Interkontinentalna balistička raketa — разлика између измена

Iz Vojne Enciklopedije
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
[проверена измена][проверена измена]
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Infookvir oružje
{{Infookvir oružje
|naziv                = Интерконтинентална балистичка ракета
|naziv                = Интерконтинентална балистичка ракета
|slika                = [[Датотека:minuteman3launch.jpg|300п|мини|десно|Пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете [[LGM-30 Минјутмен|Минјутмен III]] из [[Ваздухопловна база Ванденберг|ваздухоплонве базе Ванденберг]], Калифорнија, [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]]
|slika                = [[Датотека:minuteman3launch.jpg|200п|мини|десно|Пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете [[LGM-30 Минјутмен|Минјутмен III]] из [[Ваздухопловна база Ванденберг|ваздухоплонве базе Ванденберг]], Калифорнија, [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]]
|slika opis            =
|slika opis            =
|vrsta                =  
|vrsta                =  
Ред 100: Ред 100:
}}
}}


[[Датотека:Peacekeeper missile after silo launch.jpg|250px|мини|десно|Америчка ракета Пеацекеепер лансирана из силоса]]
'''Интерконтинентална балистичка ракета''', (или '''ICBM''', iz {{jez-en|intercontinental ballistic missile}}) је [[балистичка ракета]] [[Балистичка ракета великог домета|великог домета]] већим од 5.500 километара (3.400 миља), <ref>{{Cite web |url=https://nuke.fas.org/intro/missile/icbm.htm |title=Интерконтиненталне балистичке ракете |date=25.10.1998 |accessdate=14.12.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work=Пример специјалног оружја |publisher=Федерација америчких научника |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151126100103/https://fas.org/nuke/intro/missile/icbm.htm |archive-date=26.11.2015 |deadlink= }}</ref> обично направљена за лансирање [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]], то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Слично томе, конвенционално, хемијско и биолошко оружје такође се може испоручити са различитом ефикасношћу, али никада није распоређено на ИЦБМ. Већина модерних ИЦБМ-ова подржава више независних бојевих глава ([[МИРВ]]), омогућавајући једној ракети да носи неколико бојевих глава, од којих свака може да погоди различиту мету и то по више стотина километара удаљене једна од друге. [[Русија]], [[САД|Сједињене Државе]], [[Кина]], [[Француска]], [[Индија]], [[Уједињено Краљевство]] и [[Северна Кореја]] једине су земље за које се зна да имају оперативне ИЦБМ. Неки новији ИЦБМ-ова су конструисани и за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.
'''Интерконтинентална балистичка ракета''', (или '''ICBM''', iz {{jez-en|intercontinental ballistic missile}}) је [[балистичка ракета]] [[Балистичка ракета великог домета|великог домета]] већим од 5.500 километара (3.400 миља), <ref>{{Cite web |url=https://nuke.fas.org/intro/missile/icbm.htm |title=Интерконтиненталне балистичке ракете |date=25.10.1998 |accessdate=14.12.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work=Пример специјалног оружја |publisher=Федерација америчких научника |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151126100103/https://fas.org/nuke/intro/missile/icbm.htm |archive-date=26.11.2015 |deadlink= }}</ref> обично направљена за лансирање [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]], то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Слично томе, конвенционално, хемијско и биолошко оружје такође се може испоручити са различитом ефикасношћу, али никада није распоређено на ИЦБМ. Већина модерних ИЦБМ-ова подржава више независних бојевих глава ([[МИРВ]]), омогућавајући једној ракети да носи неколико бојевих глава, од којих свака може да погоди различиту мету и то по више стотина километара удаљене једна од друге. [[Русија]], [[САД|Сједињене Државе]], [[Кина]], [[Француска]], [[Индија]], [[Уједињено Краљевство]] и [[Северна Кореја]] једине су земље за које се зна да имају оперативне ИЦБМ. Неки новији ИЦБМ-ова су конструисани и за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.


Ред 109: Ред 110:
=== Други светски рат ===
=== Други светски рат ===


[[Датотека:R-7 (7A) misil.svg|300 px|мини|десно|Примарни погледи на Р-7 Семиорка , прву ИЦБМ и сателитску ракету-носач на свету]]
Први практични дизајн за ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]], а израстао је из ракетног програма [[V-2|В-2]] нацистичке Немачке. [[Wернхер вон Браун|Вон Браун]] и његов тим су добили задатак под пројектом "Америка" да направе ракету способну за бомбардовање [[Сјеверна Америка|Северне Америке]]. Немачка је нашироко користила током [[Други светски рат|Другог светског рата]] од средине 1944. до марта 1945. за бомбардовање британских и белгијских градова, посебно [[Антверпен]]а и [[Лондон]]а. Пројект је започет као двостепена ракета [[А9/А10]] намењену за употребу у бомбардовању [[Њујорк]]а и других америчких градова. Првобитно намењена за вођење путем радија, након неуспеха промењено је у пилотирање летилице под [[Операција Елстер|операцијом Елстер]]. Други степен ракете А9/А10 тестиран је неколико пута у јануару и фебруару 1945. године. Ракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг.  
Први практични дизајн за ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]], а израстао је из ракетног програма [[V-2|В-2]] нацистичке Немачке. [[Wернхер вон Браун|Вон Браун]] и његов тим су добили задатак под пројектом "Америка" да направе ракету способну за бомбардовање [[Сјеверна Америка|Северне Америке]]. Немачка је нашироко користила током [[Други светски рат|Другог светског рата]] од средине 1944. до марта 1945. за бомбардовање британских и белгијских градова, посебно [[Антверпен]]а и [[Лондон]]а. Пројект је започет као двостепена ракета [[А9/А10]] намењену за употребу у бомбардовању [[Њујорк]]а и других америчких градова. Првобитно намењена за вођење путем радија, након неуспеха промењено је у пилотирање летилице под [[Операција Елстер|операцијом Елстер]]. Други степен ракете А9/А10 тестиран је неколико пута у јануару и фебруару 1945. године. Ракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг.  


Ред 125: Ред 127:
Била је то иста лансирна ракета [[Р-7]] која је 4. октобра 1957. поставила први вештачки сателит у свемир, [[Спутњик 1]]. Први свемирски лет човека у историји човечанства је остварен на деривату [[Р-7]], [[Восток]], и то 12. априла 1961, од стране Совјетски космонаут [[Јуриј Гагарин|Јурија Гагарина]]. Јако модернизована верзија Р-7 се и даље користи као лансирна ракета за совјетску/руску свемирску летелицу [[Сојуз]], обележавајући више од 60 година оперативне историје оригиналног дизајна ракете [[Сергеј Корољов|Сергеја Корољова]].
Била је то иста лансирна ракета [[Р-7]] која је 4. октобра 1957. поставила први вештачки сателит у свемир, [[Спутњик 1]]. Први свемирски лет човека у историји човечанства је остварен на деривату [[Р-7]], [[Восток]], и то 12. априла 1961, од стране Совјетски космонаут [[Јуриј Гагарин|Јурија Гагарина]]. Јако модернизована верзија Р-7 се и даље користи као лансирна ракета за совјетску/руску свемирску летелицу [[Сојуз]], обележавајући више од 60 година оперативне историје оригиналног дизајна ракете [[Сергеј Корољов|Сергеја Корољова]].


[[Датотека:Atlas-B ICBM.jpg|300px|мини|десно|СМ-65 Атлас, први амерички ИЦБМ, први пут лансиран 1957]]
[[САД]] су покренуле истраживање ИЦБМ-а 1946. године са пројектом [[РТВ-А-2 Хироц]]. Ово је био напор у три фазе, а развој ИЦБМ-а није почео до треће фазе. Међутим, финансирање је прекинуто након само три делимично успешна лансирања 1948. дизајна друге фазе, који је коришћен за тестирање варијација на [[V-2|В-2]] дизајну. Са огромном надмоћи у ваздуху и интерконтиненталним бомбардерима, новоформиране америчке ваздухопловне снаге нису озбиљно схватиле проблем развоја ИЦБМ. Ствари су се промениле 1953. совјетским тестирањем њиховог првог термонуклеарног оружја, али тек 1954. је то промењено са програмом ракете Атлас, када је дат највиши национални приоритет. Атлас А је први пут полетео 11. јуна 1957; лет је трајао само око 24 секунде пре него што је ракета експлодирала. Први успешан лет Атлас пројектила до пуног домета догодио се 28. новембра 1958. <ref>{{Cite web |url=https://www.century-of-flight.net/history-of-the-atlas-rocket/ |title=Атлас |date= |accessdate=14.12.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work=Истраживање свемира. |publisher=Век лета. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111011002749/http://century-of-flight.net/Aviation%20history/space/Atlas.htm |archive-date=11.10.2011 |deadlink= }}</ref> Прва наоружана верзија Атласа је Атлас Д, проглашена је оперативном јануара 1959. у Ванденбергу, иако још није летела. Први пробни лет обављен је 9. јула 1959, <ref>{{Cite web |url=https://www.missilethreat.com/missilesoftheworld/id.15/missile_detail.asp |title=Атлас Д. |date= |accessdate=19.04.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work= |publisher= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120210160153/http://www.missilethreat.com/missilesoftheworld/id.15/missile_detail.asp |archive-date=10.02.2012 |deadlink= }}</ref> <ref>{{Cite web |url=https://www.astronautix.com/lvs/atlas.htm |title=Атлас |date= |accessdate=19.04.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work= |publisher=Енцицлопедиа Астронаутица |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100608092559/http://www.astronautix.com/lvs/atlas.htm |archive-date=08.06.2010 |deadlink= }}</ref> а ракета је примљена у употребу 1. септембра исте године. [[Титан I]] А3 је била још једна америчка вишестепена ИЦБМ, са успешним лансирањем 5. фебруара. За разлику од Атласа, Титан I је био двостепена ракета, а не трострука. Титан је био већи, али лакши од Атласа, и због побољшања технологије мотора и система навођења Титан I је претекао ракету Атлас. <ref>{{Cite web |url=https://afspacemuseum.org/artifacts/titan-i/ |title=Музеј свемира и ракета ваздухопловних снага. |date= |accessdate=29.06.2022 |last= |first= |author= |coauthors= |work= |publisher= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20211021074042/https://afspacemuseum.org/artifacts/titan-i/ |archive-date=21.10.2021 |deadlink= }}</ref>
[[САД]] су покренуле истраживање ИЦБМ-а 1946. године са пројектом [[РТВ-А-2 Хироц]]. Ово је био напор у три фазе, а развој ИЦБМ-а није почео до треће фазе. Међутим, финансирање је прекинуто након само три делимично успешна лансирања 1948. дизајна друге фазе, који је коришћен за тестирање варијација на [[V-2|В-2]] дизајну. Са огромном надмоћи у ваздуху и интерконтиненталним бомбардерима, новоформиране америчке ваздухопловне снаге нису озбиљно схватиле проблем развоја ИЦБМ. Ствари су се промениле 1953. совјетским тестирањем њиховог првог термонуклеарног оружја, али тек 1954. је то промењено са програмом ракете Атлас, када је дат највиши национални приоритет. Атлас А је први пут полетео 11. јуна 1957; лет је трајао само око 24 секунде пре него што је ракета експлодирала. Први успешан лет Атлас пројектила до пуног домета догодио се 28. новембра 1958. <ref>{{Cite web |url=https://www.century-of-flight.net/history-of-the-atlas-rocket/ |title=Атлас |date= |accessdate=14.12.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work=Истраживање свемира. |publisher=Век лета. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111011002749/http://century-of-flight.net/Aviation%20history/space/Atlas.htm |archive-date=11.10.2011 |deadlink= }}</ref> Прва наоружана верзија Атласа је Атлас Д, проглашена је оперативном јануара 1959. у Ванденбергу, иако још није летела. Први пробни лет обављен је 9. јула 1959, <ref>{{Cite web |url=https://www.missilethreat.com/missilesoftheworld/id.15/missile_detail.asp |title=Атлас Д. |date= |accessdate=19.04.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work= |publisher= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120210160153/http://www.missilethreat.com/missilesoftheworld/id.15/missile_detail.asp |archive-date=10.02.2012 |deadlink= }}</ref> <ref>{{Cite web |url=https://www.astronautix.com/lvs/atlas.htm |title=Атлас |date= |accessdate=19.04.2012 |last= |first= |author= |coauthors= |work= |publisher=Енцицлопедиа Астронаутица |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100608092559/http://www.astronautix.com/lvs/atlas.htm |archive-date=08.06.2010 |deadlink= }}</ref> а ракета је примљена у употребу 1. септембра исте године. [[Титан I]] А3 је била још једна америчка вишестепена ИЦБМ, са успешним лансирањем 5. фебруара. За разлику од Атласа, Титан I је био двостепена ракета, а не трострука. Титан је био већи, али лакши од Атласа, и због побољшања технологије мотора и система навођења Титан I је претекао ракету Атлас. <ref>{{Cite web |url=https://afspacemuseum.org/artifacts/titan-i/ |title=Музеј свемира и ракета ваздухопловних снага. |date= |accessdate=29.06.2022 |last= |first= |author= |coauthors= |work= |publisher= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20211021074042/https://afspacemuseum.org/artifacts/titan-i/ |archive-date=21.10.2021 |deadlink= }}</ref>


[[Р-7]] и Атлас су захтевали велико лансирно постројење, што их је чинило рањивим на нападе и нису могли да се држе у стању приправности. Стопе кварова су биле веома високе током првих година ИЦБМ технологије. Програми летова у свемир (Восток, Меркур, Воскход, Близанци, итд.) послужили су као веома видљиво средство за демонстрирање силе и директно су повезани са интересима националне одбране тих земаља. [[САД]] су биле доста иза [[СССР|Совјета]] у свемирској трци и тако је амерички председник [[Џон Ф. Кенеди]] повећао улог са програмом Аполо, који је користио технологију ракета Сатурн коју је финансирао председник [[Двајт Д. Ајзенхауер]].
[[Р-7]] и Атлас су захтевали велико лансирно постројење, што их је чинило рањивим на нападе и нису могли да се држе у стању приправности. Стопе кварова су биле веома високе током првих година ИЦБМ технологије. Програми летова у свемир (Восток, Меркур, Воскход, Близанци, итд.) послужили су као веома видљиво средство за демонстрирање силе и директно су повезани са интересима националне одбране тих земаља. [[САД]] су биле доста иза [[СССР|Совјета]] у свемирској трци и тако је амерички председник [[Џон Ф. Кенеди]] повећао улог са програмом Аполо, који је користио технологију ракета Сатурн коју је финансирао председник [[Двајт Д. Ајзенхауер]].


[[Датотека:USAF ICBM and NASA Launch Vehicle Flight Test Successes and Failures (highlighted).png|250px|мини|десно|Графикон лансирања ИЦБМ Атлас и Титан из 1965. године, показује кумулативно по месецима са наглашеним неуспесима (обележено ружичастом бојом), који показује како је употреба ИЦБМ у пројектима Меркур и Близанци (плава) служила као видљива демонстрација поузданости у време када је стопа неуспеха била значајна.]]
Ове ране ИЦБМ ракете такође су чиниле основу многих свемирских система за лансирање. Примери укључују Р-7, Атлас, Редстоне, Титан и Протон, који је изведен из ранијих ИЦБМ, али никада није распоређен као ИЦБМ. Администрација [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхауера]] је подржала развој ракета на чврсто гориво као што су [[ЛГМ-30 Минутеман]], [[Поларис]] и [[Скиболт]]. Модерне ИЦБМ имају тенденцију да буду мање од својих предака, због повећане прецизности и мањих и лакших бојевих глава, и користе чврста горива, што их чини мање корисним као орбиталне лансирне ракете.
Ове ране ИЦБМ ракете такође су чиниле основу многих свемирских система за лансирање. Примери укључују Р-7, Атлас, Редстоне, Титан и Протон, који је изведен из ранијих ИЦБМ, али никада није распоређен као ИЦБМ. Администрација [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхауера]] је подржала развој ракета на чврсто гориво као што су [[ЛГМ-30 Минутеман]], [[Поларис]] и [[Скиболт]]. Модерне ИЦБМ имају тенденцију да буду мање од својих предака, због повећане прецизности и мањих и лакших бојевих глава, и користе чврста горива, што их чини мање корисним као орбиталне лансирне ракете.


Ред 143: Ред 147:
=== После хладног рата ===
=== После хладног рата ===


[[Датотека:Icbm-hist-en.png|300пpx|мини|десно|Историја распоређивања ИЦБМ на копну, 1959–2014]]
Године 1991. [[САД|Сједињене Државе]] и [[СССР|Совјетски Савез]] договорили су се у споразуму [[СТАРТ I]] да смање своје распоређене [[ИЦБМ]] ракете и приписане бојеве главе.
Године 1991. [[САД|Сједињене Државе]] и [[СССР|Совјетски Савез]] договорили су се у споразуму [[СТАРТ I]] да смање своје распоређене [[ИЦБМ]] ракете и приписане бојеве главе.


Верзија на датум 8. октобар 2022. у 17:35

Интерконтинентална балистичка ракета
Пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете Минјутмен III из ваздухоплонве базе Ванденберг, Калифорнија, САД.

Америчка ракета Пеацекеепер лансирана из силоса

Интерконтинентална балистичка ракета, (или ICBM, iz Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted) је балистичка ракета великог домета већим од 5.500 километара (3.400 миља), [1] обично направљена за лансирање нуклеарног оружја, то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Слично томе, конвенционално, хемијско и биолошко оружје такође се може испоручити са различитом ефикасношћу, али никада није распоређено на ИЦБМ. Већина модерних ИЦБМ-ова подржава више независних бојевих глава (МИРВ), омогућавајући једној ракети да носи неколико бојевих глава, од којих свака може да погоди различиту мету и то по више стотина километара удаљене једна од друге. Русија, Сједињене Државе, Кина, Француска, Индија, Уједињено Краљевство и Северна Кореја једине су земље за које се зна да имају оперативне ИЦБМ. Неки новији ИЦБМ-ова су конструисани и за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.

Ранији примерци ИЦБМ-ова су имале ограничену прецизност, што их је чинило погодним за употребу само против највећих циљева, као што су градови. На њих се гледало као на „сигурну“ опцију базирања, која би држала снаге за одвраћање (ПВО) близу ракетне базе где би је било тешко напасти. Напади на војне циљеве (посебно оне покретне) и даље су захтевали употребу прецизнијег оружја и то са бомбардерима са посадом. Дизајн друге и треће генерације (као што је ЛГМ-118 Пеацекеепер) драматично је побољшао прецизност до тачке у којој чак и најмањи тачкасти циљеви могу бити успешно нападнути.

Интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ) се разликују по томе што имају већи домет и брзину од других балистичких пројектила: балистичке ракете средњег домета (ИРБМ), као и балистичке ракете средњег домета (МРБМ), балистичке ракете кратког домета (СРБМ) и тактичке балистичке ракете (ТБМ). Категоризација ракета по домету је субјективне природе, и границе између категорија су изабране произвољно, тако да ни ове класе нису чврсто разграничене.

Историја

Други светски рат

Примарни погледи на Р-7 Семиорка , прву ИЦБМ и сателитску ракету-носач на свету

Први практични дизајн за ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем Другог светског рата, а израстао је из ракетног програма В-2 нацистичке Немачке. Вон Браун и његов тим су добили задатак под пројектом "Америка" да направе ракету способну за бомбардовање Северне Америке. Немачка је нашироко користила током Другог светског рата од средине 1944. до марта 1945. за бомбардовање британских и белгијских градова, посебно Антверпена и Лондона. Пројект је започет као двостепена ракета А9/А10 намењену за употребу у бомбардовању Њујорка и других америчких градова. Првобитно намењена за вођење путем радија, након неуспеха промењено је у пилотирање летилице под операцијом Елстер. Други степен ракете А9/А10 тестиран је неколико пута у јануару и фебруару 1945. године. Ракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг.

После рата, САД су извршиле операцију Спајалица, која је одвела фон Брауна и стотине других водећих немачких научника у Сједињене Државе да развију ракете ИРБМ, ИЦБМ и лансере за америчку војску. Такође и совјети су заробили неке научнике и одвели их у СССР, након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања.

Ову технологију је предвидео генерал америчке војске Хап Арнолд, који је 1943. написао:

Једног дана, не тако далеко, може однекуд да проструји – нећемо моћи да чујемо, доћи ће тако брзо – нека врста справице са експлозивом толико моћним да ће један пројектил моћи потпуно да уништи овај град Вашингтон. [2] [3]

Хладни рат

После Другог светског рата, Американци и Совјети су започели програме истраживања ракета заснованих на В-2 и другим немачким ратним дизајном. Свака грана америчке војске започела је своје програме, што је довело до значајног дуплирања напора. У Совјетском Савезу истраживање ракета је било централно организовано, иако је неколико тимова радило на различитим пројектима.

У Совјетском Савезу, рани развој је био фокусиран на ракете које су могле да нападну европске циљеве. То се променило 1953. године, када је Сергеју Корољову наређено да започне развој праве ИЦБМ способне да испоручи новоразвијене хидрогенске бомбе. С обзиром на стално финансирање, Р-7 се развијао одређеном брзином. Прво лансирање се догодило 15. маја 1957. и довело до ненамерног пада на 400 км (250 миља) од места. Први успешан тест уследио је 21. августа 1957; Р-7 је прелетео преко 6.000 км (3.700 миља) и постао прва ИЦБМ на свету. [4] Прва стратешка ракетна јединица постала је оперативна 9. фебруара 1959. у Плесецку на северозападу Русије. [5]

Била је то иста лансирна ракета Р-7 која је 4. октобра 1957. поставила први вештачки сателит у свемир, Спутњик 1. Први свемирски лет човека у историји човечанства је остварен на деривату Р-7, Восток, и то 12. априла 1961, од стране Совјетски космонаут Јурија Гагарина. Јако модернизована верзија Р-7 се и даље користи као лансирна ракета за совјетску/руску свемирску летелицу Сојуз, обележавајући више од 60 година оперативне историје оригиналног дизајна ракете Сергеја Корољова.

СМ-65 Атлас, први амерички ИЦБМ, први пут лансиран 1957

САД су покренуле истраживање ИЦБМ-а 1946. године са пројектом РТВ-А-2 Хироц. Ово је био напор у три фазе, а развој ИЦБМ-а није почео до треће фазе. Међутим, финансирање је прекинуто након само три делимично успешна лансирања 1948. дизајна друге фазе, који је коришћен за тестирање варијација на В-2 дизајну. Са огромном надмоћи у ваздуху и интерконтиненталним бомбардерима, новоформиране америчке ваздухопловне снаге нису озбиљно схватиле проблем развоја ИЦБМ. Ствари су се промениле 1953. совјетским тестирањем њиховог првог термонуклеарног оружја, али тек 1954. је то промењено са програмом ракете Атлас, када је дат највиши национални приоритет. Атлас А је први пут полетео 11. јуна 1957; лет је трајао само око 24 секунде пре него што је ракета експлодирала. Први успешан лет Атлас пројектила до пуног домета догодио се 28. новембра 1958. [6] Прва наоружана верзија Атласа је Атлас Д, проглашена је оперативном јануара 1959. у Ванденбергу, иако још није летела. Први пробни лет обављен је 9. јула 1959, [7] [8] а ракета је примљена у употребу 1. септембра исте године. Титан I А3 је била још једна америчка вишестепена ИЦБМ, са успешним лансирањем 5. фебруара. За разлику од Атласа, Титан I је био двостепена ракета, а не трострука. Титан је био већи, али лакши од Атласа, и због побољшања технологије мотора и система навођења Титан I је претекао ракету Атлас. [9]

Р-7 и Атлас су захтевали велико лансирно постројење, што их је чинило рањивим на нападе и нису могли да се држе у стању приправности. Стопе кварова су биле веома високе током првих година ИЦБМ технологије. Програми летова у свемир (Восток, Меркур, Воскход, Близанци, итд.) послужили су као веома видљиво средство за демонстрирање силе и директно су повезани са интересима националне одбране тих земаља. САД су биле доста иза Совјета у свемирској трци и тако је амерички председник Џон Ф. Кенеди повећао улог са програмом Аполо, који је користио технологију ракета Сатурн коју је финансирао председник Двајт Д. Ајзенхауер.

Графикон лансирања ИЦБМ Атлас и Титан из 1965. године, показује кумулативно по месецима са наглашеним неуспесима (обележено ружичастом бојом), који показује како је употреба ИЦБМ у пројектима Меркур и Близанци (плава) служила као видљива демонстрација поузданости у време када је стопа неуспеха била значајна.

Ове ране ИЦБМ ракете такође су чиниле основу многих свемирских система за лансирање. Примери укључују Р-7, Атлас, Редстоне, Титан и Протон, који је изведен из ранијих ИЦБМ, али никада није распоређен као ИЦБМ. Администрација Ајзенхауера је подржала развој ракета на чврсто гориво као што су ЛГМ-30 Минутеман, Поларис и Скиболт. Модерне ИЦБМ имају тенденцију да буду мање од својих предака, због повећане прецизности и мањих и лакших бојевих глава, и користе чврста горива, што их чини мање корисним као орбиталне лансирне ракете.

Западно гледиште о постављању ових система било је вођено стратешком теоријом међусобног осигураног уништења. Током 1950-их и 1960-их, почео је развој система против балистичких ракета и од стране Американаца и Совјета. Такви системи су били ограничени Уговором о антибалистичким ракетама из 1972. године. Први успешан АБМ тест извели су Совјети 1961. године, који су касније применили на потпуно оперативни систем за одбрану Москве 1970-их.

Споразум о САЛТ-у из 1972. замрзнуо је број ИЦБМ лансера и Американаца и Совјета на постојећим нивоима и дозволио нове СЛБМ лансере засноване на подморницама само ако се демонтира једнак број ИЦБМ лансера са копна. Накнадни разговори, названи САЛТ II, одржани су од 1972. до 1979. и заправо су смањили број нуклеарних бојевих глава које су држале САД и Совјети. САЛТ II никада није ратификовао američki Сенат, али су његове услове поштовале обе стране све до 1986. године, када се Регановаадминистрација "повукла" пошто је оптужила Совјете за кршење sporazuma.

Осамдесетих година прошлог века, председник Роналд Реган је покренуо програм Стратешкa одбрамбенa иницијативa, као и програме Међународне Космичке Станице (МКС) и ракету ИЦБМ Мидгетман.

Кина је развила минимално нуклеарно средство одвраћања уласком у сопствени хладни рат након идеолошког разлаза са Совјетским Савезом почетком 1960-их. Након првог тестирања домаћег нуклеарног оружја 1964. године, наставили су са развојем различитих бојевих глава и пројектила. Почевши од раних 1970-их, ДФ-5 ИЦБМ на течно гориво је развијен и коришћен као ракета за лансирање сателита 1975. ДФ-5, са дометом од 10.000 до 12.000 км (6.200 до 7.500 миља) — довољно дуго да погоди Западне Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез. Распоређени су у силос, са првим паром у употреби од 1981. и вероватно двадесет пројектила у служби до касних 1990-их. [10] Кина је такође распоредила балистичку ракету средњег домета ЈЛ-1 са досегом од 1.700 километара (1.100 миља) на крајње неуспешној подморници типа 92. [11]

У жељи да осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, СССР и САД развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Пример су совјетска класа Тyпхоон с 20 пројектила Р-39 и америчка Охио с 24 пројектила Тридент II.

После хладног рата

Историја распоређивања ИЦБМ на копну, 1959–2014

Године 1991. Сједињене Државе и Совјетски Савез договорили су се у споразуму СТАРТ I да смање своје распоређене ИЦБМ ракете и приписане бојеве главе.

Од 2016. године, свих пет земаља са сталним местом у Савету безбедности Уједињених нација имају оперативне системе балистичких ракета дугог домета; Русија, Сједињене Државе и Кина такође имају ИЦБМ на копну (америчке ракете су базиране на силосима, док Кина и Русија имају и силос и друмско-мобилне ракете (ДФ-31, РТ-2ПМ2 Топол-М ракете).

Верује се да је Израел распоредио друмски мобилни нуклеарни ИЦБМ, Јерицхо III, који је ушао у службу 2008. године; надограђена верзија је у развоју. [12] [13]

Индија је 19. априла 2012. успешно испалила Агни 5, са дометом од више од 5.000 km (3.100 миља), тако да је и она ушла у клуб ИЦБМ. [14] Страни истраживачи нагађају да је стварни домет пројектила до 8.000 км (5.000 миља) при чему је Индија умањила своје способности да не би изазвала забринутост другим земљама. [15]

До 2012. године неке обавештајне агенције су спекулисале да Северна Кореја развија ИЦБМ. [16] Северна Кореја је успешно поставила сателит у свемир 12. децембра 2012. помоћу ракете Унха-3 високе 32 метра (105 стопа). Сједињене Државе су тврдиле да је лансирање у ствари био начин да се тестира ИЦБМ. [17] Почетком јула 2017. Северна Кореја је по први пут тврдила да је успешно тестирала ИЦБМ способну да носи велику термонуклеарну бојеву главу.

У јулу 2014, Кина је најавила развој своје најновије генерације ИЦБМ, Донгфенг-41 ( ДФ-41 ), која има домет од 12.000 километара (7.500 миља), способна да стигне до Сједињених Држава, и за коју аналитичари верују да је способна опремљености МИРВ технологијом. [18]

Већина земаља у раним фазама развоја ИЦБМ користила је течна горива, са познатим изузецима индијског Агни-V, планираног, али отказаног [19] јужноафричког РСА-4 ИЦБМ, и сада у употреби израелског Јерицхо III. [20]

РС-28 Сармат [21] (руски: РС-28 Сармат; назив НАТО-а : САТАН 2), је руска супер-тешка термонуклеарно наоружана интерконтинентална балистичка ракета опремљена течним горивом у развоју од стране бироа (Makeiev Rocket Design). Биро [21] је 2009. године, [22] намеравао да замени претходну ракету Р-36. Његова велика носивост би омогућила до 10 тешких бојевих глава или 15 лакших или до 24 хиперсоничних Иу-74, [23] или комбинацију бојевих глава и огромне количине противмера дизајнираних да порази противракетне ПВО системе; [24] [25] то је објавила руска војска као одговор на амерички брзи глобални удар. [26]

ИЦБМ-ови и данас, после краја Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовно унапређују ради избегавања све напреднијих ПВО система.

Фазе лета

Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин: [27] [28]

  • узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на чврсто гориво, дуже за оне на течно гориво); у зависности од одабране путање, типична брзина сагоревања је 4 км/с (2,5 ми/с), до 7,8 км/с (4,8 ми/с); висина на крају ове фазе је типично 150 до 400 км (93 до 249 миља).
  • фаза средњег курса: приближно траје 25 минута – суборбитални лет у свемир са путањом која је део елипсе са вертикалном великом осом; апогеј (на пола пута кроз фазу средњег курса) је на надморској висини од приближно 1200 км (750 миља); велика полуоса је између 3.186 и 6.372 км (1.980 и 3.959 миља); пројекција путање лета на Земљину површину је блиска великом кругу, мало помереном због ротације земље током лета; пројектил може ослободити неколико независних бојевих глава, као што су балони обложени металним премазом, као и мамци за бојеве главе ради ометања противничке ПВО.
  • обрушавање - задња фаза лета то јест фаза поновног уласка у атмосферу (на висини од 100 km, 62 миље): та задња фаза лета траје око 2 минута – удар је брзином до 7 км/с (4,3 ми/с) (за ране ИЦБМ мање од 1 км/с (0,62 ми/с)); У њој се бојева глава обрушава на своју мету, притом бојева глава може маневрисати ради избегавања и збуњивања одбране.

ИЦБМ обично користе путању која оптимизује домет за дату количину корисног терета (минимална путања енергије); алтернатива је депресивна путања, која омогућава мању носивост, краће време лета и има много нижи апогеј. [29]

Модерни ИЦБМ-ови

Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојевих глава (МИРВ) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила.

ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин:

  • У силосу који пружа одређену заштиту од напада.
  • На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (submarine launched ballistic missiles). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови.
  • На покретним лансирним рампама: концепт који је примењен код ИЦБМ-а Топол-М. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање.
  • Мобилне лансирне рампе на железничким пругама, пример за то је ИЦБМ РТ-23 Молодетс.


====================================================================
====================================================================

Активни и неактивни пројектили

 SAD

 Rusija (i SSSR)

 Kina

 Francuska

 Indija

Povezano

Види још

Референце

  1. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  2. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  3. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  4. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  5. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  6. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  7. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  8. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  9. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  10. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  11. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  12. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  13. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  14. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  15. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  16. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  17. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  18. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  19. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  20. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  21. ↑ 21,0 21,1 Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  22. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  23. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  24. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  25. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  26. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  27. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  28. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted
  29. ↑ Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Спољашње везе

  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Estimated Strategic Nuclear Weapons Inventories (septembar 2004)
  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles na stranicama FAS-a (Federation of American Scientists)
  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted "A Tale of Two Airplanes", Ltc. Kingdon R. Hawes
  • (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted


Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Interkontinentalna_balistička_raketa&oldid=49872”