Šablon:Dogodilo se na današnji dan/3. januar

Portret Džordža Vašingtona iz 1772. godine

• 1777 — Američki rat za nezavisnost: Američka snage pod komandom generala Džordža Vašingtona su porazile britansku vojsku u bici kod Prinstona, kojom je komandovao general lord Kornvolis.
• 1781 — Britanske snage su zauzele holandsko karipsko ostrvo Sveti Eustahije nakon nekoliko ispaljenih hitaca.
• 1795 — Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuška Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.
• 1815 — Austrija, Britanija i Francuska stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.
• 1868 — U Japanu ukinuta institucija šoguna na osnovu kojeg je od 1192. ograničena vlast cara, a moć koncentrisana u rukama šoguna, predstavnika krupnih feudalaca – i na vlast je došla dinastija Mejđi. Kraj šogunata imao je značaj buržoaske revolucije – Car Mucuhito je sproveo reforme ukinuo je mnoge privilegije feudalaca, modernizovao je armiju, reformisao školstvo i uspostavio institucije po evropskom uzoru, što je omogućilo snažan industrijski uspon Japana.
• 1871 — Francusko-pruski rat: U bici kod Bapaumea snage generala Luisa Faidherbea dovele su do pruskog povlačenja.
• 1883 —
  • Donet Zakon o ustrojstvu vojske kralja Milana Obrenovića. U 19. članu Zakona se kaže: "Nikakav srpski građanin ne može postati ukazni činovnik niti državni učitelj, sveštenik i kaluđer, ako nije odslužio y stalnom kadru, bilo potpuni ili skraćeni rok, a sposoban je za službu."
  • Takođe u tom zakonu uvedena je nova formacija vojske. Ukinuti su dosadašnji korpusi i korpusne teritorije i umesto njih obrazovane divizijske oblasti. Na osnovu mobilizacijiskih i operativnih potreba teritorija Srbije podeljena je na pet divizijskih oblasti: Timočka, Moravska, Drinska, Dunavska, i Šumadijska.
• 1885 — UFrancusko-kineski rat: početak bitke kod Ni Bopa.
• 1921 — Turski mir s Armenijom
• 1925 — Benito Musolini je objavio da preuzima diktatorska ovlašćenja nad Italijom.
• 1926 — Vojni puč: Grčki general Teodoros Pangalos proglasio se zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem prigrabio vlast. S vlasti je zbačen u avgustu 1926.
• 1942 —
  • Drugi svetski rat: U Norveškoj u nacističkoj Nemačkoj osnovano je 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Jugoslovena, mahom Srba. Najozloglašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše su pomagali norveški antifašisti, ostavljajući hranu i cigarete skrivene kraj puta kojim su odlazili na prisilni rad i organizujući bekstvo u neutralnu Švedsku malobrojnima koji su uspeli da pobegnu iz logora. Preživelih 1.300 interniraca osnovalo je posle rata druženje s prijateljima iz Norveške.
  • Drugi svetski rat: Ustaše su na planini Papuk u zapadnoj Slavoniji popalile i opljačkale srpska sela Gornje Vrhovce, Kantarovce, Kruševo, Šušnjare, Cicvare, Grđavicu, Bjelajce, a mnoge srpske civile žive bacale u vatru.
  • Drugi svetski rat: Nemački komandant za Srbiju objavio naredbu kojom je pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja spasli sigurne smrti.
• 1944 — Drugi svetski rat: Saveznici bombardovali Split.
• 1945 —
  • Drugi svetski rat: Admiral Čester V. Nimic postavljen za komandanta Mornarice SAD-a u pripremama za planirane napade na Ivo Džimu i Okinavu.
  • Drugi svetski rat: U Ardenima propao poslednji pokušaj nemačkog vođe Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, jer su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nemačke divizije, nanevši im teške gubitke.
• 1959 — Američki predsednik Ajzenhauer potpisao je specijalnu proklamaciju priznajući teritoriju Aljaske u Uniju kao 49. državu. Aljasku je otkrio još 1741. ruski naučnik Vitus Bering. Prvo naselje osnovali su Rusi nekoliko godina kasnije, ali su 1867. godine celu teritoriju Aljaske prodali SAD-u za 7,2 miliona dolara. Godine 1912. Aljaska je proglašena američkom teritorijom, ali je tek 1959. godine dobila status savezne države SAD.
• 1961 —
  • SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.
  • Nuklearno oružje: Eksperimentalni vojni nuklearni reaktor SL-1 uništen je eksplozijom pare u Sjedinjenim Državama. Uzrok greške izazvan je ljudskim faktorom u eksperimentisanju prilikom nepravilnog povlačenja centralne kontrolne šipke, odgovorne za apsorpciju neutrona u jezgru reaktora. Tom prilikom je stradalo troje radnika.
  • Angolski rat za nezavisnost: Protest poljoprivrednih radnika u Baika de Casanje, portugalska Angola, pretvorio se u pobunu velikih razmera i time je započeo angolski rat za nezavisnost, prvi od portugalskih kolonijalnih ratova.
• 1962 — Papa Jovan XXIII ekskomunicira Fidela Kastra.
• 1970 — U Brazavilu usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.
• 1980 — Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga.
• 1985 — Izraelska vlada je 'vazdušnim mostom' prebacila 12,000 jevreja iz Etiopije u Izrael.
• 1990 — Panamski general Manuel Norijega predao se trupama SAD posle 10 dana provedenih u Vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.
• 1992 — Rat u Hrvatskoj: U Ženevi usvojen plan mirovne operacije UN-a za Jugoslaviju, takozvani Vensov plan. Predviđeno je da mirovna operacija UN u Jugoslaviji bude privremeni aranžman za stvaranje uslova za mir.
• 1993 — Nuklearno oružje: Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine, START 2.
• 1996 — Rat u Bosni: Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će čišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.
• 1999 — Irački predsednik Sadam Husein odbacio zone zabranjenog leta koje su iznad severa i juga ove države uspostavile zapadne zemlje, rekavši da će im se irački narod hrabro suprotstaviti.
• 2002 —
  • Međunarodni sud za ratne zločine: Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.
  • Izraelsko-palestinski sukob: Izraelske snage su presrele i zauzele palestinski teretni brod Karine A u Crvenom moru gde su pronašli 50 tona oružja.
• 2003 — Demonstracije: U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, u Venecueli, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čavesa, poginule najmanje dve osobe, a 78 povređeno.
• 2004 — Veštački sateliti: Američki robot "Spirit" spustio se na Mars radi istraživanja geološke istorije te planete.
• 2007 — Američka vojska saopštila je da nije učestvovala u pogubljenju Sadama Huseina. Istoga dana italijanski premijer Romano Prodi saopštio je da će Italija od Ujedinjenih nacija zvanično zatražiti zabranu smrtne kazne u svim zemljama. Prodijeva izjava usledila je nakon što su snimci vešanja Sadama Huseina šokirali svet.
• 2015 — Terorizam: Militanti Boko Harama uništavaju čitav grad Baga na severoistoku Nigerije, gde započinju masakr i ubijaju čak 2.000 ljudi.
• 2020 — U američkom napadu ubijen je general Kasem Sulejmani, komandant iranskih specijalnih snaga, od strane američkih vazdušnih snaga u blizini međunarodnog aerodroma u Bagdadu. Napade je odobrio i uživo nadgledao tok akcije predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.

2. januar | 3. januar | 4. januar