Interkontinentalna balistička raketa

Пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете Минјутмен III из ваздухоплонве базе Ванденберг, Калифорнија, САД.

Интерконтинентална балистичка ракета, (или ICBM, iz ) је балистичка ракета великог домета (преко 5.500 km), обично направљена за лансирање нуклеарног оружја, то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Неки новији ИЦБМ-ови су конструисани за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.

Интерконтиненталне балистичке ракете се по већем домету и брзини разликују од других балистичких ракета : балистичких ракета средњег, кратког домета, и тактичких балистичких ракета. Категоризовање ракета по домету је субјективне природе, и границе између категорија су изабране унеколико произвољно, тако да ни ове класе нису чврсто разграничене.

Свих пет земаља сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација имају оперативне системе интерконтиненталних балистичких ракета: све имају подморничке ракете, а Русија, Сједињене Државе и Кина такође имају копнене ракете.

Фазе лета

Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин:

• узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на круто гориво, дуже за оне на текуће); на крају ове фазе пројектил се налази на висини од 150 до 400 км и креће се брзином од око 7000 м/с.
• лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет у елиптичној путањи. Апогеј се налази отприлике на висини од 1,200 км, а већа ос елиптичне путање је између 3186 и 6372 км. Тиме се постиже пресијецање путање пројектила с точком на Земљи коју пројектил гађа. Приликом ове фазе пројектил може избацити више бојних глава, балона с метализираним премазом, ометаче радара или сличне мамце.
• обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се бојна глава обрушава на своју мету брзином од око 4 км/с (код првих ИЦБМ-ова је та брзина била мања од 1 км/с). Притом бојна глава може маневрирати ради избјегавања и збуњивања обране.

Историја

Први ИЦБМ развијан је у Њемачкој крајем Другог свјетског рата. Вон Браун је добио задатак да направи ракету способну за бомбардирање Сјеверне Америке. Пројект је започет као двоступањска ракета А9/А10 "Америкаракете". Америкаракете је требала имати домет од око 4100 до 5000 км и бојну главу од 1000 кг. Након краја рата, нацистички научници који су радили на њемачким ракета су тајно превезени у САД и СССР након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања.

Године 1953. СССР је започео с инцијативом за развој ИЦБМ-а. Сергеј Корољов је постао главни дизајнер пројектила и његов рад уродио је плодом када се 1957. појавио пројектил Р-7. Р-7 је први пут тестиран у аугусту 1957., а 4. октобра те године је искориштен за лансирање Спутњика 1 у орбиту.

У САД-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом МX-774. Први је програм отказан 1948. након само три дјеломично успјешна лансирања. Тек је 1951. САД започео нови програм развоја ИЦБМ-а који је резултирао пројектилом Атлас. Прво успјешно лансирање ИЦБМ-а САД је извео 17. децембра 1957., четири мјесеца након првог лета Р-7.

Наставком утрке у наоружању ИЦБМ-ови су постајали све точнији и имали су све већи домет. Појавили су се пројектили који су носили више неовисних нуклеарних бомба. Свака од тих бомби може погодити засебан циљ удаљен и неколико стотина километара.

У жељи да си осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, СССР и САД развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Примјер су совјетска класа Тyпхоон с 20 пројектила Р-39 и америчка Охио с 24 пројектила Тридент ИИ.

ИЦБМ-ови и данас, након крај Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовито унапријеђују ради избјегавања све напреднијих сустава протуобране.

Модерни ИЦБМ-ови

Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојних глава (МИРВ) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила.

ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин:

• У силосу који пружа одређену заштиту од напада.
• На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (субмарине лаунцхед баллистиц миссилес). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови.
• На покретним лансирним рампама: концепт који је примијењен код ИЦБМ-а Топол-М. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање.
• Мобилне лансирне рампе на жељезничким пругама, примјер за то је ИЦБМ РТ-23 Молодетс.

Активни и неактивни пројектили

SAD Атлас Титан I Титан II Минутеман I Минутеман II Минутеман III ЛГМ-118А Пеацекеепер Мидгетман Поларис Посеидон Тридент

Rusija (i SSSR) МР-УР-100 Р-7 Р-9 Р-16 Р-36 Р-32М2 РС-24 РСМ-52/3М20 РТ-23 Топол РТ-2УТТКх УР-100 УР-100Н

Kina ДФ-5 ДФ-31 ЦСС-9 ДФ-31А ЦСС-9

Francuska М4 М45 М51.1 М51.2

Indija Агни-5

Povezano

• Balistička raketa kratkog dometa
• Balistička raketa srednjeg dometa
• Balistička raketa intermedijernog dometa

Eksterni linkovi

• (језик: ) Estimated Strategic Nuclear Weapons Inventories (septembar 2004)
• (језик: ) Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles na stranicama FAS-a (Federation of American Scientists)
• (језик: ) "A Tale of Two Airplanes", Ltc. Kingdon R. Hawes

Види још

• Други удар

Спољашње везе

• Нуклеарне балистичке ракете за одвраћање - 1. део (Телевизија Звезда - Званични канал)