Стрела-10

Стрела 10
Стрела-10 Стрела 10 мобилни противавионски систем кратког домета
Врста	Противавионски систем кратког домета
Држава порекла	Русија
Историја употребе
У употреби у	Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Индија, Јордан, Хрватска, Куба, Северна Кореја, Северна Македонија, Пољска, Русија, Србија, Словачка, Чешка, Украјина, Мађарска, Вијетнам, Белорусија
Ратови	грађански рат у Сирији, Србија, Кувајт
Историја производње
Пројектант	КБ Точмаш (ЗРК), ЦКБ «Геофизика» (ГСН), ЛОМО (оптика), НИИЭП (система ближней локации), ЛЗСХМ им. Ухтомского (приводы)
Пројектовано	1969
Произвођач	Русија
Раздобље производње	1973. година
Верзије	Стрела-10, Стрела-10СВ (Прототyпе), Стрела-10М, Стрела-10М2, Стрела-10М3, Стрела-10М3-К, Стрела-10М4
Својства
Дужина	6450 мм
Маса	12.300 кг
Ширина	2850 мм
Висина	2220 (у маршевском положају), а 3800 (приликом дејства)
Промер	120 мм
Брзина	61,5 км/х
Посада	3 (командант, нишанџија и возач)
Домет	500 км
Капацитет реденика	4
Оклоп	7 мм (Заштићено од пешадијске миниције до 7,62 мм)
Основно наоружање	Противваздушне ракете 9М37, 9М37М, 9М37МД или 9М333 (8 комада укупно, од тога 4 комада на возилу спремне за дејство и 4 комада унутар возила као замена)
Секундарно наоружање	Митраљез 1 x 7.62мм ПЦТ
Мотор	YаМЗ-238 V дизел 240 хп
Снага мотора	240 КС
Клиренс	0,7 м
Капацитет резервоара	450 литара
Домет	500 км
Брзина кретања возила кроз воду	6 км/х
Максимална брзина ракете	550 м/с
Тежина ракете	41 кг
Дужина ракете	2190 мм
Тежина бојеве главе	5 кг
Механизам детонације	контактни приликом удара ракете и близински упаљач

9К35 Стрела-10 је совјетски мобилни противавионски систем кратког домета, НАТО назив му је СА-13 Гопхер, који служи за заштиту копнених снага.

Систем противваздушне одбране дизајниран је да контролише ваздушни простор користећи оптичко-електронски систем (у раним верзијама - користећи оптички нишан) и уништавање откривених ваздушних циљева на малим висинама. Усвојен је од стране Оружаних снага СССР-а 1976.

Историја стварања система Стрела-10

24. јула 1969. године., у складу са резолуцијом Централног комитета и Савета министара СССР-а,започет је развој комплекса 9К35 Стрела-10СВ. Комплекс је настао у Бироу за дизајн прецизног инжењеринга секвенцијалном модернизацијом и модификацијом система противракетне одбране 9К31 Стрела-1...

Од јануара 1973. Према резултатима тестова, појавило се питање о експедитивности усвајања овог комплекса. Према речима представника главне ракетно-артиљеријске дирекције Министарства одбране СССР-а и пројектаната система противракетне одбране, она је испунила све услове. Међутим, према речима председника комисије, комплекс није испунио све услове. Изнете су тврдње да вероватноћа поготка једном ракетом у мету је јако мала приликом надолазећих авиона на висинама до 100 метера, као и на преко 2000 метара ако ради у инфрацрвеном моду детекције авиона. Било је коментара о пласману такве опреме (јер тада није задовољавала неке основне критеријуме) и погодности извођења радова борбене посаде са тим оружјем. Такође је било говора о чињеници да је истовремено развијана противавионска ракета за систем "Тунгуска",стварање једноставнијег ракетног система, по редоследу даљег развоја комплексног типа "Стрела-1" оцењено је као експедитивно са економске тачке гледишта. Такође је узето у обзир тактичка сврха таквог система противракетне одбране као додатак "Тунгуској", способној да осигура уништење ниско летећих циљева, као и изненада надолазећих циљева, у компликованим ситуацијама електронског ометања као и вишеструким ваздушним нападима.

Као резултат свега тога, донето је компромисно решење од надлежне комисије, да је систем противваздушне одбране 9К35 препоручен за усвајање у службу војске СССР-а, након елиминације коментара. До 1976. коментари су елиминисани и комплекс је поново тестиран, након чега је усвојен у наоружање.

Развој

Развој је почео у јулу 1969. Да би се систему дала повећана тактичка мобилност, МТ-ЛБ тенк је изабран као платформа за оружје уместо оклопног возила БРДМ-2, који је пружао више простора у својој унутрашњости и простор потребан за смештај уређаја за ИЦ праћење. Тако надограђени систем је учинио приколицу претешком да би била стабилна у води и због тога није била амфибијска све до надоградње 1980. године када је била опремљена плутањем.

Оригинални систем 9М37 тестиран је 1973., а ушао је у оперативну употребу војске СССР-а 1976. године.

Године 1977. почео је развој система са аутопилотима и осетљивијим проналасцима мета који су дали већу вероватноћу погодака. После многих тестирања тај систем, је наручен 1979. године.

Године 1979. и 1980. спроведен је програм модернизације оружја. Између осталог, стрелац је сада могао да прима непрекидна ажурирања мета са извиђачких радара.

Од 1983. до 1986. развијен је потпуно нови систем за Стрелу-10. Систем, назван 9М333, имао је нови циљни зум објектив са увећањем 1,8-3,75, што је повећало могућност закључавања малих циљева на дужим растојањима. Трагач за метом је такође имао додатни канал за смањену осетљивост. 9М333 је такође имао нову цев са ласером.

Оперативност система

Систем Стрела-10 се састоји од носача оружја, обично МТ-ЛБ тенка, али постоји и извозна верзија за оклопна борбена возила БТР Серије. Носач оружја је опремљен постољем са четири лансирне цеви на исти начин као Стрела-1. Систем је такође компатибилан са стрела-1 и може да испали и њихове ракете 9М31.

Једна од разлика у односу на Стрела-1 је у томе што на постољу има места за радар 9С86 између две средње лансирне цеви. 9А35 такође има исти радар 9С16 као и стрела-1.

Систем има инфрацрвени налазач циља са два канала; такође има контраст фотографија као што је њихов претходник Стрела-1, и сензор топлоте, сличан оном који се налази у 9К34 Стрела-3. Трагач за топлотом се хлади азотом из боце под притиском. Сензор фото контраста је задржан као резервни систем ако систем нема времена да испали ракету док је трагач за топлотом хладан.

Састав

Структура противавионског ракетног система војне противракетне одбране обухвата:

9А35

Главни елемент комплекса је борбено возило. БОВ је заснован на МТ-ЛБ. У поређењу са системом противракетне одбране 9К31 Стрела-1, постоји повећани сет муниције (4 ракете на лансеру и 4 додатне ракете у одељку борбеног возила).

Возило има низак специфичан притисак на тлу, што му омогућава да се креће путевима са малим носивим капацитетом, на мочварама, по снегу, пешчаном терену, поред тога аутомобил може и да плива (као амфибија). Шасија има независно вешање торзионих трака и пружа високу глаткоћу вожње, стога повећава прецизност испаљења ракета и трајност лансера. Поред 4 ракете постављене на лансер, борбено возило вам омогућава да транспортујете додатне 4 ракете.

Карактеристике

• Дужина: 6600 мм
• Ширина: 2860 мм
• Маса: 12300 кг
• Висина:
  • у ходном положају: 2300 мм
  • у бојом положају: 3800 мм
• Максимална брзина:
  • по асфалтираној цести: до 61 км/х
  • по терену: до 30 км/х
• Борбени комплет: 8 ракета (4 на лансеру и 4 у возилу)
• Борбене карактеристике:
  • могућност гађања с места или из покрета при брзини до 30 км/х
  • могућност рада централизовано и аутономно
  • откривање циља и навођење на циљ: осматрачки радар, систем за пренос информација, оптички сензори (ТВ и термовизијска камера) на лансеру
  • мерење параметара циља: даљина, радијална и угаона брзина, зона лансирања (радарски даљиномер, погони лансера и централни рачунар)
  • могућност коришћења више врста ракета (9М311М, 9М37, 9М37М или 9М333)
  • самонавођење на циљ ИЦ/фотоконтраст са селекцијом стварног циља
  • уништење циља: б/г с директним и ласерским близинским упаљачем
  • висина циља: 25–3000 м
  • коса даљина: до 5000 м
  • брзина циља у сусрету: до 1500 км/х
  • брзина циља у одласку: до 1100 км /х
  • брзина ракете: 500 м/с
  • тежина ракете: 75 кг
• Посада: 3

Земље корисници овог система Стрела-10

Српски Стрела-10.

Стријела-10ЦРОА1.

• Авганистан
• Ангола
• Јерменија
• Азербејџан
• Белорусија
• Бугарска
• Чешка
• Грузија
• Хрватска
• Индија
• Куба
• Либан
• Либија
• Северна Македонија
• Монголија
• Русија
• Сирија
• Северна Кореја
• Србија
• Украјина
• Вијетнам