Šablon:Rečna flotila

Rečna flotila je specifična jedinica kopnene vojske Vojske Srbije sa zadacima osposobljavanja i uvežbavanja komande, potčinjenih jedinica i pripadnika flotile za izvršavanje namenskih zadataka; izgradnje i održavanja operativnih sposobnosti za izvršavanje zadataka iz sve tri misije Vojske Srbije i kontrole unutrašnjih plovnih puteva i obezbeđenje manevra jedinicama KoV.

Jedinica se sastoji od komande Rečne flotile, komandne čete, logističke čete, dva rečna odreda i dva pontonirska bataljona. U sastavu rečnih odreda nalaze se: brod posebne namene BPN-30 „Kozara”, rečni minolovci RML klase „Neštin”, desantno-jurišni čamci klase 411, patrolni čamci, motorni patrolni čamci, rečna stanica za razmagnetisanje „Šabac” i ronilačka četa. Komanda Rečne flotile je u Novom Sadu, kao i većina jedinica. Deo jedinica je baziran u Beogradu i Šapcu.

Prvi srpski ratni brod zvao se „Jadar” i napravljen je 6. avgusta 1915. godine u vojnom brodogradilištu na Čukarici. Od 2008. godine Vojska Srbije 6. avgust obeležava kao Dan Rečne flotile.

U vojnom brodogradilištu na Čukarici, pre punih sto godina, 6. avgusta 1915, u Savu je porinut prvi srpski ratni brod oklopljeni čamac „Jadar”. Napravljen je prema zamisli Đoke Popovića i Milojka Vanića, a kršten u čast i slavu prve savezničke pobede — pobede na Jadru, mnogo poznatije kao Cerska bitka

.

Kraljevina Jugoslavija

Detaljnije:

Jugoslovenska kraljevska mornarica je u svojoj organizaciji imala Rečnu flotilu sastavljenu od komandnog broda „Cer” u Novom Sadu, grupe od dva monitora u Dubovcu, četiri minersko-baražne grupe u Bezdanu, Senti, Sremskim Karlovcima i Smederevu i Komande sektora Đerdap u Tekiji. Glavni brodovi Rečne flotile su bila četiri rečna monitora, koji su korišćeni za patrolu Dunavom, Dravom i Savom u severnim delovima Jugoslavije ka granici sa Mađarskom. Ovi monitori, „Drava”, „Sava”, „Morava” i „Vardar” su nasleđeni od austrougarske mornarice posle Prvog svetskog rata. Monitori su bili naoružani sa dva topa 120 mm, dva ili tri topa 66 mm, minobacačima 120 mm, PA topovima 40 mm i mitraljezima. Rečna flotila je imala i dva rečna patrolna čamca sagrađena 1929. godine — „Graničar” i „Stražar”, kao i tri rečna tegljača.

ORGANIZACIJA REČNE FLOTILE PRED POČETAK DRUGOG SVETSKOG RATA
Rečna flotila	1. grupa monitora	1. minersko baražna grupa	2. minersko baražna grupa	3. minersko baražna grupa	4. minersko baražna grupa	Komanda sektora Đerdap		U Ohridu
Novi Sad	Dubovc	Bezdan	Stara Kanjiža	Sremski Karlovci	Smederevo	Donji Milanovac	Tekija
Remorker Cer	Monitor Vardar	Monitor Drava	Monitor Morava	Remorker Sisak	Remorker Raškan	Remorker Kumanovo	Remorker Vitez	Strazar
Jahta Dragor	Monitor Sava	Remorker Šabac	Remorker R-21	Minolovac	Minolovac	Transportni brod	Transportni brod	Graničar
		Minolovac	Transportni brod Senta	Minolovac	Minolovac	Transportni brod	Transportni brod
		Minolovac		Transportni brod	Transportni brod
		Transportni brod

Na početku Aprilskog rata rečni monitori su sproveli ofanzivnu operaciju granatiranja aerodroma u Mohaču u Mađarskoj 6. aprila i ponovo dva dana kasnije, ali su morali da počnu povlačenje ka Novom Sadu 11. aprila, nakon više napad nemačkih obrušavajućih bombardera. Rano ujutro 12. aprila, eskadrile nemačkih Junkers Ju-87 obrušavajućih bombardera napale su jugoslovenski monitor „Drava” na Dunavu. Nekoliko bombi je pogodilo „Dravu”, ali one nisu uspele da probiju oklopljenu palubu, debljine 300 mm. Jedna bomba je slučajno uletela kroz dimnjak broda usmrtivši 54 od 67 članova posade. Tokom napada posada monitora je oborila tri bombardera. Preostali monitori su potopljeni od strane njihovih posada 12. aprila, kad su nemačke i mađarske snage okupirale baze i rečne sisteme na kojima su delovali.

Jugoslovenski partizani

Dana 11. septembra 1944. godine, u Neštinu, po naredbi Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine, formirana je Pomorska četa, prva zvanična pomorska jedinica za borbe na Dunavu i Savi, koja je stupila u sastav Jedanaeste vojvođanske brigade. Jedinica je napravljena od posade broda „Zagreb” i vojnika iz različitih jedinica koji su ranije služili u mornarici. Njen prvi komandant bio je Kara Dimitrijević iz Ledinaca, zamenik komandanta bio je Dragutin Iskra, politički komesar Svetozar Milovanović i zamenik političkog komesara Rade Prodanović.

Brod „Zagreb” je bio putnički brod preuređen za uklanjanje mina. Posada broda je prišla partizanima nakon što su zarobili nemački deo posade. Akciju je predvodio zamenik komandanta Dragutin Iskra. Četa je imala 70-80 vojnika i imala je obavezu da napada neprijateljski rečni saobraćaj i da obezbedi prevoz preko Dunava na 3 mesta na Fruškoj gori: na Testeri, pored Neština i u Krčedinu.

Dana 20. novembra 1944, baza rečne flotile je formirana u Novom Sadu. Posle malo više od dva meseca postojanja, plovila jedinice su teško oštećena 5 puta, dok je jedinica oštetila ili potopila 43 neprijateljskih broda. Istovremeno su prevezli 220.000 vojnika preko Dunava, oko 2.000 topova i 3.000 kamiona.

U martu 1945. godine komanda rečnih jedinica je imala na raspolaganju 7 patrolnih čamaca, 9 motornih čamaca i 7 jurišnih čamaca. Do sredine aprila, ojačana je sa još pet brodova i komandnim brodom „Cer”. Od brodova i čamaca iz baze u Sremskoj Mitrovici, 20. marta 1945 je formirana Savska flotila, a 14. aprila u Novom Sadu je formirana Dunavska flotila.

Rečna flotila u Jugoslovenskoj narodnoj armiji

U periodu od 1944. do 1965. godine, Rečna flotila je organizovana u nekoliko odreda rečnih brodova, rečnih oklopnih jurišnih brodova, rečnih pomoćnih brodova i minopolagača kao deo Jugoslovenske ratne mornarice (JRM).

Od 1960. godine Rečna flotila je isključena iz Mornarice i potčinjena komandi 1. Armije, ali je kasnije posle reorganizacije ponovo postala deo Ratne mornarice. Period od 1965. do 1984. godine bio je karakterističan po tehničkoj modernizaciji i usavršavanjima taktike upotrebe RF: minolovci 319 i 307 i jurišni brod 401 su rekonstruisani, novi minolovci tipa 331 su izgrađeni, stanica za demagnetizaciju brodova i brodovi su naoružani novim oružjem.

Poslednja borbena operacija Rečne flotile je bila 8. novembra 1991. godine tokom rata u Hrvatskoj, kada je minolovac 308 poslat u Kopački rit da presretne čehoslovački brod „Šariš”, koji je krijumčario oružje za Hrvatsku. Minolovac je upao u zasedu hrvatskih snaga i napadnut je raketnim bacačima i snajperskim hicima. Zastavnik I klase Stevan Marković je poginuo prilikom udara raketnih projektila, a zastavnik I klase Kristijan Lampret je teško ranjen, ali je ubrzo podlegao povredama. Posada je uspela da oštećeni brod nasuče i spasi od potapanja.

Posle reorganizacije Vojske Srbije, Rečna flotila je organizaciono podređena Kopnenoj vojsci, pošto vojska nije imala više Ratnu mornaricu. Flotila je sada organizovana kao jedinica veličine brigade, sa dva bataljona i dve pontonirske čete iz 1. brigade kopnene vojske su podređeni Rečne flotile.

Rečna flotila

• Komanda Rečne flotile — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
  • Komandna četa — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
  • Logistička četa — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
  • 1. rečni odred — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
    • 93. ronilačka četa - Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
  • 2. rečni odred — Beograd na ušću;
  • 1. pontonirski bataljon — Šabac u kasarni Cerski junaci;
  • 2. pontononirski bataljon — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić"

Rečna ronilačka jedinica

Rečna ronilačka jedinica Rečne flotile spada u red jedinica sa tradicijom i iskustvom dugim više od pola veka. U okviru formacije iz 1960. godine u Drugoj rečnoj ratnoj flotili se nalazila Četa za podvodno zaprečavanje, iz koje je 1964. godine formirana prva samostalna rečna ronilačka jedinica pod nazivom Vod rečnih podvodnih diverzanata. Nakon izvršenih organizacijskih promena u Rečnoj ratnoj flotili po formaciji od 29. juna 1971. godine formirana je ronilačka jedinica pod nazivom 93. rečni centar.

U samom početku osnovna namena jedinice je bila defanzivna i koristila se isključivo za izvođenje lakih brodskih radova pri redovnom i vanrednom dokovanju broda. Prvi registrovani zaron rečnih ronilaca 93. rečnog centra zabeležen je u ronilačkom dnevniku 1. juna 1972. godine.

Izvorni formacijski naziv 93. rečni centar vraćen je jedinici 2005. godine. Poslednjim organizacijsko-formacijskim promenama izvršenim 2008. godine jedinica je preformirana u 93. ronilačku četu i ušla je u sastav Prvog rečnog odreda Rečne flotile.

Glavni zadaci su: rekonstruisanje, rušenje i svo ronjenje, rad u rekama i vodama unutar Srbije. Jedinica je formirana 1. juna 1972. Obučeno je više od 1500 ronilaca za sve vode na bazi aktivnosti, na nivou koji odgovara da je od sličnih jedinica ovog tipa u svetu. Imaju standardno oružje i opremu Diver, uglavnom ruskog porekla, mada neki su iz gradova Nemačke, Francuske i Švedske.

Brodovi Rečne flotile

Brodovi Rečne flotile
Ime	Poreklo	Tip	Oznake	Brojno stanje	Slika	Napomena
BPN-30 Kozara	Austrija	Brod posebne namene	BPN-30 Kozara	1		Od 1971. godine Kozara je komandni brod Rrečne flotile. Tokom 2013. godine Kozara je remontovana i modernizovana.
Rečni minolovac klase Neštin	SFRJ	Minolovac	RML-332 Titel RML-335 Apatin RML-336 Đerdap RML-341 Novi Sad	4		Nakon reorganizacije 2006. godine, rečna flotila je ostala sa četiri rečna minolovca u ulozi univerzalnih plovila za kontrolu rečnih puteva.
RSRB-36 Šabac	SFRJ	Rečna stanica za razmagnetisavanje brodova	RSRB-36 Šabac	1		Nakon reorganizacije 2006. godine RSRB-36 Šabac je dobila ulogu razmagnetisavanja brodova i patrola i kontrola rečnih puteva. Naoružana je sa dva jednocevna 20 mm automatska topa M71.
Desantno-jurišni čamac klase 411	SFRJ	Desantni jurišni čamac	DJČ-411 Bečej DJČ-412 Belegiš DJČ-413 Taraš DJČ-414 Begeč DJČ-415 Šajkaš	5		Zbog potrebe da se poveća mogućnost unutrašnjeg transporta plovnim putem, odred jurišnih čamsca jr 1995. preseljena iz Jadranskog mora u brodogradilište „Brodotehnika” u Beogradu na potpuni remont pre nego što je započeo sa služenjem u rečnoj floti. Svi brodovi učestvovala su u vojnoj vežbi „Plavi odgovor 2014”.
Rečni patrolni čamac klase 211	SFRJ	Rečni patrolni čamac	RPČ-213 „Kolubara” RPČ-214 „Morava” RPČ-216 „Timok”	4		Rečni patrolni čamac, naoružan sa dva jednocevna 20 mm automatska topa M71. U službi Rečne flotile su tri broda (RPČ-213, RPČ-214 i RPČ-216).
RPČ	SFRJ	Rečni patrolni čamac	RPČ-111 „Jadar”	1		Rečni patrolni čamac RPČ-111, naoružan je sa dva jednocevna automatska topa M71 kalibra 20 mm.
ČMP	SFRJ	Čamac patrolni	ČMP-22 ČMP-23 ČMP-24	3		Čamci patrolni
RPN 43	SFRJ	Tanker (brod)	RPN 43	1		Logistički brod rečne flotile za snabdrvnje brodova sa gorivom.
RIB 720	Kina	Gumeni čamac		10		Donacija Narodne Republike Kine. Deset čamaca iz donacije pripala su Rečnoj flotili, a 14 čamaca preuzela je Specijalna brigada. Komandant Prvog rečnog odreda kapetan fregate Romeo Grbović rekao je da je ova donacija Narodne Republike Kine od velikog značaja za 93. ronilačku četu.

Inžinjerijska vozila Rečne flotile

Inžinjerijska vozila Rečne flotile iz sastava 1. i 2. pontonirskog bataljona
Naziv	Poreklo	Namena	Verzija	Brojno stanje	Fotografija	Napomena
Pontonski most M-71	SFRJ	Park pontonskog mosta	PM M-71			Nalazi se u sastavu dva bataljona pontonske inžinjerije rečne flotile.
PTS-M	Sovjetski Savez	Amfibijski transporter guseničar	PTS-M	12		Nalazi se u sastavu dva bataljona pontonske inžinjerije rečne flotile.

Galerija

• 

  RML-336 „Đerdap”

• 

  RSRB-36 „Šabac”

• 

  RPČ-214 patrolni čamac

• 

  DJČ 412

• 

  PTS-M

• 

  FAP2026 i RPM M71

Spoljašnje veze

• Vojska Srbije — Zvanični veb sajt
• „Jubilej Rečne flotile — vek odbrane reka”, magazin „Odbrana”, specijalni prilog br. 12, Dragan Spasojević, 15. avgust 2015.
• Sećanje na Aleksandra Berića, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• Komandant Berić oči u oči sa „štukama”, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• Rečna flotila „Plavi udar 2015”, RTS emisija Dozvolite — Zvaniči kanal
• Spomen soba Rečne flotile Vojske Srbije, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• Mornarički činovi u Vojsci Srbije, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• Zajednička vežba rečnih jedinica Srbije i Mađarske „Gvozdeni mačak 2015”, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• Taktička vežba Rečne flotile „Ečka 2017”, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• Zajednička vežba rečnih jedinica Srbije i Mađarske „Gvozdeni mačak 2017”, RTS emisija Dozvolite — Zvanični kanal
• „Rečna flotila Vojske Srbije proslavila 100 godina postojanja”, V. Novosti, Đ. Vukmirović, 6. avgust 2015.
• „Kozara” najmoderniji rečni brod u regionu, M. Galović, Politika, 7. januar 2013.
• Srpski vojni brod „Kozara” u Budimpešti, M. G., Politika, 7. jul 2015.
• Vojni brod „Kozara” — Ispraćaj iz luke u Budimpešti 2015, Zvanični jutjub kanal Ministarstva odbrane
• Dan Rečne flotile (2016), Zvanični jutjub kanal Ministarstva odbrane
• 'Botica' class minesweeper RML-302 in 2005
• Kraljevska rečna flotila u Beogradu. "Politika", 28. nov. 1939.