Интерконтинентална балистичка ракета
Интерконтинентална балистичка ракета, (или ICBM, iz Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted) је балистичка ракета великог домета (преко 5.500 km), обично направљена за лансирање нуклеарног оружја, то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Неки новији ИЦБМ-ови су конструисани за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.
Интерконтиненталне балистичке ракете се по већем домету и брзини разликују од других балистичких ракета : балистичких ракета средњег, кратког домета, и тактичких балистичких ракета. Категоризовање ракета по домету је субјективне природе, и границе између категорија су изабране унеколико произвољно, тако да ни ове класе нису чврсто разграничене.
Свих пет земаља сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација имају оперативне системе интерконтиненталних балистичких ракета: све имају подморничке ракете, а Русија, Сједињене Државе и Кина такође имају копнене ракете.
Фазе лета
Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин:
- узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на круто гориво, дуже за оне на текуће); на крају ове фазе пројектил се налази на висини од 150 до 400 км и креће се брзином од око 7000 м/с.
- лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет у елиптичној путањи. Апогеј се налази отприлике на висини од 1,200 км, а већа ос елиптичне путање је између 3186 и 6372 км. Тиме се постиже пресијецање путање пројектила с точком на Земљи коју пројектил гађа. Приликом ове фазе пројектил може избацити више бојних глава, балона с метализираним премазом, ометаче радара или сличне мамце.
- обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се бојна глава обрушава на своју мету брзином од око 4 км/с (код првих ИЦБМ-ова је та брзина била мања од 1 км/с). Притом бојна глава може маневрирати ради избјегавања и збуњивања обране.
Историја
Први ИЦБМ развијан је у Њемачкој крајем Другог свјетског рата. Вон Браун је добио задатак да направи ракету способну за бомбардирање Сјеверне Америке. Пројект је започет као двоступањска ракета А9/А10 "Америкаракете". Америкаракете је требала имати домет од око 4100 до 5000 км и бојну главу од 1000 кг. Након краја рата, нацистички научници који су радили на њемачким ракета су тајно превезени у САД и СССР након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања.
Године 1953. СССР је започео с инцијативом за развој ИЦБМ-а. Сергеј Корољов је постао главни дизајнер пројектила и његов рад уродио је плодом када се 1957. појавио пројектил Р-7. Р-7 је први пут тестиран у аугусту 1957., а 4. октобра те године је искориштен за лансирање Спутњика 1 у орбиту.
У САД-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом МX-774. Први је програм отказан 1948. након само три дјеломично успјешна лансирања. Тек је 1951. САД започео нови програм развоја ИЦБМ-а који је резултирао пројектилом Атлас. Прво успјешно лансирање ИЦБМ-а САД је извео 17. децембра 1957., четири мјесеца након првог лета Р-7.
Наставком утрке у наоружању ИЦБМ-ови су постајали све точнији и имали су све већи домет. Појавили су се пројектили који су носили више неовисних нуклеарних бомба. Свака од тих бомби може погодити засебан циљ удаљен и неколико стотина километара.
У жељи да си осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, СССР и САД развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Примјер су совјетска класа Тyпхоон с 20 пројектила Р-39 и америчка Охио с 24 пројектила Тридент ИИ.
ИЦБМ-ови и данас, након крај Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовито унапријеђују ради избјегавања све напреднијих сустава протуобране.
Модерни ИЦБМ-ови
Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојних глава (МИРВ) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила.
ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин:
- У силосу који пружа одређену заштиту од напада.
- На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (субмарине лаунцхед баллистиц миссилес). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови.
- На покретним лансирним рампама: концепт који је примијењен код ИЦБМ-а Топол-М. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање.
- Мобилне лансирне рампе на жељезничким пругама, примјер за то је ИЦБМ РТ-23 Молодетс.
Активни и неактивни пројектили
Povezano
- Balistička raketa kratkog dometa
- Balistička raketa srednjeg dometa
- Balistička raketa intermedijernog dometa
Eksterni linkovi
- (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Estimated Strategic Nuclear Weapons Inventories (septembar 2004)
- (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles na stranicama FAS-a (Federation of American Scientists)
- (језик: Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted)Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted "A Tale of Two Airplanes", Ltc. Kingdon R. Hawes
Види још
Спољашње везе
Lua error: Cannot create process: proc_open(/dev/null): failed to open stream: Operation not permitted