Balistička raketa lansirana iz vazduha

Balistička raketa lansirana iz vazduha
GAM-87 Skibolt Balistička raketa za lansiranje iz aviona GAM-87 Skibolt

Balistička raketa lansirana iz vazduha ili ALBM je u stvari balistička raketa lansirana iz aviona. ALBM omogućava lansirnom avionu da sa velikih daljina lansira raketu i udalji se od svog cilja, držeći se daleko izvan dometa odbrambenog oružja kao što su protivvazdušne rakete i avioni presretači. Jednom lansirana, raketa je u suštini imuna na presretanje. Ova karakteristika omogućila je strateškom bombarderu da predstavi verodostojnu opciju odvraćanja drugog udara u eri kada se činilo da poboljšanje protivvazdušne odbrane čini konvencionalne bombardere zastarelim.

Koncept ALBM je proučavan u SAD kao način da se osigura korisnost i preživljavanje njihove velike flote bombardera. Nakon testiranja nekoliko eksperimentalnih dizajna, američko vazduhoplovstvo je započelo razvoj rakete GAM-87 Skibolt sa dometom od 1.150 milja (1.850 km). Jedina druga velika sila koja se oslanjala na strateške bombardere je Britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo, koje je takođe odabralo Skibolt da naoruža svoju flotu V bombardera. Sovjetski Savez je preorijentisao svoje strateške snage na interkontinentalne balističke rakete.

Skibolt je na kraju pao na nekoliko ključnih testova, dok je UGM-27 Polaris američke mornarice nudio iste prednosti i više. Skibolt je otkazan, što je dovelo do Skibolt krize i sporazuma o prodaji Polarisa Britanskoj Kraljevskoj mornarici kao deo sporazuma iz Nasaua. Koncept je imao malo aktivnog razvoja sve do 1970-ih kada su bojeve glave ICBM počele da postaju dovoljno precizne da napadnu druge ICBM dok su još bile na zemlji. SAD su izvele nekoliko eksperimenata koristeći postojeće dizajne projektila izbačenih iz teretnih aviona, ali su na kraju u potpunosti napustile ovu liniju istraživanja. SAD nisu sprovele dalji razvoj strateškog ALBM-a, a ova klasa raketa nikada nije imala aktivnu upotrebu.

High Virgo

High Virgo, takođe poznat kao Veapons Sistem 199C (VS-199C), bio je prototip balističke rakete sa vazdušnim lansiranjem (ALBM) koju su zajednički razvili Lockheed i Convair odeljenje General Dinamics-a tokom kasnih 1950-ih. Raketa se pokazala umereno uspešnom i pomogla je u razvoju kasnijeg GAM-87 Skibolt ALBM. Takođe je korišćen u ranim testovima antisatelitskog oružja.

Kao deo projekta VS-199 za razvoj novog strateškog naoružanja za Stratešku vazdušnu komandu Vazduhoplovstva Sjedinjenih Država, Lockheed Corporation i Convair divizija General Dinamics-a predložili su razvoj balističke rakete sa vazdušnim lansiranjem, koju će nositi superzvučni srednji bombarder Convair B-58 Hustler. Početkom 1958. dve kompanije su dobile ugovor za razvoj oružja, označenog kao VS-199C i kodnog naziva „High Virgo“. Dok je projekat trebalo da bude isključivo razvoj istraživanja i vežbe, planirano je da će oružje biti brzo sposobno da se razvije u operativni sistem ako bude bilo potrebno. Početkom 1958. dve kompanije su dobile ugovor za razvoj oružja, označenog kao VS-199C i kodnog naziva „High Virgo“.

Raketa „High Virgo“ je bila jednostepena raketa, pokretana raketom Thiokol ​​TKS-20 na čvrsto gorivo, i bila je opremljena naprednim inercijskim sistemom navođenja koji je izveden iz sistema krstareće rakete AGM-28 Hound Dog. Četiri repna peraja u krstastom rasporedu obezbeđuju kontrolu pravca. Raketu je razvio Lokid, koristeći komponente razvijene za nekoliko postojećih projektila kako bi se smanjila cena projekta, a takođe i kako bi se smanjilo potrebno vreme za razvoj. Convair je bio odgovoran za razvoj pilona za nošenje i lansiranje projektila sa prototipa B-58, pilon koji je zamenio uobičajeno oružje aviona.

Izvršena su četiri probna leta rakete „High Virgo“. Zbog problema u razvoju, prva dva nisu uključivala inercijalni sistem navođenja, već su bili opremljeni jednostavnim autopilotom koji je vodio oružje po unapred programiranom kursu. Lansiran sa aviona nosača B-58 na velikoj visini i supersoničnoj brzini, početni let, izveden je 5. septembra 1958. godine i bio je neuspešan kada su se komande projektila pokvarile. Drugi test, tri meseca kasnije, pokazao se uspešnijim, sa raketom koja je letela u dometu od skoro 200 milja (320 km). Treći test leta, sledećeg juna, prvi put je koristio inercijski sistem navođenja. Bio je to uspešan let.

Četvrta raketa „High Virgo“ korišćena je u probnoj misiji koja je imala za cilj da pokaže sposobnost rakete za upotrebu kao „satelitski presretač“ ili protivsatelitsku raketu (ASAT). Projektil, modifikovan kamerama za snimanje rezultata testa, prvobitno je bio usmeren na satelit Eksplorer 4. Zbog grešaka u izračunavanju orbite satelita, umesto njega je ciljan Ekplorer 5.

Testna misija ASAT, poslednji let rakete „High Virgo“, izvedena je 22. septembra 1959. Manje od minuta nakon lansiranja rakete iz aviona nosača B-58 na 2 maha telemetrijski signal je bio izgubljen. Nisu pronađeni nikakvi podaci iz testa, a podaci kamere, koji su nameravani da se naknadno povrate, nisu pronađeni. Stoga je test bio neubedljiv.

Dalja probna ispaljivanja „High Virgo“ nisu sprovedena, jer je istraživački projekat završen. Vazduhoplovstvo je započelo rad na onome što će postati raketa GAM-87 Skibolt, koja uključuje lekcije naučene iz projekta VS-199.

VS-199B Bold Orion

Bold Orion, sa lansirnim avionom B-47

VS-199B Bold Orion je razvijen od strane Martin Aircraft-a, to je bila balistička raketa sa vazdušnim lansiranjem, lansirana iz srednjeg bombardera B-47 Stratojet, a testovi letenja su obavljeni 1958. i 1959. Rana lansiranja „Bold Oriona“ kao jednostepenog vozila su bili neuspešni, međutim redizajnirana dvostepena raketa dala je poboljšane rezultate, dok je ostatak serije od 12 lansiranja utvrdio da ALBM ima perspektivu. Poslednji probni test Bold Oriona je bio kao protivsatelitska raketa, koja je prošla blizu satelita u krugu od 4 milje (6,4 km) od Eksplorera VI, to je bilo prvo presretanje satelita.

Raketa Bold Orion je razvijena kao deo sistema oružja projekta 199, koji su pokrenule Vazdušne snage Sjedinjenih Država (USAF) kao odgovor na program Polaris američke mornarice, uz finansiranje koje je odobrio Kongres Sjedinjenih Država 1957. Svrha VS-199 je bio razvoj tehnologije koja bi se koristila u novom strateškom naoružanju za Stratešku vazdušnu komandu USAF-a , a ne za isporuku operativnog oružja; primarni akcenat je bio na dokazivanju izvodljivosti balističke rakete sa vazdušnim lansiranjem.

Oznaka VS-199B je dodeljena projektu koji će, prema ugovoru koji je 1958. godine dodelio Martin Aircraft-u, postati raketa Bold Orion. Dizajn Bold Oriona je bio jednostavan, koristeći delove razvijene za druge raketne sisteme kako bi se smanjili troškovi i vreme razvoja projekta. Početna konfiguracija Bold Orion je bila jednostepen raketa, koje je koristilo motor na čvrsto gorivo Thiokol ​​TKS-20 Sergeant. Nakon inicijalnog testiranja, konfiguracija Bold Oriona je izmenjena da postane dvostepena raketa, te je raketi dodat gornji stepen Altair balističke laboratorije.

Spoljašnje veze

• Air-launched Minuteman ICBM
• B-58 Hustler ALBM flight test program - US Air Force documentary film, 1959 (Progress Report #1 - Convair, 1958)
• Bold Orion ALBM (WS-199B), Gunterova svemirska stranica..
• Bold Orion (2 Stage) ALBM (WS-199B), Gunter's Space Page.
• Bold Orion, spaceline.org.