Evgenije]], ali atentat je bio neuspešan; osmoro ljudi je ubijeno, njih 148 je ranjeno, ali car i carica su prošli bez ozleda.  


Orsini je ubrzo uhapšen i [[giljotina|giljotiniran]] u [[Pariz]]u [[13. marta]] [[1858.]] godine. Za sobom je ostavio testament i dva pisma adresirana Napolonu III. Ironično, Napoleon III je nedugo nakon Orsinijeva pogubljena odlučio da formalno podržati [[ujedinjenje Italije]].  
Orsini je ubrzo uhapšen i [[giljotina|giljotiniran]] u [[Pariz]]u [[13. marta]] [[1858.]] godine. Za sobom je ostavio testament i dva pisma adresirana Napoleonu III. Ironično, Napoleon III je nedugo nakon Orsinijevog pogubljenja odlučio da formalno podrži [[ujedinjenje Italije]].


== Reference ==
== Reference ==
Ред 12: Ред 12:
== Literatura ==
== Literatura ==
{{refbegin}}
{{refbegin}}
* {{cite book|first=Michael|last=St. John Packe|title=The Bombs of Orsini|location= London |year=1957}}
* {{cite book|first=Michael|last=St. John Packe|title=The Bombs of Orsini|url=https://archive.org/details/bombsoforsini0000pack|location= London |year=1957}}
* {{cite journal|first=Jad|last=Adams|title=Striking a Blow for Freedom|journal=[[History Today]]|date=September 2003}}
* {{cite journal|first=Jad|last=Adams|title=Striking a Blow for Freedom|journal=[[History Today]]|date=September 2003}}
* {{EB1911|wstitle=Orsini, Felice|volume=20|page=331}}
* {{EB1911|wstitle=Orsini, Felice|volume=20|page=331}}
Ред 20: Ред 20:
[[Kategorija:Revolucionari]]
[[Kategorija:Revolucionari]]
[[Kategorija:Atentatori]]
[[Kategorija:Atentatori]]
[[sr:Feliče Orsini]]
[[sh:Felice Orsini]]
[[en:Felice Orsini]]
[[de:Felice Orsini]]
[[es:Felice Orsini]]
[[fr:Felice Orsini]]
[[it:Felice Orsini]]
[[ru:Орсини, Феличе]]
[[ar:فيليس أورسيني]]
[[ja:フェリーチェ・オルシーニ]]

Тренутна верзија на датум 30. април 2022. у 22:25

Feliče Orsini

Orso Teobaldo Feliče Orsini (Meldola, 10. decembra 1819 – Pariz, 13. marta 1858.) bio je italijanski nacionalistički revolucionar i vođa Karbonara koji je 1858. godine pokušao da izvrši atentat na francuskog cara Napoleona III u događaju znanom kao Orsinijeva afera.[1]

Veliki pobornik Đuzepe Macinija, Orsini je učestvovao u Prvom italijanskom ratu za nezavisnost, nakon kojega je služio kao Macinijijev agent u Švajcarskoj, Mađarskoj i Engleskoj. Nakon hrabrog bega iz austrijskog zatvora u Mantovi 1855. godine, Orsini odlazi u London gde piše dve knjige o svojim poduhvatima – The Austrian Dungeons in Italy (1856) i Memoirs and Adventures of F. Orsini Written by Himself (1857). Oba izdanja bila su popularna među britanskim čitaocima. Orsini se 1857. odvojio od Macinija i u stanju psihičke nestabilnosti, počeo da planira atentat na Napoleona III, nadajući se kako će careva smrt u Francuskoj pokrenuti revoluciju koja će se dalje proširiti na Italiju. Tokom večeri 14. januara 1858, Orsini je s pomoćnicima bacio tri bombe na kočiju Napoleona III i carice Evgenije, ali atentat je bio neuspešan; osmoro ljudi je ubijeno, njih 148 je ranjeno, ali car i carica su prošli bez ozleda.

Orsini je ubrzo uhapšen i giljotiniran u Parizu 13. marta 1858. godine. Za sobom je ostavio testament i dva pisma adresirana Napoleonu III. Ironično, Napoleon III je nedugo nakon Orsinijevog pogubljenja odlučio da formalno podrži ujedinjenje Italije.

Reference

  1. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Literatura

  • Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  • Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permittedLua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permittedLua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Feliče_Orsini&oldid=49372”